“Kona\u010dna sloboda”, potresan film austrijsko-nema\u010dke koprodukcije koji gledaoce vra\u0107a u period Drugog svetskog rata kada se zbog homoseksualnosti propisivala zatvorska kazna, ali i navodi na promi\u0161ljanje, empatiju i gorak ukus u ustima zbog nepravedne patnje, stigao je u doma\u0107e bioskope.<\/p>\n
Sebastijan Meize, reditelj ovog ostvarenja je na pro\u0161logodi\u0161njem festivalu u Kanu dobio posebnu nagradu \u017eirija.<\/p>\n
Pri\u010da je sme\u0161tena u posleratnu Nema\u010dku, kada Hansa iznova zatvaraju zato \u0161to je homoseksualac. Jedina stalna veza u njegovom \u017eivotu postaje njegov dugogodi\u0161nji drug iz c\u0301elije, Viktor, osu\u0111eni ubica. Ono \u0161to po\u010dinje odbojno\u0161c\u0301u, prerasta u ne\u0161to \u0161to se zove ljubav.<\/p>\n
O pripremi za snimanje filma i celokupnom iskustvu, reditelj Sebastijan Meize je rekao:<\/p>\n
– Uradio sam mnogo intervjua sa osobama koje su izvr\u0161avale zatvorske kazne zbog homoseksualnosti tokom 60-ih. Svi ti ljudi su bili inspiracija za glavnog junaka kome je konstanta u \u017eivotu da bude zatvoren, ili u logoru ili u zatvorima ili metafori\u010dno zato\u010den.<\/p>\n
Gluma\u010dku podelu \u010dine Franc Rogovski, Georg Fridrih i Anton fon Luke.<\/p>\n
Film je ranije prikazan u ovogodi\u0161njem takmi\u010darskom programu Sarajevo film festivala, a na konferenciji za medije reditelj je istakao da ovo ostvarenje zapravo govori o besmislenosti zabranjivanja homoseksualizama.<\/p>\n
Majze je kazao da je za\u010detak rada na filmu bilo saznanje da su homoseksualci koji su oslobo\u0111eni iz nacisti\u010dkih koncentracionih logora na kraju Drugog svetskog rata, na osnovu nema\u010dkog zakona, odmah slati u zatvor da odslu\u017ee ostatak kazne zbog svog seksualnog opredeljenja.<\/p>\n
– Nisam znao ni\u0161ta o tom \u010dlanu 175. Po\u010deli smo da istra\u017eujemo, i uradili smo mnogo intervjua sa osobama iz Berlina i Be\u010da koji su imali takva iskustva iz prve ruke, i bili su zatvarani. Rekli smo: “Daj da uradimo film o tome” – rekao je tada Majze.<\/p>\n
Pri\u010du su smestili u 1968, odnosno godinu dana pre nego \u0161to je delimi\u010dno ubla\u017een zakon u Nema\u010dkoj, koja je tek 1994. oslobodila homoseksualce od odgovornosti.<\/p>\n
– Uvek ka\u017eem da je ovo pri\u010da o dvojici do\u017eivotno osu\u0111enih ljudi. Jedan je ubica, i naravno mora slu\u017eiti svoju do\u017eivotnu kaznu. Ali isti takav je i Hans, koji od trenutka kada je oslobo\u0111en, biva ponovno osu\u0111ivan, jer ne mo\u017ee da prestane da bude ono \u0161to jeste – rekao je Majze.<\/p>\n
Reditelj je ocenio da je “suludo i nemogu\u0107e zabranjivati ono \u0161to je u samoj biti \u010doveka” i istakao da je tema filma univerzalna, a da on kao gej osoba i danas ose\u0107a bol i saose\u0107anje prema zatvaranim ljudima.<\/p>\n
Izvor: Nova.rs<\/p>\n