Iako su LGBTI osobe prisutnije u javnom prostoru, njihova bezbednost je jo\u0161 uvek na niskom nivou. Parada ponosa predstavlja pomak u smislu politi\u010dke volje da se polo\u017eaj LGBTI osoba unapredi. Me\u0111utim, ona sama po sebi nije dovoljna. Pretnje, zaustavljanje na ulici, zastra\u0161ivanje, napadi i neprimereni komentari usmereni ka LGBTI osobama jo\u0161 uvek su deo svakodnevice u Srbiji.<\/p>\n
Evropska unija insistira da se u Poglavlju 23 otvoreno govori o zlo\u010dinima iz mr\u017enje, kao i da se svako krivi\u010dno delo mora adekvatno sankcionisati. Izmenama Krivi\u010dnog zakonika 2012. godine zlo\u010din iz mr\u017enje uveden je pod \u010dlanom 54a kao ote\u017eavaju\u0107a okolnost u odmeravanju kazne za dela u\u010dinjena iz mr\u017enje.<\/span> Me\u0111utim, ni dan-danas policija ne uzima u obzir ovaj \u010dlan Krivi\u010dnog zakonika.<\/span><\/p>\n Podaci koje je dostavio MUP za potrebe na\u0161eg istra\u017eivanja<\/a> pokazuju da je u posmatranom trogodi\u0161njem periodu bilo svega 40 prijavljenih krivi\u010dnih dela, i to: nasilni\u010dko pona\u0161anje, te\u0161ka telesna povreda, nedozvoljene polne radnje, ugro\u017eavanje sigurnosti, silovanje, uvreda, ucena, iznuda, razbojni\u0161tvo, ugro\u017eavanje opasnim oru\u0111em u tu\u010di, protivpravno li\u0161avanje slobode.<\/span> Mnogo je vi\u0161e o\u0161te\u0107enih mu\u0161karaca nego \u017eena, s tim da do 2015. godine \u010dak nijedna \u017eena nije bila identifikovana kao \u017ertva homofobi\u010dnog napada. Pore\u0111enja radi, u \u0160vedskoj je broj prijavljenih krivi\u010dnih dela sa motivom homofobije i transfobije za jednu godinu (2015) iznosio 433.<\/span>U Nema\u010dkoj se evidentira \u010dak 14 razli\u010ditih motiva iz mr\u017enje te je na osnovu dobijenih podataka mogu\u0107e razvrstati krivi\u010dna dela po motivu, vrsti krivi\u010dnog dela, vrsti oru\u017eja, mestu zlo\u010dina itd.<\/span><\/p>\n Brojke napada na LGBTI osobe u Srbiji treba uzeti sa rezervom jer i predstavnici OCD tvrde da postoji siva statistika zlo\u010dina motivisanih homofobijom i transfobijom, te da se prijavi samo 10% od ukupnog broja slu\u010dajeva. Neki od razloga zbog kojih dolazi do neevidentiranja zlo\u010dina motivisanih homofobijom i transfobijom su \u010dinjenica da se \u017ertva pla\u0161i da prijavi slu\u010daj policiji i nema poverenja u sistem. Pored toga policija nema dobar sistem evidencije i ne prepoznaje slu\u010dajeve koji su motivisani homofobijom i trnasfobijom.<\/p>\n Iako se prethodnih godina de\u0161avalo da policijski slu\u017ebenici odbiju da preuzmu neophodne radnje i istra\u017ee slu\u010dajeve po\u010dinjene na osnovu diskriminacije prema LGBTI populaciji,<\/span> to je danas retkost. Me\u0111utim, postupanje policije u slu\u010dajevima nasilja nad LGBTI osobama u Srbiji nije uniformno i u velikoj meri zavisi od li\u010dnih stavova i uverenja policijskih slu\u017ebenika i slu\u017ebenica. Ono \u0161to je danas problem u postupanju je zanemarivanje i neprepoznavanje motiva zlo\u010dina iz homofobije i transfobije. Sa ovim izazovima su suo\u010deni policijski slu\u017ebenici i slu\u017ebenice svih linija rada, po\u010dev\u0161i od policije op\u0161te nadle\u017enosti. Ukoliko policija propusti da utvrdi da je motiv za izvr\u0161enje dela mr\u017enje prema drugom licu druga\u010dija seksualna orijentacija ili transrodni identitet, to ima dalekose\u017ene posledice. Preciznije, to zna\u010di da ni sud ne\u0107e biti u mogu\u0107nosti da izrekne adekvatnu kaznu licu kojem se ovo krivi\u010dno delo stavlja na teret.<\/p>\n Postoje dva razloga za zanemarivanje i neprepoznavanje motiva zlo\u010dina iz homofobije i transfobije. Prvi razlog je nedovoljna senzibilisanost policijskih slu\u017ebenika da uprkos o\u010diglednim dokazima priznaju da se radi o motivima u \u010dijoj sr\u017ei le\u017ee predrasude prema LGBTI populaciji. Zato se de\u0161ava da ovakvi oblici nasilja budu okarakterisani kao prekr\u0161aj (naru\u0161avanje javnog reda i mira), a ne kao zlo\u010din iz mr\u017enje. To pokazuje i slu\u010daj napada<\/a> na \u010detiri devojke pripadnice LGBTI zajednice, me\u0111u kojima je bila i aktivistkinja Dragoslava Barzut. Prilikom ovog incidenta napada\u010d je pred svim prisutnima najpre povikao \u201elezbejke, lezbejke\u201d, pa ih je onda fizi\u010dki napao. Me\u0111utim, ovaj slu\u010daj je policija okarakterisala kao \u201etu\u010du\u201d, iako je bilo o\u010digledno da je napada\u010d izvr\u0161io zlo\u010din motivisan mr\u017enjom prema LGBTI osobama, a \u0161to se mo\u017ee pro\u010ditati u izjavi koju je Dragoslava dala policiji.<\/p>\n Drugi razlog predstavlja nedovoljna spremnost policijskih slu\u017ebenika\/ca da preuzmu sve mogu\u0107e aktivnosti i sakupe dokaze koji bi ukazivali da se radi o krivi\u010dnom delu po\u010dinjenom iz homofobije i transfobije. Policija je du\u017ena da preuzme mere na spre\u010davanju, otkrivanju i dokumentovanju krivi\u010dnih dela i prekr\u0161aja u\u010dinjenih nasiljem zbog netrpeljivosti prema LGBTI osobama. Prema re\u010dima pripadnika policije, princip tu\u017eila\u010dke istrage ote\u017eava postupanje policijskih slu\u017ebenika\/ca u istra\u017enoj fazi jer je \u201epolicajac produ\u017eena ruka tu\u017eioca\u201d. Naime, javni tu\u017eilac nala\u017ee policiji preuzimanje odre\u0111enih radnji radi otkrivanja krivi\u010dnog dela i pronalaska osumnji\u010denih, te je policija du\u017ena da izvr\u0161i nalog javnog tu\u017eioca.<\/p>\n Problem u postupanju nastaje kada policija u ovakvom lancu komandovanja ne prikupi sve podatke neophodne za rasvetljavanje i dokazivanje krivi\u010dnog dela. Do ovoga dolazi pogotovu kada policijski slu\u017ebenici nemaju uvid u to da se \u017ertva nalazi u stanju \u0161oka i da joj je te\u0161ko da d\u00e2 iskaz o doga\u0111aju. Sve ovo dovodi do toga da se seksualna orijentacija kao motiv napada ne evidentira u policijskim izve\u0161tajima.<\/span> Zbog toga je neophodno da policijski slu\u017ebenici daju sve od sebe kako bi razumeli osnovne crte doga\u0111aja i adekvatno prikupili neophodne informacije koje bi vodile daljem postupku.<\/p>\n Prilikom policijske intervencije postoji vi\u0161e na\u010dina na osnovu kojih policijski slu\u017ebenici mogu da dovedu do sekundarne viktimizacije \u017ertve. Kada pripadnici\/ce policije svojim pona\u0161anjem i komentarima stanu na stranu u\u010dinioca nasilja, oni mogu dodatno da ugroze \u017ertvu. U tim situacijama policijski slu\u017ebenici \u010desto ignori\u0161u \u017ertvu ili obezvre\u0111uju njeno iskustvo, dok prema u\u010diniocu nasilja imaju puno razumevanje.<\/p>\n Normalizacija nasilja je tako\u0111e strategija na osnovu koje policijski slu\u017ebenici nagovaraju \u017ertvu da odustane od krivi\u010dne prijave ube\u0111uju\u0107i je da prijavom ni\u0161ta ne mo\u017ee da promeni. Nezakonito postupanje policije prema trans osobama je posebno problemati\u010dno i vidljivo kroz pogrdan ili uvredljiv jezik. U tim slu\u010dajevima se de\u0161ava da policija dodatno viktimizuje \u017ertvu razli\u010ditim ucenama, privo\u0111enjem u pritvore bez uva\u017eavanja rodnog identiteta osoba i sli\u010dnim nehumanim tretmanima.<\/p>\n Sekundarna viktimizacija policije se posebno ispoljava u slu\u010dajevima porodi\u010dnog ili partnerskog nasilja prema LGBTI osobama. U svom postupanju, slu\u017ebenici \u010desto previde da je pitanje porodi\u010dnog nasilja kod LGBTI osoba dvostruko osetljivo i da ono zahteva posebnu senzibilisanost policajca\/ki u toku intervencije. Pripadnici i pripadnice policije nisu dovoljno obu\u010deni da prepoznaju specifi\u010dnosti ovog fenomena. Zbog toga se doga\u0111a da policija ube\u0111uje \u017ertvu da odustane od tu\u017ebe jer je neprimereno tu\u017eiti \u010dlana svoje porodice, \u0161to za posledicu ima nemogu\u0107nost evidentiranja ovog krivi\u010dnog dela. Situacija je sli\u010dna i kada je u pitanju nasilje u istopolnim partnerskim zajednicama.<\/span><\/p>\n Ve\u0107ina edukativnih aktivnosti realizovana je oko jednog doga\u0111aja (Parade ponosa), \u0161to mo\u017ee biti indikator da se one sprovode ad hoc, kako bi se tretirale kao zavr\u0161ene u Akcionom planu za Poglavlje 23, pa se postavlja pitanje stvarne politi\u010dke promene odnosa Ministarstva prema LGBTI tematici. Dodatno, uo\u010dljivo je i da su sve ove aktivnosti inicirane od strane LGBTI organizacija u okviru implementacije raznih projekata. S jedne strane, dobro je \u0161to se aktivnosti koje se ti\u010du policije organizuju u saradnji sa LGBTI organizacijama, ali je primetno da izostaje inicijativa MUP-a u organizaciji sadr\u017eaja sa LGBTI tematikom.<\/p>\n Naime, sti\u010de se utisak da civilni sektor sprovodi zadatke umesto Ministarstva i da nedostaje jasna spremnost institucija da pobolj\u0161aju bezbednosnu sliku i smanje diskriminaciju nad LGBTI zajednicom. Primera radi, u nekim policijama kao \u0161to je Toronto, odlu\u010deno je da se razvije i implementira LGBTI inkluzivan trening za sve zaposlene u policiji nakon uspostavljanja mehanizma za pritu\u017ebe na rad policije.<\/span><\/p>\n U Poljskoj, na inicijativu ministra unutra\u0161njih poslova, ukupno 50.000 policijskih slu\u017ebenika\/ca je pro\u0161lo obuku za prepoznavanje i reagovanje na zlo\u010din iz mr\u017enje \u0161irom Poljske. U obukama su u\u010destvovali i predstavnici LGBTI organizacija civilnog dru\u0161tva koji su svojim iskustvom doprineli sadr\u017eaju treninga kao predava\u010di na razne teme.<\/span><\/p>\n Reformski procesi u bezbednosnom sektoru nisu zna\u010dajno doprineli unapre\u0111enju polo\u017eaja LGBTI populacije, te su ove osobe jo\u0161 uvek suo\u010dene sa nasiljem i diskriminacijom. Sti\u010de se utisak da uprkos pozitivnim pomacima koji su ostvareni u policiji, stvarne promene tek predstoje. Da bi se do\u0161lo do njih, glavni preduslov je da postoji iskrena politi\u010dka volja, kao i opredeljenost i posve\u0107enost rukovodilaca borbi protiv homofobije i transfobije. Jedino \u0107e na taj na\u010din pozitivni pomaci i promene biti odr\u017eivi na duge staze, a bezbednost LGBTI osoba pobolj\u0161ana.<\/p>\n Prilago\u0111en tekst publikacije Korak napred, nazad dva \u2013 Uloga policije u ja\u010danju prevencije i mehanizama za\u0161tite od zlo\u010dina iz homofobije i transfobije u Srbiji<\/a>\u00a0 u izdanju Da se zna!<\/a>, 2017.<\/p>\n Pi\u0161e: Policija ne prepoznaje zlo\u010din iz mr\u017enje prema LGBTI osobama<\/h4>\n
Sekundarna viktimizacija \u2013 problem u policiji<\/h4>\n
Pobolj\u0161ati edukaciju u policiji<\/h4>\n