Istopolni brakovi su legalizovani u dvadesetak zemalja u svetu, od \u010dega je 13 u Evropi.<\/p>\n
Holandija je u aprilu 2001. postala prva zemlja u svetu koja to u\u010dinila. U Evropi su je sledile Belgija, \u0160panija, Norve\u0161ka, \u0160vedska, Portugal, Island, Danska, Francuska, Velika Britanija osim Severne Irske, Luksemburg, Irska i Finska.<\/p>\n
Gra\u0111anske gej zajednice je prva priznala Danska, 1989. godine, a potom je sledilo ve\u0107ina dr\u017eava EU. Poslednja je za sada to u\u010dinila Italija 2016.<\/p>\n
Najve\u0107i broj dr\u017eava isto\u010dne Evrope ne priznaje ni zajednice ni brakove, a Estonija je u oktobru 2014. postala prva republika biv\u0161eg \u0160SR-a koja je dozvolila istopolne grajdanske zajednice.<\/p>\n
Slovenci su 2015. na referendumu odbacili zakon kojim bi se dozvolili istopolni brakovi. Kanada je legalizovala gej brakove 2005. a u SAD ih je Vrhovni sud odobrio 2015, iako su i dalje zabranjeni u 14 saveznih dr\u017eava.<\/p>\n
U Latinskoj Americi homoseksualci se mogu ven\u010davati u Argentini, Urugvaju, Brazilu i Kolumbiji, kao i u Meksiku.<\/p>\n
Ju\u017ena Afrika je jedina dr\u017eava koja dozvoljava i istopolne brakove i usvajanje dece za gej parove na svom kontinentu, gde je homoseksualnost zakonom zabranjena u tridesetak dr\u017eava.<\/p>\n
Izrael nije legalizovao gej brakove ali priznaje one sklopljene u inostranstvu.<\/p>\n
U maju je na Tajvanu Ustavni sud doneo pozitivnu odluku o gej brakovima, \u0161to bi to ostrvo moglo u\u010diniti prvom azijskom teritorijom na kojoj su istopolne zajednice legalizovane.<\/p>\n