Pre ta\u010dno sto godina, u pariskom pozori\u0161tu \u0160atle, premijerno je prikazan balet \u201eParada\u201d u izvo\u0111enju ansambla Ruski balet Sergeja Djagiljeva. U stvaranju \u201eParade\u201d u\u010destvovali su umetni\u010dki d\u017einovi: \u017dan Kokto, Erik Sati, Pablo Pikaso, Gijom Apoliner.<\/p>\n
Koreografiju je uradio igra\u010d Ruskog baleta, Leonid Masin. Jedno od najrevolucionarnijih avangardnih dela 20. veka izazvalo je ljutnju i negodovanje publike, a ni kriti\u010dari nisu imali vi\u0161e milosti. Sati je dobio \u0161amar od jednog nezadovoljnog gledaoca. Od besa publike i lin\u010da spasao ih je Apoliner. <\/p>\n
Bila je to ratna godina 1917, Apoliner je otpu\u0161ten sa fronta zbog te\u0161ke povrede i na premijeru je do\u0161ao u uniformi. \u201eDa ispred nas nije stao Apoliner, sa o\u017eiljkom na slepoo\u010dnici i zavojem oko glave, dame bi nam iskopale o\u010di iglama za \u0161e\u0161ir”, napisao je \u017dan Kokto. \u201eParada” je zami\u0161ljena u formi burleskne scene koja se izvodi pred va\u0161arskom \u0161atrom da bi privukla publiku. Koktoovi likovi su bili pozajmljeni iz cirkusa, kabarea, slepstik-komedije, nemog filma, \u0161to je naru\u0161ilo granicu izme\u0111u zabave i umetnosti, i samo po sebi, predstavljalo provokaciju.<\/p>\n U fazi pripreme Kokto je, iako oslobo\u0111en vojske, odlazio na front da bi u\u010destvovao u evakuaciji ranjenika. Njegovi likovi do\u017eiveli su preobra\u017eaj, od uobi\u010dajenih stereotipa \u2012 ma\u0111ioni\u010dar, devoj\u010dica, akrobate \u2012 postajali su mra\u010dni produ\u017eetak 20. veka, sa licem i nali\u010djem tehnolo\u0161kog i industrijskog procvata. To je bilo vi\u0161e od libreta. Po prvobitnoj zamisli, preko megafona se izgovarao tekst.<\/p>\n Sergej Djagiljev, umetni\u010dki direktor Ruskog baleta, odlu\u010dno je odbio upad verbalnog sadr\u017eaja u balet. Kompozitor Erik Sati, prete\u010da minimalizma, uspe\u0161no je unosio elemente zabavne muzike. Sati je preko dana komponovao, a uve\u010de je zara\u0111ivao kao pijanista u \u201eCrnoj ma\u010dki\u02ee i pariskim kafeima i kabareima.<\/p>\n Koktoova zamisao je bila da muzika za \u201eParadu” bude samo fon za autenti\u010dne zvuke iz stvarnog, zahuktalog sveta: parobrod, pisa\u0107a ma\u0161ina, sirene, telegraf, pucanj iz pi\u0161tolja, zvuci pristani\u0161ta. Sati nije bio odu\u0161evljen. Imao je saveznika u dirigentu Ernestu Ansermeu i Koktoovi zvuci zamenjeni su muzi\u010dkim instrumentima \u2012 limenim, drvenim, duva\u010dkim, udaraljkama, a instrument od 15 fla\u0161a \u2012 \u010delestom.<\/p>\n Muzika za \u201eParadu” bila je pravi izazov za kompozitora, dirigenta i perkusioniste. Satijevu muziku Moris Ravel je ocenio kao stilski savr\u0161enu. Me\u0111utim, regtajm, perkusionisti, pa jo\u0161 i kubisti\u010dki kostim u baletu \u2012 bili su suvi\u0161e prevratni\u010dki za parisku publiku onog vremena.<\/p>\n Kubisti\u010dki kostim od tri metra<\/strong><\/p>\n Mandarinski kostim u crnoj, \u017eutoj, crvenoj boji koji je Pikaso namenio Kineskom Ma\u0111ioni\u010daru, smatra se jednim od najlep\u0161ih kostima u istoriji Ruskog baleta. Pikaso je pose\u0107ivao cirkus \u201eMedrano” na Monmartru i dru\u017eio se sa klovnovima Fratelini. Kostim za konja je namenjen dvojici igra\u010da.<\/p>\n Kokto je uneo u balet likove impresarija, groteskne beskrupulozne vladare \u0161ou-biznisa. U Pikasovim kostimima visine tri metra, igra\u010di su jedva kretali, poput o\u017eivljenog bilborda ili reklame koju nosi sendvi\u010d-\u010dovek, pa tako doprineli ideji o beskrupuloznosti, ne\u010dove\u010dnosti i vulgarnosti gospodara \u0161ou-biznisa.<\/p>\n Upravo su Pikasovi kubisti\u010dki kostimi podstakli Apolinera na to da u svom tekstu za program \u201eParade” prvi put upotrebi re\u010d \u201enadrealizam”, kojom \u0107e se sedam godina kasnije nazvati jedan od najva\u017enijih umetni\u010dkih pravaca 20. veka.<\/p>\n Iz debakla, sad ve\u0107 legendarnog baleta, najbolje je pro\u0161ao Pablo Pikaso. On je zahvaljuju\u0107i \u201eParadi” sreo Olgu Hohlovu, balerinu koja je postala njegova \u017eena i muza.<\/p>\n Tri godine kasnije<\/strong><\/p>\n Posle izvesnog vremena Djagiljev je odlu\u010dio da \u201eParadi” pru\u017ei jo\u0161 jednu \u0161ansu. Kokto je Satiju odu\u0161evljeno saop\u0161tio radosnu vest, kao i predlog da zvuci koji su izba\u010deni 1917. godine, budu vra\u0107eni. Tada pedeset\u010detvorogodi\u0161nji Sati jada se u pismu prijatelju: \u201eKokto ponavlja svoje stare budala\u0161tine. \u02bcParada\u02bc je on, i to je u redu. Ali, za\u0161to sam ne napi\u0161e muziku za ovaj nesre\u0107ni balet?!”<\/p>\n Te, 1920. godine, poslovi\u010dno \u0107udljiva publika ispratila je \u201eParadu” ovacijama.<\/p>\n Skandali<\/strong><\/p>\n Debaklom \u201eParade” 1917. godine, \u017dan Kokto je zapo\u010deo svoju uspe\u0161nu karijeru skandal-majstora, \u201enemogu\u0107eg deteta” avangarde. On je bio veoma zadovoljan.<\/p>\n Gnev publike bio je \u010dak ve\u0107i nego na premijeri \u201eBu\u0111enja prole\u0107a” Igora Stravinskog, \u010detiri godine ranije. Erik Sati je, me\u0111utim, napravio svoj li\u010dni skandal.<\/p>\n U\u0161ao je u sukob sa jednim kriti\u010darem. Slao mu je dopisnice u kojima ga ja nazivao \u201eglupanom”, \u201emagarcem” i \u201ekretenom”. Ovo jednostrano dopisivanje zavr\u0161ilo se na sudu i Sati je jedva izbegao zatvorsku kaznu.<\/p>\n Pikasova zavesa za \u201eParadu\u201c<\/strong><\/p>\n Pikaso je naslikao temperu na platnu, zavesu dimenzija 10 x 17 metara. Po ugledu na cirkuski pano pred \u0161atrom, naslikani su likovi iz komedije del arte, Kolombina, arlekini, kao i konji, mornari, toreadori.<\/p>\n Iza ove romanti\u010dne zavese gledaoce bi \u0161okirala kubisti\u010dka scenografija sa velikim zgradama, mra\u010dnim prozorima, ulicama, u sivoj, oker i tamnozelenoj boji. Zbog nedostatka prostora i ogromnih dimenzija zavesa je godinama stajala u depou Centra \u201ePompidu\u02ee u Parizu. Sada je izlo\u017eena u novoizgra\u0111enom Centru \u201ePompidu” u Mecu.
\n
\nRegtajm, perkusionisti<\/strong><\/p>\n
\n