![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/1499867552192-1499428852942-ODL-TRYP-04-1024x484.jpeg\")
VICE: Pri\u010daj nam o sebi.<\/b>\n<\/b><\/p>\n
Ove godine se obele\u017eava pedesetogodi\u0161njica dono\u0161enja Zakona o seksualnim prestupima iz 1967. kada je do\u0161lo do pravne dekriminalizacije homoseksualnog \u010dina izme\u0111u mu\u0161karaca starijih od 21 godine. Iako je put od ovog zakonodavnog \u010dina do jednakih prava LGBT osoba (putovanje koje daleko od toga da je zavr\u0161eno), zakon iz 1967. je bio nedvosmislen korak napred ka slobodi za mnoge ljude.<\/p>\n
Ali kakav je bio \u017eivot pre zakona, i kako su efekti zakonodavstva polako menjali \u017eivot britanskih LGBTQ osoba? Kako je zakon uticao na otvorenost, li\u010dno ispoljavanje i stav dru\u0161tva prema LGBTQ osobama? Da bismo to iz prve ruke saznali od onih koji su li\u010dno iskusili dekriminalizaciju, razgovorali smo sa starijim pripadnicima zajednice o identitetu, Prajdu i pedesetoj godi\u0161njici jednog od klju\u010dnih zakona u kvir istoriji.<\/p>\n
VICE: Pri\u010daj nam o sebi.<\/b>
\n<\/b><\/p>\n
Edvard D\u017eejkobs: <\/b>Pa, po\u010de\u0107u od samog po\u010detka. Ro\u0111en sam u Ju\u017enoj Africi. \u017diveo sam tamo preko 50 godina, ali rane dane sam uglavnom proveo vode\u0107i dvostruki \u017eivot: danju sam bio prikriveni gej profesionalac, a no\u0107u sam bio kompulsivni, promiskuitetni hedonista. Takav otpor je trajao godinama, zato \u0161to nisam znao ni za jedan drugi na\u010din. Negde pre oko tri godine sam naleteo na Opening Doors London, koji su me upoznali sa svojim razli\u010ditim aktivnostima \u2013 \u0161to se podudarilo sa velikim promenama u mom \u017eivotu, koje su se ionako odvijale \u2013 ali to mi je svakako mnogo pomoglo u istra\u017eivanju na\u010dina za postupanje, povezivanje i razumevanje drugih gej mu\u0161karaca, u dru\u0161tvenom smislu. Dok sam ranije na mu\u0161karce gledao samo kroz lupu seksualne dostupnosti, po\u017eeljnosti, i bez pravog interesovanja za druge aspekte njihovih bi\u0107a.<\/p>\n
Kako se ose\u0107a\u0161 povodom toga \u0161to je pedesetogodi\u0161njica dekriminalizacije? <\/b><\/p>\n
Pa naravno, isprva me se nije li\u010dno ticalo \u0161to je godi\u0161njica dekriminalizacije, po\u0161to sam uvek \u017eiveo ispod radara, da se tako izrazim. Ali od tada imam novi pristup pogledu na \u017eivot, i shvatio sam da se ose\u0107am veoma sre\u0107no zbog toga \u0161to sam uklju\u010den u to, zato \u0161to je to tako osloba\u0111aju\u0107e iskustvo za svakakve ljude koji su zbog tog zakona bili ugnjetavani, izgubili zaposlenja, porodice, a ponekad \u010dak i decu \u2013 tako da mi je veoma drago zbog toga.<\/p>\n
Radujem se ostatku svog \u017eivota. Lepota u svemu tome je \u0161to nemam nikakve zacrtane planove. Namerno pu\u0161tam da me stihija vodi. Struja \u0107e da te\u010de gde god \u0107e da te\u010de, ali ja \u0107u znati da me vodi prava struja.<\/p>\n
Ide\u0161 li na Prajd?<\/b><\/p>\n
Definitivno idem. I\u0161ao sam pro\u0161le godine \u2013 po prvi put, na svoju sramotu \u2013 i stvarno sam se sjajno proveo, pa mu se ove godine radujem. Se\u0107am se da se nisam anga\u017eovao, ali se\u0107am se prvih parada \u2013 koje su u stvari bile demonstracije \u2013 a to se sada pretvorilo u festival, karneval, proslavu ljudi sli\u010dnih meni. Toliko je \u0161irokog spektra, da sam ponekad bio zabrinut za sebe kao gej mu\u0161karca, i nisam razmi\u0161ljao o drugim kategorijama koje se ne uklapaju u norme, mislim na sada\u0161nje norme. Ali drago mi je \u0161to se to uklapa u \u0161iru dru\u0161tvenu kategoriju, a ne samo seksualnu.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/1499867592125-1499428871364-ODL-TRYP-03-1024x484.jpeg\")
Pri\u010daj nam o sebi.<\/b><\/p>\n
Vratio sam se u London sa severa Velsa pre jedno \u010detiri i po godine, sa svojim vanbra\u010dnim partnerom. \u017diveo sam u viktorijansko doba, dve godine sam tako \u017eiveo sa svojim partnerom. Bili smo zajedno \u0161est godina u Velsu, i na nesre\u0107u \u2013 ili na sre\u0107u \u2013 u na\u0161u zgradu se doselio novi stanar na petom spratu. Moj partner se zaljubio u njega i na kraju se preselio kod njega, gde je i sada, pa sam mogao da biram, ili \u0107u da sedim i gledam televiziju, ili \u0107u da prona\u0111em organizaciju kao \u0161to je ova: Opening Doors.<\/p>\n
\u0160ta je bila prekretnica za tebe u poslednjih 50 godina?<\/b><\/p>\n
To je bio postepen proces, i to je bilo stvarno stresno vreme. Jednom sam bio uhap\u0161en, i izgubio sam dva posla, a zamalo i tre\u0107i, zbog stava ljudi. Nije bilo mesta na kojima si mogao da upoznaje\u0161 druge gej ljude, i morao si da se osvr\u0107e\u0161 preko ramena. Ne bih rekao da postoji odre\u0111ena prekretnica, zato \u0161to smo jo\u0161 uvek suo\u010deni sa diskriminacijom \u2013 \u010dak su nas i tokom osamdesetih prozivali \u2013 ali mislim da je bilo postepeno. Vi\u0161e prihva\u0107enosti i otvorenosti. Ali ose\u0107a se da atmosfera postaje otvorenija, i Prajd raste, naro\u010dito me\u0111u organizacijama kakve su crkve.<\/p>\n
Pre nekoliko godina se pojavio jedan film. Zvao se Planina Broukbek<\/i>. Nije mi se dopao, ali to nije bio tipi\u010dan gej film, u njemu stvarno nema stereotipa. Bio je veoma popularan, i na\u017ealost, jedan od glumaca iz tog filma je preminuo. Ponovo se pojavila i jedna predstava pod nazivom Momci iz benda<\/i>, koji govori o netoleranciji prema gej zajednici i trvenju unutar gej zajednice, zato \u0161to mislim da je te\u017ee biti u vezi kada si pod pritiskom. Takve stvari su prekretnice.<\/p>\nOla Sa\u010del<\/h2>\n
![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/1499867771182-1499428887466-ODL-TRYP-01-1024x484.jpeg\")
Pri\u010daj nam o sebi.<\/b><\/p>\n
Radila sam kao medicinska sestra u jednom programu za drogu i alkohol, i dok sam bila tamo sam pro\u0161la kroz tranziciju, i posle devet provedenih godina tamo sam iznenada otkrila da sam nepo\u017eeljna. Tako da su me u su\u0161tini oterali na silu, i zatekla sam sebe kako tra\u017eim novi posao, i na kraju se zaposlila u maloj, dobrotvornoj LGBT organizaciji, i jedna od odgovornosti organizacije je bila da poma\u017ee starijim LGBT ljudima, pa sam tako do\u0161la do Opening Doors.<\/p>\n
Kako se ose\u0107a\u0161 povodom toga \u0161to je pedesetogodi\u0161njica dekriminalizacije?<\/b><\/p>\n
Tu ima par neobi\u010dnosti: kada sam ja odrastala, nije bilo modela na koje sam mogla da se ugledam. Mislim, nije bilo interneta kada sam ja imala tri godine. Odrastala sam ne poznaju\u0107i druge ljude sli\u010dne sebi, i pretpostavljam da je u tome najve\u0107a promena \u2013 stvari su mnogo otvorenije i o njima se pri\u010da, ima\u0161 mnogo uzora, postoje slu\u017ebe koje ranije nisu postojale. Tako da na neki na\u010din ne postoji jedna prekretnica, dolazilo je do postepene promene u stavu, ali tek odnedavno mo\u017ee da se vidi kolika je to promena. Mislim, se\u0107am se dana kada bi me ovako odevenu na ulici uhapsili zbog podvo\u0111enja, mogla bih da budem uhap\u0161ena zbog napada na policajca, ili zbog toga \u0161to sam ih izazvala da me napadnu. 2004. godine je donet Zakon o rodnom priznanju, \u0161to je verovatno jedna od najve\u0107ih stvari, zato \u0161to si odjednom mogao da se oslobodi\u0161 stega, vi\u0161e nije bilo ni\u010dega \u0161to bi moglo da te pove\u017ee s tim. Zna\u0161, ljudi ne moraju da znaju tvoje poreklo.<\/p>\n
Bilo bi sjajno kada bi Prajd bio samo izgovor za dobar provod \u2013 mislim, i jeste, ali kod Prajda jo\u0161 uvek postoji element afirmacije. Volela bih da je smisao Prajda zabava, a ne to da podse\u0107a ljude na prihva\u0107enost.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/1499867910337-1499428902275-ODL-TRYP-02-1024x484.jpeg\")
Koja je za tebe bila li\u010dna prekretnica u proteklih 50 godina?<\/b><\/p>\n
Ono \u0161to je bitno se dogodilo relativno nedavno \u2013 to su vanbra\u010dna zajednica i gej brak. Bio sam o\u017eenjen sa jednim \u010dovekom: ven\u010dali smo se, on je umro 2010, ali pre toga smo 38 godina \u201e\u017eiveli u grehu”, kako se to nazivalo. Nijedan od na\u0161ih prijatelja to nije smatrao grehom, niko nije osu\u0111ivao to \u0161to smo bili zajedno. Ja li\u010dno nikada to nisam morao da krijem, moj partner je morao da bude oprezniji, na poslu, mada ga niko ni\u0161ta nije pitao, a da jeste, morao bi da la\u017ee.<\/p>\n
Postoji jedan film koji bi danas bio bitan, u pitanju je crno-beli film koji se zove \u017drtva<\/i> \u2013 koji ta\u010dno opisuje kakav je \u017eivot tada bio, i u \u0161ta se pretvorio sada: ljudi su vr\u0161ili samoubistva, ucenjivali su ih, mislim, bilo je grozno, nikada nisam znao za to i ne ka\u017eem da je to potpuno nestalo, ali vi\u0161e nije toliko beznade\u017eno.
\n<\/i><\/p>\n