Ahenski biskup Helmut Dizer spada u one koji te\u017ee reformi Katoli\u010dke crkve i u\u010denja. U velikom intervjuu za DW, Dizer ka\u017ee da se crkva ne sme pla\u0161iti naroda i dostignu\u0107a ljudskog duha.<\/p>\n
DW: Gospodine biskupe, u Evropi ve\u0107 mesecima besni rat. Ljudi strahuju za budu\u0107nost. \u0160ta kod Vas prevladava: strah da \u0107e se situacija pogor\u0161ati ili nada da \u0107e se ipak popraviti?<\/strong><\/p>\n Helmut Dizer: I jedno i drugo. Zabrinut sam, stvarno sam zabrinut da jo\u0161 nismo ni izbliza dostigli vrhunac krize. Da se na\u0161a dru\u0161tva nalaze pred jako velikim izazovima. Nadam se da \u0107e ljudi shvatiti da smo potrebni jedni drugima. I nadam se da i mi kao Crkva mo\u017eemo doprineti tom su\u017eivotu \u010dove\u010danstva.<\/p>\n U diskusijama oko rata fokus je, \u010dini se, na oru\u017eju, na isporuci dodatnog naoru\u017eanja Ukrajini. Imate li ose\u0107aj da se pre\u010desto pri\u010da o oru\u017eju, a premalo o diplomatskim naporima?<\/strong><\/p>\n Kada jedna svetska velesila kao \u0161to je Rusija zapo\u010dne ovakav rat protiv slabijeg suseda, onda to samo po sebi ne omogu\u0107ava ba\u0161 diplomatsko re\u0161enje. To se mora prihvatiti, bez obzira koliko bolno bilo. Ukrajina ima pravo da se brani i vojnim sredstvima. I pri tom joj je potrebna na\u0161a podr\u0161ka. U na\u010delu Ukrajinci ne brane samo svoju zemlju, ve\u0107 i nas ovde na zapadu Evrope, oni brane i na\u0161e vrednosti.<\/p>\n Jedna od tih vrednosti je i parlamentarna demokratija. I ona je na udaru: politi\u010dke kontroverze su i u Nema\u010dkoj sve o\u0161trije, ne samo zbog rata, ve\u0107 i zbog kriza poslednjih godina, od migracija do pandemije, odnosno na\u010dina na koji se politika protiv njih borila. Zabrinjava li Vas i stanje u kojem je demokratija?<\/strong><\/p>\n Da. Demokratija \u017eivi od toga da postoje neka zajedni\u010dka na\u010dela i zajedni\u010dke osnovne vrednosti. A kad se ti temelji sve o\u0161trije negiraju, to s vremenom otupljuje demokratiju. Svi moramo biti jako budni, moramo te stvari nazvati pravim imenom ve\u0107 u ranoj fazi. Crkva bi pri tom morala biti subjekt koji bdi, koji opominje na zna\u010daj tog temeljnog demokratskog razumevanja.<\/p>\n Mo\u017ee li se Crkva uop\u0161te baviti odbranom demokratije \u2013 obzirom na unutra\u0161nje crkvene diskusije i probleme? Crkva se i sama nalazi u procesu velikih promena. Konkretno Sinodalni put. \u0160ta je njegov cilj?<\/strong><\/p>\n Sinodalni put je posledica otkri\u0107a u vezi sa skandalom oko zlostavljanja. Ozbiljne nau\u010dne studije su pokazale da ti skandali imaju sistemske uzroke u samoj Crkvi. Radi se o pitanjima koja ve\u0107 odavno vape za odgovorima. Tu se radi na primer o evaluaciji ljudske seksualnosti. Potrebni su nam odgovori primereni vremenu u kojem \u017eivimo.<\/p>\n \u0160ta zna\u010di \u201eprimereni vremenu\u201c?<\/strong><\/p>\n Aktuelna stajali\u0161ta crkvene nauke na podru\u010dju seksualnosti \u010doveka nisu pravedna prema nekim realnostima. Kompleksne stvari se predstavljaju jednostavno. Na primer u vezi sa pitanjem homoseksualnosti. Pa ne mo\u017eemo homoseksualnim osobama dati odgovor da je ono \u0161to ose\u0107aju neprirodno, da zbog toga po svaku cenu moraju \u017eiveti suzdr\u017eano. Mi kao Crkva moramo dati nove odgovore na ta pitanja.<\/p>\n Nedavno ste rekli da je homoseksualnost Bo\u017eja volja. \u0160ta time \u017eelite re\u0107i?<\/strong><\/p>\n Da homoseksualnost, a to nam pokazuje i nauka, nije nikakva nezgoda, nije nikakav defekt, bolest, nije deficit, a nije ni posledica pragreha. A kad je tako, moram re\u0107i: svet je \u0161aren, Bo\u017eije stvaranje je \u0161aroliko. To zna\u010di da i u podru\u010dju seksualnosti postoji \u0161arolikost, koja je plod Bo\u017eje volje, \u0161arolikost koja se ne kosi s voljom Tvorca.<\/p>\n Ho\u0107ete re\u0107i da Bog zapravo nema ni\u0161ta protiv toga kad neki mu\u0161karac voli drugog mu\u0161karca, a neka \u017eena drugu \u017eenu?<\/strong><\/p>\n Istopolne sklonosti i ljubavi nisu nikakve zablude, ve\u0107 samo jedna varijanta ljudske seksualnosti.<\/p>\n Ako ve\u0107 ka\u017eete da su ljudi koji nisu heteroseksualni tako\u0111e plod Bo\u017eje volje, zna\u010di li to da bi im to i Crkva morala jasno demonstrirati na neki na\u010din? Na primer blagoslovom? Ili generalno pastirskom brigom?<\/strong><\/p>\n Da. I jedno i drugo je jako va\u017eno. A kad se radi o du\u0161ebri\u017eni\u0161tvu, onda za sve ljude va\u017ei isto obe\u0107anje: Bog te voli takvog kakav si, i ti si prihva\u0107en takav kakav jesi. Jer to je \u0161ansa koju \u017eivot pru\u017ea: da bude\u0161 ono \u0161to jesi, da raste\u0161. To va\u017ei i za queer ljude, isto kao i za heteroseksualne ljude.<\/p>\n Jeste li Vi i ranije tako razmi\u0161ljali o ovoj temi? Ili se Va\u0161e mi\u0161ljenje s vremenom promenilo?<\/strong><\/p>\n Da, sigurno. Ja sam dugo vremena bio mi\u0161ljenja da je homoseksualnost neka vrsta ograni\u010denja mu\u0161kog ili \u017eenskog identiteta, da se radi o ljudima kod kojih je ne\u0161to krenulo pogre\u0161no. Tako sam \u010desto mislio. Ali pogotovo kod mladih ljudi sam osetio koliko je taj stav njima neprihvatljiv. Intenzivno sam se time bavio. I onda sam nau\u010dio da takvi pogledi teolo\u0161ki gledano nisu ba\u0161 nu\u017eni.<\/p>\n I kako sad te nove spoznaje primenjujete u Va\u0161em pastirskom radu? Jesu li one podobne teolo\u0161kim razmi\u0161ljanjima?<\/strong><\/p>\n Stvarnost nikada ne\u0107e propasti zbog Boga, a Bog nikada ne\u0107e propasti zbog realnosti. Duboko sam uveren u istinitost tog verskog na\u010dela. Mi verujemo u jednoga Boga koji je si\u0161ao na ovaj svet i postao \u010dovek. Ve\u0107 o to nam mora dati toliko samopouzdanja da se bez ikakvih problema mo\u017eemo suo\u010diti s realno\u0161\u0107u ljudskog \u017eivota. A pritom uvek va\u017ei da je Isus Hrist ve\u0107i od bilo koje nauke o njemu.<\/p>\n Evo onda jedno konkretno pitanje: zamislite da nakon ovog intervjua na vrata Va\u0161eg ureda pozvone dve lezbijke i ka\u017eu da bi htele da im krstite dete. \u0160ta biste uradili?<\/strong><\/p>\n Ja bih se kao prvo obradovao da je ro\u0111eno jedno dete. Kao drugo, ja bih se obradovao da one \u017eele da krste dete. Kao tre\u0107e, s njima bih popri\u010dao o tome kako da se pobrinu da dete upozna veru, da odrasta u veri. I kao \u010detvrto, ja bih krstio dete. Gde je tu problem, pitam se ja. Gde je tu problem?<\/p>\n Sigurno ste \u010duli za Va\u0161u crkvenu bra\u0107u, ne samo katoli\u010dku, ve\u0107 na primer i pravoslavnu, koji doslovno hu\u0161kaju protiv homoseksualaca, ka\u017eu da su to bolesni ljudi?<\/strong><\/p>\n Pretpostavljam da se tu radi o strahovima, da je razlog ose\u0107aj ugro\u017eenosti. Velika je to stvar promeniti mi\u0161ljenje, prihvatiti i priznati \u017eivot i \u017eivotne realnosti, a ne samo ih osu\u0111ivati. Ali hu\u0161kanje protiv ljudi? To je na\u010delno suprotno Jevan\u0111elju.<\/p>\n Jedan od najglasnijih kriti\u010dara homoseksualnosti je ruski patrijarh Kiril, on ka\u017ee da je homoseksualnost veliki problem zapadne Evrope, da zapravo simboli\u0161e propast tradicionalnih vrednosti?<\/strong><\/p>\n Najve\u0107a vrednost Jevan\u0111elja je ljubav i prihvatanje drugog \u010doveka onakvim kakav jeste. Crkva i homoseksualnim ljudima ka\u017ee: Bog te prihvata, mi te prihvatamo! Je li to propast vrednosti? Ili je to primena hri\u0161\u0107anskih vrednosti u praksi? Ja tu uop\u0161te ne vidim propast vrednosti. Upravo suprotno: izazov na\u0161ega vremena je u tome da Crkva poka\u017ee da je inkluzivna. U verovanju stoji jedna stara gr\u010dka re\u010d: katoli\u010danstvo, odnosno katoli\u010dko. Ta re\u010d zapravo u prevodu zna\u010di \u201esveobuhvatno\u201c. Crkva je prostor za sve one koji slede Hrista.<\/p>\n Vi smatrate i da se Crkva mora pokrenuti i po pitanju kontracepcije. To je jedna od stvari koje odavno zahtevaju crkveni laici u Nema\u010dkoj, oni tvrde da je stav Crkve po tom pitanju daleko od realnosti u kojoj \u017eive\u2026<\/strong><\/p>\n To je o\u010dito tako, mnogi vernici zaista imaju ose\u0107aj da tu Crkva zastupa ne\u0161to \u0161to je za njih apsolutno nespojivo s realno\u0161\u0107u. I to je problem. Jer Isusova poruka uop\u0161te nije nespojiva sa stvarnim \u017eivotom. A kad nam Bo\u017eji narod stalno govori kako se to uop\u0161te ne mo\u017ee \u017eiveti u praksi, da to \u0161to Crkva ka\u017ee nije logi\u010dno, onda o tome moramo razmisliti.<\/p>\n Vi ste nedavno preuzeli du\u017enost poverenika Nema\u010dke biskupske konferencije za rasvetljavanje brojnih slu\u010dajeva zlostavljanja u crkvenim institucijama, od strane crkvenih delatnika. Za\u0161to ste preuzeli taj zadatak? Zar niste mogli izabrati neki lak\u0161i posao?<\/strong><\/p>\n Mogao sam, naravno. To je podru\u010dje u kojem ste stalno suo\u010deni s neizrecivim patnjama, ali i nepojmljivim zlo\u010dinima i skandalima. U stalnoj borbi oko razvijanja nove kulture pona\u0161anja. Na\u010din na koji se odnosimo prema tome je zaista ogroman izazov. Ali sre\u0107om nisam usamljen na tom poslu, poma\u017eu mi i drugi biskupi.<\/p>\n Proteklih godina se mogao ste\u0107i utisak da je mnogima u Crkvi kod skandala oko zlostavljanja prioritet bilo zata\u0161kavanje, a ne razja\u0161njavanje i pomo\u0107 \u017ertvama? Imate li i Vi taj ose\u0107aj?<\/strong><\/p>\n Da, naravno. Pa imamo posla sa zata\u0161kavanjem. Sastavni deo fenomena zlostavljanja je da odmah krene spirala \u0107utnje, svuda, pa i u na\u0161oj Crkvi. Tema je toksi\u010dna. Ako se sazna da je moj ujak, moj brat, moj \u0161urak zlostavlja\u010d, to je kobno za cele porodice. Veze se raskidaju, porodice raspadaju.<\/p>\n Isto tako kada se radi o nekom sve\u0161teniku, to je pogubno jer je okolina ne\u0161to slutila, ali je \u0107utala, jer ina\u010de ne bi mogli da \u017eive jedni pored drugih. U selu, ili u okru\u017eenju tog sve\u0161tenika. Velike su to polarizacije, tema je stra\u0161na, uvek je prisutan fenomen \u0107utnje. A zata\u0161kavanje ide i korak dalje. Kod zata\u0161kavanja ulogu igra i po\u010dinilac, ali i institucija. Tu se radi o spre\u010davanju, na primer da se ne\u0161to ne prijavi, da se po\u010dinilac prebaci u inostranstvo. Svega je bilo. Mi te stvari moramo razjasniti.<\/p>\n Da li je skandal oko zlostavljanja maloletnika za Vas znak da Crkva mora ozbiljno razmisliti i o ulozi sve\u0161tenika?<\/strong><\/p>\n To je zaista jedna od klju\u010dnih tema Sinodalnog puta. \u0160ta zna\u010di biti sve\u0161tenik? Kako se to teolo\u0161ki mo\u017ee shvatiti? I praktikuje li se sve\u0161teni\u0161tvo danas tako da ne predstavlja ni dominaciju, a ni neku privilegiju? Naravno da sve\u0161tenik mora imati prostora za delovanje. Ali sve\u0161tenik u to mora uklju\u010diti uvek i ljude, mora ih pozvati na delovanje, integrisati. Mi u crkvi obi\u010dno ka\u017eemo da on mora harizme drugih staviti u korist zajednice. Ili da upotrebim drugu sliku: sve\u0161tenik se mora pobrinuti da svi daju sve od sebe. I da u jednom sekularnom dru\u0161tvu kao \u0161to je nema\u010dko svedo\u010di poruku Isusa Hrista.<\/p>\n Za nekoliko dana s drugim nema\u010dkim biskupima putujete u Rim. \u0160to o\u010dekujete od susreta s papom Franjom? Kako on gleda na Sinodalni put?<\/strong><\/p>\n Kod na\u0161eg Sinodalnog puta radi se o duhovnom raspoznavanju. Franja nas je \u010desto i sam u\u010dio o tom raspoznavanju, on nas je ohrabrio na tom putu. Pri tom je va\u017eno poverenje u Bo\u017eji duh koji nas vodi na tom putu. I nama je potrebna hrabrost, kako to ka\u017ee papa, hrabrost da donosimo odluke, da biramo. Ja bih mu rado hteo pojasniti da radim upravo ono \u0161to nam on predla\u017ee. I nadam se da \u0107e nas pa\u017eljivo saslu\u0161ati.<\/p>\n Na nedavnoj Sinodalnoj skup\u0161tini u Frankfurtu, Vi ste bili me\u0111u onima koji su predlo\u017eili usvajanje osnovnog dokumenta o liberalnijem stavu Crkve prema seksualnosti \u010doveka. Ali njegovo je usvajanje propalo jer ga nisu podr\u017eale dve tre\u0107ine biskupa. Kriti\u010dari govore o raskolu unutar Katoli\u010dke crkve u Nema\u010dkoj. Ho\u0107ete li s papom pri\u010dati i o tome?<\/strong><\/p>\n Da, naravno, i o tome moramo da pri\u010damo. Osnovni tekst je propao, ali smo usvojili neke druge tekstove koji nisu propali. Tekstovi koji zapravo defini\u0161u na\u010dine delovanja u praksi, dakle upravo ono o \u010demu se radi i u osnovnom tekstu. A ti su tekstovi adresirani upravo na papu. \u017delimo da ga zamolimo da u tom smeru nastavi da razvija katehizam\u2026<\/p>\n \u2026iako mnogi ka\u017eu da se radi o raskolu s tradicijom?<\/strong><\/p>\n Tako se to \u010desto ka\u017ee. Raskol s dogmom, raskol s tradicijom. I o tome bih voleo da popri\u010dam s papom. Da li je to stvarno raskol? Ili je to razvoj teologije? Naravno da postoje i strahovi. Ali setite se samo Kopernikanskog obrta. Koliko dugo se Crkva nakon Kopernikovog otkri\u0107a bojala da \u0107e u centru svega biti Sunce, a ne Zemlja? Koliko dugo se bojala da \u0107e to otkri\u0107e poni\u0161titi Knjigu stvaranja?<\/p>\n Ali kad-tad je Crkva nau\u010dila da stvarnost koju istra\u017ei ljudski duh nije u protivre\u010dju s verom. Kada je Crkva uspela da shvatiti Kopernikanski obrt, odjednom vi\u0161e nije bilo straha. I eto, vidimo da Knjiga postanja jo\u0161 postoji, i da nam i danas nudi duhovnu hranu. Nema te prirodne nauke koja mo\u017ee otkriti ne\u0161to \u0161to bi poruku Isusa Hrista do temelja promenilo ili revolucionisalo. Dakle: \u010demu strah?<\/p>\n \u0160ta ako Papa ne podr\u017ei Va\u0161e reformske napore?<\/strong><\/p>\n To bi zna\u010dilo da je zakazao autoritet u Crkvi. Ne smemo ignorirati glas Bo\u017ejeg naroda. A ako se reforme dogode prekasno, to je gore nego da se ne dogode.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ahenski biskup Helmut Dizer spada u one koji te\u017ee reformi Katoli\u010dke crkve i u\u010denja. U velikom intervjuu za DW, Dizer ka\u017ee da se crkva ne sme pla\u0161iti naroda i dostignu\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13498,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[227,129,202,117],"class_list":["post-15813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-deutsche-welle","tag-intervju","tag-nemacka","tag-religija"],"yoast_head":"\n