Zvonimir Dobrovi\u0107 i Bruno Isakovi\u0107 2002. godine nisu mogli ni da naslute da \u0107e do\u0107i trenutak da se bez straha \u0161etaju dr\u017ee\u0107i se za ruke u centru Zagreba,u koloni nekoliko hiljada ljudi na Povorci ponosa.<\/p>\n
Nisu mogli ni da ma\u0161taju da \u0107e imati sva zagarantovana prava kao heteroseksualni parovi u Hrvatskoj, iako se njihova veza i dalje ne zove brak.<\/p>\n
Sve je zvu\u010dalo utopijski.<\/p>\n
Od suzavca na prvom Prajdu u parku Zrinjevac 29. juna 2002. godine, kada je Isakovi\u0107 pretu\u010den dok se vra\u0107ao ku\u0107i, do 4. juna 2022. godine, kada su im Zagrep\u010dani mahali sa prozora, promene su ogromne.<\/p>\n
\u201eMeni je taj prvi Prajd va\u017eniji od bilo kog narednog i tamo sam morao biti.<\/p>\n
\u201eDanas se moj izostanak ne bi primetio, ali tada je svako od nas dve stotine bio va\u017ean jer su krenule promene\u201c, ka\u017ee Zvonimir Dobrovi\u0107 za BBC na srpskom.<\/p>\n
Tokom dvadeset godina, LGBT+ zajednica u Hrvatskoj izborila se za prava kojima je zabranjena diskriminacija, omogu\u0107eno registrovanje istopolnih zajednica i data mogu\u0107nost usvajanja dece.<\/p>\n
Osim u Zagrebu, Povorka ponosa u Hrvatskoj odr\u017eava se i u Splitu od 2011. godine.<\/p>\n
U Osijeku, \u010detvrtom najve\u0107em hrvatskom gradu, parada je odr\u017eana 2014, ali ve\u0107 slede\u0107e godine nije bilo zainteresovanih u\u010desnika.<\/p>\n
Uprkos pandemiji korona virusa, i 2020. godine odr\u017ean je devetnaesti Zagreb Prajd 19. septembra uz dr\u017eanje distance.<\/p>\n
Dvadeset prva Povorka ponosa odr\u017eana je 4. juna 2022. godine u glavnom gradu Hrvatske bez incidenata i pod sloganom \u201eDajte nam na\u0161a \u010detiri zida\u201c.<\/p>\n
Strah i nasilje prvog Prajda<\/strong><\/p>\n Kao i pre dvadeset godina, Isakovi\u0107 i Dobrovi\u0107 su 2022. u povorci koja zagreba\u010dkim ulicama prolazi uz ritam bubnjeva i pi\u0161taljki.<\/p>\n \u201eZastra\u0161uju\u0107a je bila atmosfera prvog Prajda kada moji sugra\u0111ani stoje na ulici gde prolazi povorka i vi\u010du, psuju\u201c, ka\u017ee Bruno Isakovi\u0107.<\/p>\n Vre\u0111anje, psovanje i pretnje u\u010desnicima prvog Gej prajda, kako se tada zvao, samo su bili po\u010detak nasilja.<\/p>\n \u201eNe \u017eelimo da ple\u0161emo goli ili bilo \u0161ta sli\u010dno, samo ho\u0107emo da nas ljudi \u010duju i prihvate\u201c, rekao je tada Dorin Manzin, jedan od organizatora.<\/p>\n Uz policiju u punoj opremi za razbijanje demonstracija, ali i uz strah od nasilja, prvi Prajd je po\u010deo optimisti\u010dno.<\/p>\n \u201eOvo je prilika da poka\u017eemo da smo civilizovana demokratska zemlja i da po\u0161tujemo razlike\u201c, rekla je za Hrvatsku radio-televiziju \u0110ur\u0111a Adle\u0161i\u0107, tada\u0161nja potpredsednica parlamentarne Hrvatske socijal-liberalne stranke.<\/p>\n Tada\u0161nji ministar policije \u0160ime Lu\u010din izjavio je za HRT da \u0107e biti potrebno vreme da u Hrvatskoj ljudi prihvate LGBT+ osobe kao sugra\u0111ane.<\/p>\n Osim ministra Lu\u010dina i potpredsednice HSLS-a, jo\u0161 nekoliko politi\u010dara i zastupnika u Saboru, hrvatskom parlamentu, pridru\u017eilo se \u0161etnji.<\/p>\n Na samom kraju kolone koja je, prema opisima Zvonimira Dobrovi\u0107a, vi\u0161e li\u010dila na pogrebnu povorku, u parku ispred Hrvatskog narodnog kazali\u0161ta ba\u010den je suzavac.<\/p>\n \u201eZagreb je posle zavr\u0161etka \u0161etnje i \u017eurke u Zrinjevcu bio tih.<\/p>\n \u201eTada su pripadnici ekstremno desni\u010darskih organizacija i\u0161li gradom i tra\u017eili u\u010desnike.\u201c<\/p>\n Da bi spre\u010dila takve incidente, policija je maricama prevozila u\u010desnike povorke do razli\u010ditih mesta u gradu, odakle bi se bezbedno vratili ku\u0107ama.<\/p>\n \u201eMene, mog tada\u0161njeg de\u010dka i jednu prijateljicu desni\u010dari su pratili.<\/p>\n \u201eKod jednog kioska su nas sustigli i po\u010deli da nas tuku: moj de\u010dko i ja smo dobili nekoliko udaraca palicom u glavu, a prijateljici su rasekli usnu.\u201c<\/p>\n Ipak, Isakovi\u0107a je vi\u0161e bolelo \u0161to su se vre\u0111anja i pretnje nastavile i posle Prajda.<\/p>\n \u201eNekoliko meseci posle Prajda, oti\u0161ao sam sa majkom u crkvu gde je \u017eena vikala na nas da smo bolesni.<\/p>\n \u201eI tada, u crkvi sam primetio da me je prepoznala i da joj je iz o\u010diju isijavala mr\u017enja.\u201c<\/p>\n Isakovi\u0107 se potom privremeno odselio iz Hrvatske i oti\u0161ao u Holandiju na studije umetni\u010dke igre.<\/p>\n Tinejd\u017eerska faza ili borba za prava<\/strong><\/p>\n Isakovi\u0107ev partner Zvonimir Dobrovi\u0107 roditeljima je rekao da je gej 1995, sedam godina pre prve zagreba\u010dke povorke.<\/p>\n Tada se i prvi put zaljubio.<\/p>\n \u201eMislili su da je to neka tinejd\u017eerska faza, ali se o tome nije mnogo pri\u010dalo u ku\u0107i,<\/p>\n \u201ePla\u0161ili su se da ne vodim usamljeni\u010dki \u017eivot, kakav su vodili gej ljudi u Hrvatskoj do tada\u201c, prise\u0107a se danas.<\/p>\n Ose\u0107ao se usamljeno jer nije imao prilike da u Zagrebu upozna druge gej mu\u0161karce.<\/p>\n \u201eNa do\u010decima Nove godine svi bi se muvali, a ja sam bio u \u0107o\u0161ku i gledao strejt ljude.\u201c<\/p>\n Usamljenost je nestajala samo na retkim gej doga\u0111ajima.<\/p>\n \u201eTrebalo mi je razumevanje, da sa nekim otvoreno pri\u010dam i delim iskustvo, ali i da osetim prvi poljubac\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n O LGBT+ osobama se u Hrvatskoj tokom 1990-ih pri\u010dalo samo na \u010dasovima biologije, kada se obra\u0111uje tema seksualno prenosivih bolesti, i knji\u017eevnosti, pominjanjem Artura Remboa i Pola Verlena, francuskih pesnika s kraja 19. veka koji su bili u kratkoj homoseksualnoj vezi, ka\u017ee Dobrovi\u0107.<\/p>\n Posle smrti Franje Tu\u0111mana, prvog predsednika nezavisne Hrvatske, krajem decembra 1999. godine, atmosfera konzervativne i ratnom pogo\u0111ene dr\u017eave polako je omek\u0161avala, ka\u017ee Dobrovi\u0107.<\/p>\n Pred po\u010detak novog veka, u gradu je otvoreno nekoliko gej klubova.<\/p>\n Dobrovi\u0107 je od 2003. godine u organizatorskom timu Kvir festivala, prvog LGBT+ u Hrvatskoj, i ka\u017ee da nikada nije bio meta napada.<\/p>\n \u201eNekoliko puta su mi na ulici dobacivali pogrdne re\u010di za gej mu\u0161karca, ali nije to bilo ni\u0161ta stra\u0161no.\u201c<\/p>\n Pre dve decenije, znao je da mu je mesto me\u0111u 200 u\u010desnika prvog zagreba\u010dkog Prajda.<\/p>\n \u201eDanas mi je drago \u0161to klinci prvi put dolaze na Prajd da se zabave.<\/p>\n \u201eZa mene vi\u0161e nije va\u017eno da li \u0107u i\u0107i ili ne \u2013 mo\u017ee da pro\u0111e i bez mene, ali 2002. je meni mesto bilo u toj povorci.\u201c<\/p>\n Povorke ponosa u dr\u017eavama biv\u0161e Jugoslavije<\/strong><\/p>\n Istorija Prajda (Pride \u2013 ponos) po\u010dinje ispred njujor\u0161kog kafi\u0107a Stounvol In 28. juna 1969. godine.<\/p>\n Ovaj kafi\u0107 bio je mesto okupljanja LGBT+ osoba, ali i meta njujor\u0161ke policije.<\/p>\n Upravo zbog policijske brutalnosti prema ne-heteroseksualnim osobama, njujor\u0161ka LGBT+ zajednica zapo\u010dela je protest.<\/p>\n Tradicija Prajda u zemljama biv\u0161e Jugoslaviji tako\u0111e po\u010dinje iz kafi\u0107a, ali je u mnogima, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, bilo incidenata, napada na u\u010desnike i sukoba protivnika ovakvih manifestacija i policije.<\/p>\n Slovenija<\/strong> Narednih nekoliko nedelja, svakog petka ljudi su dolazili u kafi\u0107, naru\u010divali mineralnu vodu i ostajali dugo, kako bi smanjili zaradu vlasniku.<\/p>\n Nepunih mesec dana kasnije, 6. jula 2001. godine, odr\u017ean je protest koji organizatori ra\u010dunaju kao prvi Prajd.<\/p>\n Srbija<\/strong> Pod sloganom Ima mesta za sve, nekoliko desetina LGBT+ ljudi i njihovih prijatelja okupilo se na centralnom beogradskom Trgu Republike.<\/p>\n Ubrzo se pojavio veliki broj desni\u010darskih ekstremista, navija\u010da, pa i pripadnika Srpske pravoslavne crkve, koji su napali okupljene.<\/p>\n Policija je stajala po strani i reagovala tek kada su njeni pripadnici ga\u0111ani kamenjem.<\/p>\n U napadima je, prema podacima LGBT organizacija, povre\u0111eno vi\u0161e od 40 ljudi.<\/p>\n Nema podataka, me\u0111utim, da li je neko od napada\u010da krivi\u010dno ili prekr\u0161ajno gonjen i osu\u0111en.<\/p>\n Vi\u0161e o prvom beogradskom Prajdu pro\u010ditajte ovde.<\/p>\n Tek 2004. godine je ponovo pripremana Parada ponosa, ali nije odr\u017eana jer policija nije htela da garantuje bezbednost u\u010desnicima.<\/p>\n Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Srbije je 2009. godine zabranilo odr\u017eavanje Prajda, a godinu dana kasnije izbio je sukob izme\u0111u nekoliko hiljada policajaca i huligana u kojima je povre\u0111eno oko 150 ljudi.<\/p>\n Od tada je nasilja manje, ali se Parade ponosa i dalje odr\u017eavaju uz prisustvo velikog broja policajaca.<\/p>\n Politi\u010dari, me\u0111u kojima i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabi\u0107, i mnoge javne li\u010dnosti u\u010destvovali su na paradama ponosa.<\/p>\n Beograd je doma\u0107in Euro Prajda 2022. godine, manifestacije koja okuplja u\u010desnike iz evropskih zemalja.<\/p>\n Crna Gora<\/strong> Protivnici manifestacije, navodi se u izve\u0161taju Radija Slobodna Evropa o prvom Prajdu u Crnoj Gori, uzvikivali su pogrdne slogane i psovke, a uhap\u0161eno je 22 izgrednika koji su kamenicama i fla\u0161ama ga\u0111ali povorku.<\/p>\n Nekoliko meseci kasnije, 19. oktobra 2013. godine, odr\u017eana je Parada ponosa i u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore.<\/p>\n Oko 150 u\u010denika pro\u0161etalo je podgori\u010dkim ulicama uz veliko prisustvo policije.<\/p>\n Tokom \u0161etnje do\u0161lo je do sukoba izme\u0111u protivnika Parade i policije u kojem je povre\u0111eno 20 policajaca i 40 ljudi, koji su prema izjavi policije bili pripadnici \u201ehuliganskih grupa\u201c.<\/p>\n Naredne takve manifestacije u crnogorskom glavnom gradu protekle su mirno.<\/p>\n Kosovo<\/strong> Na toj prvoj paradi, me\u0111u u\u010desnicima bio je i Ha\u0161im Ta\u010di, tada\u0161nji predsednik Kosova, preneo je Radio Slobodna Evropa.<\/p>\n Osim pauze 2020. zbog pandemije, svake godine parade u Pri\u0161tini odr\u017eane su bez indcidenata.<\/p>\n Pod sloganom \u201eI u dr\u017eavi i u porodici\u201c 9. juna 2022. odr\u017eana je \u0161esta parada ponosa u kosovskom glavnom gradu, preneo je Glas Amerike.<\/p>\n Severna Makedonija<\/strong> Vi\u0161e od hiljadu ljudi u\u010destvovalo je u Skoplje Prajdu.<\/p>\n Za razliku od ostalih glavnih gradova biv\u0161e Jugoslavije, prva Parada ponosa u Skoplju odr\u017eana je bez incidenata.<\/p>\n Usled pandemije korona virusa 2020. godine, Skoplje Prajd odr\u017ean je virtuelno, a naredni je organizovan godinu dana kasnije, ponovo na ulicama.<\/p>\n Tre\u0107i Skoplje Prajd pod sloganom \u201eIza\u0111i za ljubav\u201c odr\u017ean je 25. juna 2022. godine, a glavnim skopskim ulicama \u0161etalo je nekoliko hiljada u\u010desnika.<\/p>\n Predsednik Severne Makedonije Stevo Penadarevski i predsednik vlade Dimitar Kova\u010devski podr\u017eali su odr\u017eavanje Parade ponosa, a u \u0161etnji su bili i predstavnici vlade.<\/p>\n \u201eOvo je jedan od zna\u010dajnih demokratskih doga\u0111aja\u201c u Severnoj Makedoniji, rekao je Kova\u010devski.<\/p>\n Bosna i Hercegovina<\/strong> Kao i u Skoplju, sarajevska Povorka nije odr\u017eana 2020. zbog pandemije, a naredne 2021. godine Parada je protekla, tako\u0111e, mirno.<\/p>\n Istog dana, kao i u Skoplju, 25. juna 2022. odr\u017eana je tre\u0107a Povorka ponosa u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.<\/p>\n Pod sloganom \u201ePorodi\u010dno okupljanje\u201c, ali i pod prismotrom policije zbog kontraskupa, nekoliko hiljada u\u010desnika nosili su, izme\u0111u ostalih, i ove transparente: \u201eZakoni za sve porodice\u201c, \u201eNisam kriv \u0161to sam kvir\u201c, \u201eZaslu\u017eujem \u017eivot bez nasilja\u201c.<\/p>\n \u201eEvo nas ispred vas, van na\u0161a \u010detiri zida. Pokazujemo da \u017eivot nije i nemo\u017ee da se svede na ta \u010detiri zida. Tu smo i ne idemo nikuda.<\/p>\n \u201eSvi kordoni policije, betonske ograde zna\u010de \u010detiri zida. Ne nasilju apsolutno da prihvatanju i zajedni\u0161tvu. \u017delimo da gradimo sigurnu budu\u0107nost za sve LGBTIQ+ ljude\u201c, poru\u010dila je Dina Bajrektarevi\u0107 iz Organizacionog odbora parade, prenelo je sarajevsko Oslobo\u0111enje.<\/p>\n Kako je LGBT+ zajednica osvajala prava u Hrvatskoj<\/strong><\/p>\n Godinu dana posle prve povorke, 8. jula 2003. godine, tada\u0161nja vladaju\u0107a koalicija levog centra na \u010delu sa Socijaldemokratskom partijom usvojila je zakon o izjedna\u010davanju prava istopolnih zajednica sa neven\u010danim heteroseksualnim zajednicama.<\/p>\n Tri godine kasnije, \u0160ime Lu\u010din, ministar policije u vreme prvog prajda, a sada zastupnik u Saboru iz Socijaldemokratske partije predlo\u017eio je zakon o registrovanim istopolnim zajednicama.<\/p>\n Ovaj predlog, kojim se tra\u017eilo pro\u0161irenje prava, poput prava na nasle\u0111ivanje, prava iz zdravstvenog i penziono osiguranja, imovinsko-pravnih odnosa odba\u010den je u Saboru.<\/p>\n Referendumom 2013. godine, voljom ve\u0107ine iza\u0161lih, u Ustav Hrvatske je uneta definicija braka kao zajednice mu\u0161karca i \u017eene.<\/p>\n Iste godine je odr\u017ean i najmasovniji Prajd, sa oko 15.000 u\u010desnika koji su se protivili ovom potezu.<\/p>\n Tri godine kasnije, 2016, poslanici hrvatskog parlamenta usvajaju Zakon o \u017eivotnom partnerstvu po kojem je omogu\u0107eno registrovanje istopolnih zajednica koje imaju sva prava kao i heteroseksualne.<\/p>\n Me\u0111utim, Zvonimir Dobrovi\u0107 njegovog partnera Bruna Isakovi\u0107a zove mu\u017eem.<\/p>\n \u201eOn mi i jeste mu\u017e \u2013 sve je kao u braku, samo \u0161to nam Ustav to zabranjuje da ka\u017eemo.<\/p>\n \u201eAli meni je to isto.\u201c<\/p>\n Njih dvojica su 2017. godine bili me\u0111u prvih 200 istopolnih parova koji su se registrovali u Hrvatskoj.<\/p>\n Za razliku od mnogih koji su organizovali intimne proslave, njih dvojica su se odlu\u010dili za \u201eveliku mrsnu gej svadbu\u201c.<\/p>\n U zagreba\u010dkom Muzeju savremene umetnosti organizovali su prvu gej svadbu sa oko 200 zvanica, a sav novac koji su dobili, ustupili su umetnicima.<\/p>\n Dobrovi\u0107u je ovo drugi brak, ali prvi u Hrvatskoj \u2013 prvu zajednicu registrovao je u Brazilu jer u Hrvatskoj za to nije bilo zakonskog osnova.<\/p>\n U jednom od mnogih rastajanja na aerodromu da bi po\u0161tovali zakone i ograni\u010denja u broju dana koje je njegov brazilski partner smeo da provede u Hrvatskoj, rastali su se i poslednji put: Dobrovi\u0107ev partner se vratio u domovinu, gde je iznenada preminuo.<\/p>\n \u201eDa se vratio i da mu je pozlilo u Hrvatskoj, ne bih imao nikakva prava kao partner.\u201c<\/p>\n Danas je druga\u010dije.<\/p>\n Nekoliko dana pre odr\u017eavanja ovogodi\u0161njeg, 21. Zagreb prajda, Ustavni sud Hrvatske je, posle \u0161est godina dugog procesa Mladena Ko\u017ei\u0107a i Ive \u0160agote, dozvolio istopolnim parovima da usvajaju decu.<\/p>\n Zvonimir Dobrovi\u0107 i Bruno Isakovi\u0107 ne\u0107e u\u0107i u ovaj proces jer ne \u017eele decu, ali im je drago \u0161to postoji mogu\u0107nost roditeljstva.<\/p>\n Sada je potrebno, ka\u017ee Dobrovi\u0107, o\u010duvati sva prava.<\/p>\n \u201eSva ta prava su na krhkim nogama i mogu\u0107e je da se ponovo u nekom trenutku borimo za njih, ako do\u0111e neka konzervativna opcija na vlast.<\/p>\n \u201eObrazovanjem mo\u017eemo da osiguramo prava i to je ono \u0161to nam je sada potrebno, da novim generacijama ka\u017eemo da seksualno opredeljenje nije identitet i da nas ne \u010dini lo\u0161im ljudima\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n Prava LGBT+ osoba u biv\u0161oj Jugoslaviji<\/strong><\/p>\n Istopolni odnosi se u ve\u0107ini dr\u017eava biv\u0161e Jugoslavije od poslednje decenije 20. veka ne smatraju krivi\u010dnim delom.<\/p>\n Me\u0111utim, istopolne zajednice su omogu\u0107ene samo u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori.<\/p>\n Iako je u Srbiji jo\u0161 2010. godine ura\u0111en prvi nacrt zakona o istopolnim zajednicama, do danas takav akt nije usvojen.<\/p>\n Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pokrenulo je krajem decembra 2021. proceduru za usvajanje zakona o istoplonim brakovima.<\/p>\n Ali kada je Aleksandar Vu\u010di\u0107, predsednik Srbije, krajem aprila iste godine rekao da ne bi potpisao zakon, od procedure se odustalo.<\/p>\n Istopolne zajednice ne priznaju Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo.<\/p>\n Vlada Federacije BiH je prihvatila 2018. godine inicijativu da se napravi zakonski okvir za prihvatanje istopolnih brakova.<\/p>\n Drugi entitet BiH, Republika Srpska, nije razmatrala ovu inicijativu.<\/p>\n U Severnoj Makedoniji je 2013. i 2014. godine tada\u0161nja vladaju\u0107a partija VMRO-DPMNE poku\u0161ala da usvoji zakon koji defini\u0161e brak kao zajednicu mu\u0161karca i \u017eene.<\/p>\n Taj predlog usvojen je u severnomakedonskom Sobranju 2015. godine, a o registrovanim istopolnim zajednicama se nije raspravljalo.<\/p>\n Nacrt Gra\u0111anskog zakonika u kome je definisana i registracija istopolnih zajednica predlo\u017een je Skup\u0161tini Kosova po\u010detkom 2022. godine.<\/p>\n U nacrtu je predvi\u0111eno da bude dozvoljena \u201eregistracija gra\u0111anskih zajednica istog pola\u201c, a posebnim zakonom bi se regulisali uslovi i postupci.<\/p>\n Me\u0111utim, na sednici kosovske skup\u0161tine 16. marta 2022. godine, ovaj nacrt Gra\u0111anskog zakonika dobio je 29 glasa \u201eza\u201c od 77 prisutnih poslanika i nije usvojen.<\/p>\n \u2018Zagreb vi\u0161e nije Zagreb bez Prajda\u2019<\/strong><\/p>\n Za saobra\u0107aj zatvorene ulice kojima prolazi povorka, stotinak policajaca koji obezbe\u0111uju \u0161etnju i manje straha u\u010desnika parade \u2013 tako izgleda Zagreb prajd, 20 godina kasnije.<\/p>\n \u201eVe\u0107 desetak godina, u Zagrebu nije opsadno stanje kada se odr\u017eava prajd\u201c, ka\u017ee Ivan \u0160estan, predvodnik 21. Zagreb prajda, za BBC na srpskom.<\/p>\n Atmosfera nije karnevalska, ali ozarena lica u\u010desnika pokazuju da su zadovoljni izborenim pravima.<\/p>\n \u201eTreba se kontinuirano boriti za svoja prava, jer ona za koje smo se izborili moraju da budu zagarantovana\u201c, ka\u017ee Filip Mustapi\u0107 iz Splita za BBC na srpskom.<\/p>\n Desetak mladih ljudi, koji se predstavljaju kao katoli\u010dka omladina, do\u010dekuje povorku na centralnom zagreba\u010dkom trgu Bana Jela\u010di\u0107a.<\/p>\n Bez pogrdnih re\u010di, obratili su se povorci.<\/p>\n \u201eMi vas volimo, Isus vas voli \u2013 vreme je da prekinete va\u0161e sodomske odnose, tu smo za vas\u201c, rekao je jedan od njih preko megafona.<\/p>\n U\u010desnici su im samo odmahnuli i krenuli na \u017eurku.<\/p>\n \u201eZagreb vi\u0161e nije Zagreb bez Prajda\u201c, zaklju\u010duje Zvonimir Dobrovi\u0107.<\/p>\n \u010cetrnaest godina posle progla\u0161enja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, ta\u010dan broj nije poznat.<\/p>\n Pri\u0161tina navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu ka\u017eu da ih je daleko manje.<\/p>\n Me\u0111u zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su \u0160panija, Slova\u010dka, Kipar, Gr\u010dka i Rumunija, a kada je re\u010d o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.<\/p>\n Kosovo je od 2008. godine postalo \u010dlan nekoliko me\u0111unarodnih organizacija, kao \u0161to su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.<\/p>\n Izvor: BBC na srpskom<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zvonimir Dobrovi\u0107 i Bruno Isakovi\u0107 2002. godine nisu mogli ni da naslute da \u0107e do\u0107i trenutak da se bez straha \u0161etaju dr\u017ee\u0107i se za ruke u centru Zagreba,u koloni nekoliko […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14997,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,426,115,40],"class_list":["post-15152","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-bbc-news","tag-gej-parada","tag-hrvatska"],"yoast_head":"\n
\nU jednom ljubljanskom kafi\u0107u, 8. juna 2001. godine, slovena\u010dkom pesniku Branu Mozeti\u010du vlasnik je zabranio ulazak zbog seksualne orijentacije.<\/p>\n
\nIste godine, 30. juna u Beogradu je odr\u017eana prva Povorka ponosa.<\/p>\n
\nIncidenata je bilo i tokom prve Parade ponosa u Crnoj Gori u Budvi 24. jula 2013. godine.<\/p>\n
\nPrva parada ponosa u Pri\u0161tini odr\u017eana je 10. oktobra 2017. godine.<\/p>\n
\nPosle Beograda, Zagreba, Ljubljane i Podgorice, 29. juna 2019. godine i u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije, odr\u017ean je prvi prajd.<\/p>\n
\nPrva Povorka ponosa u Bosni i Hercegovini pod sloganom \u201eIma iza\u0107’\u201c odr\u017eana je bez incidenata 8. septembra 2019. godine.<\/p>\n