{"id":5545,"date":"2017-08-29T05:19:49","date_gmt":"2017-08-29T13:19:49","guid":{"rendered":"http:\/\/gayecho.com\/news\/?p=5545"},"modified":"2017-08-29T05:19:49","modified_gmt":"2017-08-29T13:19:49","slug":"homoseksualnost-i-argument-o-neprirodnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gayecho.com\/news\/homoseksualnost-i-argument-o-neprirodnosti\/","title":{"rendered":"Homoseksualnost i argument o \u201eneprirodnosti”"},"content":{"rendered":"
Kada teolozi i moralisti govore o homoseksualnosti, kontracepciji, abortusu i drugim oblicima ljudskog pona\u0161anja kao ne\u010demu neprirodnom i tvrde da zbog toga ta pona\u0161anja treba smatrati pogre\u0161nima, s kojim zna\u010denjem oni upotrebljavaju pridev neprirodno? Da li \u017eele da ka\u017eu da su homoseksualno pona\u0161anje i upotreba sredstava za kontracepciju u suprotnosti sa zakonima prirode kojima se bavi nauka, da li \u017eele da ka\u017eu da postoje ve\u0161ta\u010dki oblici pona\u0161anja, ili re\u010di prirodno\/neprirodno u njihovoj upotrebi imaju neko tre\u0107e zna\u010denje?\u201eNeprirodnost”, koja se pripisuje homoseksualnosti, navodi nas da se zapitamo o zna\u010denju pojmova kao \u0161to supriroda, prirodno itd. Teolozi i ostali moralisti smatraju da homoseksualni \u010din naru\u0161ava prirodne zakone, \u0161to ga \u010dini nemoralnim, te stoga treba da bude zabranjen od strane dr\u017eave. Re\u010d priroda u sebi sadr\u017ei nepreciznost koja mo\u017ee dovesti do ozbiljnih nesporazuma. Kada se za ne\u0161to ka\u017ee da je prirodno ili u skladu sa prirodnim zakonima, to mo\u017ee zna\u010diti dve stvari:<\/p>\n
(1) da je to ne\u0161to u skladu sa deskriptivnim zakonima prirode ili (2) da nije ve\u0161ta\u010dko, tj. da \u010dovek nije uticao svojom voljom ili svojim sredstvima na procese ili stanja stvari onakve kakvi jesu, ili kakvi su mogli biti bez njegove intervencije.<\/p>\n
1. Deskriptivni prirodni zakoni<\/strong>: Prirodni zakoni, onako kako ih shvataju nau\u010dnici, razlikuju se od ljudskih zakona. Prvi su isklju\u010divo deskriptivni dok su drugi preskriptivni. Kada neki nau\u010dnik ka\u017ee da voda klju\u010da na 100\u00b0C, ili da je zapremina gasa direktno proporcionalna temperaturi i obrnuto proporcionalna pritisku kome je gas izlo\u017een, on jednostavno misli, a na osnovu dokumentovanih i proverljivih dokaza, da \u0107e obi\u010dna voda u normalnim okolnostima svaki put proklju\u010dati kada se dovede do temperature od 100\u00b0C, kao i da \u0107e se zapremina gasa s pove\u0107anjem temperature uvek pove\u0107avati, a s pove\u0107anjem pritiska uvek smanjivati. Ti \u201ezakoni” jednostavno opisuju na\u010din na koji se fizi\u010dke supstance zaista pona\u0161aju. Oni se razlikuju od lokalnih i dr\u017eavnih zakona jer ne propisuju na\u010din pona\u0161anja. Za razliku od ljudskih zakona, prirodne zakone nije donelo nikakvo zakonodavno telo; oni nisu predlo\u017eeni da bi u nekom slede\u0107em trenutku stupili na snagu; oni nikoga ni na \u0161ta ne obavezuju; njihovo \u201ekr\u0161enje” za posledicu nema nikakve \u201esankcije”, niti je predvi\u0111ena bilo kakva nagrada za njihovo \u201epo\u0161tovanje” ili pona\u0161anje ,,u skladu” s njima. Kada nau\u010dnik ka\u017ee da se vazduh u automobilskoj gumi pona\u0161a u skladu sa zakonima koji va\u017ee za supstance u gasovitom agregatnom stanju, on ne \u017eeli da ka\u017ee da se pomenuti gas, koji je prethodno obave\u0161ten o tome da treba da se pona\u0161a na odre\u0111en na\u010din, pona\u0161a onako kako se od njega o\u010dekuje, ako su uslovi zadovoljeni. On pre svega misli da \u0107e se vazduh u gumi pona\u0161ati onako kako bi se pona\u0161ao svaki drugi gas. Kada se ka\u017ee da Bojlov (Boyle) zakon \u201ereguli\u0161e” pona\u0161anje gasova, to jednostavno zna\u010di da se gasovi, \u0161to je \u010dinjeni\u010dno stanje stvari, pona\u0161aju u skladu s Bojlovim zakonom, te da nam Bojlov zakon poma\u017ee da predvidimo kako \u0107e se ta\u010dno pona\u0161ati odre\u0111ena koli\u010dina gasa ako se njegov pritisak bude pove\u0107avao; ne \u017eeli se re\u0107i da je nekakav bo\u017eanski glas u jednom momentu naredio gasovima da po\u0161tuju Bojlov zakon, te da \u0107e, u skladu s tom odlukom, biti imenovan neki nevidljivi policajac koji \u0107e ka\u017enjavati sve one gasove koji bo\u017eanski ukaz prekr\u0161e. Nau\u010dnici smatraju da nema smisla govoriti o kr\u0161enju prirodnih zakona. U slu\u010daju da zaista postoje izuzeci za takozvane prirodne zakone, takvi bi izuzeci zahtevali promenu opisa tih fenomena, i ispostavilo bi se da zakon u pitanju ustvari nije nikakav zakon. Prirodni se zakoni revidiraju sa svakim otkri\u0107em novih fenomena, \u0161to iziskuje dodatna obja\u0161njenja, da bi zakon vi\u0161e odgovarao pravom stanju stvari. Osnovna razlika izme\u0111u prirodnih i ljudskih zakona jeste \u010dinjenica da ove potonje periodi\u010dno revidira grupa zakonodavaca \u010diji zadatak nije da opi\u0161e ljudsko pona\u0161anje, ve\u0107 da propi\u0161e kakvo bi ono trebalo da bude.<\/p>\n
2. Ve\u0161ta\u010dko kao forma neprirodnog<\/strong>: Kada ka\u017eemo da ne\u0161to nije prirodno, to zna\u010di da je to ne\u0161to stvorio \u010dovek. Moja pisa\u0107a ma\u0161ina nije predmet nastao prirodnim putem, zbog toga \u0161to su materijali od kojih je ona napravljena promenjeni, nisu vi\u0161e onakvi kakvi su bili pre pojave \u010doveka; nizom hemijskih, fizi\u010dkih i mehani\u010dkih postupaka po\u010detne su supstance transformisane u neke druge supstance. Po\u010detne su supstance reorganizovane u novu celinu koja se bitno razlikuje od one prirodne. Ukratko, moja je pisa\u0107a ma\u0161ina ve\u0161ta\u010dka stvar. Isto je tako i ode\u0107a koju nosim na svojim predavanjima u zna\u010dajnoj meri promenjena u odnosu na stanje u kome je na\u0111ena u prirodi; \u010dak ni to \u0161to ja na svojim predavanjima nosim ode\u0107u nije prirodno, zbog toga \u0161to sam ja u svom prirodnom stanju – pre dodavanja bilo kakve ve\u0161ta\u010dke stvari i pre bilo kakve ljudske intervencije na po\u010detno stanje stvari – nag. Budu\u0107i da su ljudski zakoni ve\u0161ta\u010dke konvencije koje za cilj imaju odre\u0111enu kontrolu nad \u010dovekovim prirodnim inklinacijama i sklonostima, i oni se mogu smatrati neprirodnima.<\/p>\n
Kada teolozi i moralisti govore o homoseksualnosti, kontracepciji, abortusu i drugim oblicima ljudskog pona\u0161anja kao ne\u010demu neprirodnom i tvrde da zbog toga ta pona\u0161anja treba smatrati pogre\u0161nima, s kojim zna\u010denjem oni upotrebljavaju pridev neprirodno? Da li \u017eele da ka\u017eu da su homoseksualno pona\u0161anje i upotreba sredstava za kontracepciju u suprotnosti sa zakonima prirode kojima se bavi nauka, da li \u017eele da ka\u017eu da postoje ve\u0161ta\u010dki oblici pona\u0161anja, ili re\u010di prirodno\/neprirodno u njihovoj upotrebi imaju neko tre\u0107e zna\u010denje?<\/p>\n
Njihova tvrdnja sigurno ne mo\u017ee zna\u010diti da homoseksualno pona\u0161anje kr\u0161i prirodne zakone u onom prvom smislu, jer je, kao \u0161to smo ve\u0107 istakli, nemogu\u0107e kr\u0161iti prirodne zakone u tom smislu. Budu\u0107i da su ti zakoni isklju\u010divo deskriptivni tj. da samo opisuju ono \u0161to se zaista de\u0161ava u prirodi, oni bi morali uklju\u010divati i homoseksualno pona\u0161anje zbog toga \u0161to je i ono zaista prisutno. \u010cak i kada bi se zagovornici teolo\u0161ke tvrdnje o neprirodnosti homoseksualnosti pozvali na statisti\u010dka istra\u017eivanja isti\u010du\u0107i da takvo pona\u0161anje nije normalno sa statisti\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, a samim tim nije ni u skladu s prirodnim zakonima – njihovi bi oponenti imali sva prava da uka\u017eu na to da svaki prirodni zakon mora uklju\u010divati i sve statisti\u010dke devijacije, te da prirodni zakoni, budu\u0107i deskriptivni, ne obavezuju ni na \u0161ta. Oni isto tako mogu pomenuti i to da je, po najprofesionalnijim statisti\u010dkim istra\u017eivanjima, polovina mu\u0161karaca u Americi u nekom periodu svog \u017eivota stupila u homoseksualnu vezu, kao i da veoma veliki postotak ameri\u010dkih mu\u0161karaca ostvaruje isklju\u010divo homoseksualne veze tokom relativno dugog perioda \u017eivota; iz toga bi sledilo da je takvo pona\u0161anje za njih prirodno, u pomenutom smislu prideva prirodno, bez obzira na statisti\u010dku zastupljenost.<\/p>\n
Ako oni koji tvrde da je homoseksualnost neprirodna koriste termin neprirodno u drugom smislu, ne vidim za\u0161to uop\u0161te di\u017eu toliku pra\u0161inu. Naravno, razlila\u017eenje s prirodom nije, u tom smislu, su\u0161tinski pogre\u0161no (ako \u0107emo tako formulisati). Ve\u0161ta\u010dke su stvari \u010desto daleko bolje od prirodnih. Ve\u0161ta\u010dke su ku\u0107e, kako se \u010dini, daleko pogodnije za ljudsko stanovanje i blagotvornije za \u010dovekov \u017eivotni vek i zdravlje nego pe\u0107ine i druga prirodna skloni\u0161ta. O\u010digledne su prednosti upotrebe nekih neprirodnih (tj. ve\u0161ta\u010dkih) dobara, kao \u0161to su ode\u0107a, knjige, ili name\u0161taj. Iako nam je dozvoljeno da ma\u0161tamo o idili\u010dnom povratku prirodi, ubrzo bismo otkrili (kao \u0161to je bio slu\u010daj sa Toroovim (Thoreau) poku\u0161ajem bega od izve\u0161ta\u010dene civilizacije) da su igle, tkanine, no\u017eevi, \u0161ibice, plugovi, ekseri i mnogi drugi proizvodi ljudskih ruku – neophodni za \u017eivot. Otkrili bismo, kao \u0161to je Platon rekao u Dr\u017eavi, da nijedan \u010dovek nije istinski samodovoljan. Neki od nusprodukata industrije jesu veoma nepo\u017eeljni, ali niti su oni, niti je industrija sama po sebi su\u0161tinski zla, iako spadaju u kategoriju neprirodnog u ve\u0107 obra\u0111enom smislu re\u010di.<\/p>\n
Me\u0161anje u prirodu nije samo po sebi lo\u0161e. Priroda, po re\u010dima nekih autora, mora biti ukro\u0107ena. U nekim slu\u010dajevima \u010dovek mora da je posmatra kao neprijatelja koji mora biti pokoren. Ako bismo prirodu prepustili njenim tokovima, bez ikakve ume\u0161anosti \u010doveka, ljudsku rasu bi zbrisale bolesti, invazije insekata, ljudi bi bili vezani za mesto na kome su ro\u0111eni, bez ikakve mogu\u0107nosti brze komunikacije ili transporta, bili bi prepu\u0161teni na milost i nemilost neprijatnim pojavama kao \u0161to su vetar, vremenske nepogode, poplave ili po\u017eari jer ne bi imali nikakva sredstva da im se suprotstave. Me\u0161anje u prirodne tokove, borba s prirodom, upotreba ljudske volje, razuma i ve\u0161tine da bi se spre\u010dile posledice onog \u0161to bi se eventualno dogodilo, isklju\u010divo su ljudske sposobnosti, koje ne mogu biti osu\u0111ene samo zbog toga \u0161to \u010dine ne\u0161to \u0161to nije prirodno.<\/p>\n
Te\u0161ko da se homoseksualno pona\u0161anje mo\u017ee okvalifikovati kao neprirodno u tom smislu. U takvom pona\u0161anju nema ni\u010deg ve\u0161ta\u010dkog. Naprotiv, vrlo je prirodno za one koji ga praktikuju. Ali \u010dak i da nije tako, \u010dak i da je ono potpuno ve\u0161ta\u010dko, to samo po sebi ne bi bilo dovoljno za njegovu osudu.<\/p>\n
\u010cini se, stoga, da oni koji osu\u0111uju homoseksualnost kao neprirodan na\u010din pona\u0161anja imaju neko svoje zna\u010denje re\u010di neprirodno, zna\u010denje koje ne pokriva nijedna od navedenih definicija. Tre\u0107e mogu\u0107e zna\u010denje je slede\u0107e:<\/p>\n
3. Sve \u0161to nije uobi\u010dajeno ili u granicama norme je neprirodno<\/strong>: Ako to misle oni koji osu\u0111uju homoseksualnost baziraju\u0107i svoj stav na tvrdnji da je ona neprirodna, jasno je da njihova osuda ne mo\u017ee biti prihva\u0107ena bez dalje rasprave, zbog toga \u0161to sama \u010dinjenica da odre\u0111en oblik pona\u0161anja nije uobi\u010dajen ne opravdava njegovu osudu. Ni sviranje viole u guda\u010dkom kvartetu sigurno nije uobi\u010dajen oblik ljudskog pona\u0161anja. Ne znam koji se procenat ljudske populacije tako pona\u0161a, niti koliko sati u \u017eivotu svakog violiste otpada na takvo pona\u0161anje, ali pretpostavljam da je broj tih ljudi zaista mali, kao i da je ukupan broj radnih sati posve\u0107enoj toj aktivnosti dovoljno opravdanje da takvo pona\u0161anje okarakteri\u0161emo kao neuobi\u010dajeno i van norme (u smislu da, sude\u0107i po statistikama, to nije na\u010din na koji ve\u0107ina ljudi voli da provodi svoje vreme), pa samim tim, u tom smislu, i neprirodno. Pa ipak, nema razloga da to neuobi\u010dajeno pona\u0161anje koje se ne uklapa u normu, samo zbog toga \u0161to je takvo, osu\u0111ujemo ili smatramo moralno pogre\u0161nim ili neeti\u010dkim. Naprotiv, mnogi se oblici pona\u0161anja cene upravo zbog svoje retkosti. Veliki umetnici, pesnici, muzi\u010dari i nau\u010dnici \u201eizlaze iz okvira norme” upravo u tom smislu, ali se nikako ne mo\u017ee re\u0107i da bi svet bio na dobitku ako oni ne bi postojali, ili da njih i njihove aktivnosti treba osu\u0111ivati jer svojom neuobi\u010dajeno\u0161\u0107u izlaze iz okvira norme. Ako i ustvrdimo da je homoseksualno pona\u0161anje pogre\u0161no, taj stav ne mo\u017eemo bazirati na tvrdnji o njenoj \u201eneprirodnosti” u smislu re\u010di koji je upravo obra\u0111en.<\/p>\n
4. Svaki vid upotrebe organa ili instrumenata koji je suprotan njihovoj primarnoj svrsi ili funkcijije neprirodan<\/strong>: Svaki organ i svaki instrument – mo\u017eda \u010dak i svako bi\u0107e – ima odre\u0111enu funkciju za koju na prvom mestu i stvoren. Svaki na\u010din upotrebe nekog organa ili instrumenta koji je u skladu s njihovom namenom smatra se prirodnim i ispravnim; bilo koji na\u010din upotrebe koji odstupa od njihove primarne namene i svrhe neprirodan je i pogre\u0161an do te mere da se \u010dak mo\u017ee smatrati zlim i \u0161tetnim. Ljudski zubi su, na primer, savr\u0161eno formirani za svoju primarnu primenu: gri\u017eenje i \u017evakanje razli\u010ditih vrsta hrane pogodne za ljudsku ishranu. Ali, nisu preterano prakti\u010dni za otvaranje pivskih fla\u0161a. Ako se koriste s potonjim ciljem, koji za njih nije prirodan, mo\u017ee se desiti da se usled pritiska polome ili napuknu. Shodno tome, svaki lek ima odre\u0111enu funkciju. Ako se upotrebljavaju u skladu s njom mogu nam spasiti \u017eivot ili povratiti izgubljeno zdravlje. S druge strane, njegova zloupotreba, tj. upotreba u cilju koji nije onaj s kojim je on stvoren, mo\u017ee izazvati ozbiljne probleme, pa \u010dak i smrt. Prirodna upotreba stvari dobra je i korisna, dok je njihova neprirodna upotreba lo\u0161a i \u0161tetna.<\/p>\n
Zna\u010di, ono \u0161to mi treba da uradimo jeste da prona\u0111emo ispravnu upotrebu, tj. istinsku svrhu svakog organa na\u0161eg organizma. Kada to otkrijemo, zna\u0107emo koja je prirodna primena svakog organa, kao i u \u010demu se ogleda neprirodna, pogre\u0161na i potencijalno \u0161tetna upotreba razli\u010ditih delova na\u0161eg tela. Ako smo razumni, trudi\u0107emo se da svoje pona\u0161anje uskladimo sa ispravnim funkcijama i da se uzdr\u017eimo od bilo kakvog neprirodnog pona\u0161anja. Sude\u0107i po onima koji pripadaju toj \u0161koli mi\u0161ljenja, ako ho\u0107emo da saznamo koja je \u201eprimerena” upotreba pojedina\u010dnih organa, treba prvo odrediti za \u0161ta je taj organ stvoren. O\u010di su stvorene za gledanje, u\u0161i za slu\u0161anje, nervi za preno\u0161enje impulsa od jednog dela tela do drugog, i tako dalje.<\/p>\n
Za \u0161ta su ta\u010dno stvoreni polni organi? Naravno, stvoreni su radi reprodukcije. Niti jedan drugi organ nije u stanju da obavljaju tu funkciju. Iz toga sledi, za one koji se interesuju za po\u0161tovanje prirodnih zakona, da je reprodukcija \u201eispravna” i \u201eprirodna” funkcija polnih organa, i da je bilo koji drugi na\u010din njihove upotrebe, koji za cilj nema reprodukciju, neprirodan i neprimeren, potencijalno \u0161tetan i zbog toga pogre\u0161an. Polni su nam organi dati kako bismo obezbedili odr\u017eanje ljudske vrste na planeti. Sve perverzije – uklju\u010duju\u0107i masturbaciju, homoseksualne odnose, heteroseksualne odnose koji nisu u skladu sa svrhom tih organa – neprirodni su i lo\u0161i. Kao \u0161to je papa Pio XI jednom rekao – \u201ePojedinci nemaju nikakvu mo\u0107 nad delovima svojih tela, osim one koja je u skladu s njihovom upotrebom u prirodne svrhe”.<\/p>\n
Ovaj se problem, ipak, ne da tako lako re\u0161iti. Da li je ta\u010dno da svaki organ ima samo jednu odgovaraju\u0107u funkciju? \u010ceki\u0107 je osmi\u0161ljen za zakucavanje eksera i najbolji je za taj posao. Ipak, nema ni\u010deg pogre\u0161nog niti gre\u0161nog u tome da \u010deki\u0107 upotrebimo da bismo, na primer, razbili ljusku oraha, ako u tom trenutku ne mo\u017eemo do\u0107i do nekog drugog stredstva koje bi za taj posao mo\u017eda bilo prikladnije. Budu\u0107i da je \u010deki\u0107 vrlo univerzalno oru\u0111e, mo\u017ee biti upotrebljen na najrazli\u010ditije na\u010dine. Nema samo jednu \u201eispravnu” i \u201eprirodnu” funkciju. Istina je da su \u017eenske o\u010di veoma dobro prilago\u0111ene za gledanje. Ipak, \u010dini se da su isto tako dobro prilago\u0111ene i za flertovanje. Da li je potonja upotreba gre\u0161na samo zato \u0161to \u017eena o\u010di u datom trenutku ne koristi isklju\u010divo za gledanje? Na\u0161i su polni organi na jedinstven na\u010din adaptirani za reprodukciju, ali to, o\u010digledno, nije i jedina funkcija za koju su prilago\u0111eni. Ljudska bi\u0107a mogu koristiti – i koriste – te organe i u mnoge druge svrhe, i nije jasno za\u0161to bi samo jedna od tih svrha bila jedina ispravna. Kao prvo, zbog toga \u0161to se \u010dini da su polni organi naro\u010dito dobro adaptirani za pru\u017eanje intenzivnog ose\u0107aja zadovoljstva svojim vlasnicima i drugima. Osim ako neko ne misli da je zadovoljstvo samo po sebi lo\u0161e, nema razloga da misli da je upotreba polnih organa radi postizanja svog ili tu\u0111eg zadovoljstva lo\u0161a. Imaju\u0107i u vidu posebnu gra\u0111u polnih organa i veliki broj nervnih zavr\u0161etaka koji se na njima nalaze, \u010dini se da su oni dizajnirani (ako u ovom slu\u010daju i mo\u017eemo govoriti o dizajniranju) upravo za pru\u017eanje zadovoljstva; zbog toga njihova upotreba s tim ciljem nije ni\u0161ta neprirodnija od upotrebe u cilju reprodukcije.<\/p>\n
Ne treba prenebregnuti ni \u010dinjenicu da ljudski polni organi mogu biti upotrebljeni, \u0161to je \u010desto i slu\u010daj, za izra\u017eavanje najdubljih i najintimnijih emocija poznatih \u010doveku – ljubavi jedne osobe prema drugoj. \u010cak i najenergi\u010dniji oponenti \u201ebesplodnog” polnog odnosa priznaju da seks slu\u017ei i toj svrsi. U skladu s tim, oni dopu\u0161taju seks izme\u0111u mu\u017ea i \u017eene i kada je \u017eena u drugom stanju, menopauzi, ili neplodnim danima menstrualnog ciklusa.<\/p>\n
Ljudi su izuzetno kompleksna i prilagodljiva bi\u0107a. Ne mo\u017ee se povu\u0107i odgovaraju\u0107a paralela izme\u0111u njih ili njihovih organa i \u010deki\u0107a ili drugog oru\u0111a. Analogija ubrzo biva prekinuta. Generalizacija da svaki organ ili oru\u0111e ima samo jednu ispravnu funkciju nije odr\u017eiva, \u010dak ni kada su u pitanju najjednostavnija oru\u0111a, jer – kao \u0161to smo videli – ona mogu biti prikladno upotrebljena u vi\u0161e razli\u010ditih svrha, mogu\u0107e sa manje efektnosti nego predmeti \u010dija je to glavna svrha, ali to zasigurno ne\u0107e biti ne\u0161to gre\u0161no. \u017dena ne mora svoje o\u010di koristiti samo da bi gledala ili flertovala, ve\u0107 i da zaradi novac – u slu\u010daju da se bavi glumom ili manekenstvom, na primer.<\/p>\n
Kako se \u010dini, niti jedna od poslednje dve stvari nije u skladu s originalnom \u201esvrsishodno\u0161\u0107u” oka, ako se u ovom slu\u010daju i mo\u017ee govoriti o svrsishodnosti, te\u0161ko je shvatiti za\u0161to bi se takva upotreba smatrala gre\u0161nom, perverznom ili neprirodnom. Njeni polni organi imaju jedinstvenu sposobnost stvaranja jajnih \u0107elija i odgajanja ljudskog embriona u odgovaraju\u0107im uslovima; ali za\u0161to bi svaka druga\u010dija upotreba tih organa – uklju\u010duju\u0107i i stvaranje ose\u0107aja zadovoljstva kod njihovih nositeljki ili nekog drugog, izra\u017eavanje ljubavi prema drugoj osobi, ili \u010dak i za zara\u0111ivanje novca – bila ozna\u010dena kao perverzna, gre\u0161na ili neprirodna? Isto tako i mu\u0161ki polni organi imaju sposobnost stvaranja novog ljudskog bi\u0107a, ali ako mu\u0161karac odlu\u010di da ih upotrebi u cilju ostvarivanja zadovoljstva, iskazivanja ljubavi, ili u neke druge svrhe – pod uslovom da one ne ugro\u017eavaju drugo ljudsko bi\u0107e – sama ta \u010dinjenica da njegovi polni organi poseduju svoju jedinstvenu sposobnost nije dovoljan razlog da se njihova druga\u010dija upotreba osudi kao perverzna, neprirodna, gre\u0161na ili nezakonita. Ako \u010dovek \u017eeli da se \u201eizopa\u010di” tako \u0161to \u0107e mrdati svojim u\u0161ima da bi nasmejao prijatelje, a ne da ih koristi samo za slu\u0161anje, nikome ne\u0107e pasti na pamet da ga zbog toga strpa u zatvor. Ako \u201ezloupotrebi” svoje zube da bi izvukao kin kojim su spojeni neki papiri – aktivnost koja za zube sigurno nije primarna – niko ga ne\u0107e optu\u017eiti da je nemoralan, zaostao ili degenerik. \u010cinjenica da se ljudi osu\u0111uju jer svoje polne organe koriste za postizanje zadovoljstva, zara\u0111ivanje novca za sebe ili druge, vi\u0161e nam govori o predrasudama i tabuima prisutnim u na\u0161em dru\u0161tvu, nego \u0161to poja\u0161njava na\u0161u percepciju o prirodi, nameni i \u201esvrsi” (\u0161ta god da se pod tim podrazumeva) na\u0161eg tela.<\/p>\n
Da sumiramo, tvrdnja da je bilo koja upotreba nekog organa suprotna njegovoj originalnoj svrsi neprirodna, zna\u010di da se pretpostavlja da svaki organ ima jednu glavnu namenu ili funkciju; tu pretpostavku pobija \u010dinjenica da funkcija ili svrha datog organa varira u zavisnosti od potreba i \u017eelja njegovog vlasnika, kao i \u010dinjenica da dati organ mo\u017ee imati vi\u0161e od jedne osnovne svrhe i funkcije, zbog \u010dega je nastojanje da se neka od tih funkcija proglasi jedinom prirodnom arbitrarna, ako ne i diskutabilna stvar. Takvom se izjavom jo\u0161 i sugeri\u0161e daje ono \u0161to je neprirodno zlo i nedoli\u010dno. Problem prevazilazi jednostavno opisivanje stvari, da bi se dotakao i problema evaluacije ljudskog pona\u0161anja, \u0161to nas dovodi do petog zna\u010denja termina prirodno.<\/p>\n
5. Prirodno je dobro, neprirodno je lo\u0161e<\/strong>: Kada neko za osudu homoseksualnosti, masturbacije ili upotrebe kontraceptivnih sredstava kao argument upotrebi njihovu neprirodnost, on u stvari ka\u017ee da je lo\u0161e, pogre\u0161no ili perverzno sve \u0161to nije prirodno. Ali kao \u0161to smo ve\u0107 videli, de\u0161ava se da je ono \u0161to je neprirodno, u nekim zna\u010denjima te re\u010di (npr. kada neprirodno zna\u010di \u201eve\u0161ta\u010dko”) vrlo \u010desto mo\u017ee biti pozitivno, kao i da ne\u0161to \u0161to je prirodno (u smislu da nije podvrgnuto nikakvim promenama od strane ljudske ruke, npr.) mo\u017ee biti veoma lo\u0161e. Naravno da naru\u0161avanje prirode mo\u017ee biti lo\u0161e. Ekolozi nam danas, jasnije nego ikad ranije, ukazuju na opasnosti koje sa sobom povla\u010de neplansko i neinformisano uticanje na prirodu. To, naravno, ne zna\u010di da je svako uticanje na prirodu lo\u0161e. Svaki put kada \u010dovek pose\u010de drvo da bi napravio mesta za svoj dom, ili ulovi ribu kako bi nahranio sebe i svoju porodicu, on uti\u010de na prirodu. Da ljudi ne uti\u010du na prirodu, ne bi imali ku\u0107e, ne bi mogli da jedu ribu, i ustvari, ne bi mogli ni da pre\u017eive.<\/p>\n
\u0160ta onda \u017eele da ka\u017eu oni koji tvrde da je sve \u0161to je prirodno dobro, a sve \u0161to je neprirodno – lo\u0161e? Sigurno je da njihov jedini cilj nije bilo to da pridev \u201eprirodno” proglase sinonimom reci \u201edobro, ispravno i prihvatljivo”, a pridev \u201eneprirodno” sinonimom reci \u201ezlo, lo\u0161e, neprihvatljivo, iskvareno”. Da im je to bio jedini cilj, onda diskusija oko toga da li je odre\u0111eni oblik pona\u0161anja prihvatljiv, iako se ne sla\u017ee s ne\u010dijim shvatanjem prirodnog, ne bi imala nikakvog smisla; da su dobro i prirodno sinonimi, iz toga bi neizbe\u017eno proiza\u0161lo da je sve \u0161to je dobro prirodno i obrnuto.<\/p>\n
Protivnici homoseksualnosti sigurno ne \u017eele to da ka\u017eu kada ka\u017eu da je homoseksualnost, budu\u0107i neprirodna – zlo. Ako to stvarno misle, onda je njihova tvrdnja prili\u010dno isprazna. Sve bi se svodilo na slede\u0107e: homoseksualnost, budu\u0107i zla – jeste zla; u pitanju je bespotrebno komplikovanje iskaza koji bi se jednostavno mogao svesti na: homoseksualnost je zlo. Kako bilo, ta izjava nije nikakav argument. Oni koji se protive homoseksualnosti i drugim seksualnim \u201eperverzijama” na osnovu toga \u0161to su \u201eneprirodne” tvrde da u takvom pona\u0161anju postoji neka osobina koja se objektivno mo\u017ee okvalifikovati kao neprirodna; ta bi se osobina, nakon \u0161to je nekom vrstom nau\u010dnog istra\u017eivanja kona\u010dno izdvojena, ispostavila \u0161tetnom po one koji se na taj na\u010din pona\u0161aju i one koji ih okru\u017euju; zbog \u0161tetnosti (fizi\u010dke, psihi\u010dke, moralne ili duhovne) koja proisti\u010de iz bilo kog pona\u0161anja koje ima atribute neprirodnog, takvu vrstu pona\u0161anja treba smatrati pogre\u0161nim, a zadatak je dru\u0161tva i da ga sankcioni\u0161e.<\/p>\n
\u201eNeprirodnost” i \u201epogre\u0161nost” u tom slu\u010daju nisu sinonimi, ve\u0107 razli\u010diti koncepti. Na\u0161 je problem to \u0161to ne uspevamo da na\u0111emo zna\u010denje re\u010di neprirodno koje bi nas dovelo do zaklju\u010dka da je homoseksualnost neprirodna ili da ju, u slu\u010daju da je neprirodna, treba smatrati pogre\u0161nom. Ispitali smo \u010detiri ustaljena zna\u010denja re\u010di prirodno i neprirodno, i videli da nijedno od njih ne zadovoljava uslove koje treba da zadovolji da bi oponenti homoseksualnosti pobedili u raspravi. Bez preciznijih poja\u0161njenja koja se ti\u010du povezanosti pogre\u0161nosti homoseksualnog pona\u0161anja i njegove navodne neprirodnosti, argument mora biti odba\u010den.<\/p>\n
Iz: Liberty, Justice andMorals: Contemporari\/ Value Conflicts, 1979.<\/em><\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef3.jpg\")
\u201eNeprirodnost”, koja se pripisuje homoseksualnosti, navodi nas da se zapitamo o zna\u010denju pojmova kao \u0161to supriroda, prirodno itd. Teolozi i ostali moralisti smatraju da homoseksualni \u010din naru\u0161ava prirodne zakone, \u0161to ga \u010dini nemoralnim, te stoga treba da bude zabranjen od strane dr\u017eave. Re\u010d priroda u sebi sadr\u017ei nepreciznost koja mo\u017ee dovesti do ozbiljnih nesporazuma. Kada se za ne\u0161to ka\u017ee da je prirodno ili u skladu sa prirodnim zakonima, to mo\u017ee zna\u010diti dve stvari:<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef6.jpg\")
1. Deskriptivni prirodni zakoni<\/strong>: Prirodni zakoni, onako kako ih shvataju nau\u010dnici, razlikuju se od ljudskih zakona. Prvi su isklju\u010divo deskriptivni dok su drugi preskriptivni. Kada neki nau\u010dnik ka\u017ee da voda klju\u010da na 100\u00b0C, ili da je zapremina gasa direktno proporcionalna temperaturi i obrnuto proporcionalna pritisku kome je gas izlo\u017een, on jednostavno misli, a na osnovu dokumentovanih i proverljivih dokaza, da \u0107e obi\u010dna voda u normalnim okolnostima svaki put proklju\u010dati kada se dovede do temperature od 100\u00b0C, kao i da \u0107e se zapremina gasa s pove\u0107anjem temperature uvek pove\u0107avati, a s pove\u0107anjem pritiska uvek smanjivati. Ti \u201ezakoni” jednostavno opisuju na\u010din na koji se fizi\u010dke supstance zaista pona\u0161aju. Oni se razlikuju od lokalnih i dr\u017eavnih zakona jer ne propisuju na\u010din pona\u0161anja. Za razliku od ljudskih zakona, prirodne zakone nije donelo nikakvo zakonodavno telo; oni nisu predlo\u017eeni da bi u nekom slede\u0107em trenutku stupili na snagu; oni nikoga ni na \u0161ta ne obavezuju; njihovo \u201ekr\u0161enje” za posledicu nema nikakve \u201esankcije”, niti je predvi\u0111ena bilo kakva nagrada za njihovo \u201epo\u0161tovanje” ili pona\u0161anje ,,u skladu” s njima. Kada nau\u010dnik ka\u017ee da se vazduh u automobilskoj gumi pona\u0161a u skladu sa zakonima koji va\u017ee za supstance u gasovitom agregatnom stanju, on ne \u017eeli da ka\u017ee da se pomenuti gas, koji je prethodno obave\u0161ten o tome da treba da se pona\u0161a na odre\u0111en na\u010din, pona\u0161a onako kako se od njega o\u010dekuje, ako su uslovi zadovoljeni. On pre svega misli da \u0107e se vazduh u gumi pona\u0161ati onako kako bi se pona\u0161ao svaki drugi gas. Kada se ka\u017ee da Bojlov (Boyle) zakon \u201ereguli\u0161e” pona\u0161anje gasova, to jednostavno zna\u010di da se gasovi, \u0161to je \u010dinjeni\u010dno stanje stvari, pona\u0161aju u skladu s Bojlovim zakonom, te da nam Bojlov zakon poma\u017ee da predvidimo kako \u0107e se ta\u010dno pona\u0161ati odre\u0111ena koli\u010dina gasa ako se njegov pritisak bude pove\u0107avao; ne \u017eeli se re\u0107i da je nekakav bo\u017eanski glas u jednom momentu naredio gasovima da po\u0161tuju Bojlov zakon, te da \u0107e, u skladu s tom odlukom, biti imenovan neki nevidljivi policajac koji \u0107e ka\u017enjavati sve one gasove koji bo\u017eanski ukaz prekr\u0161e. Nau\u010dnici smatraju da nema smisla govoriti o kr\u0161enju prirodnih zakona. U slu\u010daju da zaista postoje izuzeci za takozvane prirodne zakone, takvi bi izuzeci zahtevali promenu opisa tih fenomena, i ispostavilo bi se da zakon u pitanju ustvari nije nikakav zakon. Prirodni se zakoni revidiraju sa svakim otkri\u0107em novih fenomena, \u0161to iziskuje dodatna obja\u0161njenja, da bi zakon vi\u0161e odgovarao pravom stanju stvari. Osnovna razlika izme\u0111u prirodnih i ljudskih zakona jeste \u010dinjenica da ove potonje periodi\u010dno revidira grupa zakonodavaca \u010diji zadatak nije da opi\u0161e ljudsko pona\u0161anje, ve\u0107 da propi\u0161e kakvo bi ono trebalo da bude.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef9.jpg\")
2. Ve\u0161ta\u010dko kao forma neprirodnog<\/strong>: Kada ka\u017eemo da ne\u0161to nije prirodno, to zna\u010di da je to ne\u0161to stvorio \u010dovek. Moja pisa\u0107a ma\u0161ina nije predmet nastao prirodnim putem, zbog toga \u0161to su materijali od kojih je ona napravljena promenjeni, nisu vi\u0161e onakvi kakvi su bili pre pojave \u010doveka; nizom hemijskih, fizi\u010dkih i mehani\u010dkih postupaka po\u010detne su supstance transformisane u neke druge supstance. Po\u010detne su supstance reorganizovane u novu celinu koja se bitno razlikuje od one prirodne. Ukratko, moja je pisa\u0107a ma\u0161ina ve\u0161ta\u010dka stvar. Isto je tako i ode\u0107a koju nosim na svojim predavanjima u zna\u010dajnoj meri promenjena u odnosu na stanje u kome je na\u0111ena u prirodi; \u010dak ni to \u0161to ja na svojim predavanjima nosim ode\u0107u nije prirodno, zbog toga \u0161to sam ja u svom prirodnom stanju – pre dodavanja bilo kakve ve\u0161ta\u010dke stvari i pre bilo kakve ljudske intervencije na po\u010detno stanje stvari – nag. Budu\u0107i da su ljudski zakoni ve\u0161ta\u010dke konvencije koje za cilj imaju odre\u0111enu kontrolu nad \u010dovekovim prirodnim inklinacijama i sklonostima, i oni se mogu smatrati neprirodnima.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef12.jpg\")
Ako oni koji tvrde da je homoseksualnost neprirodna koriste termin neprirodno u drugom smislu, ne vidim za\u0161to uop\u0161te di\u017eu toliku pra\u0161inu. Naravno, razlila\u017eenje s prirodom nije, u tom smislu, su\u0161tinski pogre\u0161no (ako \u0107emo tako formulisati). Ve\u0161ta\u010dke su stvari \u010desto daleko bolje od prirodnih. Ve\u0161ta\u010dke su ku\u0107e, kako se \u010dini, daleko pogodnije za ljudsko stanovanje i blagotvornije za \u010dovekov \u017eivotni vek i zdravlje nego pe\u0107ine i druga prirodna skloni\u0161ta. O\u010digledne su prednosti upotrebe nekih neprirodnih (tj. ve\u0161ta\u010dkih) dobara, kao \u0161to su ode\u0107a, knjige, ili name\u0161taj. Iako nam je dozvoljeno da ma\u0161tamo o idili\u010dnom povratku prirodi, ubrzo bismo otkrili (kao \u0161to je bio slu\u010daj sa Toroovim (Thoreau) poku\u0161ajem bega od izve\u0161ta\u010dene civilizacije) da su igle, tkanine, no\u017eevi, \u0161ibice, plugovi, ekseri i mnogi drugi proizvodi ljudskih ruku – neophodni za \u017eivot. Otkrili bismo, kao \u0161to je Platon rekao u Dr\u017eavi, da nijedan \u010dovek nije istinski samodovoljan. Neki od nusprodukata industrije jesu veoma nepo\u017eeljni, ali niti su oni, niti je industrija sama po sebi su\u0161tinski zla, iako spadaju u kategoriju neprirodnog u ve\u0107 obra\u0111enom smislu re\u010di.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef7.jpg\")
\u010cini se, stoga, da oni koji osu\u0111uju homoseksualnost kao neprirodan na\u010din pona\u0161anja imaju neko svoje zna\u010denje re\u010di neprirodno, zna\u010denje koje ne pokriva nijedna od navedenih definicija. Tre\u0107e mogu\u0107e zna\u010denje je slede\u0107e:<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef8.jpg\")
4. Svaki vid upotrebe organa ili instrumenata koji je suprotan njihovoj primarnoj svrsi ili funkcijije neprirodan<\/strong>: Svaki organ i svaki instrument – mo\u017eda \u010dak i svako bi\u0107e – ima odre\u0111enu funkciju za koju na prvom mestu i stvoren. Svaki na\u010din upotrebe nekog organa ili instrumenta koji je u skladu s njihovom namenom smatra se prirodnim i ispravnim; bilo koji na\u010din upotrebe koji odstupa od njihove primarne namene i svrhe neprirodan je i pogre\u0161an do te mere da se \u010dak mo\u017ee smatrati zlim i \u0161tetnim. Ljudski zubi su, na primer, savr\u0161eno formirani za svoju primarnu primenu: gri\u017eenje i \u017evakanje razli\u010ditih vrsta hrane pogodne za ljudsku ishranu. Ali, nisu preterano prakti\u010dni za otvaranje pivskih fla\u0161a. Ako se koriste s potonjim ciljem, koji za njih nije prirodan, mo\u017ee se desiti da se usled pritiska polome ili napuknu. Shodno tome, svaki lek ima odre\u0111enu funkciju. Ako se upotrebljavaju u skladu s njom mogu nam spasiti \u017eivot ili povratiti izgubljeno zdravlje. S druge strane, njegova zloupotreba, tj. upotreba u cilju koji nije onaj s kojim je on stvoren, mo\u017ee izazvati ozbiljne probleme, pa \u010dak i smrt. Prirodna upotreba stvari dobra je i korisna, dok je njihova neprirodna upotreba lo\u0161a i \u0161tetna.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef13.jpg\")
Ovaj se problem, ipak, ne da tako lako re\u0161iti. Da li je ta\u010dno da svaki organ ima samo jednu odgovaraju\u0107u funkciju? \u010ceki\u0107 je osmi\u0161ljen za zakucavanje eksera i najbolji je za taj posao. Ipak, nema ni\u010deg pogre\u0161nog niti gre\u0161nog u tome da \u010deki\u0107 upotrebimo da bismo, na primer, razbili ljusku oraha, ako u tom trenutku ne mo\u017eemo do\u0107i do nekog drugog stredstva koje bi za taj posao mo\u017eda bilo prikladnije. Budu\u0107i da je \u010deki\u0107 vrlo univerzalno oru\u0111e, mo\u017ee biti upotrebljen na najrazli\u010ditije na\u010dine. Nema samo jednu \u201eispravnu” i \u201eprirodnu” funkciju. Istina je da su \u017eenske o\u010di veoma dobro prilago\u0111ene za gledanje. Ipak, \u010dini se da su isto tako dobro prilago\u0111ene i za flertovanje. Da li je potonja upotreba gre\u0161na samo zato \u0161to \u017eena o\u010di u datom trenutku ne koristi isklju\u010divo za gledanje? Na\u0161i su polni organi na jedinstven na\u010din adaptirani za reprodukciju, ali to, o\u010digledno, nije i jedina funkcija za koju su prilago\u0111eni. Ljudska bi\u0107a mogu koristiti – i koriste – te organe i u mnoge druge svrhe, i nije jasno za\u0161to bi samo jedna od tih svrha bila jedina ispravna. Kao prvo, zbog toga \u0161to se \u010dini da su polni organi naro\u010dito dobro adaptirani za pru\u017eanje intenzivnog ose\u0107aja zadovoljstva svojim vlasnicima i drugima. Osim ako neko ne misli da je zadovoljstvo samo po sebi lo\u0161e, nema razloga da misli da je upotreba polnih organa radi postizanja svog ili tu\u0111eg zadovoljstva lo\u0161a. Imaju\u0107i u vidu posebnu gra\u0111u polnih organa i veliki broj nervnih zavr\u0161etaka koji se na njima nalaze, \u010dini se da su oni dizajnirani (ako u ovom slu\u010daju i mo\u017eemo govoriti o dizajniranju) upravo za pru\u017eanje zadovoljstva; zbog toga njihova upotreba s tim ciljem nije ni\u0161ta neprirodnija od upotrebe u cilju reprodukcije.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef2.jpg\")
Kako se \u010dini, niti jedna od poslednje dve stvari nije u skladu s originalnom \u201esvrsishodno\u0161\u0107u” oka, ako se u ovom slu\u010daju i mo\u017ee govoriti o svrsishodnosti, te\u0161ko je shvatiti za\u0161to bi se takva upotreba smatrala gre\u0161nom, perverznom ili neprirodnom. Njeni polni organi imaju jedinstvenu sposobnost stvaranja jajnih \u0107elija i odgajanja ljudskog embriona u odgovaraju\u0107im uslovima; ali za\u0161to bi svaka druga\u010dija upotreba tih organa – uklju\u010duju\u0107i i stvaranje ose\u0107aja zadovoljstva kod njihovih nositeljki ili nekog drugog, izra\u017eavanje ljubavi prema drugoj osobi, ili \u010dak i za zara\u0111ivanje novca – bila ozna\u010dena kao perverzna, gre\u0161na ili neprirodna? Isto tako i mu\u0161ki polni organi imaju sposobnost stvaranja novog ljudskog bi\u0107a, ali ako mu\u0161karac odlu\u010di da ih upotrebi u cilju ostvarivanja zadovoljstva, iskazivanja ljubavi, ili u neke druge svrhe – pod uslovom da one ne ugro\u017eavaju drugo ljudsko bi\u0107e – sama ta \u010dinjenica da njegovi polni organi poseduju svoju jedinstvenu sposobnost nije dovoljan razlog da se njihova druga\u010dija upotreba osudi kao perverzna, neprirodna, gre\u0161na ili nezakonita. Ako \u010dovek \u017eeli da se \u201eizopa\u010di” tako \u0161to \u0107e mrdati svojim u\u0161ima da bi nasmejao prijatelje, a ne da ih koristi samo za slu\u0161anje, nikome ne\u0107e pasti na pamet da ga zbog toga strpa u zatvor. Ako \u201ezloupotrebi” svoje zube da bi izvukao kin kojim su spojeni neki papiri – aktivnost koja za zube sigurno nije primarna – niko ga ne\u0107e optu\u017eiti da je nemoralan, zaostao ili degenerik. \u010cinjenica da se ljudi osu\u0111uju jer svoje polne organe koriste za postizanje zadovoljstva, zara\u0111ivanje novca za sebe ili druge, vi\u0161e nam govori o predrasudama i tabuima prisutnim u na\u0161em dru\u0161tvu, nego \u0161to poja\u0161njava na\u0161u percepciju o prirodi, nameni i \u201esvrsi” (\u0161ta god da se pod tim podrazumeva) na\u0161eg tela.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/08\/leo-adef4.jpg\")
5. Prirodno je dobro, neprirodno je lo\u0161e<\/strong>: Kada neko za osudu homoseksualnosti, masturbacije ili upotrebe kontraceptivnih sredstava kao argument upotrebi njihovu neprirodnost, on u stvari ka\u017ee da je lo\u0161e, pogre\u0161no ili perverzno sve \u0161to nije prirodno. Ali kao \u0161to smo ve\u0107 videli, de\u0161ava se da je ono \u0161to je neprirodno, u nekim zna\u010denjima te re\u010di (npr. kada neprirodno zna\u010di \u201eve\u0161ta\u010dko”) vrlo \u010desto mo\u017ee biti pozitivno, kao i da ne\u0161to \u0161to je prirodno (u smislu da nije podvrgnuto nikakvim promenama od strane ljudske ruke, npr.) mo\u017ee biti veoma lo\u0161e. Naravno da naru\u0161avanje prirode mo\u017ee biti lo\u0161e. Ekolozi nam danas, jasnije nego ikad ranije, ukazuju na opasnosti koje sa sobom povla\u010de neplansko i neinformisano uticanje na prirodu. To, naravno, ne zna\u010di da je svako uticanje na prirodu lo\u0161e. Svaki put kada \u010dovek pose\u010de drvo da bi napravio mesta za svoj dom, ili ulovi ribu kako bi nahranio sebe i svoju porodicu, on uti\u010de na prirodu. Da ljudi ne uti\u010du na prirodu, ne bi imali ku\u0107e, ne bi mogli da jedu ribu, i ustvari, ne bi mogli ni da pre\u017eive.<\/p>\n