Nau\u010dnici Istra\u017eiva\u010dkog instituta Skrips razvili su ve\u0161ta\u010dko antitelo koje jednom kada dospe u krv, zahvati virus i deaktivira ga. Molekul mo\u017ee da elimini\u0161e HIV iz inficiranih majmuna i za\u0161titi ih od budu\u0107ih infekcija. Nova terapija se razlikuje od vakcina i mo\u017ee biti mnogo efikasnija u odbrani od raznih virusa. <\/p>\n
Dr Farzan, imunolog i vode\u0107i autor studije, sve vi\u0161e veruje da \u0107e nova tehnika obezbediti dugoro\u010dnu za\u0161titu tamo gde vakcine nisu uspele. U toku je prvo klini\u010dko ispitivanje zasnovano na novoj strategiji nazvanoj IGT \u2012 \u201eimunoprofilaksa putem transfera gena”, a planirano je jo\u0161 nekoliko drugih.<\/p>\n
\u201eTo bi moglo doneti revoluciju u na\u010dinu na koji vr\u0161imo imunizaciju organizma, \u0161to bi zna\u010dajno uticalo na op\u0161te zdravlje”, rekao dr Geri D\u017eej Nejbel, \u0161ef nau\u010dnog tima farmaceutske kompanije \u201eSanofi” koja proizvodi \u0161irok spektar vakcina.<\/p>\n
Vakcina i IGT: va\u017ene razlike<\/strong><\/p>\n Konvencionalne vakcine podsti\u010du imunolo\u0161ki sistem da pravi antitela tako \u0161to ga upoznaju sa oslabljenim ili mrtvim patogenima, ili samo njihovim molekularnim fragmentima. Na\u0161e imunolo\u0161ke \u0107elije produkuju \u0161irok dijapazon antitela, od kojih neka mogu da se bore protiv bolesti. Vakcinacija protiv velikih i malih boginja pru\u017ea gotovo potpunu za\u0161titu. Me\u0111utim, protiv drugih bolesti konvencionalne vakcine \u010desto ne uspevaju da produkuju efikasna antitela. HIV, na primer, ima mnogo razli\u010ditih sojeva, tako da vakcina koja bi mogla da za\u0161titi od jednog soja \u2012 ne deluje protiv ostalih.<\/p>\n IGT (ili imunoprofilaksa putem transfera gena) razlikuje se od tradicionalne vakcinacije. To je oblik genske terapije. Nau\u010dnici izoluju gene koji proizvode sna\u017ena antitela protiv odre\u0111enih bolesti i zatim sinteti\u0161u njihove ve\u0161ta\u010dke verzije. Ti geni se stavljaju u viruse i ubrizgavaju u ljudsko tkivo, obi\u010dno u mi\u0161i\u0107. Tako modifikovani virusi napadaju humane \u0107elije, tako da se sinteti\u010dki gen inkorporira u DNK primaoca. Ako se stvari dobro odvijaju, novi geni \u0107e uputiti \u0107elije da po\u010dnu sa proizvodnjom sna\u017enih antitela.<\/p>\n Ideja za IGT pojavila se tokom borbe protiv HIV-a. Kod nekoliko ljudi antitela protiv HIV-a su, pokazalo se, bila izuzetno potentna. Mogu da se ve\u017eu za mnoge razli\u010dite sojeve virusa i spre\u010de ih da zaraze nove \u0107elije. Tako je dr Filip R. D\u017eonson, glavni nau\u010dnik De\u010dje bolnice u Filadelfiji i virusolog Univerziteta Pensilvanija, do\u0161ao na ideju: za\u0161to ne bismo svakome davali ta antitela?<\/p>\n U to vreme, dr D\u017eonson i njegove kolege su testirali gensku terapiju na poreme\u0107ajima kao \u0161to je hemofilija. Istra\u017eiva\u010di su otkrili kako da genima \u201enatovare” viruse i navedu ih da napadnu \u0107elije. Tada je dr D\u017eonson do\u0161ao na ideju da koristi tu strategiju i uvede gen za proizvodnju sna\u017enog antitela u pacijentove \u0107elije. Po\u0161to bi \u0107elije po\u010dele da produkuju antitela, pacijent bi u stvari bio na nekonvencionalan na\u010din \u201evakcinisan” protiv bolesti. Ideja je predstavljala radikalni novi pravac u genskoj terapiji. Do tada su istra\u017eiva\u010di bili fokusirani na le\u010denje ve\u0107 postoje\u0107ih geneti\u010dkih poreme\u0107aja, zamenom o\u0161te\u0107enog, ili abnormalnog gena, sa normalnim genom.<\/p>\n