Sanja* je pre godinu i po dana u malom mestu u Srbiji sahranila supruga koji je preminuo po\u0161to se devetnaest godina borio sa HIV-om.<\/p>\n
Prema tada\u0161njim pravilima Republike Srbije, nije joj bilo dozvoljeno da ga okupaju, obuku i oprosti se od tela, ve\u0107 je sahranjen u crnoj vre\u0107i i metalnom sanduku.<\/p>\n
\u201eTo je bila neopisiva bol za mene, izgubila sam mu\u017ea, a morala sam da la\u017eem rodbinu odakle ta crna vre\u0107a\u201c, se\u0107a se Sanja.<\/p>\n
Posle Sanjine pri\u010de za BBC na srpskom i na inicijativu brojnih udru\u017eenja, promenu pravilnika je 2020. godine potpisao ministar zdravlja Zlatibor Lon\u010dar.<\/p>\n
\u201ePromene Pravilnika predvi\u0111aju da se sa posmrtnim ostacima osoba sa HIV-om postupa redovno, da se obavlja higijenska priprema i obla\u010denje\u201c, obja\u0161njava Bratislav Proki\u0107 iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent.<\/p>\n
\u201eMe\u0111utim, posmrtni ostaci \u0107e se i dalje polagati u metalni sanduk, a potom u drveni, iako za to ne postoji nikakvo nau\u010dno opravdanje.<\/p>\n
\u201eDa ironija bude ve\u0107a, ne mislimo da to neko namerno nije hteo da promeni, ve\u0107 verujemo da je u pitanju propust.\u201c<\/p>\n
Sli\u010dna procedura obavlja se i u susednoj Hrvatskoj, ka\u017ee Zoran Dominkovi\u0107 iz nevladine organizacije Iskorak, i poja\u0161njava da se telo stavlja u metalni sanduk i obmotava u platno natopljeno dezinfekcionim sredstvom.<\/p>\n
Ujedinjene nacije su 5. juna 2001. godine obele\u017eile dvadeset godina od pojave side, a jo\u0161 dvadeset godina kasnije, ljudi koji \u017eive sa ovih virusom i dalje se suo\u010davaju sa stigmom.<\/p>\n
\u201eSahranjivanje u metalnim sanducima sigurno nije praksa u drugim zemljama i mo\u017ee se shvatiti samo kao ostatak iz perioda kada nismo znali kako se prenosi HIV\u201c, obja\u0161njava Nikos Dedes, biv\u0161i predsednik Evrpskog udru\u017eenja za le\u010denje obolelih od HIV-a i osniva\u010d Positive voice, udru\u017eenja ljudi koji \u017eive sa HIV-om u Gr\u010dkoj.<\/p>\n
\u201eTo je veoma uvredljivo i traumati\u010dno za porodice i oduzima ljudima osnovno ljudsko pravo da budu sahranjeni prema obi\u010dajima.<\/p>\n
\u201eNadam se da \u0107e uskoro biti ispravljeno i to bi trebalo tra\u017eiti od Ministarstva zdravlja\u201c.<\/p>\n
U svetu je HIV do sada imalo oko 60 miliona ljudi, a preminulo je vi\u0161e od 25 miliona, podaci su UN i Svetske zdravstvene organizacije.<\/p>\n
U Srbiji oko 3.000 ljudi \u017eivi sa ovim virusom, od kojih 400 nije znalo da je inficirano, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije \u201eDr Milan Jovanovi\u0107 Batut\u201c.<\/p>\n
Ipak, novi podaci Zajedni\u010dkog programa Ujedinjenih nacija za HIV\/AIDS (UNAIDS) pokazuju da postoji oprezan optimizam da bi HIV mogao biti pobe\u0111en do 2030. godine.<\/p>\n
Osamdesete: \u010cudne upale plu\u0107a mladih gej mu\u0161karaca<\/strong><\/p>\n Osamdesetih godina pro\u0161log veka u ve\u0107im gradovima Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava prime\u0107ene su nespecifi\u010dne upale plu\u0107a kod mladih gej mu\u0161karaca koje su se zavr\u0161avale smrtnim ishodom.<\/p>\n \u201eSumnjalo se da se radi o nekom virusu, ali je nau\u010dnicima bilo potrebno vi\u0161e od dve godine da bi otkrili uzro\u010dnik\u201c, obja\u0161njava Bratislav Proki\u0107 iz Potenta.<\/p>\n \u201eAko to uporedimo sa epidemijom Kovida-19, ne mo\u017eemo a da ne primetimo koliko je nauka napredovala.<\/p>\n \u201eNapredak se umnogome desio i zahvaljuju\u0107i znanju i iskustvu sa HIV epidemijom.\u201c<\/p>\n Na po\u010detku HIV epidemije, ka\u017ee on, izostala je reakcija vlasti.<\/p>\n \u201eBilo je potrebno mnogo vremena da neko od donosilaca odluka u Americi obrati pa\u017enju na ljude koji su umirali\u201c, napominje Proki\u0107.<\/p>\n \u201eSmatralo se da je to bolest homoseksualaca i brojne teorije zavere su pomerale fokus sa realnih problema pacijenata, \u0161to se i danas de\u0161ava sa Kovidom-19.\u201c<\/p>\n Prijatelj Ronalda Regana i prvi lekovi<\/strong><\/p>\n Prelomni momenat je bio kada je 1985. godine prijatelj predsednika Ronalda Regana, glumac Rok Hadson otkrio da ima AIDS i umro posle nekoliko meseci.<\/p>\n Dve godine kasnije, svet je do\u0161ao do prvog registrovanog antiretrovirusnog leka, ali je bilo potrebno jo\u0161 mnogo godina do pronalaska visoko efektivne antiretrovirusne terapije (HAART) koja \u0107e potpuno promeniti tok epidemije.<\/p>\n Za Nikosa Dedesa iz Gr\u010dke, koji je bio na \u010delu Evropskog udru\u017eenja za le\u010denje obolelih od HIV, nova prekretnica je bila 1994. godina.<\/p>\n Tada je stvoren Zajedni\u010dki program Ujedinjenih nacija za HIV\/AIDS \u2013 UNAIDS.<\/p>\n \u201eOdgovor na pandemiju HIV-a pri\u010da je o uspehu \u010dove\u010danstva\u201c, ka\u017ee Dedes.<\/p>\n \u201eKona\u010dno, stanje je postalo hroni\u010dno za one koji imaju pristup le\u010denju.\u201c<\/p>\n Slede\u0107i krupan korak bio je ponovo institucionalni.<\/p>\n Tako je 2002. godine stvoren Svetski fond za borbu protiv HIV-a, tuberkuloze i malarije.<\/p>\n \u201eZahvaljuju\u0107i savremenoj antiretrovirusnoj terapiji, danas se sa HIV-om mo\u017ee kvalitetno \u017eiveti i stariti\u201c, ka\u017ee Proki\u0107.<\/p>\n \u201eNajva\u017enije je HIV dijagnostikovati na vreme, dok je imunitet o\u010duvan.<\/p>\n \u201eKod takvih pacijenata se mo\u017ee o\u010dekivati da \u017eivotni vek ne\u0107e biti skra\u0107en.\u201c<\/p>\n Uz terapiju, dodaje on, HIV ne\u0107e biti potpuno eliminisan iz organizma, ali je mogu\u0107e da virus bude toliko potisnut da se ne mo\u017ee detektovati PCR testom.<\/p>\n \u201eTada ne samo da infekcija ne\u0107e \u0161tetiti pacijentu, ve\u0107 se HIV vi\u0161e ne mo\u017ee preneti\u201c, dodaje Proki\u0107.<\/p>\n Crne kese, metalni sanduci i region<\/strong><\/p>\n Problem prethodnog Pravilnika koji ure\u0111uje oblast sahranjivanja osoba preminulih od zaraznih bolesti u Srbiji je bio taj \u0161to u njemu nije bilo precizirano kod kojih se zaraznih bolesti ne vr\u0161i higijenska obrada posmrtnih ostataka i sahranjivanje u crnim vre\u0107ama.<\/p>\n Tako se ova praksa primenjivala i kod osoba zara\u017eeni HIV-om i virusnim hepatitisima, posebno kada umru u bolnici.<\/p>\n \u201eNe treba da opet napominjem koliko je bola, patnje i neprijatnosti ovakva primitivna i necivilizovana praksa u Srbiji donela porodicama preminulih sa ovim bolestima\u201c, ka\u017ee Proki\u0107.<\/p>\n Inicijativu za promenu Pravilnika udru\u017eenje Potent je uputilo 19. oktobra 2019.<\/p>\n U me\u0111uvremenu su stru\u010dne komisije za infektivne bolesti i za bolni\u010dke infekcije dale mi\u0161ljenje, a ministar zdravlja je potpisao izmene Pravilnika.<\/p>\n Inicijativu su podr\u017eala sva udru\u017eenja koja se bave osna\u017eivanjem osoba sa HIV-om, kao i kancelarija Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n Zoran Dominkovi\u0107 iz Hrvatske ka\u017ee da je mislio da su sahrane osoba s HIV-om u ovoj zemlji jednake kao i one bez HIV-a.<\/p>\n \u201eMe\u0111utim, dok sam istra\u017eivao ovu temu prona\u0161ao sam da se u va\u017ee\u0107em Pravilniku o postupanju s umrlim osobama navodi druga\u010dije postupanje prema osobama koje su umrle od sindroma ste\u010denog nedostatka imuniteta\u201c, dodaje on.<\/p>\n \u201eTo zna\u010di jednako postupanje kao kod osoba koje su umrle od difterije, kolere, kuge\u2026<\/p>\n \u201eNavodi se kori\u0161\u0107enje metalnog sanduka i zamotavanje tela u platno natopljeno dezificijensom.\u201c<\/p>\n Stigma: Greh ili aberacija<\/strong><\/p>\n Studije koje su dokazale da osobe sa HIV-om uz terapiju vi\u0161e nisu zarazne najvi\u0161e su doprinele unapre\u0111enju kvaliteta \u017eivota, kao i smanjenju straha, predrasuda i stigme.<\/p>\n \u201eStigma protiv ljudi koji \u017eive sa HIV-om povezana je ili sa neznanjem o samom HIV-u, a samim tim i iracionalnim strahom ili sa predrasudama da ljudi mogu da se zaraze\u201c, ka\u017ee Nikos Dedes.<\/p>\n \u201eDrugim re\u010dima, stigma prema grupama pogo\u0111enim HIV-om ogledalo je koliko je dru\u0161tvo napredno i civilizovano.\u201c<\/p>\n Ako dru\u0161tvo, dodaje on, veruje da je \u201ehomoseksualnost greh ili aberacija, to nije pitanje religije, to je pitanje civilizacije\u201c.<\/p>\n \u201eU srednjem veku ljudi su palili navodne ve\u0161tice\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n Sa HIV-om se u Srbiji mo\u017ee \u017eiveti dugo i kvalitetno, ali u \u010detiri zida, ka\u017ee Bratislav Proki\u0107.<\/p>\n \u201eIstra\u017eivanja javnog mnjenja pokazuju da ve\u0107ina gra\u0111ana jo\u0161 ima diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa HIV-om\u201c, dodaje on.<\/p>\n \u201eVe\u0107ina pacijenata krije svoj problem i od najbli\u017eih, pla\u0161e\u0107i se odbacivanja, ogovaranja, otkaza na poslu i drugih neprijatnosti.<\/p>\n \u201eNa\u017ealost, diskriminatoran stav prema pacijentima sa HIV-om iskazuju i pojedini lekari.\u201c<\/p>\n Udru\u017eenju Potent, dodaje on, svakog meseca se javi neki pacijent koji je \u201edo\u017eiveo neprijatnosti ili diskriminaciju u zdravstvenom sistemu, na mestu na kojem je trebalo da dobije razumevanje, podr\u0161ku i pomo\u0107\u201c.<\/p>\n \u201eUspevamo da re\u0161imo ve\u0107inu takvih slu\u010dajeva zahvaljuju\u0107i Ministarstvu zdravlja, ali nam to zadaje najve\u0107e glavobolje\u201c, dodaje on.<\/p>\n U Hrvatskoj je, ka\u017ee Zoran Dominkovi\u0107, \u201enauka br\u017ee napredovala nego stavovi ljudi\u201c.<\/p>\n \u201eJo\u0161 postoje predrasude i stigma prema HIV-u.<\/p>\n \u201eOva stigma \u010desto ote\u017eava \u017eivot osobama koje \u017eive s HIV-om pa se suo\u010davaju s odbijanjem i diskriminacijom\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n \u201eTako\u0111e, stigma \u010desto ljude spre\u010dava i da se testiraju na HIV na vreme iz straha \u0161ta \u0107e drugi misliti.\u201c<\/p>\n Novi lek i nada<\/strong><\/p>\n Jedna do dve tablete dnevno.<\/p>\n Tako izgleda le\u010denje ljudi sa HIV-om u Srbiji i Hrvatskoj, a to su savremeni antiretrovirusni lekovi koji se lako podnose i jednostavno uzimaju.<\/p>\n Ipak, pojedini ljudi ne reaguju na njih.<\/p>\n \u201eTrenutno smo u postupku stavljanja na listu jo\u0161 tri savremena leka, ali se njihovo stavljanje na listu odla\u017ee ve\u0107 godinu dana\u201c, ka\u017ee Proki\u0107.<\/p>\n Broj smrtnih slu\u010dajeva od komplikacija zbog HIV-a pao je u poslednjih deset godina za 43 odsto, podaci su Ujedinjenih nacija.<\/p>\n Ameri\u010dke zdravstvene vlasti, FDA, u januaru 2021. godine odobrile su novi re\u017eim za le\u010denje HIV-a, koji bi mogao da zameni trenutne antiretrovirusne lekove kod ljudi kod kojih nisu delotvorni.<\/p>\n Ovo je prvi injekcioni kompletni re\u017eim za odrasle zara\u017eene HIV-om koji je odobrila FDA i primenjuje se jednom mese\u010dno.<\/p>\n \u201eVerujem da \u0107e ovo biti bolja opcija za neke osoba kao zamena za svakodnevno uzimanje tableta.<\/p>\n \u201eSvakako bi promena terapije trebalo da bude doneta uz konsultacije lekara i osobe koja \u017eivi s HIV-om\u201c, ka\u017ee Zoran Dominkovi\u0107.<\/p>\n Mu\u0161karac iz Londona druga je osoba u svetu koja se izle\u010dila od HIV-a, saop\u0161tili su lekari u martu 2020. godine.<\/p>\n Adam Kastilejo nema virus vi\u0161e od 30 meseci posle prestanka upotrebe terapije.<\/p>\n Me\u0111utim, on nije izle\u010den lekovima protiv HIV-a, ve\u0107 transplantacijom mati\u010dnih \u0107elija \u2013 tretmanom koji je primenjen u le\u010denju raka od koga je tako\u0111e bolovao, prenosi medicinski \u017eurnal Lanset.<\/p>\n \u201eSvedoci smo ogromnih proboja na polju medicine poslednjih godina.<\/p>\n \u201eEpidemija Kovida-19 je pokazala kako se samo ogromnim ulaganjem u nauku mo\u017ee do\u0107i do brilijantnih re\u0161enja i dostignu\u0107a\u201c, ka\u017ee Proki\u0107.<\/p>\n No\u0107ne more i uteha koja je do\u0161la<\/strong><\/p>\n Sanjina porodica je uspela da nastavi \u017eivot.<\/p>\n Sin joj se o\u017eenio i svi su i dalje negativni na HIV.<\/p>\n \u201e\u017divot nekako ide dalje, ali tu tugu \u0161to nisam mogla dostojno da ispratim mu\u017ea pone\u0107u sa sobom u grob\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n \u201eImala sam no\u0107ne more zbog toga.<\/p>\n \u201eJedinu utehu mi pru\u017ea \u0161to barem druge porodice vi\u0161e ne\u0107e morati da se suo\u010davaju sa tom crnom vre\u0107om. Metalni sanduk nekako \u010dovek i preboli.\u201c<\/p>\n Gradski zavod za javno zdravlje ima savetovali\u0161te za HIV\/AIDS.<\/p>\n Radno vreme Savetovali\u0161ta je od 8 do 14 \u010dasova.<\/p>\n Broj telefona je 011\/32-30-038.<\/p>\n U Savetovali\u0161tu je mogu\u0107e obaviti i anonimno testiranje i za sad su testovi besplatni.<\/p>\n Svi zainteresovani mogu da se obrate putem elektronskog savetovali\u0161ta direktno doktorki Biljani Begovi\u0107 Vuksanovi\u0107 i da postave pitanja na adresu \u2013 biljana.begovic@zdravlje.org.rs.<\/p>\n Odgovor na pitanje o\u010dekujte u roku od sedam dana.<\/p>\n Savetnici tima Potenta rade svakog radnog dana od 10 do 14 \u010dasova na Odeljenju za HIV i AIDS (\u0161estom odeljenju) infektivne bolesti Klini\u010dkog centra u Beogradu.<\/p>\n Adresa klinike je Bulevar oslobo\u0111enja 16 u Beogradu.<\/p>\n Savetovanje se mo\u017ee zakazati putem telefona 064\/1565291<\/p>\n Telefon za pitanja vezana za HIV, prevenciju, testiranje je 063\/279 855<\/p>\n Asocijacija Duga ima telefon za podr\u0161ku osobama koje boluju od HIV\/AIDS \u2013 064\/252 91 81 i 015\/386 297.<\/p>\n *Ime je promenjeno zbog za\u0161tite identiteta.<\/p>\n Izvor: BBC<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sanja* je pre godinu i po dana u malom mestu u Srbiji sahranila supruga koji je preminuo po\u0161to se devetnaest godina borio sa HIV-om. Prema tada\u0161njim pravilima Republike Srbije, nije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2337,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[10,5],"tags":[39,426,53,28,54],"class_list":["post-13632","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-lifestyle","category-seksizdravlje","tag-aktivizam","tag-bbc-news","tag-hiv","tag-srbija","tag-zdravlje"],"yoast_head":"\n