Engleski glumac ser Alek Ginis na\u0161iroko je poznat po svojoj ulozi u trilogiji “Ratovi zvezda” gde je glumio d\u017eedaja Obi-Van Kenobija koji je spasavao galaksiju. Ono \u0161to je manje poznato je da je tokom Drugog svetskog rata spasavao ranjene jugoslovenske partizane i prevozio ih u Italiju.<\/p>\n
U popularnom filmu Obi-Van nije bio veliki ljubitelj letenja, ali je ipak pokazao svoje ve\u0161tine u pojedinim scenama.<\/p>\n
Me\u0111utim ser Ginis je bio izvanredan moreplovac koji je slu\u017eio kao rezervista dobrovolja\u010dke Kraljevske mornarice Velike Britanije. Na po\u010detku Drugog svetskog rata imao je \u010din mornara, da bi 1942. bio unapre\u0111en u oficira.<\/p>\n
Komandovao je iskrcavanje Savezni\u010dke invazije na Siciliju, a nakon toga u\u010destvovao u akcijama snabdevanja i prevoza agenata do jugoslovenskih partizana, na isto\u010dnim mediteranskim obalama.<\/p>\n
Kako pi\u0161e njegov biograf, do 17. avgusta 1943. godine, cela Sicilija je bila pod kontrolom Alijanse, a 3. septembra po\u010dela su prva iskracavanja na italijansku obalu. Musolini, kojeg je Alek za dlaku propustio da upozna na \u010dajanci \u010detiri godine ranije, izgubio je vlast 7. septembra kada se Italija predala. Tada se nema\u010dka vojska povukla u severnu Italiju i okupirala Rim tri dana kasnije, gde su zadr\u017eali napredovanje oslobodila\u010dkih snaga.<\/p>\n
Alekova mornari\u010dka pe\u0161adija je tada bila stacionirana u oslobo\u0111enim lukama u Jadranskom moru, u Bariju, Brindisi i Barleti, i imala je zadatak da odnosi zalihe partizanima koji su se borili protiv Nemaca u Jugoslaviji, kao i da izvla\u010de povre\u0111ene i izbegle.<\/p>\n
– \u017divim na ivici jedine sme\u0161ne i uzbudljive strane rata, u prikrivenim operacijama. De\u0161avaju se neverovatne i \u010dudne stvari i imam informacije iz prve ruke o stranama rata za koje sam jedva znao da postoje – napisao je u tom periodu ser Alek Ginis prijateljici.<\/p>\n
Poslednjeg dana 1943. godine, Alek je dobio nare\u0111enje da isplovi za jugoslovensko ostrvo Vis, i da evakui\u0161e 400 \u017eena i dece jer se sumnjalo na nema\u010dku invaziju. Te no\u0107i nedaleko od Visa, na vodi ih je zadesio uragan, a elektri\u010dna pra\u017enjenja stvorila su pravi spektakl. “Bilo je prelepo i udobno…”, napisao je Ginis.<\/p>\n
Kako je navedeno u njegovoj biografiji, ranije tog dana Alek se probudio i \u010duo glas kako izgovara “Sutra”. U vrtolgu oluje pomislio je da \u0107e poginuti. Manevrisao je kroz uragan svim svojim ume\u0107em kako bi spasao posadu.<\/p>\n
Alek je ipak pre\u017eiveo, kao i njegova posada, ali im je brod bio ba\u010den na stene kada je uplovio u malu italijansku luku Termoli. Dao je naredbu da se napusti brod, a zatim je i sam, uz veliko \u017ealjenje, iza\u0161ao iz kabine sa \u0161arenim zavesama u kojoj je ostavio sve suvenire koje je prikupio tokom vremena koje preoveo u Severnoj Africi. U toj kabini ostao mu je i dnevnik koji je vodio kao i sve knjige u njegovoj dragocenoj biblioteci, osim jednog trilera.<\/p>\n
Niko ga nije krivio zbog gubitka broda.<\/p>\n
– Bio sam apsolutno oslobo\u0111en i nijedan sud mi nije spremao tu\u017ebu – napisao je u pismu.<\/p>\n
Ipak, to je zna\u010dio rastanak od njegove posade i kapetana s kojima se vrlo zbli\u017eio zbog \u010dega je zapao u depresiju.<\/p>\n
– Ose\u0107am se bolesnim, mentalno vi\u0161e nego fizi\u010dki -napisao je ser Ginis, dok je \u010dekao nova zadu\u017eenja na Malti. Kako za “Blic” ka\u017ee istori\u010dar i vojni analiti\u010dar Aleksandar Radi\u0107, obala Jadranskog mora bila je za to vreme veoma \u017eivo podru\u010dje gde su bile aktivne mnoge vojske. Partizani su na jugoslovenskom priobalju imali mnoge baze, u koje su saveznici dopemali svu potrep\u0161tinu, od ode\u0107e do tenkova. Me\u0111utim, nakon Drugog svetskog rata u Jugoslaviji niko nije obradio ta de\u0161avanja sa nau\u010dnog aspekta, pa su mnogi podaci pali u zaborav.<\/p>\n – Amerikanci i Britanci su bili najbrojniji ali su tu bile i vojske Novog Zelanda, Italije pa i Ju\u017ene Afrike. Obavljalo se stotine letova, i desetine pomorskih prevoza dnevno. Partizani su imali bazu na Durmitoru i na Visu, gde su saveznici dopemali zalihe, a u povratku su prevozili ranjenike. Na obalama je formirana i prva tenkovksa brigada od ameri\u010dkig tenkova koje smo dobili preko Britanaca – ka\u017ee za “Blic” Radi\u0107.<\/p>\n Nemci su u jeku rata poku\u0161ali da potisnu partizane sa obala i u akciji “Osovina” uspeli su da ih potisnuli na ostrva. Ipak, baza na Visu se odr\u017eala, i ostala je u partizanskim rukama.<\/p>\n – Partizanski vojnici su tada imali opremu kao i sve druge zapadne jedinice, od ode\u0107e do tehnike. U Egiptu je bila i baza za ranjenike i centri za obuku gde su mnogi partizani prevo\u017eeni – ka\u017ee Radi\u0107.<\/p>\n Na\u010din na koji je poznati glumac izgubio svoj brod nije iznena\u0111enje, isti\u010de istori\u010dar, jer su u tom periodu, posebno 1944. godine bile vrlo jake zime a na Jadranskom moru su se \u010desto pojavljivale pijavice.<\/p>\n Seks u toaletu<\/strong><\/p>\n Alek Ginis bio je biseksualac koji je 1946. godine \u010dak uhap\u0161en i nov\u010dano ka\u017enjen sa 10 gvineja zbog homoseksualnog bluda u jednom javnom toaletu. Tu \u010dinjenicu, koju je legendarni ser Alek uspeo da prikrije za \u017eivota, obelodanile su njegove autobiografije.<\/p>\n Ginis, u to vreme zvezda u usponu i u pozori\u0161tu i na filmu, uspeo je da izbegne publicitet i sa\u010duva svoju tajnu zahvaljuju\u0107i tome \u0161to se policiji predstavio pod pseudonimom, kao Herbert Pokit, junak Dikensovog romana “Velika o\u010dekivanja”, \u010diji je lik tuma\u010dio u pozori\u0161tu, a spremao se da ga zaigra i u filmskoj verziji reditelja Dejvida Lina.<\/p>\n – Alek je bio dovoljno promu\u0107uran da navede la\u017eno ime – ka\u017ee \u0160eridan Morli, autor autorizovane biografije ser D\u017eona Gilguda. Morli nije iznena\u0111en otkri\u0107em da je Ginis, koji se 1938. godine o\u017eenio umetnicom Merulom sa kojom je dve godine kasnije dobio sina Metjua, bio biseksualac. On ka\u017ee da mu je to davno ispri\u010dao njegov otac Robert, i sam glumac, a da su za njegove sklonosti oduvek znali i porodica i prijatelji.<\/p>\n Autori njegovih biografija slo\u017eili su se da mu je problemati\u010dan seksualni \u017eivot pomogao da postane veliki glumac \u010dije su jake strane bile minimalisti\u010dka gluma, potpuno u\u017eivljavanje u uloge i suptilna nesigurnost. Ser Ginis je ostvario niz zapa\u017eenih uloga, izme\u0111u ostalih u filmovima “Lorens od Arabije”, “Ratovi zvezda”, a 1957. nagra\u0111en je Oskarom za ulogu u filmu “Most na reci Kvaj”. Godine 1960. dobio je od kraljice i vite\u0161ku titulu, pisali su mediji.<\/p>\n – Ginis je celog \u017eivota bio biseksualac. Iako o\u017eenjen, prolazio je kroz agoniju zbog svojih seksualnih \u017eelja i postupaka. Be\u017eao je u glumu i crkvu, gde je nalazio utehu – ka\u017ee autor biografije O’Konor, koji je 1991. ve\u0107 napisao jednu knjigu o Ginisu. Glumac je 1956. pre\u0161ao u katoli\u010danstvo, a “crkva mu je pru\u017eila tako potrebnu sigurnost od demona njegove seksualnosti”.<\/p>\n
\n
\nNeispri\u010dana pri\u010da<\/strong><\/p>\n