\u0160ta je interkulturalno obrazovanje, prema kome mladi imaju naj\u010de\u0161\u0107e predrasude, kao i o tome \u0161ta se mo\u017ee uraditi kako tolerancija vi\u0161e ne bi bila sinonim za re\u010d \u201etrpeti\u201c, ve\u0107 na\u010din \u017eivota u kom za svakog na planeti ima mesta, razgovarali smo sa Jelenom \u017duni\u0107 Cicvari\u0107, direktorkom programa u U\u017ei\u010dkom centru za prava deteta.<\/p>\n
\u017duni\u0107 Cicvari\u0107 na samom po\u010detku isti\u010de da je interkulturalno obrazovanje sastavni deo prava deteta.<\/p>\n
\u2013 Ono podrazumeva mogu\u0107nost da deca u \u0161koli sti\u010du kompetencije odnosno znanja, ve\u0161tine i stavove da bi mogli da \u017eive zajedno sa predstavnicima drugih, druga\u010dijih i razli\u010ditih. Interkulturalnost zna\u010di, ne samo da se \u017eivi jedni pored drugih, ve\u0107 da se \u017eivi zajedno, da se stupa u interakcije, da se stupa u kontakte i odnose i da nas upravo ta razli\u010ditost sa kojom \u017eivimo dodatno obogati \u2013 ka\u017ee \u017duni\u0107 Cicvari\u0107.<\/p>\n
Ona nagla\u0161ava da se interkulturalno obrazovanje nalazi u ciljevima obrazovanja i vaspitanja, te da bi, barem deklarativno, trebalo da se \u0161kola na ozbiljan na\u010din bavi ovom tematikom.<\/p>\n
\u2013 Ono je vidljivo i u Strategiji obrazovanja do 2030. godine. Na\u0161e je da vidimo na koji na\u010din \u0107e se postoje\u0107a obrazovna praksa po pitanju interkulturalnog obrazovanja implementirati.<\/p>\n
\u017duni\u0107 Cicvari\u0107 obja\u0161njava za Danas i za\u0161to je va\u017eno interkulturalno obrazovanje.<\/p>\n
\u2013 Interkulturalnost jeste preduslov stvaranja jednih demokratskih odnosa, obrazovanja budu\u0107ih gra\u0111ana i gra\u0111anki koji \u0107e biti spremni ne samo da u\u010destvuju u demokratskom dru\u0161tvu, ve\u0107 i da stvaraju demokratsko dru\u0161tvo koje se bazira i zasniva na toleranciji, na po\u0161tovanju razli\u010ditosti, kao i na uva\u017eavanju razli\u010ditosti. Kod razli\u010ditosti se ne misli samo na, recimo, nacionalne razli\u010ditosti, ve\u0107 i religijske, razli\u010ditosti po pitanju seksualne orijentacije i drugih li\u010dnih svojstva po kojima \u010desto dolazi do nasilja i do diskriminacije \u2013 obja\u0161njava sagovornica Danasa.<\/p>\n
Kako navodi, neophodno je osvrnuti se i na neka od poslednjih istra\u017eivanja iz ove oblasti, a koja su ra\u0111ena u na\u0161oj zemlji, a ti\u010du se populacije srednjo\u0161kolaca.<\/p>\n
\u2013 Odre\u0111eni nalazi istra\u017eivanja zaista govore da mladi jesu netolerantni prema razli\u010ditostima. Na prvom mestu oni su netolerantni prema svojim vr\u0161njacima i vr\u0161njakinjama koji su pripadnici LGBT populacije, zatim prema pripadnicima romske nacionalnosti, a iskazuju i odre\u0111ene negativne stavove prema pripadnicima albanske nacionalnosti \u2013 isti\u010de \u017duni\u0107 Cicvari\u0107.<\/p>\n
Da je neophodno obrazovne programe prilago\u0111avati i korigovati, te da u \u0161kolama obrazovanje za razli\u010ditosti treba da bude usmereno prema pomenutim kategorijama, a prema kojima postoji izra\u017eena socijalna distanca, govore upravo navedeni podaci iz istra\u017eivanja, ka\u017ee sagovornica iz U\u017ei\u010dkog centra za prava deteta.<\/p>\n
Prema kome mladi imaju najvi\u0161e predrasuda?<\/strong> \u2013 Mladi smatraju da su njihovi vr\u0161njaci koji se izja\u0161njavaju kao ateisti \u201ebezbo\u017enici\u201c i da ne umeju dobro da razlikuju \u201edobro\u201c od \u201ezla\u201c, \u0161to svakako nas kao profesionalce navodi na to da i ova tema i te kako, u kontekstu interkulturalnog obrazovanja, treba da bude zastupljena \u2013 ka\u017ee za Danas.<\/p>\n U okviru radne grupe u kojoj je u\u010destvovala, a kojom je rukovodio \u201eEvropski pokret u Srbiji\u201c, doneto je vi\u0161e predloga prakti\u010dnih politika na koji na\u010din bi interkulturalno obrazovanje moglo da se unapredi u obrazovanju do univerzitetskog nivoa, odnosno u osnovnim i srednjim \u0161kolama.<\/p>\n \u2013 Na\u0161i nalazi idu u dva pravca. Prvi je da se interkulturalno obrazovanje mo\u017ee realizovati najzna\u010dajnije u srednjoj \u0161koli kroz razli\u010dite obrazovne programe, a ne samo kroz predmet \u201egra\u0111ansko vaspitanje\u201c, ve\u0107 i kroz druge izborne programe. Ali, isto tako, mogu\u0107e je sprovesti je i kroz vannastavne aktivnosti \u2013 isti\u010de ona.<\/p>\n Nastavni kadar bitna karika<\/strong> \u2013 Neophodno je ja\u010dati kompetencije profesora, nastavnika i nastavnica da vide kako temu interkulturalnosti da integri\u0161u u postoje\u0107e nastavne planove i programe kroz kurikularni pristup interkulturalnog obrazovanja. To zna\u010di da kroz sadr\u017eaj geografije, istorije, psihologije, knji\u017eevnosti uvek mogu da se na\u0111u teme gde mo\u017ee da se govori o razli\u010ditostima \u2013 nagla\u0161ava na\u0161a sagovornica.<\/p>\n Kao jedan od primera ovakve vrste obrazovanja navodi bajku danskog pisca Hansa Kristijana Andersena \u201eRu\u017eno pa\u010de\u201c.<\/p>\n \u2013 Na taj na\u010din se, recimo, u mla\u0111im razredima osnovne \u0161kole pri\u010da o razli\u010ditosti na osnovu boje, kako se mo\u017ee dovesti do izolacije pojedinca i socijalnog isklju\u010divanja, a \u0161to dovodi do diskriminacije. Svakako, ovakav primer jeste model kako deca mogu da razumeju ne samo \u0161ta diskriminacija jeste ve\u0107 i njene posledice \u2013 ka\u017ee \u017duni\u0107 Cicvari\u0107.<\/p>\n Jo\u0161 jedan od bitnijih elemenata na kojima je neophodno raditi, isti\u010de ona, jeste prepoznavanje \u201epolja delovanja\u201c.<\/p>\n \u2013 Neophodno je da se radi i na prepoznavanju polja delovanja, odnosno da se radi na tome \u0161ta je to \u0161to dete, mlada osoba ili odrasli mo\u017ee da uradi da bi se neke stvari predupredile ili da bi se sanirala \u0161teta ukoliko do\u0111e do diskriminacije \u2013 obja\u0161njava za Danas.<\/p>\n Situacija u praksi ipak pokazuje da prostora za rad i te kako ima.<\/p>\n \u2013 Kada razgovaramo sa prosvetnim radnicima, uvek ka\u017eu da su preoptere\u0107eni papirologijom i dokumentacijom, tako da od svih tih silnih zahteva ne mogu da realizuju kvalitetnu nastavu. Zbog toga je potrebno sa njima raditi i u tom pravcu da interkulturalno obrazovanje nije dodatak ili ne\u0161to dodatno nametnuto na i onako optere\u0107eni plan i program, ve\u0107 da je to ne\u0161to pro\u017eimaju\u0107e i da je to stvaranje atmosfere u \u0161koli koja je podr\u017eavaju\u0107a, tolerantna na razli\u010ditosti i koja promovi\u0161e razli\u010ditosti. Ne mo\u017ee se deci samo re\u0107i da budu tolerantni ukoliko u \u0161koli ne stvaramo atmosferu i ambijent gde je ta razli\u010ditost podr\u017eana kroz svaki segment \u0161kole \u2013 isti\u010de ona.<\/p>\n Kao neke od primera na koji na\u010din bi se postigao korak u pozitivnom smeru, sagovornica navodi da je mogu\u0107e delovati i kroz rad u\u010deni\u010dkog parlamenta, kroz akcije u\u010denika, vidljivost manjinskih i marginalnih grupa u zajednici i \u0161koli.<\/p>\n \u2013 Kao jedan od preduslova prevazila\u017eenja predrasuda i stereotipa prema druga\u010dijem i razli\u010ditom jeste pretpostavka kontakta. Ukoliko \u0161kole jesu u mogu\u0107nosti, \u0161to \u010desto i jesu, treba decu uklju\u010divati i povezivati sa njihovim vr\u0161njacima drugih naconalnosti, religija i razli\u010ditih po drugim osnovama, kako bi mogli da prevazilaze stereotipe i predrasude, jer sva istra\u017eivanja pokazuju da ih mi ne mo\u017eemo prevazilaziti i razvijati toleranciju, a da deca ne stupaju u interakciju i kontakte sa drugima i druga\u010dijima \u2013 obja\u0161njava sagovornica.<\/p>\n Kakva je uloga dr\u017eave?<\/strong> \u2013 Rade\u0107i na terenu sa profesionalcima dobijamo povratnu informaciju od njih da im je potrebno zna\u010dajnije ja\u010danje kompetencija kako bi mogli sa decom da rade na ovu temu. Smatraju da je potrebno od strane resornog ministarstva, dr\u017eave ili drugih stejkholdera va\u017enih za obrazovni sistem da izdvajaju sredstva kojim bi mogli da se edukuju, da dobijaju mnogo vi\u0161e primera, alata i materijala, te da bi zaista u praksi mogli da sprovedu ono \u0161to se nalazi u dokumentima koji njima nala\u017eu kako da rade \u2013 ka\u017ee sagovornica Danasa.<\/p>\n Ipak, dr\u017eava bi mogla u jo\u0161 jednom segmentu da ulo\u017ei ve\u0107e napore, ocenjuje \u017duni\u0107 Cicvari\u0107.<\/p>\n \u2013 Dr\u017eava je odgovorna da zna\u010dajnije formira odre\u0111ene programe ili da intenzivira rad kroz obrazovni sistem kako bi se izrazito negativni stavovi mladih prema predstavnicima LGBT populacije, romske i albanske populacije ubla\u017eili. Dr\u017eava mo\u017ee da vidi na koji na\u010din \u0107e to da radi. Sa jedne strane imamo pokazatelje da kod mladih postoje izra\u017eeni diskriminatorni stavovi, sa druge strane nastavnici iskazuju da nemaju dovoljno kompetencija, sledstveno proizilazi da dr\u017eava mora da ula\u017ee zna\u010dajnije napore \u2013 isti\u010de ona.<\/p>\n Pri\u010du o va\u017enosti interkulturalnog obrazovanja za Danas \u017duni\u0107 Cicvari\u0107 zavr\u0161ava nagla\u0161avaju\u0107i jo\u0161 jednom \u0161ta zapravo zna\u010di tolerancija.<\/p>\n \u2013 Generalno govore\u0107i, pri\u010da o interkulturalnom obrazovanju jeste u\u010denje da \u017eivimo zajedno, da \u017eivimo jedni sa drugima na obostrano zadovoljstvo, kao i uva\u017eavanje razli\u010ditosti po svim osnovama, dok \u0161kola i obrazovni sistem treba da posve\u0107uje pa\u017enju zato \u0161to to nije standard koji je jednom dosegnut, ve\u0107 je potrebno konstantno raditi na ja\u010danju kompetencija i zaposlenih u obrazovanju i dece, ali i roditelja, tako da interkulturalno obrazovanje bude sastavni deo \u017eivota \u2013 zaklju\u010duje \u017duni\u0107 Cicvari\u0107 iz U\u017ei\u010dkog centra za prava deteta.<\/p>\n Pandemija ogolila pojedine probleme<\/strong> \u2013 Pokazala nam je da postoji ogroman digitalni jaz izme\u0111u dece iz ranjivih i marginalnih grupa, a pri tome mislim na decu sa smetnjama u razvoju, decu iz romske populacije, kao i na decu iz ruralnih sredina koji su za vreme pandemije virusa korona imali lo\u0161iji kvalitet obrazovanja zato \u0161to, na primer, nisu imali pristup stabilnoj internet vezi \u2013 ka\u017ee sagovornica.<\/p>\n Ipak, kako isti\u010de, iz pandemije nismo iza\u0161li, a da makar neke stvari nisu postale jasnije i uo\u010dljivije.<\/p>\n \u2013 Jedan od nauka, tako da ka\u017eemo, \u010ditave te situacije jeste da je preduslov obezbediti stabilnu internet vezu, uraditi digitalizaciju, srediti da deca iz svih struktura i grupacija imaju digitalno obrazovanje i ure\u0111aje koji to mogu da podr\u017ee, jer ih u suprotnom guramo u jo\u0161 ve\u0107u marginalizaciju \u2013 nagla\u0161ava direktorka programa iz U\u017ei\u010dkog centra za prava deteta.<\/p>\n Izvor: Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160ta je interkulturalno obrazovanje, prema kome mladi imaju naj\u010de\u0161\u0107e predrasude, kao i o tome \u0161ta se mo\u017ee uraditi kako tolerancija vi\u0161e ne bi bila sinonim za re\u010d \u201etrpeti\u201c, ve\u0107 na\u010din […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1752,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[110,148,562,28],"class_list":["post-16740","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-danas","tag-diskriminacija","tag-istraziavanje","tag-srbija"],"yoast_head":"\n
\nKako nagla\u0161ava, poslednjih godina izra\u017eena je netolerancija i prema mladima po pitanju verske orijentacije, pre svega, kada je u pitanju ateizam.<\/p>\n
\n\u017duni\u0107 Cicvari\u0107 isti\u010de da ono na \u010demu bi posebno trebalo raditi jeste nastavni kadar.<\/p>\n
\nDr\u017eava Srbija deklarativno jeste u politike uvela kategoriju inkluzivnog obrazovanja, \u0161to zna\u010di da ono jeste prepoznato u Strategiji obrazovanja, ciljevima, ishodima i me\u0111upredmetnim kompetencijama. Ipak, u praksi je situacija ne\u0161to druga\u010dija.<\/p>\n
\nPandemija virusa korona pokazala je da postoje marginalna i marginalizovanija dece, nagla\u0161ava \u017duni\u0107 Cicvari\u0107.<\/p>\n