{"id":2067,"date":"2016-11-12T08:50:31","date_gmt":"2016-11-12T16:50:31","guid":{"rendered":"http:\/\/gayecho.com\/news\/?p=2067"},"modified":"2016-11-12T08:50:31","modified_gmt":"2016-11-12T16:50:31","slug":"dragoslava-barzut-treniram-brzinu-da-bih-usporila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gayecho.com\/news\/dragoslava-barzut-treniram-brzinu-da-bih-usporila\/","title":{"rendered":"Dragoslava Barzut: Treniram brzinu da bih usporila"},"content":{"rendered":"

Ovonedeljni dnevnik je vodila Dragoslava Barzut, knji\u017eevnica i LGBT aktivistkinja.<\/em><\/p>\n

Ro\u0111ena sam 1984. orvelovske godine u nepreglednim vojvo\u0111anskim poljima ravnice. I jedno i drugo me je obele\u017eilo i odredilo. \u010citav se moj dosada\u0161nji \u017eivot mo\u017ee svesti na dve re\u010denice od kojih je prva alanfordovska: Ako kani\u0161 pobjediti ne sme\u0161 izgubiti i druga: Kad ne znam gde \u0107u, uvek idem u pravcu svog najve\u0107eg straha. Ono \u010dime se bavim moglo bi se definisati kao: knji\u017eevizam. Trudim se svakog dana biti ono \u0161to jesam. Imam psa. \u017divim kao podstanarka u Beogradu.<\/p>\n

Subota, 5. novembar<\/strong><\/p>\n

Dan za sport i razonodu. Po\u010dela sam da tr\u010dim posle pauze od pola godine. Bila sam na Adi u 9 sati. Danima se ose\u0107am umornom, frekvencija na kojoj se smenjuju obaveze ne ostavlja mi dovoljno vremena za odmor.<\/p>\n

Posle mnogo ponavljanja, nau\u010di\u0161 da prepozna\u0161 slabost i da uspori\u0161. Zato tr\u010dim. Treniram brzinu da bih usporila. Trebam misliti na sebe. Slabost odmeravam brojem trigger situacija u vremenskoj jedinici od sedam dana.<\/p>\n

Pro\u0161le smo nedelje bile u bioskopu, gledale smo film \u201eUstav Republike Hrvatske\u201c. Do mene je seo mlad \u010dovek sa devojkom koju je svojim homofobi\u010dnim i transfobi\u010dnim komentarima za vreme filma, poku\u0161avao da fascinira. \u0106utala sam dok se sve u meni podgrejavalo.<\/p>\n

Kao lajt motiv filma pojavljuje se \u010dovek koji ubija pse tako \u0161to stavlja staklo u komade mesa koje potom ostavlja u parkovima. Pri kraju filma taj je momak izjavio da i on truje pse po parkovima ali da to ni\u0161ta ne vredi, jer se kote k\u2019o ludi. Tu mi je ve\u0107 bilo prili\u010dno vru\u0107e pa sam se okrenula prema svojoj devojci i \u0161apnula joj da \u0107u da ga nabodem.<\/p>\n

Pregorela sam tek posle njene reakcije. Uhvatila me je za ruku i povukla je, kao da me obuzdava i onda iznervirano rekla: “Ako \u0107e\u0161 da ga nabode\u0161, onda si ista kao on.” – “Da, ali \u010dovek me vre\u0111a sat i po vremena.” – “Prestani da obra\u0107a\u0161 pa\u017enju. I ne obra\u0107a se tebi.”<\/p>\n

Posle kra\u0107e rasprave sa njom, pitam se da li tako reagujem zato \u0161to je to trauma a ovo je bila ta trriger situacija? Da li su to posledice burn out-a? Pitam se i ne\u0161to drugo, mo\u017ee li se biti imuna na sve te uvrede i nespretne, hvalisave i brzoplete gadosti \u010dije je poreklo neznanje i glupost. Dok sve to izgovara meni u uvo, mladi\u0107 je ube\u0111en da je to kul i njegova se devojka kiko\u0107e. Ako se ja\u010dina ogleda u izdr\u017eljivosti i gutanju, onda bih radije ostala slaba.<\/p>\n

Jo\u0161 uvek razmi\u0161ljam o tome. Sve drugo danas sport je i razonada. Ru\u010dak sa omiljenim prijateljima. Uve\u010de sam posetila Pan\u010devo i Festival d\u017eeza. Popila sam pivo sa pan\u010deva\u010dkim pesnicima jer danas je 5. oktobar a revolucije po\u010dinju u nama.<\/p>\n

Nedelja, 6. novembar<\/strong><\/p>\n

Jedini dan u nedelji kada mogu da ostanem u krevetu do devet, pola deset. Jutros to maksimalno koristim. Do podne obavljam nabavku, pa vodim Marlu na pijacu. Pri\u010damo sa prodava\u010dicama i komentari\u0161emo vreme koje je danas toplo. – Sve ovo nije normalno, pre dva dana \u0161est stepeni a sada dvadeset, izgovara to u tonu sveprisutne kritike dok mi nudi kri\u0161ku mladog, slanijeg sira, koji najvi\u0161e volim. Dobar je, kupim ga. Marla je moj pas. Pro\u0161le sedmice napunila je \u010detiri godine i postala nemogu\u0107a. Pro\u0161log meseca mi je pobegla i nisam mogla da je na\u0111em dva \u010ditava sata. Ne\u0161to sa sa tim psom de\u0161ava.<\/p>\n

\u017divimo u zgradi sagra\u0111enoj tridesetih godina pro\u0161log veka. Posle bomardovanja Beograda ’44 popucala je u temelju, me\u0111utim vitalna je. U prizemlju \u017eivi kom\u0161inica koja ima \u017eenku staru dvanaest godina. Marla i ona se ne gotive. Marla stalno kidi\u0161e na nju. To je razlog zbog kojeg izbegavam da se sretnemo. Ali, \u0161to vi\u0161e od ne\u010dega be\u017ei\u0161 ono se vi\u0161e name\u0107e.<\/p>\n

Pre neko vreme ta me je kom\u0161inica pitala na koga je Marla tako agresivna. “Na mene valjda, nema na koga drugog.” Nedugo posle toga srele smo se ponovo u prizemlju. “Kom\u0161inice, moram da vam ka\u017eem”, rekla je, “razmi\u0161ljala sam, nije ona na vas agresivna, vi \u0161irite ljubav.”<\/p>\n

Ne znam \u0161ta da mislim o tome.<\/p>\n

Uve\u010de pravim plan aktivnosti za slede\u0107u sedmicu. Sutra organizacija u kojoj sam aktivna Da se zna! za evidentiranje i dokumentovanje zlo\u010dina iz mr\u017enje prema LGBTTIQA osobama organizuje Delikatesni ponedeljak u KC gradu. Na meniju su: \u0161areni jesenji kuskus, pasta a la Da se zna i mafini. Dan zavr\u0161avam odlaskom u Tempo i Vero. Sutra \u0107e biti frka, trebamo da spremimo 150 jela. A u utorak rano idem za Zagreb, na Interliber. Gu\u017eva.<\/p>\n

Ponedeljak, 7. novembar<\/strong><\/p>\n

U subotu sam instalirala na telefonu aplikaciju za kontrolisanje tro\u0161kova. Interesantno mi je da ubacujem po kategorijama sve ono na \u0161ta u toku dana tro\u0161im novac. Ta aktivnost sada mi ulazi u jutarnju higijenu. Uz kafu pravim plan rada za danas, \u0161est ujutru je. Za sada najvi\u0161e tro\u0161im na stavku eating out. Spisak dana\u0161njih obaveza zauzima \u010ditavu stranu notesa. Pomalo imam tremu zbog organizovanja Delikatesnog ve\u010deras. Do\u0107i \u0107e mnogo mojih prijatelja i poznanika. Opet ose\u0107am umor, a ponedeljak je.<\/p>\n

Udru\u017eenje Da se zna! pokrenuli smo u aprilu ove godine. Bio je to moj odgovor na nasilje koje mi se dogodilo pro\u0161log septembra u Beogradu kada su dva nepoznata mladi\u0107a napala moje prijateljice i mene. Da se zna! je portal gde LGBTTIQA osobe mogu anonimno i bezbedno da prijave nasilje ili diskriminaciju, da se informi\u0161u o koracima koje mogu da preduzmu, o svojim pravima kao i da zatra\u017ee i dobiju adekvatnu pomo\u0107 iz postoje\u0107eg sistema podr\u0161ke i za\u0161tite LGBTTIQA osoba u Srbiji. Mi nastojimo da pove\u017eemo sisteme podr\u0161ke u jedinstvenu bazu sa jedne strane a sa druge da sistematizujemo prijave zlo\u010dina iz mr\u017enje, razvijaju\u0107u metodologiju obrade podataka, kako bismo pokrenuli instituciju zlo\u010dina iz mr\u017enje sa mrtve ta\u010dke. Od 2013. godine od kada postoji u Krivi\u010dnom zakoniku \u010dlan 54a ote\u017eavaju\u0107a okolnost za zlo\u010dine izv\u0161rene iz mr\u017enje, nemamo nijednu presudu za zlo\u010dine izvr\u0161ene iz mr\u017enje prema LGBTTIQA osobama. To zna\u010di da nijedan nasilnik nije ka\u017enjen. \u010cinimo sve da to promenimo.<\/p>\n

Utorak, 8. novembar<\/strong><\/p>\n

Za volanom sam. Nas troje koji pi\u0161emo u Srbiji putujemo u Zagreb u okviru razmene izme\u0111u Srpskog knji\u017eevnog dru\u0161tva i Hrvatskog knji\u017eevnog dru\u0161tva. Sa mnom su E. i M. Ja vozim pa ve\u0107inu vremena \u0107utim ina\u010de se upoznajemo. E. je de\u010da\u010dki radoznao, sva\u0161ta me pita i sva\u0161ta mu i odgovaram. E. ima svoj stav o druga\u010dijoj seksualnoj orijentaciji. O\u010dekuje da ga proverim. Ne \u010dinim to. Na\u0161a pisanja se potpuno razlikuju. E. ne misli dobro o onome \u0161to pi\u0161em iako to ne govori dok M. mudro \u0107uti. Meni to ne smeta.<\/p>\n

Posle Slavonskog Broda silazimo sa auto-puta kod Lu\u017eana. M. nas je to zamolio. On je uo\u010di rata \u017eiveo u Zagrebu i planirao da tu ostane na studijama knji\u017eevnosti. Zaljubio se bio. Ali kuvalo se, i vratio se u Srbiju. Ona je imala brata blizanca. Ona je iz Lu\u017eana. Brat joj je poginuo u ratu i sahranjen je tu. Zato silazimo sa auto-puta i idemo do groblja. M. odlazi na grob brata blizanca devojke koju je voleo. M. malo o tome pri\u010da a sti\u010demo utisak velike ljubavi. E. i ja ga \u010dekamo u kolima, \u0107utimo. E. ga posle pita kako se sada, posle toliko godina ose\u0107a u vezi sa njom. M. odgovara: Sve je isto, samo je \u017eivot pro\u0161ao. Ona je Hrvatica a M. je srpski knji\u017eevnik.<\/p>\n

Kasnije na knji\u017eevnoj tribini u zagreba\u010dkoj knji\u017enici Miroslav koji moderira ve\u010de pita nas da li se ose\u0107amo kao postjugoslovenski pisci. Moje se kolege ogra\u0111uju od toga. Odgovaram da iako izmi\u010dem etiketama, jesam postjugoslovenska spisateljica, kulturni je prostor zajedni\u010dki, a nasle\u0111e isto, bar kada je o mojoj generaciji re\u010d. Opet \u0107utimo. Na\u0161e su razlike nepremostive iako svo troje pi\u0161emo u Srbiji.<\/p>\n

Sreda, 9.novembar<\/strong><\/p>\n

U Zagrebu sam sme\u0161tena u Mesni\u010dkoj. Gornji grad. Ku\u0107a je sagra\u0111ena 1833. godine. U njoj je do svoje srmti \u017eiveo hrvatski politi\u010dar i predsednik Hrvatse Akademije nauke i umetnosti. Danas je tu Apartman BOK! U prospektu koji govori o istoriji apartmana stoji da se iza ideje imena BOK! skriva karakteristi\u010dan zagreba\u010dki pozdrav Bok \u2013 koji ne treba mje\u0161ati s pozdravom Bog. Bok je nastao iz staro austrijskog pozdrava Mein Bucken (njem. Moj naklon). \u0160to su Zagrep\u010dani iskrivili u Majn bokn, skidaju\u0107i \u0161e\u0161ir pri pozdravu. Otprilike paralelno se pojavila i skra\u0107ena verzija Bokn iz koje je nastao dana\u0161nji tipi\u010dni podzrav Bok. Najve\u0107i utisak na mene ostavlja parket, koji je pod za\u0161titom dr\u017eave.<\/p>\n

Ru\u010dam sa prijateljicama iz Zagreba. Vode me u restoran Papas. Jedemo ameri\u010dke burgere ali ne pri\u010damo o Trampu koji je jutros odneo pobedu. Tu temu izbegavamo. Majinoj je mami ro\u0111endan i smi\u0161ljamo ro\u0111endansku pesmicu. Razmi\u0161ljamo da posetimo izlo\u017ebu \u201eJugoslovenski neoavangardni umetni\u010dki \u010dasopisi 1960-1990\u201c u galeriji HDD u Zagrebu (Hrvatsko dru\u0161tvo dizajnera), \u010dija je kustoskinja grafi\u010dka dizajnerka Ana Radovanovi\u0107 iz Beograda. Ne uspevao da odemo do tamo, najvi\u0161e zbog mojih tankih cipela. Prehladno je.<\/p>\n

Uve\u010de se vi\u0111am sa prijateljima koje poznajem iz Novog Sada, Beograda, Kikinde. Svi smo nekim poslom ve\u010deras u Zagrebu. Sedimo u Kino Evropi, dugo se nismo videli. Sre\u0107na sam da imamo priliku da se ispri\u010damo.<\/p>\n

\u010cetvrtak, 10. novembar<\/strong><\/p>\n

U Zagrebu zapo\u010dinjem sa \u010ditanjem knjige \u201eRazgoli\u0107eni dr\u017eavni slu\u017ebenik\u201d Kventina Krispa. Knjiga je objavljena 2005. u sada ve\u0107 kultnoj ediciji \u201eKontrabunt\u201c beogradske izdava\u010dke ku\u0107e Rende a ure\u0111ivali su je Vladimir Arsenijevi\u0107 i Du\u0161an Maljkovi\u0107.<\/p>\n

Na putu Bratstva i jedinstva vra\u0107amo se iz Zagreba. E. i M. pri\u010daju o istoriji na\u0161ih naroda i narodnosti. U\u017eice nije oslobodio Tito, ka\u017ee M. E. se ne sla\u017ee sa time. Ja \u0107utim i vozim. Mi smo narod koji je uklonio spomenik iz grada \u010doveku koji je taj grad oslobodio. Najvi\u0161i socijalisti\u010dki spomenik, visok \u010dak sedam metara.<\/p>\n

E. mi govori kako moram da pro\u010ditam roman Andreja Platonova \u201eD\u017ean\u201d. Razmi\u0161ljam o tome da mu preporu\u010dim koji naslov iz edicije \u201eKontrabunt. Na kraju, to ipak ne \u010dinim. Niko ne zna kako izgleda i gde se nalazi taj organ du\u0161a u na\u0161em telu, a ipak boli.<\/p>\n

Petak, 11.novembar<\/strong><\/p>\n

Umro je Leonard Koen. I ta njegova smrt ispisuje poslednju stranicu ovog dnevni\u010dkog zapisa.<\/p>\n