Do nedavno se homoseksualnost retko prikazivala na velikom platnu, a i kada jeste bilo je to ne\u0161to \u010demu bi se trebalo podsmevati, \u0161to bi trebalo sa\u017ealjevati, \u010dak ne\u0161to \u010dega bi se trebalo pla\u0161iti. Holivud, taj veliki kreator mitova, nau\u010dio je strejt ljude \u0161ta da misle o homoseksualnosti, a gej ljude \u0161ta da misle o sebi. Niko nije odoleo tom uticaju.<\/p>\n
Pitanje o nastanku, smrti ili nestajanju subjekta u savremenoj popularnoj kulturi posebno se name\u0107e kada su u pitanju pojedinci koji se ne uklapaju u ve\u0107insko dru\u0161tvo, te oni koji se ose\u0107aju usamljeno u okviru tokova svakodnevnog kulturnog i manje kulturnog \u017eivota. Do nedavno se homoseksualnost, na primer, retko prikazivala na velikom platnu, a i kada jeste bilo je to ne\u0161to \u010demu bi se trebalo podsmevati, \u0161to bi trebalo sa\u017ealjevati, \u010dak ne\u0161to \u010dega bi se trebalo pla\u0161iti. Holivud, kao jedan od najve\u0107ih kreatora mitova, nau\u010dio je strejt ljude \u0161ta da misle o homoseksualnosti, a gej ljude \u0161ta da misle o sebi. Te\u0161ko da je iko odoleo tom uticaju.<\/p>\n
Od kada su se pojavili, filmovi su postali neizostavni deo \u017eivota, pri\u010danje pri\u010da, jedno od osnovnih tkiva postojanja. Kada ste gej, a va\u0161eg indentiteta nema na filmu, ili u okviru nekog drugog \u017eivotnog sadr\u017eaja, po\u010dnete da ose\u0107ate da ne\u0161to istinski nije u redu. Ose\u0107ate se nevidljivim, kao duh u kojeg niko ne veruje. Budu\u0107i da smo ve\u010dito gladni za slikama o sebi \u010desto se de\u0161ava da nas prijatelj pozove i ka\u017ee: “O, prikazuje se taj film koji mora\u0161 da vidi\u0161! Sve ono \u0161to se meni dogodilo u \u017eivotu!” Do nedavno gejevi, lezbejke, te transrodne osobe nisu mogle da zamisle da \u0107e jednom izgovoriti sli\u010dnu stvar. Danas je homoseksualnost uklju\u010dena u film, te umetnost uop\u0161te, i stvari se ubrzano menjaju. O onome \u0161to se nekad \u010ditalo i naslu\u0107ivalo iz konteksta, danas se pri\u010da mnogo slobodnije.<\/p>\n
Postoje tri aspekta u istoriji gej filmske produkcije: nevidljivi, zatvoreni i otvoreni. Prve dve kategorije su naj\u010de\u0161\u0107e povezane sa mejnstrim (\u010ditaj ”holivudskom”) produkcijom, dok se ova poslednja uglavnom vezuje za dokumentarnu, nazavisnu i avangardnu produkciju. Iako mo\u017eda nikad ne\u0107emo znati ko su oni bili i kakav je ta\u010dno bio njihov doprinos, mo\u017eemo slobodno da ka\u017eemo da je na hiljade homoseksualaca u\u010destvovalo u snimanju svih vrsta filmova tokom svih ovih godina. Ovi ljudi \u010dine ”nevidljivu” istoriju gej filmske produkcije. Ta\u010dka do koje najdalje mo\u017eemo da odemo u poku\u0161aju da proniknemo u ovu nevidljivu, nezabele\u017eenu istoriju je kada imamo ”\u010dudan ose\u0107aj” tokom neke scene, pa pomislimo: \u201cOvo je sigurno radio neki kvir umetnik\u201d. Sve ve\u0107i deo ove nevidljive istorije izlazi na videlo, te zauzima mesto u okviru istorije produkcije zatvorenog gej filma, zbog \u010dinjenice da se pojedinci javno deklari\u0161u kao homoseksualci, odnosno autuju.<\/p>\n
Iako u Internet of Things eri nije te\u0161ko prona\u0107i bilo \u0161ta \u0161to vas interesuje, za po\u010detak je ipak neophodno da se zna \u0161ta \u017eeli da se prona\u0111e. Da bismo barem donekle olak\u0161ali potragu koja je u vezi sa ovom temom, nudimo na gledanje spisak filmova koji se smatraju bitnim, ili manje bitnim, ali svakako va\u017enim momentima u okviru LGBTIQ kinematografije.<\/p>\n
1. Philadelphia (1993)<\/strong><\/p>\n Ovaj film predstavlja trenutak u kojem je problem AIDS-a po prvi put u\u0161ao u mejnstrim. Hanks i Springsteen, koji je izveo naslovnu numeru za film, dobili su Oskara, te je anga\u017eovanje velikih zvezda dovelo do toga da javnost mo\u017eda po prvi put razmisli o problemima sa kojima se susre\u0107e odre\u0111ena manjinska zajednica.
\n