Pro\u010ditajte \u0161ta je uradila jedna mama u Srbiji kada joj je sin rekao da je gej. \u0160ta biste vi u\u010dinili na njenom mestu, i da li znate \u0161ta je – autovanje? <\/p>\n
“Nisam bila \u0161okirana kada mi je sin rekao da je gej, jer sam pretpostavljala da je tako. Bila sam upu\u0107ena u njegovo odrastanje i prepoznala sam sve promene koje su se de\u0161avale. \u010cak sam ga navela na to da mi ka\u017ee. Zapravo, vi\u0161e je on bio \u0161okiran mojom reakcijom – pozitivnom i punom razumevanja”, ispri\u010dala je svoje iskustvo majka mladi\u0107a koji je gej, na tribini “Razgovori sa zajednicom – autovanje, li\u010dna borba i revolucija”, koja je odr\u017eana u Kulturnom centru Grad u Beogradu, povodom 11. oktobra – Me\u0111unarodnog dana autovanja.<\/p>\n
Prvo da vam objasnimo, ako ne znate, \u0161ta je autovanje – to je termin kojim se naziva \u010din javnog izja\u0161njavanja neke osobe da je gej, a Me\u0111unarodni dan autovanja se u svetu obele\u017eava ve\u0107 28 godina.<\/p>\n
A kod nas?<\/strong><\/p>\n Kod nas nije tako, autovanje ide te\u0161ko, pra\u0107eno je mnogim problemima, nekada \u010dak i opasnim po \u017eivot.<\/p>\n “Nije lako, ni deci niti nama, roditeljima. Moj sin i ja smo prolazili kroz razne faze – tuga, strah, ose\u0107aj krivice, ali nikada nisam svoje dete odbacila, ve\u0107 sam se trudila da mu budem podr\u0161ka i uto\u010di\u0161te. Borili smo se i dalje se borimo, zajedno”, ka\u017ee mama.<\/p>\n O stalnoj borbi su pri\u010dali i drugi u\u010desnici Tribine, koji su \u017eeleli da ostanu anonimni. <\/p>\n “Ja sam od ranog detinjstva znao da sam gej, da me privla\u010de de\u010daci, ali mi nije odmah sve bilo jasno u vezi sa tim – da li je to normalno ili ne, da li ima jo\u0161 de\u010daka poput mene, da li je to neka bolest, da li se nasle\u0111uje… Mnogo mi je zna\u010dilo kada su po\u010dele da se odr\u017eavaju gej parade, jer je to bila prilika da shvatim da nisam usamljen i da se ti ljudi, koji su kao ja, bore za neka na\u0161a zajedni\u010dka ljudska prava”, ispri\u010dao nam je aktivista Gej parade u Beogradu, momak od 18 godina, i objasnio je kako se on autovao.<\/p>\n “Jo\u0161 u osnovnoj \u0161koli sam prvo rekao svom bratu blizancu da sam gej, a on meni: ‘Fuj! To mi se gadi’, ali sam nastavio da mu povremeno pri\u010dam o ljubavnim dogodov\u0161tinama svojih gej prijatelja, i to mu je bilo zanimljivo. I nekim drugaricama u \u0161koli sam rekao, i njima je to bilo kul. Sada znaju skoro svi, \u010dak i profesori, a jedna od njih je ve\u010deras do\u0161la na Tribinu da me podr\u017ei”, rekao je ovaj mladi\u0107 i dobio veliki aplauz, kao i njegova profesorka.<\/p>\n Me\u0111utim, njegovi roditelji nisu tako dobro reagovali:<\/p>\n “Kada sam u nekoj svojoj depresivnoj fazi rekao mami da sam gej ona nije \u017eelela sa mnom da pri\u010da skoro mesec dana. Zatim je mislila da \u010de me ‘to pro\u0107i’ kada pro\u0111e i pubertet, desi\u0107e se neko \u010dudo i bi\u0107u opet strejt. Ali, \u010dudo se nije desilo i mama je na kraju prihvatila \u010dinjenicu. Kada sam joj ove godine saop\u0161tio da \u0107u volontirati na Prajdu rekla mi je: ‘Da ne moram danas da radim i\u0161la bih sa tobom’. Otac je saznao godinu dana kasnije, i to od nje, jer nas dvojica tada nismo imali dobar odnos, ne \u017eivimo zajedno jer su mi roditelji razvedeni. Jako te\u0161ko je podneo to, hteo je \u010dak da radi DNK analize, ali kasnije je i on prihvatio da sam gej”.<\/p>\n O tome da li je proces autovanja danas jednostavniji i bezbedniji nego ranije, da li je na\u0161e dru\u0161tvo postalo otvorenije za gej populaciju ili ne, pri\u010dala je psihoterapeutkinja Jelena Vidi\u0107:<\/p>\n “Na \u017ealost, nemamo rezultate istra\u017eivanja koji bi ta\u010dno pokazali \u010dinjenice u vezi sa tim, ali je primetno da se sada vi\u0161e govori o LGBT osobama, a to je jedan od na\u010dina za razbijanje stigme. Me\u0111utim, i dalje ne znamo da li to uti\u010de i na generacije roditelja koji su odrastali tokom osamdesetih ili ranije, kada se o tome \u0107utalo”.<\/p>\n Za\u0161to je roditeljima te\u0161ko da prihvate \u010dinjenicu da im je dete gej? Da li je neobave\u0161tenost glavni razlog?<\/p>\n Psiholo\u0161kinja ka\u017ee da je saznanje da vam je dete gej povezano sa ose\u0107ajem gubitka. “Dokle god budemo odrastali u dru\u0161tvu koje ima ovakve norme, svaki oblik razli\u010ditosti \u0107emo do\u017eivljavati kao gubitak.”<\/p>\n A \u0161ta ka\u017ee majka gej de\u010daka?<\/p>\n “Ja sam bila tu\u017ena jer je i on bio tu\u017ean, upla\u0161ena jer je i on bio upla\u0161en. Znam koliko je na\u0161e dru\u0161tvo netolerantno i bojala sam se sa \u010dime \u0107e moje dete sve morati da se suo\u010di samo zato \u0161to je gej.”<\/p>\n Osim roditelja, tu su i vr\u0161njaci<\/strong><\/p>\n U periodu puberteta mladima su vr\u0161njaci \u010desto bitniji od porodice. Da li oni danas lak\u0161e nego pre nekoliko godina, prihvataju gej osobe u svom okru\u017eenju?<\/p>\n Istra\u017eivanje koje je uradio Autonomni \u017eenski centar je pokazalo da polovina ispitanih de\u010daka smatra da je u redu da pretuku svog vr\u0161njaka koji je zaljubljen u drugog de\u010daka. S druge strane, postoje \u0161kole, sredine, grupe koje jesu tolerantnije, ali i dalje imamo vi\u0161e onih koji su zatvoreni i nasilni. <\/p>\n “Bila sam nedavno na Fakultetu za medije i komunikaciju, sa studentima sam pri\u010dala o transrodnosti sa psiholo\u0161kog stanovi\u0161ta, i videla da je u tom okru\u017eenju ve\u0107ina otvorena da razume i prihvati tu populaciju. Me\u0111utim, na Filozofskom fakultetu u Beogradu je sasvim druga\u010dije. Tamo su studenti konzervativniji”, ka\u017ee psihoterapeutkinja.<\/p>\n Da li se gej osobe u Srbji pla\u0161e?<\/strong><\/p>\n “Ako prihvatite sami sebe i ne stidite se toga \u0161to jeste, onda \u0107e vam biti lak\u0161e i da prihvatite \u010dinjenicu da \u0107e, mo\u017eda, neko da vas prebije zato \u0161to ste gej. Prime\u0107ujem pozitivne promene. Imao sam 17 godina kada sam oti\u0161ao na prvu gej \u017eurku. Tamo sam sreo svog druga iz \u017deleznika, veoma konzervativne sredine, ali ni tamo me niko nije maltretirao. Znate, ja sam odli\u010dan u \u0161koli, nemam nikakve komplekse, isti samo kao oni. \u017divot mi je ba\u0161 kvalitetan i to \u0161to neko mo\u017ee da me prebije je najvi\u0161e \u0161to mo\u017ee da mi uradi. A ja \u0107u se i od toga oporaviti i nastavi\u0107u dalje”, ka\u017ee mladi aktivista Gej parade i dodaje da se treba auotovati jer to gej osobama daje ose\u0107aj olak\u0161anja i slobode.<\/p>\n Me\u0111utim, na Tribini su se \u010dula i druga\u010dija mi\u0161ljenja.<\/p>\n “Lepo je kada se autuje\u0161 pa prestanu du\u0161ebri\u017enici da te pitaju – kada \u0107e\u0161 da se uda\u0161, da rodi\u0161 dete, i sli\u010dno. Me\u0111utim, ja sam gej i svi u mojoj okolini znaju, ali i dalje nikome ne bih preporu\u010dila da to javno ka\u017ee sve dok nisu sigurni da su sasvim bezbedni i da autovanje ne\u0107e uticati na njihovu bezbenost i egzistenciju. Mnogi nakon autovanja budu izba\u010deni iz ku\u0107e, fizi\u010dki maltretirani, ostaju bez posla. Zato svako mora sam da odlu\u010di da li \u0107e i kada to da uradi, i da pre toga dobro oslu\u0161kuje sredinu u kojoj \u017eivi, da opipava teren i reakcije svih iz svog okru\u017eenja”, rekla je devojka iz publike, koja se izjasnila kao lezbijka. “Svako od nas, bez obzira na to da li je gej ili ne, \u017eeli da bude prihva\u0107en, pre svega od strane osoba koje su im va\u017ene – od roditelja, a onda i bli\u017eeg i daljeg okru\u017eenja. Da bi nas neko prihvatio mora nas videti onakvim kakvi jesmo. Me\u0111utim, kada moramo jedan deo sebe, i to bitan deo identiteta, da krijemo, onda je to teret i ote\u017eava na\u0161 dalji rast i razvoj i dovodi do toga da nosimo veliku krivicu. Ose\u0107anje krivice je jedno do najdestruktivnijih ose\u0107anja”, objasnila je Jelena Vidi\u0107 i dodala da autovanje nikako ne sme da bude prisilno i iznu\u0111eno.<\/p>\n Jedno istra\u017eivanje je pokazalo da deca koja su u ranom uzrastu – od tri do 12 godina – pro\u0161la kroz socijalnu tranziciju, nemaju ve\u0107e skorove na merama anksioznosti i depresivnsti, u odnosu na svoje cisrodne vr\u0161njake.<\/p>\n U tome se vidi va\u017enost autovanja porodici, ali i podr\u0161ke porodice, kao i zna\u010daj vr\u0161nja\u010dke podr\u0161ke.<\/p>\n
\n
\nZa\u0161to bi trebalo da drugi uop\u0161te znaju da li je neko gej ili ne? Zar to nije li\u010dna, intimna stvar?<\/strong><\/p>\n