Institut za knji\u017eevnost i umetnost u Beogradu objavio je knjigu \u201eSrpski (o)kvir: prilozi za \u010ditanje srpske knji\u017eevnosti u svetlu kvir teorije\u201d vi\u0161eg nau\u010dnog saradnika Igora Peri\u0161i\u0107a. Nekada pogrdan naziv za homoseksualce, kvir danas ozna\u010dava celokupnu homoseksualnu i transrodnu zajednicu, kao i teorijski pravac koji odbija nametnute patrijahalne norme.<\/p>\n
Recenzent knjige, prof. dr Dubravka \u0110uri\u0107 istakla je da se Peri\u0161i\u0107 ubraja me\u0111u najagilnije tuma\u010de srpske knji\u017eevne kritike. Ona navodi da je analizom ponu\u0111enih autora i njihovih dela mogu\u0107e pratiti problematiku nenormativnih identiteta u srpskoj knji\u017eevnosti u rasponu od kraja 19. veka, preko po\u010detka 20. veka i knji\u017eevne produkcije u gra\u0111anskom modernom dru\u0161tvu, preko knji\u017eevnih dela u periodu poznog socijalizma do onih nastalih u postsocijalisti\u010dkoj tranzicionoj kulturi.<\/p>\n
Povodom svog istra\u017eivanja, Peri\u0161i\u0107 za na\u0161 list ka\u017ee:<\/p>\n
\u2013 Kada je re\u010d o mom shvatanju kvir teorije presudno je ono zna\u010denje koje mapira potrebu druga\u010dijeg, apartnog, ekscentri\u010dnog ili uvrnutog \u010ditanja klasika ili kanonskih pisaca i podrazumeva refleksiju o svemu \u0161to je razli\u010dito. U naslovu stoji pridev \u201esrpski\u201d kako bi se naglasilo da nije re\u010d isklju\u010divo o nekoj pomodnoj teorijskoj tendenciji uvezenoj sa Zapada ve\u0107 o tuma\u010denju onoga \u0161to od davnih dana postoji u na\u0161oj knji\u017eevnoj i kulturnoj tradiciji. Ti tragovi su nekada bili prisutni u kriptogramima, naro\u010dito u realisti\u010dkoj poetici 19. veka, ali i u tom slu\u010daju dovoljno su podatni de\u0161ifrovanju uz pomo\u0107 metodolo\u0161kih aparata savremenih knji\u017eevnih teorija. Krenulo se od \u201eVe\u010ditog mlado\u017eenje\u201d Jakova Ignjatovi\u0107a, preko knji\u017eevnih dela Sremca, Vinavera, Rastka Petrovi\u0107a, Seleni\u0107a, Peki\u0107a i Albaharija, kako bi se pokazalo da srpska kultura nije bila toliko zatvorena za alternativne identitete, \u0161to bi se mo\u017eda dalo povr\u0161no pretpostaviti.<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, dodaje na\u0161 sagovornik, posle opse\u017enog istra\u017eivanja, pokazalo se da je srpska knji\u017eevnost bila iznena\u0111uju\u0107e inkluzivna potkraj 19. veka, zatim u vremenu moderne, i u periodu izme\u0111u dva svetska rata.<\/p>\n
\u2013 Veliki jaz u istoriji kvir knji\u017eevnosti nastao je sa pojavom navodno emancipatorskog jugoslovenskog socijalizma i normativne socrealisti\u010dke poetike. Tek od 70-ih godina 20. veka, kada je re\u017eimska kontrola nad stvarala\u0161tvom po\u010dela da popu\u0161ta, srpska knji\u017eevnost \u0107e nanovo osvojiti slobodu za pripovesti o identitetski nepo\u0107udnim personama i hrabrost da bude politi\u010dki nekorektna \u2013 isti\u010de Igor Peri\u0161i\u0107, i dalje govori o \u201ekvir pogledu\u201d Rastka Petrovi\u0107a.<\/p>\n
\u2013 Koliko je bio poeti\u010dki avangardan, isto toliko je, izgleda, Rastko Petrovi\u0107 bio i privatno razuzdan, i zbog toga je povremeno imao problema. Primerice, kada je u jednom stihu upadljivo usmerio pogled ka crnom falusu ni manje ni vi\u0161e nego Isusa Hristosa, morao je kasnije zbog pritiska konzervativne porodice da se na neki na\u010din javno pokaje. U kulturnoj javnosti delimi\u010dno je poznat i njegov \u0161kakljiv odnos sa Savom \u0160umanovi\u0107em, u kojem je bilo i burnih homoerotskih momenata, o \u010demu svedo\u010danstvo nalazimo u pismima \u0161idskog slikara. Naposletku, pi\u0161u\u0107i putopis \u201eAfrika\u201d, Petrovi\u0107 je tek u izme\u0161tenom prostoru \u201e\u010dastio\u201d sebe pravim kvir pogledom na mu\u0161ka i \u017eenska obna\u017eena tela, pri \u010demu se prime\u0107uje da ga i na \u017eenskim telima vi\u0161e privla\u010di kada li\u010de na mu\u0161ka. Na nivou filozofije kulture, kvir pogled na nabujalost \u017eivotne snage afri\u010dkih zajednica poslu\u017eio je za ocrtavanje svojevrsne utopijske paradigme za o\u017eivljavanje posustale evropske civilizacije \u2013 smatra Peri\u0161i\u0107.<\/p>\n
Kada je re\u010d o poetici Seleni\u0107a, Peki\u0107a i Albaharija u svetlu kvir teorije, na\u0161 sagovornik ka\u017ee da su pomenuti pisci, u okvirima svojih manje ili vi\u0161e tradicionalno fundiranih opusa, prona\u0161li prostor da \u201ena vrstan umetni\u010dki na\u010din tematizuju seksualnu i ostale Drugosti\u201d.<\/p>\n
\u2013 Slobodan Seleni\u0107 je u 80-im godinama pro\u0161log veka donekle jo\u0161 uvek morao da izlazi u susret nekim stereotipima i da, recimo, homoseksualni identitet junaka oslikava kao \u201enastran\u201d ili da ga sme\u0161ta u podru\u010dje nacionalno razli\u010ditog (romani \u201ePrijatelji\u201d i \u201eO\u010devi i oci\u201d). Ali i u tome je jedan kvir obrt koji razotkriva \u201estidna mesta\u201d sopstvene kulture ba\u0161 kao tekstualne \u0161avove podlo\u017ene jednoj druga\u010dijoj hermeneutici. Borislav Peki\u0107 je u tre\u0107em tomu svog impozantnog \u201eZlatnog runa\u201d uveliko izvr\u0161io integraciju centralnog i marginalnog toka u razmatranju kvir identiteta. Za razliku od kvir paraknji\u017eevnosti, koja neretko tematizuje umetni\u010dki slabo uobli\u010deno u\u017eivanje u \u010dulnim zadovoljstvima, Peki\u0107 je stvorio polifoniju u kojoj sasvim \u201eprirodno\u201d jedan od glavnih nosilaca nacionalne epopeje biva i homoseksualac u veoma ve\u0161to dramatur\u0161ki uobli\u010denoj ljubavnoj pri\u010di \u2013 ka\u017ee Igor Peri\u0161i\u0107.<\/p>\n
Kako napominje, kod Albaharija, u romanu \u201eBrat\u201d iz prve decenije 21. veka, ve\u0107 se pribli\u017eavamo novom momentu u okviru kvir knji\u017eevnosti. Re\u010d je o predstavljanju transrodnog junaka, onoga koji ima fluidni identitet i u smislu svoje mu\u0161ko-\u017eenske spolja\u0161njosti. Pripovedanjem o brutalnom ka\u017enjavanju zazornog transrodnog identiteta u jednoj zemunskoj birtiji posredno se, brehtovski, pledira i za gra\u0111anski hrabru akciju pri susretu sa svim vidovima nasilja motivisanih homofobijom i transfobijom, navodi Igor Peri\u0161i\u0107.<\/p>\n
Izvor: Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Institut za knji\u017eevnost i umetnost u Beogradu objavio je knjigu \u201eSrpski (o)kvir: prilozi za \u010ditanje srpske knji\u017eevnosti u svetlu kvir teorije\u201d vi\u0161eg nau\u010dnog saradnika Igora Peri\u0161i\u0107a. Nekada pogrdan naziv za […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":13407,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[16,12],"tags":[127,140,28],"class_list":["post-13406","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","category-umetnost","tag-knjizevnost","tag-politika","tag-srbija"],"yoast_head":"\n