U dr\u017eavi u kojoj se LGBT osobe svakodnevno suo\u010davaju sa odbacivanjem, izlo\u017eene su nasilju i \u017eive duple \u017eivote, svaka autovana osoba za njih je osna\u017euju\u0107i faktor. Mnogi su primetili da bi u tom kontekstu izbor Ane Brnabi\u0107 na mesto premijera mogao da uti\u010de na promenu odnosa homofobi\u010dnog dela stanovni\u0161tva prema LGBT zajednici.<\/p>\n
U jednom od saop\u0161tenja LGBT organizacija izdatih tim povodom navodi se: \u201eAna Brnabi\u0107 \u0107e biti jedna od tek nekoliko javno autovanih premijera\/ki u \u010ditavom svetu \u0161to je\u2026 od istorijskog zna\u010daja za Srbiju ali i \u010ditav region\u201c. Ova tvrdnja je ta\u010dna, ali \u2013 da li Srbija mo\u017ee da po pitanju LGBT prava parira dr\u017eavama \u010diji su premijeri osobe iz LGBT zajednice?<\/p>\n
Kada je Johana Sigurdardotir 2009. postala premijerka Islanda, u ovoj zemlji su gej parovi mogli da stupe u bra\u010dnu zajednicu i usvoje decu. Lezbejke su ve\u0107 imale pravo na vantelesnu oplodnju. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije: 87% gra\u0111ana Islanda podr\u017eavalo je istopolne brakove, a 65% usvajanje dece od strane gej osoba.<\/p>\n
Skoro deceniju pre dolaska autovanog geja Ksavijera Betela na premijersko mesto u Luksembugu, istopolni parovi su mogli da ozvani\u010de svoju vezu. Lezbejke su imale pravo na vantelesnu oplodnju. Homofobi\u010dni napadi se striktno klasifikuju kao zlo\u010dini iz mr\u017enje.<\/p>\n
Elio Di Rupo postaje premijer Belgije u decembru 2011. godine. Ova dr\u017eava je od 2004. dala pravo istopolnim parovima na brak, a od 2006. i na usvajanje dece. Generalno, Belgiju smatraju jednom od najprogresivnijih zemalja u pogledu po\u0161tovanja prava LGBT zajednice.<\/p>\n
Od juna ove godine, grupi autovanih premijera pridru\u017eio se i Leo Varadkar iz Irske. Kao i u drugim zemljama, LGBT zajednica u Irskoj ima sva prava kao i drugi gra\u0111ani. Poslednje, pravo na usvajanje dece, postignuto je 2016. godine.<\/p>\n
Sve dr\u017eave iz kojih dolaze pomenuti premijeri imaju dugu tradiciju odr\u017eavanja prajdova: najstariji je belgijski (1978), zatim irski (1983), islandski (1998) i najmla\u0111i me\u0111u njima luksembur\u0161ki (1996).<\/p>\n
Ovakva statistika ukazuje na \u010dinjenicu da je visoki stepen po\u0161tovanja LGBT prava nu\u017eno prethodio imenovanju gejeva i lezbejki na premijersku poziciju. Implementacija zakona, kontinuitet vidljivosti, autovane LGBT osobe u svim sferama bili su za \u0161ire dru\u0161tvo pripremni koraci dolaska LGBT osoba na tako visoku poziciju.<\/p>\n
***<\/p>\n
Danas ljudska prava \u010desto izgledaju kao popri\u0161te sukoba. To nije novina. Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (usvojenu u decembru 1948) dr\u017eave pro-ruskog bloka, Jugoslavija i Saudijska Arabija nisu podr\u017eale. Bile su uzdr\u017eane. Delimi\u010dno zbog toga Srbija (kao i druge dr\u017eave proiza\u0161le iz Jugoslavije) nema razvijenu kulturu ljudskih prava. Ekspanzija ljudskih prava u zapadnom svetu de\u0161avala se devedesetih godina pro\u0161log veka. U isto vreme, prostor Jugoslavije\/Srbije obele\u017een je njihovim flagrantnim kr\u0161enjem: bujanjem nacionalizma, ratnim sukobima, uplivom crkve u dr\u017eavne poslove, masovnim egzekucijama, silovanjima, seksualnom eksploatacijom, trgovinom ljudima, korupcijom, hiperinflacijom, da pomenemo samo neke od na\u010dina kr\u0161enja ljudskih prava.<\/p>\n
Nakon pada re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, u novostvorenom demokratskom dru\u0161tvu, temom ljudskih prava su\u0161tinski se bavi tek mali broj nevladinih organizacija. Dr\u017eava nikada nije sprovela kampanju kojom bi motivisala gra\u0111ane da u\u017eivaju svoja prava. Stoga, ljudska prava i percepcija manjina ostaju u domenu zavere, luksuza i do\u017eivljena su kao oduzimanje mo\u0107i ve\u0107ini. Ve\u0107ina gra\u0111ana ostaje indiferentna prema pojmu ljudskih prava.<\/p>\n
Srbija je politi\u010dki i vrednosno neodlu\u010dna. Ona \u017eeli da sara\u0111uje sa EU i zapadom, ali i sa Rusijom i arapskim svetom. Estradni \u017eargon bi ovo definisao kao: za svakog pone\u0161to. Tako \u2013 u pogledu LGBT prava \u2013 mo\u017ee malo zabrana Parade, mo\u017ee malo gej premijerka, pred Evropom se koristi fraza \u201eu saradnji sa LGBT organizacijama, dr\u017eava je uspela da\u2026\u201c, mo\u017ee malo homofobi\u010dnog nasilja za rusko tr\u017ei\u0161te i tako.<\/p>\n
Upravo u tom \u0161ibicarskom kontekstu treba da se i\u0161\u010ditava slu\u010daj Brnabi\u0107.<\/p>\n
***<\/p>\n
Ana Brnabi\u0107 je preko no\u0107i postala imaginarni dokaz napretka Srbije, primer kojim Vu\u010di\u0107 zamazuje o\u010di zapadu, zadaje (navodni) \u0161amar Rusiji, anulira homofobiju u Srbiji, jer \u2013 halo, momci \u2013 ako nam je premijerka gej, kako mo\u017ee da vam bude lo\u0161e!?<\/p>\n
U lokalnom kontekstu, slu\u010daj Brnabi\u0107 ima za cilj da zatvori usta civilnom dru\u0161tvu i drugim kriti\u010darima vlasti i inauguri\u0161e Vu\u010di\u0107a u neprikosnovenog pomiritelja nacije. Tako on, poput vrhunskog \u017eonglera, savr\u0161eno balansira o\u010dekivanjima razli\u010ditih strana. Dok je bio funkcioner Srpske radikalne stranke, stajao je iza politike kori\u0161\u0107enja homofobije kao sredstva politi\u010dke diskvalifikacije opozicionih lidera. Iako je promenio stanku, i kasnije je nastavio sli\u010dnu politiku.<\/p>\n
Godine 2014, u trenutku kada je javnost prezasi\u0107ena pitanjem odr\u017eavanja Parade ponosa, Vu\u010di\u0107 se predstavio kao prvi lider koji omogu\u0107ava odr\u017eavanje do tada neizvodljivog Prajda. Tokom priprema za Paradu 2014. i 2015. predstavnici vlasti su \u017eeleli da kontroli\u0161u program Nedelje ponosa, kao i sve najavljene govornike i u\u010desnike ove manifestacije. Iz godine u godinu situacija je postajala sve napetija, a po\u010dela su da sti\u017eu i prva upozorenja. Kako se na njih nismo obazirali, iznenada se 2015.godine, paralelno sa Paradom ponosa najavljuje i manifestacija Ponos Srbija.<\/p>\n
Ovo je bio prvi Vu\u010di\u0107ev pinkwashing. Glavni akter je neuspeli SPS-ov eksperiment \u2013 Boris Mili\u0107evi\u0107. Kako uklju\u010divanje Mili\u0107evi\u0107a u Glavni odbor ove partije nije rezultiralo podizanjem njenog kredibiliteta u Socijalisti\u010dkoj internacionali, Ivica Da\u010di\u0107 odbacuje Borisa. Nakon kratkog savetni\u010dkog sta\u017ea u kabinetu Branka Ru\u017ei\u0107a, Mili\u0107evi\u0107 gubi i tu poziciju, a njegovu ranjivost koristi vlada Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Tako Mili\u0107evi\u0107, uz podr\u0161ku Vlade i sa grupom od nekoliko do tada nepoznatih LGBT aktivista koje \u010dine i pripadnici Arkanove garde, izvodi kontra-prajd \u010dija su glavna obele\u017eja srpska \u0161ljiva, srpska zastava i visoko podignuta (srpska) tri prsta. Nacionalna simbolika nikada nije bila bliska LGBT pokretu u Srbiji, pa je cela ova ikonografija utoliko \u010dudnija.<\/p>\n
Kako je Prajd 2014. bio odr\u017ean mirno (jedini incident bio je sukob policije i Vu\u010di\u0107evog brata), ti\u0161ina pred Prajd 2015. mogla je da bude iskori\u0161\u0107ena za ono \u0161to je i smisao Prajda: debatu o polo\u017eaju LGBT osoba u Srbiji. Me\u0111utim, Mili\u0107evi\u0107 i njegovi aktivisti pune prostor senzacionalisti\u010dkim pri\u010dama o ogromnim sumama novca koje se za Prajd inkasiraju iz zapadnih ambasada, o nezainteresovanosti LGBT zajednice za ovu manifestaciju, o luksuznom \u017eivotu organizatora Parade i sli\u010dnim temama. Tokom Nedelje ponosa 2016. godine, kada smo kao organizatori dobili upozorenje da budemo dobri \u201ekako ne bi radio Informer\u201c, Mili\u0107evi\u0107 sa pomenutom ekipom aktivista bojkotuje Paradu ponosa donose\u0107i \u017eute patke na otvaranje Nedelje ponosa.<\/p>\n
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je bila samo jedna na listi onih koje je Mili\u0107evi\u0107 poni\u017eavao. Na njoj su se na\u0161li i Biljana Srbljanovi\u0107, \u017dene u crnom, LDP i mnogi drugi. Ono \u0161to je zanimljivo je da su upravo \u010dlanovi ove grupe u periodu od 2014. do 2016. dobili na kori\u0161\u0107enje nekoliko prostora od Grada i bili zaposleni u dr\u017eavnim institucijama, od kojih njihove organizacije i dobijaju sredstva za svoje projekte (Kancelarija za ljudska i manjinska prava).<\/p>\n
Prajd se ustalio i nije vi\u0161e tema (o tome vi\u0161e u narednom tekstu), a dr\u017eava nije dala nikakva prava LGBT zajednici koja ona ve\u0107 nije imala, pa je o\u010dekivanja me\u0111unarodne zajednice Vu\u010di\u0107 poku\u0161ao da premosti katapultiranjem Ane Brnabi\u0107.<\/p>\n
***<\/p>\n
Kako god ovog trenutka izgledalo, doprinos Ane Brnabi\u0107 LGBT pravima je zanemarljiv. Iako se o njoj govori kao lezbejki, Brnabi\u0107 nije napravila coming out. Ona je pristala da bude autovana od strane Vu\u010di\u0107a. Ona \u010desto navodi kako je njeno autovanje bila njihova zajedni\u010dka odluka (!?), \u010diji je cilj bio da se preduprede problemi koje saznanje javnosti o njenoj seksualnoj orijentaciji mo\u017ee da donese. Ona govori da nije aktivista i da ne poznaje probleme zajednice kojoj pripada.<\/p>\n
Pod patronatom omnipotentnog, o\u010dinski nastrojenog, rodoljubivo-militantnog heteroseksualnog mu\u0161karca, koji \u017eivi vrednosti koje nju kao lezbejku tla\u010de, prihvatanjem i (indirektnim) priznanjem da gej (zapravo) nije OK, Ana Brnabi\u0107 nije napravila korak napred za LGBT prava u Srbiji. U zajedni\u010dkoj odluci o njenom autovanju nema ni\u010deg uznemiruju\u0107eg, revolucionarnog, provokativnog, ni\u010deg \u0161to drma temelje patrijarhalnog i zatvorenog dru\u0161tva u Srbiji. Tu se samo ispisuje poruka da je srce diktatora otvoreno za druge.<\/p>\n
Za sada, jedina podr\u0161ka Ane Brnabi\u0107 LGBT zajednici je njeno pojavljivanje na pro\u0161logodi\u0161njoj Paradi ponosa. Ana je do\u0161la sama, bez drugih \u010dlanova i \u010dlanica Vlade i rekla: \u201eAko sam ja danas ovde, cela Vlada je ovde\u201c. Ona je tako stala u odbranu vlade koja nije \u017eelela da stane uz nju na Paradi ponosa. U toj istoj vladi tog trenutka u\u010destvuju ljudi koji su davali problemati\u010dne izjave o LGBT zajednici: Da\u010di\u0107, Stefanovi\u0107, Anti\u0107, Mihajlovi\u0107, Vulin i drugi. Tu je i ministarka pravosu\u0111a Nela Kuburovi\u0107 koja nam je nekoliko dana pre Parade ponosa 2016. ukazala da i mi sami kao LGBT osobe moramo da radimo na implementaciji zakona kako bi nam bilo bolje. Kako!?<\/p>\n
Te\u0161ko da \u0107e u navedenim okolnostima Ana Brnabi\u0107 na mestu premijerke doneti boljitak u pogledu \u017eenskih prava. Posebno ako se uzme u obzir da se njeno imenovanje de\u0161ava paralelno sa diskvalifikacijom narodne poslanice Marinike Tepi\u0107, upotrebom grubih seksisti\u010dkih argumenta. Ana \u010desto sebe imenuje kao deo aparata Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Ona mu poma\u017ee, stoji iza njegovih obe\u0107anja, \u017eeli da ih realizuje, smatra da Vu\u010di\u0107 menja Srbiju nabolje i nadsve \u2013 nema svoje mi\u0161ljenje. Takav stav je u suprotnosti sa idejom emancipacije \u017eena, a od feministi\u010dkih vrednosti je udaljen svetlosnim godinama.<\/p>\n
Brnabi\u0107 \u0107e ostati samo statisti\u010dka \u010dinjenica kao prva \u017eena i lezbejka na premijerskom mestu u Srbiji i isto\u010dnoj Evropi. Ali da li je to emancipacija? Jedino nam normativni okviri poimanja ljudskih prava name\u0107u obavezu da budemo zadovoljni.<\/p>\n
***<\/p>\n
Na kraju se postavlja pitanje: Da li je sve ovo mogu\u0107e i da li je zaista toliko lo\u0161e?<\/p>\n
Da, mogu\u0107e je.<\/p>\n
I da, lo\u0161e je.<\/p>\n
Srbija u tome nije usamljena. Fenomen zvani pinkwashing prisutan je kao strategija u savremenoj svetskoj politici. U zapadnom svetu LGBT zajednica, zahvaljuju\u0107i izjedna\u010davanju prava, postaje prepoznata kao ozbiljno i veliko glasa\u010dko telo. Zato se i najtvrdokorniji desni\u010dari poput Marin le Pen nisu libili da podr\u017ee LGBT prava, dok su istovremeno bili spremni da ukinu prava drugih. Godinama se vode debate oko u\u010de\u0161\u0107a desni\u010darskih stranaka na velikim evropskim prajdovima: aktivisti pitaju da li stranke koje \u0161ire netrpljivost prema muslimanima imaju kapacitet da istinski podr\u017ee LGBT prava. U okviru ovog termina naj\u010de\u0161\u0107e se kao ilustracija koristi Izrael, koji ukida prava Palestincima, a predstavlja Tel Aviv kao raj za \u017eivot LGBT zajednice. Zato je veliko pitanje da li LGBT zajednica mo\u017ee i sme da se ose\u0107a sigurno kada je podr\u017eavaju desni\u010dari i nacionalisti poput Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n
Zato smatram ne samo neefikasnim, ve\u0107 i pogubnim da se imenovanje Ane Brnabi\u0107 smatra izuzetnim napretkom u pogledu ljudskih prava LGBT osoba. Od tog velikog komada \u0161e\u0107erne vune koji nam pru\u017ea Vu\u010di\u0107, usta gej ljudi \u0107e postati toliko lepljiva da ne\u0107emo mo\u0107i da iska\u017eemo svoju bol.<\/p>\n