\u201eNa\u0161 sin\u201c je otvorio novi teatarski prostor u Beogradu. Sme\u0161ten u salonskom stanu u Ulici despota Stefana, zanimljiv je i funkcionalan. Centralni prostor je predvi\u0111en za igranje, dok su prostorije koje ga sa tri strane okru\u017euju namenjene gledaocima. Pred njima je trpezarija sa kuhinjom u produ\u017eetku \u2013 ustaljeno mesto odigravanja svih \u017eivotnih porodi\u010dnih drama. Jednu takvu, svojim autorskim projektom, raspli\u0107e Patrik Lazi\u0107. Re\u010d je o kona\u010dnom, posle decenijskog pre\u0107utkivanja, suo\u010davanju sa \u010dinjenicom da je sin homoseksualac. Sin ne pristaje da i dalje u\u010destvuje u igri \u017emurke, u kojoj se njegov partner uporno vodi kao njegov cimer. \u017deli da ga uvede u porodicu i da svoja dva paralelna \u017eivota kona\u010dno spoji u jedan.<\/p>\n
Uporedo sa ovom temom, dramski \u010dak i sna\u017enije od nje, razotkriva se roditeljski odnos, li\u010dnosti majke i oca, scene koje bismo mogli nazvati prizorima iz bra\u010dnog \u017eivota, a koje Lazi\u0107 vrlo ve\u0161to, i rediteljski i dramatur\u0161ki, pretvara u nekoliko izrazito emotivnih vrhova. I vi\u0161e nije re\u010d o (za mnoge) apartnoj gej problematici, ve\u0107 o umetni\u010dki sna\u017enom razotkrivanju bolnih mesta koje je malo koja porodica izbegla u svom \u017eivotu.<\/p>\n
Asocijacija na Bergmanove “Prizore iz bra\u010dnog \u017eivota” ovim je kamernim prostorom uslovljena, jer je gledao\u010deva perspektiva uobli\u010dena formom krupnog plana, stolom tik pred vama, za kojim je troje mo\u0107nih glumaca. Dragana Varagi\u0107 je slomljena, tako\u0111e i po okolinu slamaju\u0107a majka, koja u najve\u0107oj meri vodi ovu igru. Usled straha od starosti, bolesti i samo\u0107e, njena nesporna ljubav se premetnula u opsesiju u kojoj se gubi sposobnost istinskog kontakta sa drugim, i na toj sna\u017enoj dvojnosti je utemeljen lik. Aleksandar \u0110in\u0111i\u0107 je daleko mek\u0161i otac, koga je \u010ditav splet objektivnih i subjektivnih okolnosti odvojio od sina. Gluma\u010dki superiorno varira slabost i nesigurnost sa nekoliko agresivnih ispada. Jednako siguran, precizan i sugestivan je Amar \u0106orovi\u0107 kao sin koji je svoje bolne nedoumice hrabro re\u0161io, za razliku od roditelja zarobljenih pre\u0107utkivanjem.<\/p>\n
Likovi povremeno iska\u010du iz jedne scenske realnosti da bi (frlji\u0107evski) usko\u010dili u drugu, u “prave” roditelje koji komentari\u0161u sinovljev projekat i svoje mesto u njemu, \u010dime se zaokru\u017euje fina igra sa dokumentarnim i ispovednim postupkom.<\/p>\n
Premijera “Na\u0161eg sina” je izvedena u okviru Hartefaktovog festivala, koji je otvorio “Handke projekat”, koprodukcija sa \u0106endra Multimedijom. Projekat, u najkra\u0107em, deluje kao \u017eestoko lupanje na otvorena vrata. Naime, sprega Handke-Milo\u0161evi\u0107-Srbija je dobro poznata, bar pozori\u0161noj publici. Ono \u0161to \u010dudi je na\u010din amaterskog kabarea i ton primeren partizanskim ske\u010devima o popovima i \u010detnicima.<\/p>\n
Izvor: Nova.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u201eNa\u0161 sin\u201c je otvorio novi teatarski prostor u Beogradu. Sme\u0161ten u salonskom stanu u Ulici despota Stefana, zanimljiv je i funkcionalan. Centralni prostor je predvi\u0111en za igranje, dok su prostorije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":15030,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[15,12],"tags":[495,60,28],"class_list":["post-15058","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pozoriste","category-umetnost","tag-nova-rs","tag-pozoriste","tag-srbija"],"yoast_head":"\n