LGBT aktivistima preti zatvor zbog zastave duginih boja na Hristovoj statui, gradovi, sela i \u010ditave provincije progla\u0161avaju se \u201ezonama slobodnim od LGBT ideologije\u201c, istaknuti politi\u010dari seksualne manjine prikazuju kao neprijatelje naroda.<\/p>\n
U poslednjih pet godina, od kada je na vlasti nacionalna konzervativna stranka \u201eZakon i pravda\u201c, prema ocenama za\u0161titnika za ljudska prava, Poljska je postala najhomofobi\u010dnija zemlja Evropske unije.<\/p>\n
Po\u010detkom avgusta, var\u0161avska policija privela je troje LGBT aktivista, zbog toga \u0161to su tokom no\u0107i oka\u010dili zastave duginih boja na \u010detiri spomenika i jednu statuu Isusa Hrista.<\/p>\n
Protiv Malgo\u017eate \u0160utovi\u010d, Lane Madej i tre\u0107e aktivistkinje koja ne \u017eeli da iznosi svoje ime, podnete su optu\u017enice za skrnavljenje spomenika i uvredu ose\u0107anja vernika. Na osnovu ovih optu\u017ebi preti im kazna zatvora do dve godine.<\/p>\n
\u010cak je i premijer Mateu\u0161 Moravecki do\u0161ao kod statue Hrista, i, kako je prenela poljska \u0161tampa, celu tu akciju nazvao je vandalizmom koji prelazi sve granice.<\/p>\n
Politi\u010dari vladaju\u0107e stranke Zakon i pravda (ZiP) osudili su akciju sa zastavama na spomenicima.<\/p>\n
Na primer, zamenik ministra odbrane Marcin Ocepa je u intervjuu za radio rekao da je akcija povredila mnogo ljudi i da bi aktiviste trebalo uhapsiti.<\/p>\n
\u201eSmatram da za ovakve akcije ne treba ka\u017enjavati, ve\u0107 strpati u zatvor, makar na dan, kako bi se pokazalo da Poljska dr\u017eava ne\u0107e da toleri\u0161e takve akcije\u201c, citirali su Ocepu na portalu Notes From Poland.<\/p>\n
Dok su sa druge strane poljske LGBT organizacije i borci za ljudska prava revoltirani o\u0161trim policijskim merama.<\/p>\n
\u201eBio bi dovoljan jednostavan poziv u policijsku stanicu. Umesto toga ljudi koji o\u010digledno nisu osumnji\u010deni za najte\u017ei zlo\u010din, privedeni su na najokrutniji na\u010din. Oni nisu optu\u017eeni ni za kakav zlo\u010din, ve\u0107 za uvredu spomenika. Me\u0111utim, zar mo\u017ee duga nekoga da uvredi!\u201c, rekla je novinarima advokatica Karolina Gerdal iz organizacije \u201eKampanja protiv homofobije\u201c.<\/p>\n
Posle nekoliko dana Malgo\u017eatu \u0160utovi\u010d, koji je ro\u0111en kao mu\u0161karac ali sebe smatra \u201enebinarnom osobom\u201c i vi\u0161e voli da ga zovu Margo, ponovo su uhapsili pod optu\u017ebom da je o\u0161tetila kombi sa zvu\u010dnicima, preko kojih je vlasnik kombija, voze\u0107i se ulicama, govorio protiv LGBT pokreta.<\/p>\n
U trenutku hap\u0161enja, grupa istomi\u0161ljenika okupila se u ku\u0107i Margo i poku\u0161ala da ometa policiju, a policija je priveli jo\u0161 nekoliko desetina ljudi.<\/p>\n
Pu\u0161teni su gotovo odmah, a Margo je 12. avgusta izre\u010dena mera pritvora od dva meseca do su\u0111enja.<\/p>\n
Pro\u0161le godine, isti\u010de Justina Nakeljska iz poljske organizacije \u201eKampanja protiv homofobije\u201c, vlasti su podnele tu\u017ebu protiv El\u017ebet Podlesne koja je na plakatu prikazala Bogorodicu sa oreolom boje duge.<\/p>\n
Preti joj dve godine zatvora u skladu sa \u010dlanom 196 Poljskog krivi\u010dnog zakonika zbog vre\u0111anja verskih ose\u0107anja.<\/p>\n
Prema re\u010dima Nakeljske, u Poljskoj je vrlo malo slu\u010dajeva krivi\u010dnih postupaka protiv LGBT aktivista.<\/p>\n
\u201eMe\u0111utim, postoje i manji slu\u010dajevi, koji ne dospeju u \u0161tampu. Kao, na primer, kada su ljudi ka\u010dili zastave duginih boja na balkone, a policija je dolazila i zahtevala da ih skinu, zbog toga \u0161to to, navodno, vre\u0111a narod i veru, ispri\u010dala je Nakeljska za BBC na ruskom.<\/p>\n
Na kancelariji, organizacije \u201eKampanja protiv homofobije\u201c, ultradesni\u010dari su razbili stakla.\u201c<\/p>\n
Sve se to mo\u017ee ubrojiti u manje incidente, ka\u017ee Justina Nakeljska. Ovo nije represija u pravnom smislu ali ona i njeni saradnici moraju da \u017eive u atmosferi straha.<\/p>\n
Sa druge strane, pro\u0161le godine u Poljskoj u razli\u010ditim gradovima, odr\u017ean je rekordni broj gej parada, 24.<\/p>\n
U pet slu\u010dajeva vlasti su poku\u0161ale da ih zabrane ali su ti poku\u0161aji bili uspe\u0161no osporeni na sudu. U jednom slu\u010daju u gradu Belstok na istoku zemlje, paradu su napali ultradesni\u010dari ali sve ostale akcije pro\u0161le su bez incidenata. Paradu su obezbe\u0111ivale policijske snage.<\/p>\n
Politi\u010dari iz vladaju\u0107e partije Poljske, Zakon i pravda, tuma\u010de da oni \u0161tite tradiciju hri\u0161\u0107anskih vrednosti i da se bore sa \u201eLGBT ideologijom\u201c koja, po njihovom mi\u0161ljenu, ugro\u017eava poljsku kulturu i suverenost.<\/p>\n
\u201eOni \u010desto govore, navodno, nismo mi homofobi, mi se samo borimo protiv ove ideologije. Ali ta ideologija ne postoji, to su gluposti!\u201c, \u017eestoko protestuje Justina Nakeljska.<\/p>\n
Izjave ovih politi\u010dara ne brinu samo LGBT aktiviste u Poljskoj, ve\u0107 i u Briselu.<\/p>\n
Ovo je daleko od glavne primedbe centralnih vlasti Evropske unije na poljske vlasti. Mnogo va\u017enije, sa stanovi\u0161ta Evropske komisije, je tendencija podre\u0111ivanja izvr\u0161ne vlasti pravosu\u0111u ali ovo je ipak stvar principa, jer se ti\u010de diskriminacije manjina.<\/p>\n
Poljski mediji izve\u0161tavaju da je tokom 2019-2020. godine stotinak lokalnih samouprava, prvenstveno na jugoistoku zemlje, proglasilo sebe \u201ezonama bez LGBT ideologije\u201c.<\/p>\n
Strogo govore\u0107i, ove teritorije se nikada nisu izjasnile kao takve, ve\u0107 su se pridru\u017eile dvema deklaracijama: bilo da su se pridru\u017eili \u201ePovelji lokalnih samouprava o porodi\u010dnim pravima\u201c ili \u201eRezoluciji protiv LGBT ideologije\u201c.<\/p>\n
\u201eGradovi i sela koji su potpisali ove deklaracije mogu se me\u0111usobno razlikovati ali ono \u0161to ih spaja su vera, crkva, vlast i stavovi njihovih stanovnika, jer ve\u0107ina stanovnika malih naselja ima upravo takve stavove\u201c, ka\u017ee mladi Poljak. Scepan, koji se iz sela, koje se nalazi u jednom od ovih regiona, preselio u Var\u0161avu.<\/p>\n
Prema Scepanovim re\u010dima, on sam ne ose\u0107a ni\u0161ta naro\u010dito u takvim \u201ezonama\u201c sve dok ne ka\u017ee da je gej i dalje vi\u0161e ne ulazi u polemiku sa njima.<\/p>\n
U Poljskoj ne postoji sistematski progon niti zvani\u010dna diskriminacija seksualnih manjina ali kako sami predstavnici te manjine ka\u017eu, vladaju\u0107a koalicija stvorila je atmosferu u kojoj im je vrlo nelagodno i ne znaju \u0161ta dalje mogu o\u010dekivati.<\/p>\n
\u201eNe prime\u0107ujem nikakvo ispoljavanje neprijateljskog stava prema sebi. To se pojavljuje tek onda kada ja otvoreno reagujem na bilo koji vid netolerancije koji vidim, a to uvek radim. Ljudi su prosto iznena\u0111eni kada im prigovara neko ko je gej, a jo\u0161 i izgleda kao normalna osoba\u201c, pri\u010da Scepan za BBC na ruskom<\/p>\n
\u201eLjudi u malim mestima \u010desto misle da je homoseksualac ustvari mu\u0161karac u kratkoj majci, helankama sa \u0161tiklama a ne shvataju da je to glupost\u201c.<\/p>\n
Scepanovi sugra\u0111ani, kako ka\u017ee, prema njemu se odnose sasvim normalno:<\/p>\n
\u201eOni me znaju i iz drugih aspekata \u017eivota. Znaju \u010dime se bavi i iz kakve sam porodice. To \u0161to sam gej, za njih je na poslednjem mestu.\u201c<\/p>\n
Izjave poljskih lokalnih samoupravan ne podrazumevaju bilo kakvu diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i nikakve konkretne koraka te samourave povodom informacija LGBT aktivista nisu preduzimali.<\/p>\n
Me\u0111utim same te deklaracije uznemiravaju za\u0161titnike za ljudska prava i Brisel.<\/p>\n
U decembru 2019. godine Evropski parlament je osudio te izjave. U julu je Evropska komisija uskratila subvencije za bratske gradove za \u0161est neimenovanih poljskih gradova iz ove \u201ezone\u201c.<\/p>\n
Veli\u010dina pomo\u0107i je, me\u0111utim, bila vrlo mala i to je vi\u0161e bio simboli\u010dan gest nego prava kazna.<\/p>\n
Pored toga nekoliko gradova u francuskoj i jedan holandski grad prekinuli su saradnju sa poljskim bratskim gradovima koji pripadaju \u201ezoni bez LGBT populacije\u201c.<\/p>\n
Evropska komisija i predsednik Saveta Evrope predlagali su da sebi dodele pravo da obustave pla\u0107anja iz bud\u017eeta dr\u017eavama iz Evropske unije, \u010dije vlasti sistemati\u010dno naru\u0161avaju vladavinu zakona i ne deluju u skladu sa osnovnim vrednostima Evropske unije.<\/p>\n
Ipak, na samitu u julu mesecu, Poljska i Ma\u0111arska uspele su da osujete su\u0161tinu tog predloga.<\/p>\n
Za\u0161titnici prava seksualnih manjina iz organizacije ILGA-Europe, \u201eRainbow Europe\u201c, koji ocenjuju polo\u017eaj u evropskim zemljama na osnovu nekoliko kriterijuma, i koji sastavljaju godi\u0161nju rang listu za 2020. godinu, Poljsku svrstavaju na poslednje mesto zemalja Evropske unije.<\/p>\n
Istina, odmah uz nju su Letonija, Rumunija i Bugarska. \u0160to se ti\u010de Rusije i Belorusije pokazatelji su lo\u0161iji nego kod Poljske i Ukrajine.<\/p>\n
U julu je ministar pravde Zbignjev \u017dobro iz narodne konzervativne partije Solidarna Poljska, koja je u koaliciji sa vladaju\u0107om partijom Zakon i pravda, dospeo na stranice mnogih evropskih izdanja, izjaviv\u0161i da se Poljska priprema na povla\u010denje iz Istambulske konvencije.<\/p>\n
Zvani\u010dno ime ovog dokumenta je Konvencija Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici.<\/p>\n
\u0160ef kabineta poljske vlade i savetnik za medije stranke Zakon i sloboda uverio je javnost da je \u017dobro reagovao ishitreno i da vlada nije donela nikakvu odluku o Istanbulskoj konvenciji.<\/p>\n
Mnogo se rasprava vodi o Istambulskoj konvenciji u isto\u010dnoj Evropi, a ove rasprave su opet povezane sa \u201etradicionalnim vrednostima\u201c i tuma\u010denjem prava seksualnih manjina.<\/p>\n
Poljska je potpisala i ratifikovala ovu konvenciju tokom vladavine prethodne vlasti, pre nego \u0161to je stranke Zakon i sloboda do\u0161la na vlast.<\/p>\n
\u0160est dr\u017eava u isto\u010dnom delu Evropske unije, Letonija, Litvanija, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka, Ma\u0111arska i Bugarska potpisale su ovu konvenciju 2011. godine ali je jo\u0161 uvek nisu ratifikovale, a neke od njih to odbijaju iz principijelnih razloga.<\/p>\n
Ne radi se o za\u0161titi \u017eena i borbi protiv porodi\u010dnog nasilja kao takvog. Protivnici konvencije uveravaju da nacionalni zakon u potpunosti \u0161titi \u017eene u njihovim zemljama.<\/p>\n
Protivnici konvencije nisu zadovoljni ta\u010dkom \u201ec\u201c iz \u010dlana 3. Konvencije, koji glasi: \u201epol\u201c ozna\u010dava dru\u0161tveno utemeljene uloge, pona\u0161anja, aktivnosti i karakteristike, koje odre\u0111eni deo dru\u0161tva smatra prikladnim za \u017eene i mu\u0161karce.<\/p>\n
Prema mi\u0161ljenju kriti\u010dara, autori teksta namerno su na taj na\u010din razvodnjili definiciju \u017eene i mu\u0161karca, kako bi pod nju stavili bilo koje tuma\u010denje pola i seksualne orijentacije.<\/p>\n
\u201eAli ova definicija \u201esocijalnog pola\u201c u suprotnosti je sa ma\u0111arskim ustavom jer negira postojanje samo dva biolo\u0161ka pola \u2013 mu\u0161kog i \u017eenskog. Na primer, bez biolo\u0161kih polova, definicija braka u ma\u0111arskom ustavu (zajednica mu\u0161karca i \u017eene) bi\u0107e neva\u017ee\u0107a\u201c, napisao je provladin veb sajt About Hungary.<\/p>\n
Britanija tako\u0111e jo\u0161 uvek nije ratifikovala konvenciju ali ne odbija da to u\u010dini, ve\u0107 jednostavno se sporo odvija priprema zakona.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de argumenta da konvencija nije potrebna jer su problemi o pravima \u017eena i nasilja u porodici pokriveni nacionalnim zakonima, mnogi za\u0161titnici za ljudska prava, uklju\u010duju\u0107i Justinu Nakeljsku, ne sla\u017eu se:<\/p>\n
\u201eTo je neta\u010dno. Nismo za\u0161ti\u0107ene u dovoljnoj meri, a ako smo formalno i za\u0161ti\u0107ene, mi stalno gubimo u slu\u010dajevima nasilja u porodici na sudu\u201c.<\/p>\n
Partija Zakon i pravda na vlasti je u Poljskoj od 2015. godine, a nakon rezultata izbora 2019. godine ostala je vladaju\u0107a na jo\u0161 \u010detiri.<\/p>\n
\u201eSada imam preko 30. Dok sam studirao nekakvu ode\u0107u i manire mogao si da pokupi\u0161 usput. Zatim su se stvari malo primirile. I prili\u010dno dugo vremena sam se ose\u0107ao slobodno, nisam ne\u0161to posebno skrivao moju orijentaciju. A sada opet ose\u0107am radikalizaciju. \u010cesto na Fejsbuku dobijam agresivne komentare\u201c, pri\u010da Scepan.<\/p>\n
\u201eDo 2015. godine, kada su moje kolege iz organizacije \u201eKampanja protiv homofobije\u201c zvale ljude tra\u017eile podr\u0161ku za kampanju \u010desto su im odgovarali da u Poljskoj nema homofobije! \u2013 ka\u017ee Justina Nakelska. A sada je to toliko primetno da ljudi o tome govore \u010dak i kao o velikom problemu.\u201c<\/p>\n
Ove godine u o\u0161troj borbi protiv liberalnog kandidata, pobedio je i ponovo je izabran za predsednika kandidat stranke Zakon i pravda.<\/p>\n
Tokom predizborne kampanje Duda je aktivno ekspoloatisao temu \u201eLGBT ideologija\u201c i \u201etradicionalne vrednosti\u201c.<\/p>\n
On je, recimo, izjavio da ne\u0107e dozvoliti legalizaciju istopolnih brakova u Poljskoj. A paralelno su politi\u010dari iz vladaju\u0107e koalicije rasplamsavali strasti oko ugro\u017eavanja tradicionalnih vrednosti.<\/p>\n
Justina Nakeljska je mislila da je to samo predizborna retorika koja \u0107e zatim prestati.<\/p>\n
\u201eNa moje iznena\u0111enje sva ta agresivna retorika se nastavlja i situacija se pogor\u0161ava. Nadam se, naravno, da ne\u0107e po\u010deti da nas zabranjuju, ubijaju, grade logore kao nacisti u Drugom svetskom ratu\u2026 Ali u ovoj atmosferi straha od proganjanja jednostavno ne znamo \u0161ta da o\u010dekujemo\u201c, ka\u017ee aktivistkinja.<\/p>\n
Dok var\u0161avljanin Scepan razmi\u0161lja o tome da emigrira.<\/p>\n
Razmi\u0161ljam o tome da napustim Poljsku. Veoma volim Poljsku ali nakon ovih izbora po\u010deo sam sve vi\u0161e da razmi\u0161ljam o tome, pri\u010da on.<\/p>\n
Ne volim kada se na ve\u0161ta\u010dki na\u010din stvara slika neprijatelja. Nama ni\u0161ta ne treba osim po\u0161tovanja i ose\u0107aja bezbednosti.<\/p>\n
Izvor: BBC na srpskom<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
LGBT aktivistima preti zatvor zbog zastave duginih boja na Hristovoj statui, gradovi, sela i \u010ditave provincije progla\u0161avaju se \u201ezonama slobodnim od LGBT ideologije\u201c, istaknuti politi\u010dari seksualne manjine prikazuju kao neprijatelje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12155,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,426,148,212,91,33,327],"class_list":["post-13045","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-bbc-news","tag-diskriminacija","tag-evropska-unija","tag-homofobija","tag-politicki","tag-poljska"],"yoast_head":"\n