Iako obele\u017een nasiljem, prvi Prajd postao je simbol borbe za LGBT+ prava u Srbiji. Kako je dvadeset godina kasnije?<\/p>\n
Modrice su davno nestale, ali se\u0107anje na nasilje koje su pretrpeli i dalje je \u017eivo kod u\u010desnika prve Parade ponosa u Beogradu pre ta\u010dno dvadeset godina.<\/p>\n
Proslava jednakosti, otvorenosti i tolerancije pretvorila se u \u201erat protiv homoseksualnosti i transrodnosti” na ulicama glavnog grada, se\u0107aju se danas organizatori prvog Prajda.<\/p>\n
Snimak na kojem se vidi kako grupa mu\u0161karaca tu\u010de plavokosog mladi\u0107a obi\u0161ao je svet, a on se i dve decenije kasnije dr\u017ei onoga \u0161to je tad rekao.<\/p>\n
\u201eRadije \u0107u iza\u0107i napolje, biti pretu\u010den, mo\u017eda i ubijen, nego da \u017eivim u dru\u0161tvu koje me ne prihvata”, ka\u017ee Igor Dobri\u010di\u0107 za BBC na srpskom.<\/p>\n
Posle decenije sankcija, izolacije i ratova, ali i svrgavanja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a sa vlasti, dru\u0161tvo u Srbiji je ostalo duboko podeljeno – od konzervativnih do liberalno opredeljenih.<\/p>\n
\u0160ta se dogodilo na Prajdu 2001. godine<\/strong><\/p>\n Taj prvi Prajd je postao simbol, jedan od prvih ogromnih koraka bez kog bi potpuno druga\u010dije tekla pri\u010da o pravima LGBT+ osoba u Srbiji, ka\u017ee za BBC na srpskom Agata Milan \u0110uri\u0107, jedna od organizatorki.<\/p>\n \u201eJeste bio bolan i traumati\u010dan, ali je bio revolucionarni korak koji je pokrenuo sve procese vezane za prava LGBT”, ocenjuje.<\/p>\n Posle pada re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a u oktobru 2000, i najavljenih ustavnih promena, \u010dlanovi organizacije za lezbejska ljudska prava Labris i Gejtena (sada\u0161njeg Getena) smatrali su da je pravi momenat za prvu Paradu ponosa na Balkanu.<\/p>\n \u201eNa talasu revolucije i celokupne reforme koja je trebalo da se sprovede u dru\u0161tvu, smatrali smo da su se stekli dovoljno demokratski uslovi za odr\u017eavanje Prajda”, ka\u017ee Agata Milan \u0110uri\u0107, koja je i osniva\u010dica Centra za prava LGBT+ osoba Geten.<\/p>\n Okupljanje je bilo zakazano na Trgu Republike u Beogradu, a planirano je i odr\u017eavanje tribine posle \u0161etnje.<\/p>\n Me\u0111utim, Prajd je zavr\u0161en i pre nego \u0161to je po\u010deo.<\/p>\n \u010clanovi desni\u010darskih grupa, navija\u010di fudbalskih klubova, pa i jedan sve\u0161tenik Srpske pravoslavne crkve, tako\u0111e su pristigli na centralni beogradski trg, sa ciljem da spre\u010de paradu.<\/p>\n \u201eNasilnici su do\u0161li ranije i krenuli su krvolo\u010dni stampedo premla\u0107ivanjem, udaranjem, \u0161utiranjem, ga\u0111anjem jajima na jednog po jednog mu\u0161karca koji je delovao druga\u010dije”, pri\u010da danas Lepa Mla\u0111enovi\u0107, jedna od organizatorki.<\/p>\n Mnogi koji su krenuli na Prajd su se razbe\u017eali i pre samog trga, kada je po\u010deo \u201esvojevrsan uragan nasilja”, se\u0107a se Agata Milan \u0110uri\u0107.<\/p>\n \u201eTo je delovalo kao rat, \u010dlanovi desni\u010darskih organizacija i navija\u010di su napadali sve one koji su im delovali kao da su do\u0161li na Prajd i one koji deluju da su gej ili lezbejke”.<\/p>\n Tako se i Igor Dobri\u010di\u0107, koji se sada bavi dramaturgijom, na\u0161ao \u201eu sredini oluje, bez namere da tu bude”..<\/p>\n \u201eTada sam ve\u0107 \u017eiveo u Holandiji, a u Srbiju sam do\u0161ao drugim povodom i nije trebalo da idem na Prajd zbog porodi\u010dnih obaveza.<\/p>\n \u201eOti\u0161ao sam sa prijateljicom na kafu nedaleko od Trga Republike i u jednom momentu sam shvatio da se Prajd de\u0161ava upravo sada, dok smo mi tu, 500 metara niz ulicu i da bi bilo pametno oti\u0107i i videti \u0161ta se de\u0161ava”, prise\u0107a se Dobri\u010di\u0107.<\/p>\n Kada su do\u0161li na trg, nikog nije bilo – svi su se ve\u0107 razbe\u017eali.<\/p>\n \u201eJedina grupa koju sam video je bila kod Narodnog pozori\u0161ta, krenuo sam pravo ka njima i nisam shvatao da to nisu ljudi koji su do\u0161li na Prajd.<\/p>\n \u201eTo su oni koji su do\u0161li da biju one koji su na Prajdu”, ka\u017ee Dobri\u010di\u0107.<\/p>\n Njega su pretukli slu\u010dajno, pri\u010da danas kroz osmeh,<\/p>\n Se\u0107a se svega, ka\u017ee, jer mu se \u010dinilo kao da se vreme usporilo.<\/p>\n \u201eBio sam svestan svakog detalja, a najvi\u0161e koliko su ti ljudi koji su me tukli bili mladi.<\/p>\n \u201eAli ni tad, ni sad ne krivim nasilnike za ono \u0161to mi se dogodilo”, ka\u017ee dramaturg Dobri\u010di\u0107, koji danas \u017eivi sa partnerom u Berlinu.<\/p>\n On smatra da je nasilno pona\u0161anje posledica godina \u201epoliti\u010dkog, dru\u0161tvenog i kulturnog zlostavljanja” na teritoriji Srbije.<\/p>\n \u201eDok su me tukli, shvatio sam da njihovo pona\u0161anje proizilazi iz politike koja se vodila na ovim prostorima u deceniji koja je prethodila Prajdu”.<\/p>\n Te\u0161ko mu je palo, me\u0111utim, \u0161to je na trgu video ljude koji su stajali na 15-20 metara od njega i nisu reagovali na nasilje.<\/p>\n \u201eSamo su gledali kao da su u pozori\u0161tu, a neki su \u010dak i navijali dok su ovi tukli.<\/p>\n \u201eTo su moji sugra\u0111ani, prose\u010dni gra\u0111ani Beograda 2001. Ljudi kraj kojih prolazim na ulici svaki dan, a ne mladi ljudi kojima su usa\u0111ene pogre\u0161ne ideje.<\/p>\n \u201eZbog toga sam bio besan, na to se\u0107anje, ne na one koji su me tukli”, ka\u017ee Dobri\u010di\u0107.<\/p>\n Agata Milan \u0110uri\u0107 ka\u017ee da je bilo stra\u0161no kako su napali Dobri\u010di\u0107a.<\/p>\n \u201eSre\u0107a pa su se tu na\u0161le \u017eene, naravno najhrabrije, koje su ga za\u0161titile i pomogle koliko su mogle”.<\/p>\n Dobri\u010di\u0107 se se\u0107a kako ga je prijateljica Sla\u0111ana Novakovi\u0107 \u201etragikomi\u010dno i herojski, branila ta\u0161nom”.<\/p>\n \u201eMene su tukli, ali se ona tukla za mene”.<\/p>\n Policija je tog dana stajala po strani.<\/p>\n \u201eSe\u0107am se scena gde mi molimo policiju i govorimo ‘dobro je l’ vi vidite \u0161ta rade’, a policija se smeje i \u0107uti.<\/p>\n \u201eNisu reagovali na na\u0161e molbe dok ljude obaraju na zemlju i tuku, bilo je jezivo”, ka\u017ee Agata Milan \u0110uri\u0107..<\/p>\n Tek kada su i \u201epoliciju po\u010deli da ga\u0111aju kamenicama, tek tada su reagovali”.<\/p>\n U pismu Ministarstva unutra\u0161njih poslova, koje je potpisao tada\u0161nji na\u010delnik policije Bo\u0161ko Buha, navodi se da je povre\u0111eno osam policajaca i \u0161est civila, a privedeno je 32 ljudi.<\/p>\n Prema podacima Getena bilo je vi\u0161e od \u010detrdesetoro povre\u0111enih.<\/p>\n Nema, me\u0111utim, podataka da je neko od izgrednika i osu\u0111en zbog nasilja.<\/p>\n Lepa Mla\u0111enovi\u0107 podse\u0107a da je do\u0161lo i do napada na \u201egrupu lezbejki koja je dolazila sa balonima sa Slavije”.<\/p>\n \u201eMi smo kasnije ovaj poku\u0161aj Prajda nazvali Masakr Prajd”, ka\u017ee.<\/p>\n \u201eIma mesta za sve nas” Agata Milan \u0110uri\u0107 se prise\u0107a da je odlazak u policiju izgledao kao da je \u201eslon u\u0161ao u staklarsku radnju”.<\/p>\n \u201eLjudi su izlazili iz kancelarija ne bi li nas videli, bili su potpuno zabezeknuti \u0161to uop\u0161te ho\u0107emo da organizujemo takav skup i tra\u017eimo od policije da nas obezbedi”, navodi ona.<\/p>\n U tom trenutku su, ka\u017ee, mislili da \u0107e ih tada\u0161nja vlast za\u0161tititi.<\/p>\n \u201eZaista smo bili naivni”, dodaje.<\/p>\n I pored velikog broja pretnji, samo \u010detiri policajca su obezbe\u0111ivala skup, prise\u0107a se Agata Milan \u0110uri\u0107.<\/p>\n Prethodno je \u010ditav grad bio oblepljen posterima na kojima je pisalo: \u201eSpre\u010dimo perverziju i nemoral”.<\/p>\n \u201ePlakalo mi se kada sam videla beogradske gospo\u0111e u godinama koje pitaju napada\u010de \u0161ta se de\u0161ava, a oni ka\u017eu da ‘pederi i lezbejke’ ho\u0107e da paradiraju.<\/p>\n \u201eNa to im one odgovaraju ‘ako, ako, deco, pobijte ih’. Ne\u0107u nikad zaboraviti tu scenu”, govori Agata Milan \u0110uri\u0107.<\/p>\n U televizijskim izve\u0161tajima, ankete sa Trga republike tog dana zvu\u010dale su sli\u010dno.<\/p>\n \u201eMi opra\u0161tamo svojim du\u017enicima, ali ne smemo da opra\u0161tamo neprijateljima Boga”, rekao je tada jedan od u\u010desnika antigej povorke.<\/p>\n Drugi je dodao da \u201eoni nisu normalni i nemaju prava”.<\/p>\n \u201eNisu ljudi kao ostali, to nije prirodno. To ne\u0107e pro\u0107i ne u Beogradu nego u Srbiji”.<\/p>\n Koliko se slika promenila danas? No, to nije odraz boljeg polo\u017eaja ove zajednice u Srbiji, navodi se u istra\u017eivanju Getena o stepenu integrisanosti LGBT+ populacije u Srbiji, predstavljenog 29. juna 2021.<\/p>\n \u201eTo \u0161to imamo gej premijerku ne zna\u010di da je situacija zbog nje bolja”, ka\u017ee Agata Milan \u0110uri\u0107.<\/p>\n Me\u0111utim, \u201estalnim pritiscima na dr\u017eavu, u saradnji sa me\u0111unarodnim organizacijama, pitanje prava LGBT+ zajednice se postavilo kao pitanje ljudskih, gra\u0111anskih prava i ono vi\u0161e nije moglo da se negira i potiskuje”, dodaje.<\/p>\n Pomaka, ipak, ima – zaklju\u010dak je istra\u017eivanja, posebno u stavovima op\u0161te populacije prema LGBT+ osobama.<\/p>\n Vi\u0161e od 90 odsto ispitanika, od ukupno 1.151, prepoznaje da pripadnici LGBT+ zajednice do\u017eivljavaju diskriminaciju, fizi\u010dko nasilje, uvrede, te da su prinu\u0111eni da skrivaju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.<\/p>\n Ve\u0107ina, tako\u0111e, nema ni\u0161ta protiv da su im pripadnici LGBT+ zajednice poslodavci, kom\u0161ije, lekari, kolege ili nastavnici u \u0161koli koju poha\u0111aju njihova deca.<\/p>\n Me\u0111utim, 60 odsto ispitanika i dalje ne \u017eeli da ima LGBT+ osobe za \u010dlanove porodice, odnosno ne \u017eeli da \u010dlanovi njihove naju\u017ee porodice stupaju u bilo kakvu intimnu vezu sa pripadnicima istog pola.<\/p>\n U me\u0111uvremenu je donet jedan broj pravnih akata, poput Zakona o zabrani diskriminacije, a \u010deka se na usvajanje zakona o istopolnim zajednicama i o rodnom identitetu.<\/p>\n U Izve\u0161taju Evropske komisije za 2020. godinu, isti\u010de se da su tokom 2019. odr\u017eane dve Parade ponosa bez incidenata, kojoj su prisustvovali premijerka i nekoliko visokih zvani\u010dnika.<\/p>\n Srbija je pohvaljena zbog mogu\u0107nosti unosa promene pola u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, ali se upozorava da je primena zakona koji se ti\u010du zlo\u010dina iz mr\u017enje i dalje neodgovaraju\u0107a.<\/p>\n Usled nepoverenja u institucije i straha od stigmatizacije, \u017ertve nasilja i diskriminacije prema LGBT+ osobama \u010desto ostaju neprijavljene.<\/p>\n Oni koji se bave ljudskim pravima, zajedno sa LGBT+ osobama, \u010desto se suo\u010davaju sa govorom mr\u017enje, pretnjama i nasiljem, \u201ea da nasilnike treba hitno i podrobno ispitati i kazniti” pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n U izve\u0161taju Stejt departmenta za 2020. godinu, tako\u0111e se navodi da \u201evlast ne sprovodi ove zakone (protiv diskriminacije) efikasno, a nasilje i diskriminacija nad \u010dlanovima LGBT zajednice predstavljaju ozbiljan problem”.<\/p>\n Agata Milan \u0110uri\u0107 ka\u017ee da je te\u0161ko \u010dekati 20 godina na osnovna prava, ali da je to kratko vreme kada se uzme u obzir nasle\u0111e koje ostaje.<\/p>\n \u201eDo\u0161lo je do jedne ogromne promene.<\/p>\n \u201eTema prava LGBT+ osoba je neuporedivo vidljivija, doneseni su razni zakoni, a stepen za\u0161tite u institucijama je neuporedivo bolji”, navodi ona.<\/p>\n Ipak, ka\u017ee da proces ide korak napred, pa korak nazad.<\/p>\n \u201eLjudi jo\u0161 uvek \u017eive u strahu, mnogi sebe ne vide u okviru ove zemlje imaju\u0107i u vidu kvalitet \u017eivota.<\/p>\n \u201eSituacija je takva da \u0107e se ipak i\u0107i samo napred u ostvarivanju sve ve\u0107ih sloboda, ali kvalitet \u017eivota LGBT+ osoba zavisi od mnogih drugih faktora”, ka\u017ee ona.<\/p>\n Isti\u010de da su transfobija i homofobija prisutnije \u0161to se vi\u0161e ide iz urbanih centara ka malim sredinama.<\/p>\n Parade ponosa u Srbiji kroz istoriju<\/strong><\/p>\n Iskustvo sa prve Parade ponosa veoma je uzdrmalo LGBT+ zajednicu u Srbiji.<\/p>\n \u201eLGBT zajednica se posle tog Prajda poprili\u010dno povukla i trebalo je vreme da se procesi koji su tim nasiljem zapo\u010deti zavr\u0161e”, ka\u017ee Jelena Vasiljevi\u0107 iz Labrisa za BBC na srpskom.<\/p>\n \u201eOrganizacije koje su radile tada imale su veliki zadatak, a to je podizanje teme na dnevnopoliti\u010dku agendu, \u0161to bez obzira na tada\u0161nje politi\u010dke okolnosti nije bio ni malo lak posao”, navodi ona.<\/p>\n Ka\u017ee da su se aktivisti okupili i 2004. godine, ali videv\u0161i nemire i atmosferu, odustali su od Prajda.<\/p>\n \u201eTo je trajalo do 2009. godine, kada je oformljen tim Parade ponosa i zapo\u010det proces organizacije”, ka\u017ee Vasiljevi\u0107.<\/p>\n Organizatorima je dan pred odr\u017eavanje Prajda Ministarstvo unutra\u0161njih poslova uru\u010dilo odluku o izme\u0161tanju skupa, \u0161to su oni shvatili kao zabranu.<\/p>\n \u201ePonudili su nam U\u0161\u0107e, ali mi smo se pitali \u0161to treba da budemo izolovani.<\/p>\n \u201eParada ponosa je ba\u0161 to – prolazak kroz grad, a imamo sva prava na mirno okupljanje u gradu i adekvatnu policijsku za\u0161titu”, navodi Agata Milan \u0110uri\u0107.<\/p>\n Slede\u0107i Prajd je odr\u017ean tek 2010. godine i ponovo je nasilje preotelo glavnu ulogu.<\/p>\n Oko hiljadu pripadnika LGBT zajednice i njihovih pristalica \u010duvalo je vi\u0161estruko vi\u0161e policajaca.<\/p>\n Ali je bilo jo\u0161 vi\u0161e onih spremnih za nasilje.<\/p>\n Povre\u0111eno je 141 ljudi, a huligani su posle sukoba sa policijom plja\u010dkali prodavnice, razbijali stakla na vratima dr\u017eavne televizije i bacali baklje.<\/p>\n Prajd nije odr\u017ean naredne tri godine.<\/p>\n \u201e\u010cinjenica da je Prajd zabranjen dan pred odr\u017eavanje 2009, neredi koji su se de\u0161avali oko Prajda 2010. i zabrane Prajda sve do 2014. govore o tome sa kakvim problemima se LGBT pokret tada susretao”, ka\u017ee Vasiljevi\u0107.<\/p>\n Naredne uspe\u0161ne parade organizovane su jednom godi\u0161nje od 2014. do 2019. godine, a 2020. parada nije odr\u017eana zbog pandemije korona virusa.<\/p>\n Agata Milan \u0110uri\u0107 ka\u017ee da je \u010dinjenica \u0161to je poslednja parada 2019. godine protekla bez ikakvih incidenata ogromno dostignu\u0107e.<\/p>\n Iste godine, Beograd osvaja titulu grada doma\u0107ina i organizatora \u201eEuro Prajda”, najve\u0107e me\u0111unarodne Parade ponosa u Evropi.<\/p>\n Vasiljevi\u0107 ka\u017ee da na Prajdu 2021, u septembru, o\u010dekuje ve\u0107u prisutnost LGBT+ zajednice.<\/p>\n \u201eA za Euro Prajd 2022. godine o\u010dekujem da \u0107e biti ba\u0161 onakav Prajd kakav treba Beogradu”, navodi ona.<\/p>\n Prajd mar\u0161evi uvek donose osna\u017euju\u0107e iskustvo svim prisutnim, i \u201eposebnu radost pogotovo za sve one koji su tu prvi ili drugi put”, ka\u017ee Lepa Mla\u0111enovi\u0107.<\/p>\n \u201eMo\u017eemo da hodamo, vi\u010demo, zvi\u017edimo, pevamo, grlimo se, smejemo se i u\u017eivamo u sebi. Nama je potrebna zajednica sli\u010dnih kao suvoj zemlji voda”, ka\u017ee ona.<\/p>\n \u201eSvaki lezbejski poljubac je revolucija, svaki gej poljubac je revolucija”, ka\u017ee Mla\u0111enovi\u0107.<\/p>\n Prvi Prajd: Traumati\u010dni podsticaj na borbu<\/strong><\/p>\n Osim \u0161to su zadobili fizi\u010dke, Agata Milan \u0110uri\u0107 ka\u017ee da su svi dobili mentalne povrede, a od dr\u017eave nije bilo pomo\u0107i.<\/p>\n \u201eKada imate tako brutalno nasilje, naravno da su se ljudi jako upla\u0161ili.<\/p>\n \u201eNeki nisu smeli da iza\u0111u iz ku\u0107e, \u010dak i neki koji nisu bili na Prajdu, u strahu da bilo ko pretpostavi njihov identitet”, navodi ona.<\/p>\n Dobri\u010di\u0107 ka\u017ee da je svestan traume koje njegovo telo skladi\u0161ti ve\u0107 20 godina.<\/p>\n \u201eNemati saose\u0107anja i razumevanja za na\u0161u traumu zna\u010di ne razumeti \u0161ta se de\u0161ava u dru\u0161tvu”, tvrdi on.<\/p>\n Ka\u017ee da \u201ejavni prostor pripada svima i niko ne sme da se pla\u0161i da bude u javnom prostoru”.<\/p>\n \u201eTrebalo bi da mogu tako da \u0161etam sam, da vidno budem gej, na ulici, bilo kad, na osnovu osnovnih ljudskih prava.<\/p>\n \u201eOvo nije ne\u0161to za \u0161ta mi treba za\u0161tita policije, ne trebaju mi \u010dak ni druge gej osobe da idu sa mnom”, ka\u017ee on.<\/p>\n Izvor: BBC <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako obele\u017een nasiljem, prvi Prajd postao je simbol borbe za LGBT+ prava u Srbiji. Kako je dvadeset godina kasnije? Modrice su davno nestale, ali se\u0107anje na nasilje koje su pretrpeli […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1413,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[11],"tags":[39,426,115,28],"class_list":["post-13750","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-aktivizam","tag-bbc-news","tag-gej-parada","tag-srbija"],"yoast_head":"\n
\nSkup je uredno prijavljen policiji, \u010dak \u010detiri puta.<\/p>\n
\nDvadeset godina kasnije, na \u010delu vlade je otvoreno gej premijerka Ana Brnabi\u0107.<\/p>\n