Serija “Zavada”, antologijski koncept reditelja i scenariste Rajana Marfija, u prvoj sezoni bavila se sukobom “epskih proporcija” izme\u0111u holivudskih diva Beti Dejvis i D\u017eoan Kraford, ali i snimanjem kultnog filma “\u0160ta se dogodilo sa Bebi D\u017eejn?”. <\/p>\n
Posle sedam godina pauze serija je dobila, uslovno re\u010deno nastavak, ta\u010dnije, novi okr\u0161aj izme\u0111u slavnog Trumana Kapotea i njegovih labudova (tako je nazivao \u017eene iz visokog dru\u0161tva sa kojima se dru\u017eio). Kapote je najpoznatiji kao pisac \u010duvenog dela “Doru\u010dak kod Tifanija” i “Hladnokrvno ubistvo”, ali i po tome \u0161to je znao svaki mogu\u0107i tra\u010d iz najivi\u0161ih e\u0161alona ameri\u010dkog dru\u0161tva. Njegova neverovatna emotivna veza sa \u017eenama iz visokog dru\u0161tva i izdaja ko\u0161tala ga je ugleda, ali prijateljstva.<\/p>\n
Zavada u realnom \u017eivotu i na TV ekranu<\/strong><\/p>\n Druga sezona serije “Zavada” prati prvo upoznavanje Trumana Kapotea i Bejb Pajli modne urednice magazina “Voga”. Od neverovatne prijateljske veze i Trumanovih pri\u010da koje su o\u010darale Bejb, situacija se otela kontroli kada je pisac objavio \u010dlanak u magazinu “Eskvajer” u kojem je pisao o svim prevarama Pajling supruga, ali i o En Vodvord, koju je pod pseudonimom optu\u017eio da je ubila svog supruga, ali da je izbegla kaznu jer je iscenirala nesre\u0107ni doga\u0111aj.<\/p>\n En se pre objavljivanja \u010dlanka, znaju\u0107i \u0161ta \u0107e iza\u0107i u javnosti, ubila, a Pajli je raskinula svaki kontakt sa Kapoteom.<\/p>\n Ko je zapravo bio Kapote?<\/strong><\/p>\n Truman Kapote, ameri\u010dki romanopisac i pisac kratkih pri\u010da, osvojio je publiku egelantnim detaljnim pisanjem, likovima i duhovitim dru\u0161tvenim opaskama. Kapote se uglavnom pamti zbog njegove novele “Doru\u010dak kod Tifanija” i romana “Hladnokrvno ubistvo”.<\/p>\n Truman Kapote je ro\u0111en 30. septembra 1924. godine u Nju Orleansu, u Luizijani. Njegov otac bio je izdanak stare i ugledne ju\u017enja\u010dke porodice Parsons, a majka, Lili Mej Folk, u trenutku ven\u010danja tek \u0161esnaestogodi\u0161njakinja. Detinjstvo je proveo u nesigurnosti i pod senkom o\u010devih neuspeha – ovaj nije mogao ni na jednom poslu da ostane du\u017ee, dok je majka sama priznala da nije prikladna osoba za odgajanje dece. Re\u0161enje je na\u0161la tako \u0161to je svog jedinca poslala da \u017eivi kod tetke, D\u017eejn Folk, usedelice koja je \u017eivela zajedno sa svojim sestrama Suki i Kajli. Ve\u0107 tada, mali Truman je ose\u0107ao da je druga\u010diji od ostale dece. Ose\u0107anje usamljenosti proganja\u0107e ga do kraja \u017eivota, ali godine koje je proveo odrastaju\u0107i na Jugu kasnije \u0107e biti inspiracija za mnoge njegove pripovetke, poput “Bo\u017ei\u0107ne uspomene”.<\/p>\n Do preokreta je do\u0161lo kada su se njegovi roditelji, ubrzo po preseljenju u Njujork 1931. godine razveli, a majka ponovo koju godinu kasnije udala za bogatog poslovnog \u010doveka kubanskog porekla, D\u017eoa Kapotea. Ovaj je usvojio Trumana i dao mu svoje prezime, te ga poslao u najskuplje privatne \u0161kole na Menhetnu. Ipak, ni u jednoj nije ostao dugo. Iako je tada halapljivo \u010ditao sve \u0161to bi mu palo pod ruku, iz maternjeg jezika je redovno dobijao lo\u0161e ocene, a u\u010ditelji su zaklju\u010dili da je povu\u010deni i \u0107utljivi de\u010dak gotovo sigurno mentalno zaostao. Obeshrabreni supru\u017enici Kapote odveli su Trumana kod psihijatra, ali na testovima se pokazalo da de\u010dak poseduje koeficijent inteligencije 215, sasvim rekordni u istoriji \u0161kole. Od tada, niko nije mogao da razuveri Trumana Kapotea da je genije. Bilo kako bilo, \u0161kola ga i dalje nije zanimala i u sedamnaestoj godini odlu\u010dio je da je definitivno napusti.<\/p>\n Poslovni anga\u017eman i svet bogatih i slavnih<\/strong><\/p>\n Prvi posao je dobio u listu “Njujorker”. Kasnije je sa prezirom govorio o tim po\u010detnim koracima, jer je verovao da su takvi poslovi bili nedostojni njegovog istinskog talenta i sposobnosti. Vi\u0161ak samopouzdanja i drskosti demonstrirao je na konferenciji knji\u017eevnika u Vermontu 1944. godine kada je izvre\u0111ao, tada ve\u0107 uveliko, slavnog pesnika Roberta Frosta. U to vreme, po\u010deo je da objavljuje kratke pri\u010de, a ve\u0107 1945. godine za jednu od njih dobio je knji\u017eevnu nagradu O.Henri Memorial. Osim finansijske koristi, ova nagrada mu je omogu\u0107ila da sa izdava\u010dkom ku\u0107om “Random Haus” potpi\u0161e prvi ugovor za roman.<\/p>\n Osetiv\u0161i da je do\u0161lo vreme da se obra\u010duna sa utvarama iz pro\u0161losti, vratio se u Nju Orleans i u hotelskoj sobi po\u010deo rad na svom prvom romanu. Pri\u010da o mladi\u0107u sa Juga koji se zaljubljuje u transvestita, “Drugi glasovi, drugi prostori”, izazvala je senzaciju kada se pojavila 1948. godine. Truman je posvetio ovaj roman svom prvom zna\u010dajnom ljubavniku, profesoru knji\u017eevnosti Njutnu Arvinu. Na naslovnoj strani se \u0161epurio sam Truman Kapote, mlad i androgin.<\/p>\n Prvi uspeh mu je doneo medijsku slavu i omogu\u0107io da u\u0111e u krug bogatih i uticajnih ljudi. Naro\u010dito su ga prihvatile \u017eene, zbog njegove duhovitosti, cinizma i ume\u0161nosti da ih zabavlja. Sam Truman je u\u017eivao u dru\u0161tvu ovih, kako ih je sam zvao, labudica i nije propu\u0161tao ni jednu priliku da pozira fotografima i kamermanima. Vrlo rado je bio priman u krugu \u017eena koji su \u010dinile Marela Anjeli, napuljska princeza i supruga italijanskog milijardera \u0110anija Anjelija, Li Redzvil, ni\u0161ta manje slavna sestra D\u017eeki Kenedi, Gloria Vanderbilt, bogata naslednica, te C.Z. D\u017eest, uticajna njujor\u0161ka kolumnistkinja.<\/p>\n U to vreme je upoznao D\u017eeka Danfija, o\u017eenjenog pisca koji je zbog Trumana napustio suprugu i ostao uz njega do kraja, punih trideset \u0161est godina. Danfij je u mnogo \u010demu bio druga\u010diji od Truman Kapotea – nije voleo mondenski svet, ali je bio \u010dvrst i pouzdan oslonac kojem se ovaj uvek vra\u0107ao.<\/p>\n Slede\u0107ih godina nizali su se uspesi. Truman je redovno sara\u0111ivao sa “Vogom”, “Harpers Bazarom” i “Eskvajerom”, a pripovetke i romani koje je objavio, poput “\u010cuju se muze”, “Harfa od trave”, “Hladnokrvno ubistvo” povoljno su primljeni kako kod kritike tako i \u0161ire publike. Ipak, zenit uspeha do\u0161ao je sa romanom “Doru\u010dak kod Tifanija”. Kao predlo\u017eak za fascinantni lik Holi Goligteli, koji je u istoimenom filmu tuma\u010dila Odri Hepburn, poslu\u017eila je Trumanova majka Lili Mej, koja je 1954. godine ubila uzev\u0161i prekomernu dozu sredstava za spavanje. U romanu, Holi je \u0161armantna, ali lakomislena Ju\u017enjakinja, koja poku\u0161ava da se uspne na dru\u0161tvenoj lestvici Menhetna, no stvari se ne zavr\u0161avaju onako kao \u0161to je ona u po\u010detku zamislila. Za Odri Hepburn i njenog partnera na filmu, D\u017eord\u017ea Peparda, ovo su bile nezaboravne uloge, a sam film je bio jedan od onih koji prizivaju zavodljivu magiju i romanti\u010dnost urbanog Njujorka.<\/p>\n Trijumf i pad na dno<\/strong><\/p>\n Da bi dostojno proslavio svoje uspeha, ali i zgrnuo jos publiciteta, Truman Kapote je 1966. godine u njujor\u0161kom hotelu “Plaza” organizovao crno-beli kostimirani bal, za 500 naslavnijih i najbogatijih d\u017eet setera. Svako ko je zna\u010dio ne\u0161to pojavio se te ve\u010deri, a Kapote se kupao u sjaju reflektora, ne propu\u0161taju\u0107i pri tom da \u010duje sve o najsve\u017eijim tra\u010devima i skandalima me\u0111u elitom.<\/p>\n Sklonost ka tra\u010devima, senzacionalizmu i ubita\u010dno o\u0161tar jezik, na kraju su bili razlog njegovog potpunog uni\u0161tenja. Da bi odr\u017eao pa\u017enju javnosti za svoj rad, odlu\u010dio se 1975. godine da publikuje delove svog neobjavljenog romana “Usli\u0161ene molitve”. To je zapravo bila dru\u0161tvena hronika sveta bogatih i slavnih, sve sa najpikantnijim tra\u010devima i najintimnijim ispovestima poznatih. U nekim slu\u010dajevima, Kapote se \u010dak nije ni potrudio da izmeni imena protagonista. Me\u0111u onima koji su se prepoznali, a kojima se svakako nije dopalo ono \u0161to su pro\u010ditali, bili su vojvotkinja od Vindzora, urednica “Voga”, Diana Vrieland, D\u017eeki O i mnogi drugi, uticajni ljudi. Kapotea su preko no\u0107i napustili prijatelji, a on sam je dru\u0161tveno bio potpuno izop\u0161ten. Shvativ\u0161i kako je katastrofalan potez napravio, uni\u0161tio je preostale, neobjavljene stranice romana ili ih nikada nije napisao…<\/p>\n Alkohol i droge, kao i neumereni, premda verovatno prenaduvani i izmi\u0161ljeni promiskuitet, u\u010dinili su svoje. Kapote se i dalje kretao po mondenskim mestima, poput diskoteke Studio 54, ali kao groteskna, parodi\u010dna figura sebe samog od pre nekoliko godina. Tvrdio je da redovno menja zgodne ljubavnike, a na kratko je bio u vezi sa slavnim Endijem Vorholom, me\u0111utim, posle svake eskapade pokunjeno se vra\u0107ao svom partneru D\u017eeku Danfiu.<\/p>\n Premda prezren i napu\u0161ten pred kraj \u017eivota, Truman Kapote nije sasvim klonuo duhom. Bez dlake na jeziku, nije propu\u0161tao ni jednu priliku da o\u0161ine neku od javnih li\u010dnosti svojim britkim, neretko zlobnim, komentarima. Tako je pojavu i modni stil poznate spisateljice, \u017daklin Susan, uporedio sa “trand\u017eiranim kamiond\u017eijom”. Kada je \u017daklin Susan zapretila tu\u017ebom, Kapote je uputio javno svoje izvinjenje, “svim kamiond\u017eijama koje je uvredio”.<\/p>\n Truman Kapote je umro 25. avgusta 1984. godine, u ku\u0107i svoje prijateljice \u017doan Karson, na Bel Eru. Njegov pepeo rasut je po jezeru Krukid u Brid\u017ehamptonu, a isto je u\u010dinjeno nekoliko godina kasnije sa ostacima njegovog partnera. Danas tamo stoji spomen-plo\u010da sa njihovim imenima.<\/p>\n Podsetimo, \u017eivot Trumana Kapotea inspirisao je stvaranje nekoliko filmova koji su se bavili nekim segmentom njegovog \u017eivota. Kao epizodni junak, lik Trumana Kapotea se pojavljuje u nekoliko filmova portretisan od strane razli\u010ditih glumaca. Paul Vilijams je glumio Kapotea u filmu “Dorsi”, u kojem upoznaje D\u017eima Morisona sa Endijem Vorholom. Luis Ned\u017ein je tako\u0111e glumio Kapotea u filmu “54”, a Sem Strit je vrlo uspe\u0161no odglumio Trumana u filmu “Nije li velika”, filmu koji se bavio \u017eivotom \u017daklin Suzan.<\/p>\n Godine 2005. pojavljuje se film “Kapote”, koji se bavio doga\u0111ajima u Trumanovom \u017eivotu koji su usledili pre, tokom i neposredno posle pisanja i objavljivanja romana “Hladnokrvno ubistvo”. Film je re\u017eirao Benet Miler a samog Kapotea je glumio Filip Simor Hofman. Film je dobio veliku pa\u017enju kriti\u010dara i mnogi su ga uvrstili u 10 najboljih filmova 2005. godine. Film je bio nominovan za Oskara u 5 kategorija: za najbolji film, najbolju glavnu mu\u0161ku ulogu, najbolju re\u017eiju, najbolji adaptirani scenario i najbolju \u017eensku sporednu ulogu. Upravo performans Filipa Simora Hofmana doneo je filmu Oskara za najbolju glavnu mu\u0161ku ulogu, ali i mnoge druge presti\u017ene nagrade u istoj kategoriji kao \u0161to su Zlatni globus i nagradu BAFTA.<\/p>\n Slede\u0107e godine pojavio se film sa sli\u010dnom tematikom, “Ozlogla\u0161en”. U ovom filmu Kapotea je tuma\u010dio Tobi D\u017eouns, a pored njega u filmu glumi Sandra Bulok, Sigorni Viver, Danijel Krejg, Gvinet Paltrou, Izabela Roselini, Piter Bogdanovi\u010d. “Ozlogla\u0161en” je ostao u senci pro\u0161logodi\u0161njeg filma Kapote, jer su oba filma obra\u0111ivala istu temu u kratkom vremenskom razmaku.<\/p>\n Publika trenutno mo\u017ee da gleda seriju “Zavada” koja u svojoj drugoj sezoni tematizuje Trumanov sukob za njegovim labudicama. Glavna uloga poverena je Tomu Holanderu.<\/p>\n Izvor: Srbija danas<\/a><\/p>\n