Novi zakon, koji je donet 5. maja, dozvoljava \u017eenama koje \u017eive same da idu na vantelesnu oplodnju, dozvoljava donaciju jajnih \u0107elija, embriona i spermatozoida. Zakon dozvoljava i uvoz i izvoz reproduktivnih \u0107elija, ali problem je \u0161to jo\u0161 nisu doneti pravilnici, kako bi bio i primenljiv, ka\u017ee Sandra Jovanovi\u0107 iz udru\u017eenja \u0160ansa za roditeljstvo.<\/p>\n
Pre 40 godina, 10. novembra prvi put je u svetu jedna beba za\u010deta vantelesnom oplodnjom. \u010cetiri decenije posle ovog revolucionarnog otkri\u0107a, mnogim gra\u0111anima Evrope jo\u0161 nisu dostupne sve raspolo\u017eive opcije i resursi za le\u010denje neplodnosti, ili \u010dak uop\u0161te nemaju svest o njima.<\/p>\n
Mnogi Evropljani imaju problem da otvoreno govore o neplodnosti, zbog ogromne stigme koja prati ovu temu. To su neki od zaklju\u010daka izneti povodom Evropske nedelje (ne)plodnosti koja ove godine te\u017ei da javnosti pribli\u017ei \u010dinjenice, pove\u0107a svest ljudi i le\u010denje neplodnosti u\u010dini dostupno svim Evropljanima.<\/p>\n
Sandra Jovanovi\u0107, iz udru\u017eenja \u0160ansa za roditeljstvo, rekla je, gostuju\u0107i u Danu u\u017eivo, da su sli\u010dni problemi Srbije i Evrope, kad je ova tema u pitanju. Dodaje da \u0107e se Evropa ovom problemu, narednih godina, vi\u0161e okrenuti. Ipak, uslovi u evropskim klinikama, gde se ve\u0161ta\u010dka oplodnja obavlja, proces prolaska kroz terapiju – ono \u0161to je razli\u010dito i mnogo bolje u odnosu na na\u0161u zemlju.<\/p>\n
Govore\u0107i o Srbiji, ka\u017ee da dr\u017eava ne\u0161to radi, i da postoje brojni pomaci u poslednjoj deceniji, a da je jedan od njih i tri besplatne ve\u0161ta\u010dke oplodnje, odnosno o tro\u0161ku RFZO.<\/p>\n
“Procenat uspe\u0161nosti vantelesne oplodnje u Evropi je od 27 do 30 odsto, nismo ni mi mnogo iza, ali kvalitet usluga u klinikama, privatnim i dr\u017eavnim, koje se bave procesom ve\u0161ta\u010dke oplodnje nije srazmeran i nije jednak”, nagla\u0161ava.<\/p>\n
Jovanovi\u0107 ka\u017ee da u Srbiji ne postoje ta\u010dni podaci o tome koliki broj ljudi ima problem, i ide na vantelesnu oplodnju, jer mnogi odlaze i u privatne klinike. Okvirno, smatraju da svaki \u0161esti par ima takav problem. Udru\u017eenje bi, dodaje, \u017eelelo i da zna koliko se obavi u Srbiji ve\u0161ta\u010dkih oplodnji.<\/p>\n
Ipak, navodi, situacija se pobolj\u0161ava za parove, me\u0111utim to ide previ\u0161e sporo. “Veliki je broj parova koji imaju problem, i sve ih je vi\u0161e i vi\u0161e, nama se \u010dini… Mu\u0161ki sterilitet je pove\u0107an u poslednjih 30 godina, i sterilitet je danas podjednako vezan i za mu\u0161karca i za \u017eenu”.<\/p>\n
Go\u0161\u0107a Dana u\u017eivo istakla je da obele\u017eavanje, stigmatizacija ljudi s problemom steriliteta, njih dodatno potresa. Evropa, zato, tom psiholo\u0161kom momentu vi\u0161e pa\u017enje posve\u0107uje, pa svaki par, pojedinac ima svoj poseban tretman, navodi Jovanovi\u0107eva razlike u odnosu prema pacijentima ovde i u razvijenijim zemljama.<\/p>\n
“Novi zakon je donet 5.5. ove godine donet, dozvoljava \u017eenama koje \u017eive same da idu na vantelesnu oplodnju, dozvoljava donaciju jajnih \u0107elija, embriona i spermatozoida. Ali ne postoje pravilnici, kako bi za\u017eiveo zakon, da on bude primenljiv”, ka\u017ee Jovanovi\u0107 i dodaje da kao udru\u017eenje rade na tome da se oni donesu \u0161to pre.<\/p>\n
Zakon, dodaje, dozvoljava uvoz i izvoz reproduktivnih \u0107elija. Ka\u017ee da to mora da bude ure\u0111eno, i da se, kao udru\u017eenje, zala\u017eu da to bude pod vrlo kontrolisanim uslovima.<\/p>\n
Navodi da udru\u017eenje, jer je veliko, uspeva da pokrene neka pitanja, kad je u pitanju saradnja sa dr\u017eavom.<\/p>\n
Psiholo\u0161ka savetovali\u0161ta su bitna za parove, da bi prebrodili probleme, bitna je podr\u0161ka dr\u017eave i lokalnih samouprava, a i naglasila je, potrebni su i bolji uslovi u srpkim klinikama i bolnicama u kojima se vantelesna oplodnja obavlja.
\n