Kopija rukopisa poeme “Urlik” Alena Ginzberga, otkrivena nedavno me\u0111u papirima njegove prijateljice Eni Ruf, pru\u017ea redak uvid u na\u010din nastanka legendarne poeme i u to kako je veliki ameri\u010dki pesnik razmi\u0161ljao dok ju je stvarao, prenose svetski mediji.<\/p>\n
Kopiju napravljenu indigom tokom kucanja na pisa\u0107oj ma\u0161iji otkrio je \u010dlan porodice Eni Ruf u njenim papirima, a ona je poznata po tome \u0161to je godinama ugo\u0161\u0107avala pesnike i druge umetnike, me\u0111u kojima je bio i Ginzberg, prenosi \u201cGardijan\u201d. Neimenovani \u010dlan porodice Ginzbergove prijateljice je, uveren da je prona\u0161ao jednu od ranih verzija \u201cUrlika\u201d, kontaktirao sa prodavcem retkih izdanja i specijalistom za bitni\u010dku knji\u017eevnost Brajanom Kesidijem da bi potvrdio autenti\u010dnost, \u0161to je on i uradio, identifikuju\u0107i rukopis kao kopiju nastalu pod indigom na Ginzbergovoj li\u010dnoj pisa\u0107oj ma\u0161ini krajem januara ili po\u010detkom februara 1956. godine.<\/p>\n
Ginzberg je \u010duvenu poemu prvi put \u010ditao oktobra 1955. godine, \u201cu no\u0107i ra\u0111enja pesni\u010dke renesanse San Franciska\u201d, kako je o tom doga\u0111aju svedo\u010dio njegov prijatelj pisac D\u017eek Keruak. Ali poema, urlik protiv dru\u0161tva u kojoj pesnik navodi da je \u201cvideo najbolje umove svoje generacije uni\u0161tene ludilom\u201d, nije bila objavljena sve do jeseni 1956. godine.<\/p>\n
Nakon \u0161to je objavljena u izdanju \u201cSiti lajtsa\u201d, knji\u017eare i izdava\u010dke ku\u0107e koju je osnovao pesnik Lorens Ferlingeti, on je uhap\u0161en i zajedno sa Ginzbergom se na\u0161ao na optu\u017eeni\u010dkoj klupi pod optu\u017ebom za \u0161irenje opscenosti. Posle du\u017eeg procesa, Ginzberg i Ferlingeti oslobo\u0111eni su nakon \u0161to su se pozvali na Prvi amandman, a su\u0111enje je doprinelo tome da autor \u201cUrlika\u201d postane jedan od najpoznatijih pesnika svog vremena.<\/p>\n
Rukopis od 11 stranica dat je na aukcijsku prodaju za 425.000 dolara.<\/p>\n
\u201cOva verzija je va\u017ean korak u evoluciji poeme. Po\u0161to je u pitanju indigo kopija, a ne ona sa gornjeg papira, mogu se videti razli\u010dita Ginzbergova originalna re\u0161enja koja je uradio pre nego \u0161to ih je sredio. Ove izmene bi u suprotnom bile izgubljene\u201d, naveo je Kesidi, a preneo \u201cGardijan\u201d.<\/p>\n
On kao jo\u0161 zna\u010dajnije isti\u010de i to \u0161to je u rukopisu i cela jedna stranica poeme koju je kasnije Ginzberg u potpunosti odbacio, a na njoj su razne bele\u0161ke. Tekst sa te stranice poznat je samo sa prvog snimljenog \u010ditanja \u201cUrlika\u201d na koled\u017eu Rid 1956.<\/p>\n
\u201cOvaj otkucani rukopis omogu\u0107ava uvid u um pesnika dok je stvarao ne\u0161to \u0161to je nesumnjivo najva\u017enija ameri\u010dka poema u 20. veku. To \u0161to je verzija remek-dela knji\u017eevnosti kakvo je ovo bila toliko dugo nepoznata posebno je neobi\u010dno. Sa kolegama sam se na\u0161alio da \u0107e moja karijera nakon ovoga i\u0107i samo nizbrdo\u201d, ka\u017ee Kesidi.<\/p>\n
Izvor: Nova.rs<\/p>\n