Drugi napad na transrodnu osobu u Beogradu u poslednjih deestak dana ponovo je pokrenuo debatu – zbog \u010dega smo skloni nasilju prema druga\u010dijima? U organizacijama za za\u0161titu ljudskih prava ka\u017eu da se stanje pogor\u0161ava i da su najve\u0107i krivci za to dr\u017eavne institucije – policija, tu\u017eila\u0161tvo i sud, ali i politi\u010dari.<\/p>\n
Najpoznatiji srpski transvestit \u2013 Merlinka ubijen je 22. marta 2003, a njegov ubica nikada nije prona\u0111en.<\/p>\n
Od tada do danas, nije do\u0161lo do ve\u0107ih promena \u2013 a poslednjih nedelja dolazi do kulminacije napada na transrodne osobe. Za deset dana dva napada, vi\u0161e transrodnih osoba je brutalno pretu\u010deno, a adekvatna za\u0161tita i pomo\u0107 izostaju. Posebno privla\u010di pa\u017enju slu\u010daj Leone, kojoj niko nije hteo da pomogne tokom napada, dok ju je policajac kome je prijavila napad vre\u0111ao i nipoda\u0161tavao, ka\u017eu u organizaciji Egal.<\/p>\n
“U poku\u0161aju ubistva Leone, policajac ne \u017eeli da juri po\u010dinioca, taksisti ne \u017eele da pomognu, dovodi do pove\u0107anja nasilja. Imamo pojedinca koji misli da mo\u017ee bez posledica da vr\u0161i nasilje u javnom objektu, pred svedocima i pred kamerama”, ka\u017ee Vesna Zori\u0107 iz Egala.<\/p>\n
Neka\u017enjivost je ono \u0161to motivi\u0161e nasilnike, veruju u organizaciji Civil rights defenders. U pojedinim slu\u010dajevima policija obavi svoj posao kako treba, ali onda na scenu nastupe tu\u017eila\u0161tvo i sud, gde \u017ertve ponovo do\u017eivljaju traume, a osude na kraju budu uslovne, ka\u017ee Goran Mileti\u0107 iz te organizacije:<\/p>\n
“Posebno obeshrabruje da od 2012, kad je dopunjen Krivi\u010dni zakonik i prepoznat zlo\u010din iz mr\u017enje, da mo\u017ee o\u0161trije da se kazne oni koji napadaju pripadnike LGBT zajednice, nijedno krivi\u010dno delo nije kvalifikovano otezavaju\u0107om okolno\u0161\u0107u kao zlo\u010din iz mr\u017enje”.<\/p>\n
Nije problem samo neosetljivost dr\u017eavnih organa za LGBT probleme, ve\u0107 i neosetljivost dru\u0161tva, koje poslednjih godina sve vi\u0161e te\u017ei ka obra\u010dunima sa neistomi\u0161ljenicima, ka\u017eu u Asocijaciji za seksualno i reproduktivno zdravlje. Trans osobe su posebno ugro\u017eene, jer su vidljivije od ostalih, ka\u017ee Dragana Stojanovi\u0107.<\/p>\n
“Mi imamo Drop In centar za ljudska prava i sada imamo vi\u0161e korisnika nego pro\u0161le godine. Na\u0161e dru\u0161tvo koje je otvorilo poglavlja 23 i 24 koja govore o sigurnosti i pravim, mora da ide ka tome da pomeri te razlike izme\u0111u populacija koje su “op\u0161ta populacija” i “subgrupe” koje imaju pote\u0161ko\u0107a da ispune sva svoja ljudska prava”.<\/p>\n
Razloge, Dragana Stojanovi\u0107 vidi u tradicionalizmu koje dominira srpskim dru\u0161tvom, ali i u kontroverznim porukama koje o LGBT temama \u0161alju doma\u0107i politi\u010dari. Oni ka\u017eu da LGBT osobe mogu to da budu izme\u0111u svoja \u010detiri zida, \u0161to je duboko diskrimini\u0161u\u0107e, a za trans osobe, koje su vidljivije u dru\u0161tvu, gotovo nemogu\u0107e.<\/p>\n