Nisu \u017eeleli da \u017eive u okru\u017eenju koje ih ne prihvata, tamo gde stalno moraju da strahuju od osude i nasilja. Haris i Lazar ve\u0107 godinu dana \u017eive u Frankfurtu. Ispri\u010dali su nam svoju pri\u010du, ali uz molbu da ostanu anonimni.<\/p>\n
\u201eU porodicama nikada nismo imali podr\u0161ku. Uvek su sa strane ili usput komentarisali kako ne \u017eele sina pedera. Kod nas je jo\u0161 uvek najbitnije \u2019\u0161ta \u0107e re\u0107i kom\u0161ija\u2019 i kako to objasniti drugima\u201c, pri\u010da 25-godi\u0161nji Haris iz Sarajeva, koji se zbog takvih komentara nikad nije usudio da sa roditeljima razgovara o svojoj seksualnosti.<\/p>\n
\u201eVeoma je te\u0161ko re\u0107i da si gej u okru\u017eenju u kojem smo \u017eiveli. Bilo me je strah reakcije, a zatim i pitanja koja bi mogla da uslede. Ni ja svojim roditeljima to nisam nikada rekao\u201c, ka\u017ee Lazar.<\/p>\n
Prisilno \u201ele\u010denje\u201c<\/strong><\/p>\n U Srbiji i Bosni i Hercegovini postoje mnoge organizacije koje na za\u0161titi i pobolj\u0161anju stanja prava LGBTI-populacije. Jedna od njih je i Sarajevski otvoreni centar (SOC), koji je u maju objavio \u201eRozi-izve\u0161taj\u201c u kome je dat sveobuhvatan pregled stanja prava lezbejki, gejeva, biseksualnih, transrodnih i interpolnih osoba u BiH. Tokom 2016. i po\u010detkom 2017. godine zabele\u017eeni su veoma zabrinjavaju\u0107i trendovi porasta slu\u010dajeva nasilja u porodici prema LGBTI-osobama, slu\u010dajeva homofobnog i transfobnog vr\u0161nja\u010dkog nasilja u \u0161kolama, kao i porast broja slu\u010dajeva govora mr\u017enje unutar akademske zajednice.<\/p>\n \u201eRoditelji svoju decu fizi\u010dki i psihi\u010dki zlostavljaju, prisilno ih zatvaraju i prisilno le\u010de, a u tome u\u010destvuju i bra\u0107a i sestre. U \u0161kolama se nasilje koristi kao zajedni\u010dki imenitelj da se ponize i zastra\u0161e sva deca koja se ne uklapaju u o\u010dekivane dru\u0161tvene kalupe. LGBTI-deca su zato veoma \u010desto meta nasilja prouzrokovanog homofobijom i transfobijom\u201c, ka\u017ee za DW Emina Bo\u0161njak, izvr\u0161na direktorka SOC, nagla\u0161avaju\u0107i da ni za jedan od tih problema jo\u0161 ne postoji adekvatan odgovor institucija u BiH.<\/p>\n La\u017eni \u017eivoti<\/strong><\/p>\n I Lazar i Haris ka\u017eu da je u Beogradu ipak malo lak\u0161e \u017eiveti kao LGBTI-osoba, nego u Sarajevu. Postoje mnogi gej-klubovi, odr\u017eava se i Parada ponosa\u2026 Ali ipak, ljudi koji bi se i pojavili na tim mjestima, boje se da ih neko ne vidi i prepozna. Lazareva prva veza bila je sa pravoslavnim sve\u0161tenikom koji je bio o\u017eenjen. \u201eTo je trajalo devet meseci. Naravno, ni danas niko za to ne zna. Ogroman broj ljudi krije svoju seksualnost ili \u017eivi u la\u017enim brakovima bez ljubavi, u kojima la\u017eu prvenstveno sebe, pa onda i ostale.\u201c<\/p>\n \u201eU BiH je u poslednje dve godine ipak bilo odre\u0111enih pozitivnih pomaka\u201c, ka\u017ee Emina Bo\u0161njak \u201eMe\u0111utim, ono \u0161to nedostaje jeste da u institucijama shvate da su LGBTI-osobe u stvari gra\u0111ani i gra\u0111anke BiH \u2013 i da, pored re\u0161avanja pitanja diskriminacije, nasilja i inkluzije, moraju da razmi\u0161ljaju i u pravcu zadovoljavanja potreba koje imaju i drugi gra\u0111ani i gra\u0111anke BiH u oblastima obrazovanja, zdravstva, zapo\u0161ljavanja. LGBTI-zajednica ne \u017eivi na nekom izdvojenom ostrvu, ve\u0107 je tu, u mesnim zajednicama, u kantonima i entitetima. BiH jo\u0161 uvek \u010deka mnogo posla do krajnjeg cilja, a to je puna ravnopravnost LGBTI-osoba.\u201c<\/p>\n