Barem jednom nedeljno, u inboks profila na nekoj od dru\u0161tvenih mre\u017ea, stigne mi poruka sadr\u017eine: \u0106ao, Sonja. Ja sam transrodna osoba. Upravo sam aplicirao\/la za posao u jednom baru\/kafi\u0107u\/prodavnici i do\u017eiveo\/la sam vrlo neprijatnu situaciju sa potencijalnim poslodavcem. Dobio\/la sam posao, me\u0111utim kada su mi tra\u017eili dokumentaciju da me prijave, bili su \u0161okirani kada sam im pokazao\/la dokumenta u kojima je i dalje pol\/rod namenjen na ro\u0111enju, i od tada ignori\u0161u moje pozive. Ovo je peti poslodavac sa kojim mi se to de\u0161ava. Da li ima\u0161 neki savet?<\/p>\n
Tako\u0111e \u010desto dobijam poruke od ljudi koji su se na\u0161li u istoj situaciji kada su poku\u0161ali da iznajme stan – stanodavac je pristao, i kada je bilo vreme da trans osoba preda dokumentaciju, pa samim tim i da objasni za\u0161to je u dokumentima oznaka pola druga\u010dija od roda u kojem se osoba izra\u017eava, stanodavac se vi\u0161e nikada nije javio.<\/p>\n
I tre\u0107a naj\u010de\u0161\u0107a \u017ealba je: Odbili su da me pregledaju u bolnici, pa onda i u par privatnih ordinacija – da li zna\u0161 trans-prijateljski nastrojenog radiologa kod kojeg mogu da odem na ultrazvuk dojke (trans \u017eene) ili pak ginekologa (trans mu\u0161karci)?<\/p>\n
Moja strategija je oduvek bila da posao, stan i doktore tra\u017eim isklju\u010divo preko prijatelja, tj. da napi\u0161em fejsbuk status da tra\u017eim trans-prijateljski nastrojenog poslodavca\/stanodavca\/doktora, koji me ne\u0107e diskriminisati. Me\u0111utim, veliki broj trans ljudi nema tu privilegiju, jer nisu ”autovani” – primorani su da kriju od prijatelja i kolega na fakultetu da su trans, kako bi izbegli nasilje i diskriminaciju. I ukoliko osoba nije promenila oznaku pola u dokumentima (\u0161to je vrlo dug i skup proces, koji veliki broj trans ljudi sa ekonomske margine ne mo\u017ee da priu\u0161ti) prilikom legitimisanja dolazi do prisilnog autovanja, zbog kojeg su trans osobe diskriminisane kada poku\u0161aju da se zaposle, sku\u0107e ili ostvare pravo na zdravstvenu negu – sva tri vrlo klju\u010dna elementa za vo\u0111enje kvalitetnog \u017eivota.<\/p>\n
Prisilno autovanje jeste problem, me\u0111utim, davanje prava trans ljudima da promene oznaku pola\/roda u dokumentima (osim toga \u0161to udostojava rodni identitet osobe) u ovom kontekstu vi\u0161e ima funkciju onemogu\u0107avanja, ili barem ote\u017eavanja targetiranja ljudi na osnovu toga \u0161to su trans. Stoga, na\u0161e prvo pitanje zapravo treba da bude: za\u0161to su transrodne osobe uop\u0161te targetirane mr\u017enjom?<\/p>\n
Patrijarhat je dru\u0161tveni sistem koji ve\u0107inu socijalne, ekonomske i politi\u010dke mo\u0107i dodeljuje mu\u0161karcima, dok \u017eene stavlja u poziciju podre\u0111enosti mu\u0161karcu, \u0161to se na primer ogleda u \u010de\u0161\u0107oj socijalnoj i ekonomskog zavisnosti od partnera, obavljanju besplatnog ku\u0107nog rada itd. Bilo kakavo odstupanje od ovih patrijarhalnih \u0161ablona rodnih uloga, predstavlja pretnju istom, zbog \u010dega su i LGBTI osobe vekovima unazad antagonizovane. Transrodne osobe su vek unazad kroz kinematografiiju i knji\u017eevnost predstavljane kao psihopate, predatori i ubice, pogotovo trans \u017eene, \u010dije je odstupanje od tradicionalne uloge mu\u017eevnosti gotovo uvek predstavljano kao element horora (od ranih nemih filmova kao \u0161to su ”Judith of Bethulia” (1914) pa sve do kultnih filmova sa kraja 20. veka: ”Beyond the valley of the dolls” (1970), ”Dressed to kill (1980) ili pak ”Silence of the lambs” (1991).<\/p>\n
U nastavku teksta prikaza\u0107u polo\u017eaj trans osoba koriste\u0107i se primerima iz SAD i Velike Britanije, imaju\u0107i na umu da su statistike o polo\u017eaju trans populacije u Srbiji vrlo oskudne. Prema statistici organizacije ”GLAAD”, 80% gra\u0111ana Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava ne poznaje transrodnu osobu, \u0161to zna\u010di da ”znanje” o transrodnim osobama sti\u010du isklju\u010divo preko reprezentacija trans osoba u medijima, a razli\u010dita istra\u017eivanja iz dru\u0161tvenih nauka ukazuju na to da one uti\u010du na stvaranje predrasuda prema manjinskim grupama. Ukoliko posmatramo na\u010din na koje su trans osobe predstavljane u medijima u poslednjih sto godina, nije \u010dudo \u0161to veliki broj ljudi gaji predrasude prema transrodnim osobama.<\/p>\n
Stigmatizacija trans osoba rezultira ve\u0107 obrazlo\u017eenom diskriminacijom prilikom poku\u0161aja zaposlenja, \u0161to rezultira visokim stepenom siroma\u0161tva. Prema istra\u017eivanju koje su 2018. godine obavili ”Crossland employment solicitors”, u Britaniji u proseku 43% poslodavaca priznaje da ne bi zaposlilo transrodnu osobu: 47% poslodavaca je ne bi zaposlilo u prodaji, 45% u IT sektoru, 35% u bolnici, 34% u manufakturi itd. U SAD, stopa nezaposlenosti transrodnih osoba je duplo ve\u0107a u pore\u0111enju sa op\u0161tom populacijom (dakle 14% za trans populaciju, naspram 7% za op\u0161tu populaciju), a 44% trans populacije je podzaposleno, \u0161to izme\u0111u ostalog podrazumeva da obavlja osnovne manuelne poslove za koje su oskudno pla\u0107eni.<\/p>\n
U ovoj situaciji, veliki broj trans ljudi (uglavnom trans \u017eena) prisiljeno je na seks rad, kao jedinu preostalu opciju zaposlenja. Prema statistici ”Office for victims of crime” 66% trans \u017eena do\u017eivi silovanje, prema statistici ”Transgender Europe” preko 60% trans osoba ubijenih tokom godinu dana \u010dine trans \u017eene seks radnice, prema statistici ”amfAR, The Foundation for AIDS Research” 19,1% trans \u017eena \u017eivi sa HIV-om, a prema statistici ”Amnesty International” 59% trans \u017eena koje su uhap\u0161ene (uglavnom zbog bavljenja seks radom) su silovane u mu\u0161kim zatvorima ili podvo\u0111ene u zatvoru od strane mu\u0161kih zatvorenika ili zatvorskih \u010duvara.<\/p>\n
Iako se vi\u0161estruko vi\u0161e puta (ta\u010dnije 3,4 puta) suo\u010davaju sa seksualnim nasiljem od cis \u017eena, trans \u017eenama su \u010desto uskra\u0107eni pristupi kriznim servisima za \u017eene \u017ertve nasilja kao \u0161to je testiranje i le\u010denje na polno prenosive bolesti, pristup sigurnoj ku\u0107i ili pak pristup samom feministi\u010dkom organizovanju.<\/p>\n
Me\u0111utim, tra\u017eenje bilo kog drugog oblika zdravstvene nege je \u010desto vrlo iscrpljuju\u0107i proces za transrodne osobe. Ovaj problem podrobno je obja\u0161njen u dokumentarnom filmu ”Southern comfort” iz 2001. godine, koji prati \u017eivot Roberta Eadsa, trans mu\u0161karca iz D\u017eord\u017eije, kojem je 1996. godine konstatovan rak jajnika. Eadsa su na desetine doktora odbile da pregledaju, jer su smatrali da bi pru\u017eanje zdravstvene nege trans mu\u0161karcu bilo ”lo\u0161e za njihov imid\u017e”. Eads se do kraja 1997. godine izborio za svoje pravo na le\u010denje, me\u0111utim tokom godinu dana duga\u010dkog procesa ulaganja \u017ealbe, njegov kancer je metastazirao na matericu i grli\u0107 materice, nakon \u010dega je ubrzo umro. Iako u Srbiji Zakon o zabrani diskriminacije uklju\u010duje i zabranu iste na osnovu rodnog identiteta, i iako postoje za\u0161titnici prava pacijenata, proces ulaganja \u017ealbe mo\u017ee biti duga\u010dak.<\/p>\n
Trans osobe su gotovo uvek diskriminisane kada poku\u0161aju da pristupe zdravstvenoj nezi, pogotovo ukoliko je le\u010denje koje tra\u017ee ”atipi\u010dno” za njihov rod ili pak pol namenjen na ro\u0111enju. Trans \u017eena mo\u017ee biti diskriminisana ukoliko poku\u0161a da ostvari pravo na ultrazvuk dojke, ukoliko joj je i dalje mu\u0161ki pol u dokumentima, dok je ve\u0107ina ljudi, \u010dak i onih koji su medicinski obrazovani, \u010desto zbunjena kada trans mu\u0161karac (koji u potpunosti izgleda kao mu\u0161karac) poku\u0161a da zaka\u017ee pregled kod ginekologa.<\/p>\n
Diskriminacija u dr\u017eavnom zdravstvenom sistemu u kombinaciji sa siroma\u0161tvom kao posledicom nezaposlenosti, tj. ekonomska nemogu\u0107nost za odlazak kod privatnog doktora, rezultiraju \u010destim kompletnim uskra\u0107ivanjem zdravstvene nege za transrodne osobe. Prema podacima ”Transgender Europe”, 50% trans osoba u Evropi ne odlazi kod doktora kada su bolesni, dok prema podacima ”US transgender survey” u SAD je procenat 56% (23% zato \u0161to se pla\u0161e diskriminacije, 33% zato \u0161to ne mogu da priu\u0161te preglede).<\/p>\n
Kada je re\u010d o sku\u0107avanju, veliki broj trans ljudi je izba\u010deno iz svog doma nakon autovanja, ili, kao \u0161to sam obrazlo\u017eila, diskriminisano kada samo poku\u0161amo da iznajmimo stan. Tako\u0111e, \u010desto se de\u0161ava da trans \u017eene te\u0161ko izlaze iz zajednice sa nasilnim partnerom, odnosno ostaju zarobljene u nasilnim vezama iz kojih ne mogu da izbegnu jer im je to jedina opcija za obezbe\u0111ivanje krova nad glavom. Prema podacima ”Transgender Europe”, preko 20% trans \u017eena \u017ertava ubistva je usmrtio kod ku\u0107e nasilni mu\u0161ki partner sa kojim je \u017eivela.<\/p>\n
Pravo na zaposlenje, sku\u0107avanje i zdravstvenu negu su tri najosnovnija ljudska prava, neophodna za \u017eivot. S obzirom na to da trans osobe ne samo da trpe diskriminaciju gotovo uvek kada poku\u0161aju da ostvare pravo na bilo koju od ove tri stvari, nego je procenat diskriminacije eksponencijalno ve\u0107i u odnosu na op\u0161tu populaciju u gotovo svakom slu\u010daju, mislim da se bez zadr\u0161ke mo\u017ee re\u0107i da su transrodne osobe jedna od socijalno, ekonomski i politi\u010dki najugro\u017eenijih i najranjivijih grupa, unutar patrijarhalno i kapitalisti\u010dki ure\u0111enog sistema.<\/p>\n
Va\u017eno je potcrtati – iako je diskriminacija na osnovu rodnog identiteta zakonom zabranjena, transrodne osobe \u010desto ne mogu da priu\u0161te pravnu pomo\u0107, niti sudske procese protiv poslodavaca, stanodavaca ili medicinskih profesionalaca koji ih diskrimini\u0161u. Rat protiv pokreta za prava transrodnih osoba je rat protiv siroma\u0161nih.<\/p>\n
\u0160abloni ugnjetavanja transrodnih osoba naj\u010de\u0161\u0107e prate kalupe desni\u010darskih politika. Me\u0111utim, nije redak slu\u010daj da pitanje transfobije na levici biva predstavljano kao ”bur\u017eoasko pitanje”, \u0161to je vrlo neuka tvrdnja i krajnje ironi\u010dno ukoliko sagledamo uslove u kojima trans populacija \u017eivi i koliki procenat populacije \u017eivi ispod granice siroma\u0161tva. Da bi klasna borba radni\u010dke klase bila zaista delotvorna i emancipatorna, ona mora obuhvatati razumevanje patrijarhalnog sistemskog ugnjetavanja koje transrodne osobe dr\u017ei potisnute u siroma\u0161tvu, kao i ugnjetava\u010dke kalupe desni\u010darskih politika koje transfobija reciklira.<\/p>\n