Srbija i njene institucije odlu\u010dno stoje iza svojih gra\u0111ana jednako \u0161tite\u0107i njihova prava bez obzira da li pripadaju ve\u0107ini ili su po ro\u0111enju, orijentaciji ili li\u010dnom odlukom pripadnici neke od manjinskih grupa, tvrdi premijerka Ana Brnabi\u0107.<\/p>\n
Brnabi\u0107 je na Me\u0111unarodnoj konferenciji o zlo\u010dinu iz mr\u017enje i govoru mr\u017enje rekla da nema problem sa kritikom, ali da joj smeta neutemeljena kritika koja se zasniva na povr\u0161nim ocenama.<\/p>\n
“Ne znam da li je besmislenije kada se \u010duje da zbog druga\u010dije seksualne orijentacije nisam dostojna da vodim Vladu ili da sam postavljena da vodim Vladu upravo i samo zbog toga”, rekla je Brnabi\u0107.<\/p>\n
Navode\u0107i da je nesumnjivo opao broj fizi\u010dkih napada na osobe koje se razlikuju od ve\u0107ine, ona je istakla da je jednako va\u017eno da prestanemo da se povre\u0111ujemo re\u010dima.<\/p>\n
“Kao gra\u0111anka \u017eelim da \u017eivim u dru\u0161tvu u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije, koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobra\u0107aj. Da taj doga\u0111aj bude zna\u010dajan onima koji ga organizuju i gra\u0111anima koji u njemu \u017eele da u\u010destvuju, bez vi\u0161emese\u010dnih tenzija pre i posle njega”, rekla je Brnabi\u0107.<\/p>\n
Ovo dru\u0161tvo je, ka\u017ee, imalo snage da napravi iskorak i od sredine koja se nije libila da poka\u017ee fizi\u010dko nasilje nad neistomi\u0161ljenica napravi atmosferu koja nije prete\u0107a i ne ugro\u017eava sve one koji \u0107e u nedelju mirno pro\u0161etati ulicama Beograda.<\/p>\n
“I sve to za manje od 15 godina”, primetila je.<\/p>\n
Premijerka ka\u017ee i da je kao predstavnica dr\u017eave ponosna \u0161to Srbija ima usvojene antidiskiminacione zakone i \u0161to izve\u0161taji relevantnih me\u0111unarodnih tela i organizacija potvr\u0111uju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapre\u0111uje.<\/p>\n
Nivo diskriminacije manjinskih grupa i pripadnika nacionalnih zajednica je u opadanju, tvrdi ministarka, te navodi da razgovor, suo\u010davanje i otvaranje najte\u017eih pitanja predstavljaju najbolji put ka prevazila\u017eenju problema i na individualnom i na dru\u0161tvenom planu.<\/p>\n
Brnabi\u0107 isti\u010de da se razli\u010ditost i tolerancija ne smeju svesti isklju\u010divo na prepoznavanje i uva\u017eavanje pripadnika LGBT populacije, ve\u0107 i na druge manjinske grupe.<\/p>\n
“Oblast ljudskih i manjinskih prava tema je koja se nikada ne zavr\u0161ava, koja nema kraja. Nivo tih prava, koja su neupitna, nije zaklju\u010den ni u najdemokratskijim i najtolerantnijim dru\u0161tvima, jer moderno doba stalno postavlja nove izazove”, rekla je premijerka.<\/p>\n
Podsetila je da u Srbiji danas \u017eivi 26 etni\u010dkih ili nacionalnih manjina, \u0161to je vi\u0161e nego bilo gde drugo u Evropi, da se 55.000 dece obrazuje na 15 jezika, te da je \u010dak u \u0161est lokalnih samouprava zvani\u010dno u upotrebi \u0161est razli\u010ditih jezika.<\/p>\n
Za 21 nacionalnu manjinu postoje saveti, napomenula je, i svi dobijaju podr\u0161ku iz bud\u017eeta, \u0161to, kako ka\u017ee, govori da vlada radi na njihovoj integraciji u \u0161iru zajednicu.<\/p>\n
Premijerka je istakla i da je dru\u0161tvo u poslednje tri godine polo\u017eilo jedan novi test, onaj u vezi s migrantskom krizom, navode\u0107i da je kroz Srbiju pro\u0161lo vi\u0161e od milion ljudi iz urgo\u017eenih zemalja.<\/p>\n
“Srbija nikada nije zatvarala granice ni podizala zidove na \u0161ta kao dru\u0161tvo u celini treba da budemo ponosni”, rekla je i dodala da je pro\u0161le godine u saradnji sa Unicefom 200 u\u010denika migranata poha\u0111alo \u0161kole u Srbiji, a ove godine \u010dak 645 poha\u0111a \u0161kole na teritoriji 17 lokalnih samouprava gde se nalaze kolektivni centri.<\/p>\n
Mileti\u0107: Razlog za radost pripadnika LGBT zajednice<\/strong><\/p>\n Zakoni koji \u0161tite pripadnike LGBT zajednice, podr\u0161ka premijerke i ve\u0107a spremnost mladih da se “autuju” – tako \u010dlan Organizacionog odbora Beograd Prajda 2017 Goran Mileti\u0107 ocenjuje atmosferu u dru\u0161tvu pred 17. septembar, za kada je zakazana “\u0161arena \u0161etnja”.<\/p>\n Prvi “Prajd” u Beogradu, 2001. godine, ostao je zapam\u0107en po nasilju, a 16 godina kasnije, situacija, iako veoma sporo, ipak osetno ide na bolje, za \u0161ta je jasan signal dolazak najvi\u0161e ministara do sada, ka\u017ee Mileti\u0107 za Tanjug.<\/p>\n Od Cvetnog trga, preko Terazija, do Trga Republike, u nedelju \u0107e, o\u010dekuje, pro\u0161etati ministri Zoran \u0110or\u0111evi\u0107, Branko Ru\u017ei\u0107 i Jadranka Joksimovi\u0107.<\/p>\n Kao ve\u0107 redovnog gosta, organizatori o\u010dekuju i gradona\u010delnika prestonice Sini\u0161u Malog, kao i go\u0161\u0107u kojoj se, ka\u017ee, pripadnici LGBT zajednice najvi\u0161e raduju – premijerku Anu Brnabi\u0107.<\/p>\n Prisustvo najvi\u0161e pripadnika izvr\u0161ne vlasti otkada se “prajdovi” organizuju, Mileti\u0107 vidi kao razlog za radost pripadnika LGBT zajednice.<\/p>\n “Dolazak premijerke je zaista dobar signal, a gradona\u010delnik Mali je dolazio i ranijih godina, \u0161to je tako\u0111e dobro jer ovo je Beograd Prajd i jako je va\u017eno da je on prepoznao koliko je to va\u017eno za Beograd i da nije mala stvar kada on do\u0111e”, ka\u017ee Mileti\u0107.<\/p>\n Osim \u0161to \u0107e, zbog radova na Slaviji, \u0161etnja biti pomerena za par stotina metara, vi\u0161e ulaznih punktova \u0107e biti jedina promena, najavljuje Mileti\u0107.<\/p>\n “Ceo program \u0107e trajati dva do tri sata, a gde \u0107e biti ulazni punktovi zna\u0107e se narednih dana”, ka\u017ee.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de zahteva koji se upu\u0107uju sa Prajda ali i cele Nedelje ponosa koja je u toku, i oni su, navodi Mileti\u0107, ostali isti kao ranijih godina.<\/p>\n “Tri su osnovna zahteva kojih se pridr\u017eavamo, a prvi se bavi vr\u0161nja\u010dkim nasiljem u \u0161kolama, budu\u0107i da je ono jedan od osnovnih problema za LGBT zajednicu”, isti\u010de Mileti\u0107 koji precizira da se ustvari zala\u017eu za dono\u0161enje Aleksinog zakona.<\/p>\n Drugi zahtev, prema njegovim re\u010dima, ti\u010de se zakonskih re\u0161enja koja bi osobama koje \u017eele da promene pol to omogu\u0107ile u svim aspektima.<\/p>\n “Imamo paradoksalnu situaciju da dr\u017eava pla\u0107a promenu pola, ali ne daje ta\u010dan pravni okvir kako da se dobije novi JMBG i novo ime, to je sve prepu\u0161teno sudovima i to neko vrlo lako re\u0161i a druge ljude prate stra\u0161ne pri\u010de”, navodi.<\/p>\n Tre\u0107i zahtev koji je Mileti\u0107 istakao ti\u010de se zakona o registrovanju istopolnog partnerstva.<\/p>\n “To je ne\u0161to \u0161to je tabu i za \u0161ta se smatra da je ‘previ\u0161e za Srbiju’ “, ka\u017ee Mileti\u0107 i isti\u010de da to smatra neophodnim.<\/p>\n “Da li \u0107ete vi to zvati brak, istopolno partnerstvo, registrovano partnerstvo ili kohabitacija… postoji mnogo termina mogu\u0107ih, ali regulisati se mora”, isti\u010de.<\/p>\n Situaciju da ljudi \u017eive zajedno, steknu zajedni\u010dku imovinu i nasle\u0111uju jedno drugo, a da to nije pravno regulisano, smatra nedopustivom, \u0161to je, prema njegovim ocenama, jo\u0161 jedan od razloga za\u0161to se istopolna partnerstva moraju pravno regulisati.<\/p>\n Parada ponosa kao centralni doga\u0111aj zatvori\u0107e Nedelju ponosa, koja je po\u010dela u ponedeljak i tokom koje se organizuju brojne aktivnosti. Gej lezbejski info centar (GLIC) izrazio je danas razo\u010daranje \u0161to na Me\u0111unarodnu konferenciju o zlo\u010dinu mr\u017enje nisu pozvane LGBT organizacije koje nisu deo Organizacionog odbora Parade ponosa.<\/p>\n “Nagla\u0161avamo da se time ne doprinosi pobolj\u0161anju polo\u017eaja LGBT osoba u Srbiji, ve\u0107 naprotiv, kao i da se produbljuje jaz i nepoverenje koje vlada me\u0111u LGBT organizacijama u Srbiji”, pi\u0161e u saop\u0161tenju GLIC.<\/p>\n Kako se podse\u0107a, danas se u Palati Srbije, u organizaciji \u0161vedske fondacije Civil Rights Defenders odr\u017eava Me\u0111unarodna konferencija o zlo\u010dinu iz mr\u017enje i govoru mr\u017enje.<\/p>\n “Posebno je zabrinjavaju\u0107e \u0161to na konferenciju nisu pozvani predstavnici udru\u017eenja ‘Egal’ koji trenutno vodi dva slu\u010daja zlo\u010dina iz mr\u017enje nad trans osoba koji su se desili u Beogradu tokom ove godine i Gej lezbejskog info centra koji ve\u0107 tri godine radi monitoring govora mr\u017enje u doma\u0107im medijima”, dodaje se u saop\u0161tenju.<\/p>\n U GLIC smatraju da “Civil Rights Defenders”, kao privatna fondacija iz \u0160vedske, ima pravo da na svoju konferenciju pozove samo podobne organizacije, ali dodaju da su razo\u010darani da Kancelarija za ljudska i manjinska prava ustupa prostor (salu Beograd u Palati Srbije) za “doga\u0111aj koji je antidemokratski i koji promovi\u0161e politiku isklju\u010divanja”.<\/p>\n “Tako\u0111e smo razo\u010darani da na\u0161i partneri iz ambasada Holandije, \u0160vedske i Nema\u010dke finansiraju konferenciju koja isklju\u010duje ve\u0107i deo LGBT organizacija”, dodaje se u saop\u0161tenju, koje je potpisao predsednik GLIC Predrag Azdejkovi\u0107.<\/p>\n GLIC ka\u017ee da ovakvim postupkom fondacije Civil Rights Defenders nisu iznena\u0111eni, jer su, kako navode, “nepodobne” LGBT organizacije isklju\u010dene iz \u010ditave Nedelje ponosa, ali gde je ve\u0107ina doga\u0111aja otvorena za javnost te se istim mo\u017ee prisustvovati, za razliku od ove konferencije gde se mo\u017ee prisustvovati samo uz poziv.<\/p>\n
\n
\nGLIC:LGBT konferencija bez “nepodobnih” LGBT organizacija<\/strong><\/p>\n