Deni Stjuart je jedne avgustovske ve\u010deri \u017eurio da se na\u0111e sa de\u010dkom Pitom na ve\u010deru, ali se ta no\u0107 pretvorila u ne\u0161to \u0161to \u0107e ga obele\u017eiti za ceo \u017eivot. Prona\u0161ao je tek ro\u0111enu bebu, zamotanu u duks i ostavljenu na podu stanice metroa u Njujorku. Ovaj “slu\u010dajni susret” tada tridesetpetogodi\u0161njaka i novoro\u0111en\u010deta ispostavi\u0107e se kao sudbonosan. Danas je on njihov usvojeni sin.<\/p>\n
“Bilo je to oko osam sati 28. avgusta 2000. godine. Primetio sam na podu sklopljenom uza zid ne\u0161to nalik na lutku. Razmi\u0161ljao sam da je ispala nekom detetu i krenuo sam niz stepenice svojim putem. Ali sam pogledao jo\u0161 jednom u tom pravcu i ukapirao da se pomeraju noge i onda mi je bilo jasno da nije igra\u010dka nego beba. Bio je to de\u010da\u010di\u0107, umotan u tamni duks iz kojeg su virile si\u0107u\u0161na stopala”, prise\u0107a se Deni.<\/p>\n
Kao je dalje opisao, pupak bebe jo\u0161 nije otpao pa je Deni pretpostavljao da je beba starija tek nekoliko dana. Pozvao je policiju koja je odvela bebu u bolnicu, dao izjavu i mislio da je uradio jedno dobro delo i da se na tome zavr\u0161ava cela pri\u010da koja \u0107e mu ostati ceo \u017eivot u se\u0107anju.<\/p>\n
On \u0107e se vratiti svakodnevici, poslu socijalnog radnika, a njegov momak \u0107e i dalje biti dramski pisac i veb dizajner. Ali sudbina je druga\u010dije namestila stvari. \u010ceti meseca kasnije Deni dobija poziv Uprave de\u010dje slu\u017ebe da prisustvuje ro\u010di\u0161tu kako bi svedo\u010dio o tome kako je prona\u0161ao bebu.<\/p>\n
\n