Kada je razvijena vakcina protiv SARS-CoV-2 od strane SAD izdvojeno je 18 milijadi dolara iz bud\u017eeta, ali je dovedeno u pitanje kako je mogu\u0107e da se vakcina tako brzo razvije dok se ve\u0107 decenijama \u010deka na vakcinu protiv HIV-a.<\/p>\n
– Trenutno mislim da finansiranje nije najvec\u0301e usko grlo u otkric\u0301u vakcine protiv HIV-a, iako vec\u0301e finansiranje nikada ne \u0161kodi – rekao je D\u017eon Mur, profesor mikrobiologije i imunologije iz bolnice Weill Cornell u Njujorku, koji prou\u010dava razvoj HIV vakcine preko 20 godina.<\/p>\n
Iako se upore\u0111iju ova dva virusa, uo\u010dava se samo nekoliko sli\u010dnosti na molekularnom nivou.<\/p>\n
Najistaknutije je to \u0161to oba imaju proteine, odnosno \u0161iljke – strukture nalik na dugme, koje vire iz njihovih povr\u0161ina (iako se strukture dva virusa razlikuje u sastavu).<\/p>\n
Oba virusa koriste ove proteine da bi se vezala za receptore, koji su molekuli koji “sede” na povr\u0161ini ljudskih c\u0301elija.<\/p>\n
U slu\u010daju SARS-CoV-2, virus se vezuje za c\u0301elije sa ACE2 receptorom koji se nalazi u pluc\u0301ima, tankom crevu, krvnim sudovima i u mnogim drugim delovima tela – zbog \u010dega nije iznena\u0111ujuc\u0301e \u0161to COVID-19 uti\u010de na tako mnogo razli\u010ditih organa. HIV se, me\u0111utim, vezuje za razli\u010dite receptore c\u0301elija imunog sistema.<\/p>\n
Nakon ulaska u c\u0301eliju, dva virusa rade vrlo razli\u010dite stvari. SARS-CoV-2 pravi brojne kopije sebe, \u0161to mu omoguc\u0301ava da zarazi vi\u0161e c\u0301elija u telu.<\/p>\n
HIV, s druge strane, ima mnogo sofisticiraniji proces replikacije. Jedna od najzapa\u017eenijih razlika je u tome \u0161to \u010destice HIV-a imaju na\u010din da repliciraju genetski materijal virusa tako da on postane integrisan u DNK ljudske c\u0301elije. SARS-CoV-2 ne mo\u017ee da opona\u0161a ovaj mehanizam.<\/p>\n
Pa \u0161ta sve ovo zna\u010di za vakcine? Zbog \u010dega je toliko te\u0161ko razviti i za HIV?<\/strong><\/p>\n Me\u0111u \u010ditavim nizom faktora, HIV ima izuzetno visoku stopu mutacija koja uti\u010du na arhitekturu mesta za prepoznavanje antitela na protein \u0161iljka.<\/p>\n A ove mutacije mogu se de\u0161avati svakodnevno, \u0161to je zna\u010dajan izazov za razvoj vakcina protiv HIV-a. S druge strane, protein SARS-CoV-2 bio je prili\u010dno stati\u010dan do nedavno. To je nau\u010dnicima dalo priliku da razviju efikasnu vakcinu, s obzirom na to da se taj protein nije previ\u0161e menjao.<\/p>\n Mutanti sojevi SARS-CoV-2 sada dobijaju na snazi. Ali, za sada postoji malo dokaza koji ukazuju na to da c\u0301e trenutno dostupne vakcine biti neefikasne protiv ovih mutiranih sojeva.<\/p>\n Me\u0111utim, Mur je rekao da se ne mo\u017ee u potpunosti isklju\u010diti moguc\u0301nost da se u buduc\u0301nosti moraju podesiti vakcine kako bi obuhvatile ove mutacije.<\/p>\n Jo\u0161 jedna kriti\u010dna razlika izme\u0111u ova dva virusa je topografija domena za vezivanje receptora – podru\u010dja na proteinima koja, ako su antitelima strate\u0161ki ometana, mogu spre\u010diti da se virus uop\u0161te prika\u010di na c\u0301eliju domac\u0301ina.<\/p>\n Ali, decenije iscrpljuju\u0107ih istra\u017eivanja vakcina protiv HIV-a nisu bile potpuno uzaludne.<\/p>\n – Va\u017eno je da ljudi, posebno oni koji izbacuju teorije zavere, shvate da je mnogo toga \u0161to smo nau\u010dili tokom godina iscrpljujuc\u0301eg istra\u017eivanja HIV-a otvorilo put formulisanju vakcina i terapija protiv SARS-CoV-2 – rekao je Kenet Majer, direktor medicinskih istra\u017eivanja i kopredsednik Instituta Fenvaj u Bostonu i profesor na odeljenju za globalno zdravlje i stanovni\u0161tvo na Harvardu TH Chan School of Public Health.<\/p>\n Kao jedan primer, vakcine Moderna i Fajzer isporu\u010duju protein virusa SARS-CoV-2 putem tehnologije messenger RNK (ili mRNK). Imunske c\u0301elije osec\u0301aju \u0161iljak protein i kao odgovor proizvode ogroman rezervoar antitela. Ako vakcinisana osoba do\u0111e u kontakt sa virusom, po\u010dinje da stvara antitela. Zajedno sa vec\u0301 pripremljenim belim krvnim zrncima, ova antitela se aktiviraju, neutrali\u0161u virus i spre\u010davaju da zarazi c\u0301eliju.<\/p>\n Ovaj pristup prvobitno je proiza\u0161ao iz boljeg razumevanja povr\u0161inskih proteina HIV-a i in\u017eenjerskih antigena kako bi se izazvao imuni odgovor. Ali do sada ovaj pristup nije bio uspe\u0161an za HIV zbog velike genetske raznolikosti i stope mutacije.<\/p>\n Kao jo\u0161 jedan primer, vakcina Univerziteta sa Oksforda i kompanije AstraZeneka koristi oslabljeni adenovirus za uvo\u0111enje proteina \u0161iljka virusa SARS-CoV-2 za stvaranje antitela. (Napomena: Ovo nije korona virus koji uzrokuje COVID-19)<\/p>\n Ponovo, ovaj pristup poti\u010de od ispitivanja vakcina protiv HIV-a iz ranih 2000-ih, gde su oslabljeni adenovirusi kori\u0161c\u0301eni za isporuku gena prona\u0111enih u HIV-u, rekao je Majer. Iako su ta po\u010detna ispitivanja dala razo\u010daravajuc\u0301e rezultate, prilago\u0111avanje osnovnog principa dovelo je do uspeha sa brojnim drugim virusima, uklju\u010dujuc\u0301i SARS-CoV-2.<\/p>\n Vredi napomenuti da se zajednica za istra\u017eivanje HIV-a nije potpuno udaljila od upotrebe ovih adenovirusa za unapre\u0111enje ispitivanja. U stvari, isti adenovirus koji se trenutno prou\u010dava u velikom ispitivanju potencijalnih HIV vakcina koristi se i u njihovom ispitivanju protiv COVID-19.<\/p>\n \u0160ta je sledec\u0301i korak u istra\u017eivanju vakcine protiv HIV-a?<\/strong><\/p>\n Iako c\u0301e se dugoro\u010dna efikasnost vakcina protiv SARS-CoV-2 i dalje nadgledati, posebno u svetlu novih mutantnih sojeva, postoji nekoliko tekuc\u0301ih i buduc\u0301ih pravaca za razvoj vakcina protiv HIV-a.<\/p>\n – Trenutno je jedna od perspektiva koja obec\u0301ava, upotreba \u0161iroko neutrali\u0161uc\u0301ih antitela – rekao je Daglas Nikon, profesor imunologije medicine u bolnici “Weill Cornell”.<\/p>\n To su specijalizovani proteini koji se mogu vezati i neutralizovati \u0161irok spektar podtipova HIV-a, za razliku od manje rasprostranjenih neutralizujuc\u0301ih antitela, koja mogu poni\u0161titi samo jedan soj virusa.<\/p>\n Prou\u010davajuc\u0301i pojedince za koje se \u010dini da imaju uro\u0111enu rezistenciju na HIV infekciju, istra\u017eiva\u010di mogu da nastave da identifikuju kako se generi\u0161u ova antitela i, nadamo se, da ih testiraju u klini\u010dkim ispitivanjima.<\/p>\n Izvor: Srbija danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada je razvijena vakcina protiv SARS-CoV-2 od strane SAD izdvojeno je 18 milijadi dolara iz bud\u017eeta, ali je dovedeno u pitanje kako je mogu\u0107e da se vakcina tako brzo razvije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2147,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[10,5],"tags":[53,29,56,54],"class_list":["post-12975","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-lifestyle","category-seksizdravlje","tag-hiv","tag-sad","tag-srbija-danas","tag-zdravlje"],"yoast_head":"\n