{"id":2299,"date":"2016-11-29T00:38:08","date_gmt":"2016-11-29T08:38:08","guid":{"rendered":"http:\/\/gayecho.com\/news\/?p=2299"},"modified":"2016-11-29T01:03:41","modified_gmt":"2016-11-29T09:03:41","slug":"gost-merlinka-festivala-patric-chiha-braca-noci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gayecho.com\/news\/gost-merlinka-festivala-patric-chiha-braca-noci\/","title":{"rendered":"Gost Merlinka festivala – Patric Chiha: Bra\u0107a no\u0107i"},"content":{"rendered":"

U subotu, more about<\/a> 10. decembra u 19 ?asova u okviru osmog Merlinka festivala bi?e prikazan austrijski dokumentarac \u201eBra?a no?i\u201c u re\u017eiji Patrica Chihe. Film je premijerno prikazan na ovogodi\u0161njem Berlinalu, a dobio je nagradu za najbolji dokumentarni film na Me?unarodnom filmskom festivalu u Kuritibi \u2013 Brazil.<\/p>\n

\"bracanoci2016-11\"Film prati grupu mladih bugarskih Roma koji su do\u0161li u Austriju tragaju?i za slobodom i brzim novcem. Oni prodaju svoja tela kao da je to sve \u0161to imaju i novac \u0161alju svojim \u017eenama i porodicama u Bugarsku.<\/p>\n

Reditelj Patric Chiha predstavi?e film na Merlinka festivalu i odgovarati na pitanja publike nakon projekcije. On je ro?en u Austriji 1975. godine, a trenutno \u017eivi u Parizu. Prvi kratki film snimio je 2001. godine, a njegov prvi igrani film \u201eDomaine\u201c iz 2009. godine premijerno je prikazan na Biennalu u Veneciji. Najve?i uspeh do\u017eiveo je s filmom \u201eBoys Like Us\u201c koji je imao i bioskopsku distribuciju.<\/p>\n

Mladi?i koji su glavna tema filma \u201eBra?a no?i\u201c su heteroseksualci, mnogi od njih su o\u017eenjeni, ali zara?uju bavljenjem prostitucijom u Be?u. Ovde se o toj temi retko pri?a i pretpostavljam da o tome ne razgovaraju sa svojom porodicom u Bugarskoj. Kako si pristupio toj tabu zoni?<\/strong><\/p>\n

\"201609683_2_img_fix_700x700\"Nai\u0161ao sam na njih tokom istra\u017eivanja za jedan drugi film na temu homoseksualnosti i imigracije. Jedne ve?eri sam se na\u0161ao u jednom baru za \u017eigole u Be?u, oni su svi bili tu i proveo sam celo ve?e sa njima. Veoma brzo su razumeli da ja nisam ni mu\u0161terija niti \u017eigolo – bio sam previ\u0161e mlad za prvo, a previ\u0161e star za ovo drugo. Odmah su mi se svideli, ali u kinematografskom smislu. Dugo u filmovima nisam video takva tela, vragolast na?in na koji se kre?u, igraju, poziraju, tumaraju, i konstantno pri?aju jedni sa drugima. Podse?aju me na prelepe i nepredvidive likove u filmovima Fasbindera, Kopole i Pazolinija. Za mene, te\u017enja da se snimi film je bazirana na ljudima. \u017deleo sam da snimim te ljude. Zanimalo ih je \u0161ta ja to radim, ali pro\u0161lo je vreme dok nisu razumeli \u0161ta je meni u stvari bilo bitno. Kada su videli da ih ja po\u0161tujem, postepeno su po?eli da mi veruju. Sa njima sam proveo godinu dana. ?esto smo izlazili zajedno, da bismo se upoznali i da bismo stvorili jednu atmosferu poverenja, i kako bih mogao da im uka\u017eem \u0161ta ta?no \u017eelim da radim sa njima. Stavljam akcenat na to \u201esa njima\u201c. Nisam \u017eeleo da napravim film o njima, hteo sam da to bude sa njima.<\/p>\n

Koliko je velika njihova zajednica u Be?u? Kako bi to opisao?<\/strong><\/p>\n

\"aufm02_zoom\"Postojala su dva bara (no?na kluba) u Be?u u kojima su se ovi ljudi sastajali. Jedan su zatvorili, ubrzo nakon po?etka na\u0161eg snimanja, tako da je ostao samo jedan koji je svake ve?eri bio pun. Tamo sam upoznao prvo Rumune, hteo sam da napravim film sa njima, ali su oni postepeno nestali. Tako je to u ovoj zajednici. Meni nije bilo lako da napravim film sa ljudima koji nisu \u017eeleli da me ?ekaju, kojima nisam bio potreban i koji su nestajali.<\/p>\n

Rumuni su se stalno \u017ealili na Bugare, posebno Rome iz Bugarske, zato \u0161to su se zbog njih cene smanjivale. Na kraju su ostali samo Bugari. To je jedna brutalna zajednica, sa grupama nalik na prave bande. Oni su prijatelji, bra?a ili ro?aci, i bilo ih je previ\u0161e za posao koji se nudio. Kada su novi i mladi, mogu imati dosta uspeha, ali on veoma brzo nestane.<\/p>\n

Iskoristio si re? \u201ebrutalne\u201c kada si opisivao te bande. To je aspekt koji se odmah dovodi u vezu sa njima, ali mislim da se ni na jedan na?in to nije odrazilo u filmu.<\/strong><\/p>\n

\"maxresdefault1\"To je dobar komentar. Ja sam tako?e primetio, kada sam po?eo da ure?ujem film, da nedostaje taj ose?aj opasnosti koji sam iskusio kada sam prvi put iza\u0161ao sam njima. Brutalnost nestaje istog trenutka kad po?ne\u0161 da snima\u0161. \u201eBrutalnost\u201c je jaka re?, mo\u017eda je bolje re?i da su mi preneli ose?aj straha. Bio sam fasciniran njima, a u isto vreme su me pla\u0161ili, ali na kraju krajeva, ove dve stvari ?esto idu zajedno. Ali nisam hteo da ponovo stvorim taj strah kada sam po?eo sa snimanjem, to ne bi bilo fer prema njima. Shvatio sam tokom procesa snimanja da sam u stvari pravio film o deci. Njihova brutalnost u stvarnom \u017eivotu je jednim delom gluma. Bilo mi je bitno da prika\u017eem ljude i \u0161ta cenim, i za\u0161to su mi interesantni. Kada po?ne\u0161 sa snimanjem postoji prijateljstvo i me?usobno poverenje. Posle godinu dana zajedni?ke saradnje, postali smo kao bra?a.<\/p>\n

Tvoji poslednji filmovi pripadaju kategoriji fikcije. Da li si ovde nai\u0161ao na pitanje da li da pri?e\u0161 temi na skroz fiktivan ili na dokumentarni na?in? Kako si razvio ovu hibridnu formu?<\/strong><\/p>\n

Uvek sam bio siguran da ?e ovo biti dokumentarac, ali sam u isto vreme bio siguran da postoji granica izme?u dokumentarca i igranog filma. Ta?na pozicija ove granice ostaje misterija. Istog trenutka kada se kamera uklju?i, sve postaje izve\u0161ta?eno. Film je jedna ve\u0161ta?ka forma. Bra?a Darden tako?e prave ve\u0161ta?ke filmove. Kada sam to shvatio, ose?ao sam se dosta slobodnije u svom poslu. Ta izve\u0161ta?enost je moj put ka realnosti, ljudima i njihovim ose?anjima. Tako?e je bitna ?injenica da su barovi u kojima oni rade veoma sli?ni onim barovima iz Fasbinderovog filma \u201eKerel\u201c: crveno svetlo, ki? lampe, teatralna atmosfera, bugarska muzika sa turskom aromom. Ti barovi su tako izvan svog vremena: otrcani, a u isto vreme glamurozni. Kao da ste u odeljku za filmske kostime ili na pozori\u0161noj sceni. Momci u ko\u017enim jaknama, sa gelom u kosi, pri?aju kao Marlon Brando ili mu\u0161karci iz Pazolinijevih filmova. Realnost tako?e mo\u017ee biti teatralna. Ovi momci uglavnom \u017eive no?u, a no? je svet ve\u0161ta?ke svetlosti i iluzije. Postavljaju se pitanja kao \u0161to su: \u201eKo smo mi?\u201c, \u201eKoji igru igramo?\u201c, \u201eKoje uloge poprimamo?\u201c.<\/p>\n