Transrodne osobe, pogotovo u fazi promene pola, navikle su na za\u010du\u0111uju\u0107e poglede. Sluha za one koji se obla\u010de u \u017eensku ode\u0107u nisu imali ni umetnici koji su sopstvenim postupcima skandalizovali savremenike.<\/p>\n
Pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka, kada je pogledao film \u201eAndaluzijski pas\u201c scenaristi\u010dko-rediteljskog tandema Salvador Dali – Luis Bunjel, prestao je da se dru\u017ei sa doskora\u0161njim intimusima. U uvodnoj sekvenci, u kojoj jedan od glavnih protagonista Pjer Ba\u010def vozi bicikl obu\u010den u \u017eensku mona\u0161ku ode\u0107u, Lorka se prepoznao. Do kraja \u017eivota bio je uveren da su Bunjuel i Dali izvrgli ruglu njegovu transrodnu prirodu. Zbog toga ga je Bunjuel, kako to uostalom i priznaje u svojoj autobiografskoj prozi \u201eMoj poslednji uzdah\u201c, svakodnevno poni\u017eavao.<\/p>\n
Pa ako kontroverzni Bunjel nije mogao da shvati kako je to kada se pome\u0161aju mu\u0161ki um i \u017eensko telo, kako to onda o\u010dekivati od mu\u0161kar\u010dina sa brdovitog Balkana? Zato ne treba da nas \u010dudi \u0161to se u ovda\u0161njoj, pogotovo filmskoj umetnosti sve do pojave filma \u017delimira \u017dilnika \u201eMarble Ass\u201c (1995) transrodne osobe isklju\u010divo predstavljene na karikaturalan i groteskan na\u010din.<\/p>\n
GEJ IKONA SRPSKOG FILMA<\/strong><\/p>\n Jo\u0161 od vremena jednog od najpoznatijih imitatora s prostora nekada\u0161nje SFRJ Ljube Stepanovi\u0107a (1932-1997) i njegove Stevke Bo\u017eurevke, preko ruralne sna\u0161e Slavujke Borisa Bizeti\u0107a, Baba Kurane danas zaboravljenog kantautora Dragana Antonijevi\u0107a, pa do Gorana Stoji\u0107evi\u0107a Karamele, koji se proslavio opona\u0161anjem Zorice Brunclik, nesu\u0111ene ministarke kulture, preobla\u010denje mu\u0161karaca u \u017eensku ode\u0107u uglavnom je proizvodilo komi\u010dan efekat, \u0161to je bilo dru\u0161tveno prihvatljivo.<\/p>\n Takvom shvatanju znatno je doprinela i prva srpska filmska gej ikona, scenarista, dramski pisac, glumac i reditelj Milan Jeli\u0107 (Rekovac, 21. 9. 1944). Jeli\u0107 je svojim atraktivnim gluma\u010dkim vinjetama \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka predstavljao za\u0161titni znak srpskog crnog talasa. Homoseksualne i trans aluzije koje su obele\u017eile likove koje je tuma\u010dio u filmovima \u017divojina Pavlovi\u0107a (\u201eBu\u0111enje pacova\u201c i \u201eKad budem mrtav i beo\u201c), Dragoslava Lazi\u0107a (\u201eTople godine\u201c) i Gordana Mihi\u0107a i Ljubi\u0161e Kozomare (\u201eVrane\u201c) finalizovao je u svom debitantskom rediteljskom ostvarenju \u201eBuba\u0161inter\u201c (1971), u kome jedan od likova isklju\u010divo radi seksualnog zadovoljstva transparentno obla\u010di \u017eensku ode\u0107u.<\/p>\n Motiv travestije u Jeli\u0107evim filmovima pojavljuje se u razli\u010ditim obli\u010djima. Kao scenarista dugometra\u017enog igranog filma Dragana Kresoje \u201eJo\u0161 ovaj put\u201c (1983), Jeli\u0107 je ispisao sekvencu u kojoj se me\u0111u zatvorskim zidinama odigrava pozori\u0161na predstava. Pred grubim i napaljenim mu\u0161karcima na improvizovanoj pozornici njihovi sapatnici glume obu\u010deni u \u017eensku ode\u0107u. Najve\u0107i proma\u0161aj u karijeri ovog umetnika predstavlja film \u201e\u0160pijun na \u0161tiklama\u201c (1986), u kome Jeli\u0107 povla\u0111uje stereotipima prema LGBT populaciji – pogotovo \u201etrand\u017eama\u201c – koje je u svojim populisti\u010dkim komedijama \u201eIdi mi, do\u0111i mi\u201c, \u201e\u0106ao, inspektore\u201c i \u201eSvemirci su krivi za sve\u201c prezentovao Zoran \u010cali\u0107.<\/p>\n Dana\u0161nje generacije eventualno bi mogli da nasmeju kadrovi u kojima Boris Dvornik lupa na vrata od stana sekretarice koja ga u erotskom smislu vra\u0161ki privla\u010di, ne slute\u0107i pritom da se radi o preobu\u010denom mu\u0161karcu (Milan Gutovi\u0107), koji se upravo kupa, a pri ruci mu nije pribor za maskiranje.<\/p>\n Vredno je pomenuti i ulogu Branislava Zeremskog, koji u filmu \u201eDavitelj protiv davitelja\u201c (1984) tuma\u010di policajca koji preru\u0161en u \u017eenu poku\u0161ava da namami serijskog ubicu Peru Miti\u0107a (Ta\u0161ko Na\u010di\u0107). Na kraju ovog filma Miti\u0107 obla\u010di ode\u0107u svoje pokojne majke (Rahela Ferari), da bi od zlog peva\u010da (jedina zapa\u017eena filmska uloga Sr\u0111ana \u0160apera) oteo uvo.<\/p>\n SEKS I POLITIKA<\/strong><\/p>\n Kao izdanak jugoslovenskog crnog talasa Du\u0161an Makavejev je u filmovima beskompromisno secirao dru\u0161tveno okru\u017eenje u kome biti\u0161emo. Psiholog po formalnom obrazovanju, Makavejev se oduvek rukovodio geslom \u201erazumem sve ljudske porive\u201c. Tako se u njegovom filmu \u201eW. R. – Misterije orga(ni)zma\u201c (1971) pojavljuje jedan od najpoznatijih \u0161ti\u0107enika Endija Vorhola, travestit D\u017eek Kertis. U filmu \u201eGorila se kupa u podne\u201c (1992) Makavejev je travestiju u metafori\u010dkom smislu upotrebio na znatno izra\u017eeniji na\u010din – \u017eenu u koju je zaljubljen ruski oficir (Svetozar Cvetkovi\u0107) tuma\u010di Anita Man\u010di\u0107. <\/p>\n Ista glumica pojavljuje se u oficirskim snovima u liku Lenjina, pa se tako \u017eenski Lenjin duboko uranja u podsvest hrabrog vojnika sovjetskog socijalizma. U rimejku filma \u201eLjubavni slu\u010daj ili tragedija slu\u017ebenice PTT\u201c, koji su kreirali u\u010denici reditelja Milutina Petrovi\u0107a, koje doti\u010dni simpati\u010dno naziva svojim predatorima, pored ru\u0161enja objekata u Hercegova\u010dkoj ulici, bave se i pitanjem travestizma. Zato ovaj rimejk predstavlja oma\u017e celokupnom stvarala\u0161tvu Du\u0161ana Makavejeva.<\/p>\n REVOLUCIONARNI \u017dELIMIR \u017dILNIK<\/strong><\/p>\n U eseju \u201eNikad pokoran: \u2018Marble Ass\u2019 \u017delimira \u017dilnika\u201c (zbornik \u201eNovi kadrovi\u201c, Klio, 2008. Beograd) lozni\u010dki esejista i profesor engleskog jezika Zoran Jankovi\u0107 na hirur\u0161ki precizan na\u010din defini\u0161e tretman seksualnih manjina na ovda\u0161njem kinematografskom nebu konstatacijom da se prate\u0107i narodski princip \u201enemoj mi re\u0107i da si peder (odnosno trand\u017ea) i ne\u0107u ti razbiti glavu\u201c u dana\u0161njoj novomilenijskoj tranzicionoj Srbiji evoluirao u demokratskiji iskaz \u201eneka svako radi \u0161ta ho\u0107e u svojoj privatnosti, ali nipo\u0161to neka time druge ne optere\u0107uje\u201c. Zato je i bilo logi\u010dno \u0161to se \u017eivotom transrodnih osoba na druga\u010diji na\u010din od populisti\u010dkih komedija pozabavio \u017delimir \u017dilnik. \u017dilnik je filmski reditelj koji je od samih po\u010detaka sopstvene kinematografske karijere stvarao na marginama. Samo je on mogao da realizuje prvi srpski igrani film sa dominantnim transd\u017eender pedigreom \u201eMarble Ass\u201c (Mermerna zadnjica), koji na beskompromisan na\u010din progovara o slo\u017eenim pitanjima polnog identiteta i teskobnog \u017eivota pod teretom va\u017ee\u0107ih dru\u0161tvenih okvira. Glavni junaci ovog filma su transvestiti prostitutke Vjeran Miladinovi\u0107 Merlinka, koji je zahvalju\u0107i \u017dilnikovom filmu krajem devedesetih, poput svojevremeno \u017dike Obretkovi\u0107a i Stoleta Piksija, avanzovao do prepoznatljivog fenomena gradske legende, i Nenad Milenkovi\u0107 Sanela. Na kraju sudbina glavnih protagonista kontroverznog \u017dilnikovog ostvarenja nimalo nije bila vesela: Nenad Milenkovi\u0107 Sanela oboleo je od side, a Vjeran Miladinovi\u0107 Merlinka ubijen je 22. marta 2003. godine u beogradskom naselju Krnja\u010da. Merlinkino unaka\u017eeno telo prona\u0111eno je mesec dana docnije u zvezdarskoj \u0161umi.<\/p>\n U filmu iz 2001. godine \u201eNata\u0161a\u201c, glumca, producenta i reditelja Ljubi\u0161e Samard\u017ei\u0107a, Boris Milivojevi\u0107 tuma\u010dio je lik transvestita Jezdimira Vasiljevi\u0107a D\u017eeni. Multimedijalni umetnik i publicista Vladimir \u00d0uri\u0107 \u00d0ura u filmu Sr\u0111ana Koljevi\u0107a \u201eSivi kamion crvene boje\u201c (2004) oprobao se u ulozi trans-prostitutke Sanele, a u filmu Mladena \u00d0or\u0111evi\u0107a \u201e\u017divot i smrt porno-bande\u201c Ivan \u00d0ur\u0111evi\u0107 glumi transvestita Cecu. Gledaocima u se\u0107anju dugo ostaje sekvenca u kojoj gej D\u017eoni u zavr\u0161noj fazi side umire u naru\u010dju svoje nove ljubavi Cece. Tako na kraju dolazimo do Neboj\u0161e Glogovca, koji u filmu \u201eUstav Republike Hrvatske\u201c Rajka Grli\u0107a tuma\u010di transvestita desni\u010darsko-\u0161ovinisti\u010dkih pogleda na okru\u017eenje u kome biti\u0161e.<\/p>\n BEOGRAD NO\u0106U<\/strong><\/p>\n I televizija kao \u201eporodi\u010dna zabava\u201c koketirala je sa mu\u0161karcima koji obo\u017eavaju da se obla\u010de u \u017eensku ode\u0107u. Zanimljivo je kori\u0161\u0107enje travestije u televizijskoj seriji \u201eLevaci\u201c (1971) scenaristi\u010dko-rediteljskog tandema Ljubi\u0161a Kozomara i Aleksandar \u00d0or\u0111evi\u0107, u kojoj se na crnohumorni na\u010din tretiraju likovi sitnih prevaranata Tase i Moce (tuma\u010de ih Slavko Simi\u0107 i Dragutin Dobri\u010danin). U jednoj od epizoda Tasa se preobla\u010di u \u017eenu i svom sestri\u0107u (Dragan Zari\u0107) predstavlja se kao tetka. U TV seriji \u201eDiplomci\u201c (1972) scenariste Sini\u0161e Pavi\u0107a i reditelja Neboj\u0161e Komadine student (Nikola Simi\u0107) na jednoj sedeljci na glavu stavlja \u017eensku periku da bi se uz zaglu\u0161uju\u0107u rok muziku intimnije pribli\u017eio atraktivnim koleginicama.<\/p>\n Beogradski muzi\u010dar Oliver Mandi\u0107 od po\u010detaka svoje karijere provocirao je ovda\u0161nju javnost. Umetnik koji se oduvek gnu\u0161ao osrednjosti bio je glavni akter TV \u0161oua \u201eBeograd no\u0107u\u201c reditelja Stanka Crnobrnje, koji je 1981. godine na festivalu Zlatna ru\u017ea Montrea osvojio glavnu nagradu. Prilikom premijernog prikazivanja ovog \u0161oua na beogradskoj televiziji gledaoci su bili \u0161okirani \u010dinjenicom da se popularni Oli\u0161ka obla\u010di u \u017eensku ode\u0107u, kao i da muzi\u010dke numere izvodi \u201enapadno na\u0161minkan i napuderisan\u201c. De\u017eurnim moralistima smetalo je i to \u0161to je Mandi\u0107 u ovom \u0161ou-programu nosio cipele s visokim \u0161tiklama. Dizajner i imid\u017emejker \u0161ou-programa \u201eBeograd no\u0107u\u201c bio je kontroverzni slikar Kosta Bunu\u0161evac. Zahvaljuju\u0107i Bunu\u0161evcu, Mandi\u0107u i Crnobrnji, \u0161ou-program \u201eBeograd no\u0107u\u201c i u drugoj deceniji novog veka i milenijuma predstavlja neku vrstu \u017eanrovskog muzi\u010dkog uzora, na kome se mogu obu\u010davati budu\u0107i televizijski i filmski stvaraoci.<\/p>\n Kada je RTS u pitanju, na kraju treba pomenuti i dokumentarni film \u201ePogre\u0161no telo\u201c, koji je autorka emisije \u201eRTS ordinacija\u201c Marija Popovi\u0107 realizovala u dvadeset i petoj godini \u017eivota. A kada je u pitanju filmska umetnost, nadamo se da \u0107e se i srpski stvaraoci u najskorije vreme pribli\u017eiti – ako ne Vilijamu Vajleru i Sidniju Polaku (filmovi \u201eNeki to vole vru\u0107e\u201c i \u201eTutsi\u201c), ono bar Grli\u0107evom \u201eUstavu Republike Hrvatske\u201c.<\/p>\n