Na ro\u010di\u0161tima poznatog dramskog pisca\u00a0Oskara Vajlda\u00a0pominjala su se imena poznatih li\u010dnosti, njihove prljave tajne i viktorijanske moralne histerije, pa ne \u010dudi \u0161to su privla\u010dila pa\u017enju javnosti krajem XIX veka.<\/strong><\/p>\n Oskar Vajld, englesko-irski dramski pisac i bonvivan, bio je poznat po svom o\u0161troumlju i popularnim delima, me\u0111u kojima su roman \u201eSlika Dorijana Greja\u201c<\/strong>\u00a0i drama\u00a0\u201eVa\u017eno je zvati se Ernest\u201c.<\/strong> Po\u010detkom 1895. bio je na vrhuncu slave i uspeha, a istovremeno je bio i suprug i otac; premijera predstave \u201eErnest\u201c je do\u017eivela veliki uspeh u februaru te godine, zbog \u010dega je Vajld postao zvezda u Londonu.<\/p>\n Do kraja maja, Vajldov \u017eivot se okrenuo za sto osamdeset stepeni.\u00a0Progla\u0161en je krivim zbog te\u0161ke nepristojnosti i osu\u0111en je na dve godine te\u0161kog rada u zatvoru. Tri godine po odslu\u017eenju kazne umro je kao siromah u Francuskoj.<\/strong><\/p>\n Vajld je upoznao lorda Alfreda \u201eBouzija\u201c Daglasa leta 1891. godine i ubrzo su postali ljubavnici. Ova afera je trajala godinama i naposletku je prouzrokovala Vajldovu propast. Daglas, tre\u0107i sin markiza od Kvinsberija,\u00a0bio je 16 godina mla\u0111i od Vajlda.<\/strong>\u00a0Navodno je bio raspu\u0161teni, ekstravagantni dendi, a njih dvojica su bili bukvalno nerazdvojni dok Vajld nije bio uhap\u0161en \u010detiri godine kasnije.<\/p>\n Reakcija Daglasovog oca na njihovu vezu je bila uzrok pokretanja sudbonosne sudske parnice.<\/strong>\u00a0Kvinsberi (D\u017eon \u0160olto Daglas) je bio \u0161kotski plemi\u0107, najpoznatiji po odre\u0111ivanju pravila amaterskog boksa, takozvanih \u201eKvinsberijevih pravila\u201c. Ube\u0111en da je nao\u010diti Vajld homoseksualac, Kvinsberi je po\u010detkom 1894. godine zahtevao od sina da prekine svaki kontakt sa piscem. (Viktorijansko doba je naro\u010dito poznato po kulturi seksualne represije, a telesni \u010din izme\u0111u mu\u0161karaca je smatran za krivi\u010dno delo u Velikoj Britaniji do kasnih \u0161ezdesetih.)<\/p>\n –\u00a0Tvoja bliskost sa ovim Vajldom \u0107e prestati ili \u0107u te razba\u0161tiniti i ne\u0107e\u0161 dobiti ni pare<\/strong>\u00a0– napisao je Kvinsberi svom sinu u aprilu 1894. Daglas je ignorisao o\u010devo sve ja\u010de neodobravanje dru\u017eenja sa Vajldom, \u0161to je Kvinsberija samo razjarilo i uve\u0107alo njegov animozitet prema navodnom ljubavniku svog sina.<\/p>\n Kvinsberi je najpre nameravao da upropasti premijeru predstave \u201eVa\u017eno je zvati se Ernest\u201c, tako \u0161to je planirao da\u00a0dramskom piscu uru\u010di buket trulog povr\u0107a i otkrije publici kakvim skandaloznim \u017eivotom navodno Vajld \u017eivi.<\/strong>\u00a0Po\u0161to je bio osuje\u0107en, posetio je londonski klub Olbermarl, \u010diji su \u010dlanovi bili Vajld i njegova supruga Konstans.<\/p>\n Kvinsberi je ostavio poruku kod portira, zahtevaju\u0107i da je ovaj prenese Vajldu. Na poruci je pisalo:\u00a0\u201eZa Oskara Vajlda, \u010duvenog sodomita\u201c.<\/strong>\u00a0Uvre\u0111en i osramo\u0107en, Vajld je Daglasu odgovorio da nema izbora i da mora krivi\u010dno da goni Kvinsberija zbog klevete.<\/p>\n Tokom priprema za su\u0111enje protiv Kvinsberija, advokati su otvoreno pitali Oskara Vajlda da li su navodi o homoseksualnosti istiniti.\u00a0Prema Vajldu, ovi navodi su bili potpuno neta\u010dni i neosnovani.<\/strong>\u00a0Uo\u010di su\u0111enja, u aprilu 1895. godine, Vajld i Daglas su zajedno otputovali na jug Francuske.<\/p>\n Vajldovo prvo su\u0111enje je po\u010delo 3. aprila u Centralnom sudu Engleske i Velsa, poznatijem kao Old Bejli. U poku\u0161aju da preduhitri Kvinsberijeve optu\u017ebe, Vajldov advokat ser Edvard Klark je pro\u010ditao jedno pi\u0161\u010devo pismo Daglasu koje je imalo potencijalno homoseksualne konotacije. Iako je Klark priznao da je stil izra\u017eavanja ekstravagantan, podsetio je sud da je Vajld pesnik, i da bi pismo trebalo shvatiti kao izraz pesni\u010dkog ose\u0107anja, i ne povezivati ga sa “gnusnim i odvratnim navodima iz izjave optu\u017eenog”.<\/p>\n Nedugo potom je Vajld svedo\u010dio, rekav\u0161i sudu kako ga Kvinsberi maltretira. Kada su ga javno upitali da li su Kvinsberijevi navodi istiniti, Vajld je odgovorio: \u201eNikakve istine nema u tim navodima, nikakve istine.\u201c<\/p>\n Kada ga je unakrsno ispitivao Kvinsberijev advokat Edvard Karson,\u00a0Vajld je morao da brani svoja dela zbog tvrdnji da sadr\u017ee nemoralne teme i imaju prizvuk homoseksualnosti. Zatim su ga ispitivali o prethodnim vezama sa mla\u0111im mu\u0161karcima.<\/strong><\/p>\n Elokventni Vajld je ve\u0161to baratao engleskim jezikom \u2013\u00a0a zbog sklonosti ka dosetkama je naposletku ispao kriv pred o\u010dima suda<\/strong>. Drugog dana, Vajlda su ispitivali da li je poljubio \u0161esnaestogodi\u0161njeg poznanika po imenu Volter Grejnd\u017eer.\u00a0\u201ePobogu, ne. On je neobi\u010dno neprivla\u010dan de\u010dak. Na\u017ealost, bio je izuzetno ru\u017ean i zbog toga sam ga sa\u017ealjevao\u201c,<\/strong>\u00a0odgovorio je Vajld.<\/p>\n U poku\u0161aju da izvr\u0161i pritisak na Vajlda zbog ovakvog odgovora, Karson je nastavio da ispituje da li je jedini razlog za\u0161to nije poljubio de\u010daka bio taj \u0161to je ru\u017ean. \u201eZa\u0161to, za\u0161to, za\u0161to ste to dodali?\u201c, zahtevao je Karson. Vajldov odgovor? \u201eNapadate me i vre\u0111ate me i poku\u0161avate da me iznervirate; u takvim trenucima se izgovori ne\u0161to lakomisleno, a trebalo bi da se pri\u010da ozbiljno.\u201c<\/p>\n Istog popodneva, tu\u017eilac je dao zavr\u0161nu re\u010d bez Daglasovog svedo\u010denja, koje je bilo planirano. Stvari su delovale lo\u0161e po Vajlda.<\/p>\n U Kvinsberijevoj odbrani, Karson je u uvodnom govoru izjavio da namerava da kao svedoke pozove vi\u0161e mla\u0111ih mu\u0161karaca s kojima je Vajld imao seksualne odnose. Takve optu\u017ebe nisu bile samo prazne pri\u010de 1895. godine, kada je u Engleskoj bilo krivi\u010dno delo po\u010diniti te\u0161ku nepristojnost, po\u0161to je zakon ka\u017enjavao svaki seksualni odnos izme\u0111u pripadnika istog pola. Te ve\u010deri, iz straha u kom pravcu bi su\u0111enje moglo da krene, Klark je nagovarao Vajlda da odustane od tu\u017ebe. Slede\u0107eg jutra, Klark je objavio da Oskar Vajld povla\u010di optu\u017ebu za klevetu protiv Kvinsberija. Kona\u010dna odluka suda je bila da Kvinsberi nije kriv.<\/p>\n Tokom su\u0111enja, Kvinsberijev branilac je prosledio kopije izjava mladi\u0107a koji je trebalo da svedo\u010de pred dr\u017eavnim tu\u017eiocem, i izdat je nalog za Vajldovo hap\u0161enje pod optu\u017ebom sodomije i te\u0161ke nepristojnosti istog dana kada je doneta presuda da Kvinsberi nije kriv.<\/p>\n Prvo su\u0111enje Vajldu je po\u010delo 26. aprila. Oskar Vajld i Alfred Tejlor, \u010dovek koji je optu\u017een da je mladi\u0107e podvodio dramskom piscu, suo\u010dili su se sa 25 optu\u017ebi za te\u0161ku nepristojnost i zaveru da po\u010dine isto. Vajld se izjasnio kao nevin. Brojni mu\u0161karci su svedo\u010dili, detaljno opisuju\u0107i u\u010de\u0161\u0107e u seksualnim aktivnostima sa Vajldom. Ve\u0107ina se pokajala zbog svog pona\u0161anja.<\/p>\n Za razliku od su\u0111enja Kvinsberiju,\u00a0Vajld je izgledao povu\u010denije, i svedo\u010dio je \u010detvrtog dana.<\/strong>\u00a0Nastavljao je da negira sve optu\u017ebe. Tokom svedo\u010denja, tu\u017eilac \u010carls Gil ga je pitao \u0161ta u Daglasovoj pesmi zna\u010di stih\u00a0\u201eljubav koja ne sme da se iska\u017ee\u201c.<\/strong><\/p>\n \u201e’Ljubav koja ne sme da se iska\u017ee’ je sna\u017ena naklonost starijeg mu\u0161karca prema mla\u0111em, kakva je postojala izme\u0111u Davida i Jonatana, ona na kojoj je Platon zasnovao svoju filozofiju, i kakvu mo\u017eete prona\u0107i u Mikelan\u0111elovim i \u0160ekspirovim sonetima\u201c, odgovorio je Vajld. \u201eTo je duboka duhovna privr\u017eenost koja je \u010dista i savr\u0161ena. Ona navodi i pro\u017eima velika umetni\u010dka dela, poput \u0160ekspirovih i Mikelan\u0111elovih, i ta moja dva pisma, takva kakva su… To je predivno, prefinjeno, to je naplemenitiji oblik privr\u017eenosti. Ni\u0161ta u vezi sa tim nije neprirodno. Ono je intelektualno i uvek postoji izme\u0111u starijih i mla\u0111ih mu\u0161karaca, kada stariji poseduje intelekt, a mla\u0111i sve radosti, nade i \u010dari \u017eivota pred sobom. Svet ne razume da bi tako trebalo da bude. Svet se tome ruga i ponekad nekoga stavlja na stub srama zbog toga.\u201c<\/strong>Iako je delovalo da je Vajldov odgovor potkrepio optu\u017ebe protiv njega, porota je navodno ve\u0107ala tri sata pre zaklju\u010dka da ne\u0107e izre\u0107i presudu. Vajld je uslovno pu\u0161ten.<\/p>\n Tri nedelje kasnije, 20. maja, Vajld se ponovo na\u0161ao pred sudom zbog istih optu\u017ebi. Vlada je zahtevala presudu.<\/p>\n Tu\u017eila\u0161tvo, predvo\u0111eno advokatom Frenkom Lokvudom, stezalo je obru\u010d oko Vajlda, navodno odbacuju\u0107i slabije svedoke iz prvog su\u0111enja. U zavr\u0161noj re\u010di Lokvud je izjavio: \u201eMorate da protuma\u010dite da se optu\u017eeni pona\u0161a kao krivac i na osnovu toga bi trebalo da izreknete presudu.\u201c<\/p>\n Posle vi\u0161esatnog ve\u0107anja, porota je donela presudu: kriv po ve\u0107ini ta\u010daka optu\u017enice. Tada\u0161nji izve\u0161taji navode da je\u00a0Vajldovo lice posivelo tokom \u010ditanja presude.<\/strong><\/p>\n Vajld i Tejlor su bili osu\u0111eni na dve godine te\u0161kog rada zbog te\u0161ke nepristojnosti, najstro\u017eu kaznu za takvo krivi\u010dno delo.<\/strong>\u00a0Kada je presuda donesena, gomila se uzvicima okomila na Oskara Vajlda. \u201eA ja? Ja ne smem ni\u0161ta da ka\u017eem, Lorde?\u201c, upitao je sudiju Vajld, ali je sud raspu\u0161ten.<\/p>\n Posle presude, Vajldova \u017eena Konstans je sebi i sinovima promenila prezime u Holand,<\/strong>\u00a0kako bi se distancirali od popularnog skandala, i preselila se u \u0160vajcarsku gde je umrla 1898. godine. Njih dvoje se nikada nisu razveli.<\/p>\n Posle dve godine boravka u zatvoru,\u00a0Oskar Vajld je fizi\u010dki propao i bio je \u0161vorc. Odbegao je u Francusku, gde je boravio kod prijatelja ili u jeftinim sme\u0161tajima, i malo je pisao. Vajld je preminuo od meningitisa 30. novembra 1900. u 46. godini \u017eivota.<\/strong><\/p>\n Izvor: Telegraf.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Progla\u0161en je krivim zbog te\u0161ke nepristojnosti i osu\u0111en je na dve godine te\u0161kog rada u zatvoru. Tri godine po odslu\u017eenju kazne umro je kao siromah u Francuskoj Na ro\u010di\u0161tima poznatog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6262,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[91,127,66,32,84],"class_list":["post-15073","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-homofobija","tag-knjizevnost","tag-sudenje","tag-telegraf-rs","tag-velika-britanija"],"yoast_head":"\nOtac njegovog ljubavnika je bio zga\u0111en njihovom vezom<\/h2>\n
Vajld je krenuo u napad<\/h2>\n
Jedno su\u0111enje je pokrenulo drugo<\/h2>\n
Oskar Vajld se ubrzo vratio na sud \u2013 ovog puta u ulozi optu\u017eenog<\/h2>\n
Tre\u0107e su\u0111enje je zape\u010datilo pi\u0161\u010devu sudbinu<\/h2>\n