Danas je 20. novembar, Me\u0111unarodni dan se\u0107anja na \u017ertve transfobije, dan kada sa setom mislimo o osobama kojih vi\u0161e nema, kao i o osobama koje su pretrpele nasilje samo zato \u0161to su ro\u0111ene druga\u010dije, \u0161to nisu mogle i ne mogu protiv sebe, a i za\u0161to bi?<\/p>\n
Ovaj dan se obele\u017eava globalno, gotovo uvek sa nekom tugom, ali i pitanjima koje se nekako sama po sebi name\u0107u: Za\u0161to i radi \u010dega?<\/p>\n
Prema statistikama 0,3 do 0,5 procenata od op\u0161te populacije \u010dine trans* osobe. Pravna nevidljivost koja je uslovljena razli\u010ditim zakonskim okvirima, ovu ranjivu grupu svrstava na samu marginu dru\u0161tva, gde oni, pored svih problema koje ti\u0161te obi\u010dne ljude, imaju na svojim le\u0111ima i to breme, da su izop\u0161teni, da se smatraju bolesnim i da retko ko \u017eeli da one budu vidljive.<\/p>\n
Njihovo stanje se posmatra kroz medicinsku lupu, uglavnom kroz bolest ili le\u010denje.<\/p>\n
Bolest ne postoji!<\/p>\n
Pojava transrodnosti je prenatalna stvar. U odre\u0111enom momentu trudno\u0107e, kad kre\u0107e formiranje polnih organa, mozak trans osoba ne registruje polni organ koji se formira, nego se novi organizam po ro\u0111enju pona\u0161a kao da je suprotnog pola. Prve manifestacije toga se primete kod dece ve\u0107 od 18. do 36. meseca po ro\u0111enju.<\/p>\n
Ve\u0107ina roditelja takvo pona\u0161anje svoje dece krije, poku\u0161ava da promeni, a deo ignori\u0161e misle\u0107i da je faza. Retki su roditelji koji svoje dete odmah prihvate i koji u\u010dine svom detetu da mo\u017ee da \u017eivi onako kako se ose\u0107a. Retke su zajednice koje bi takav izbor otvoreno podr\u017eale.<\/p>\n
Dana 25. maja 2019. godine, Svetska zdravstvena organizacija je revidirala prethodnu Me\u0111unarodnu klasifikaciju bolesti prema kojoj se trans identitet nalazio na listi mentalnih bolesti, te usvojila novu sa rednim brojem 11, a po kojoj se trans identiteti skidaju sa liste mentalnih bolesti (\u0161ifra F), te prebacuju u domen seksualnog zdravlja. Na me\u0111unarodnom nivou, ovo predstavlja prvi, veliki korak ka depatologizaciji trans identiteta. Ostaje dug put koji je implementacija ove velike globalne promene u zakone i prakse \u0161irom sveta.<\/p>\n
Jedna od tih dr\u017eava je i Srbija, zemlja u kojoj je, od po\u010detka pro\u0161le godine dono\u0161enjem Zakona o izmenama i dopunama zakona o mati\u010dnim knjigama, omogu\u0107eno trans osobama da promenu pola upi\u0161u u mati\u010dne knjige, promene li\u010dno ime i jedinstveni mati\u010dni broj gra\u0111ana.<\/p>\n
Uz sam zakon va\u017ean je i Pravilnik koji ga prati, a koji reguli\u0161e konkretan momenat promene pola, odnosno kako je trenutno regulisano, pol se mo\u017ee promeniti nakon godinu dana hormonske terapije, a \u0161to predstavlja veliku pobedu i zna\u010dajno unapre\u0111uje prava i polo\u017eaj trans osoba.<\/p>\n
Iako vi\u0161e uslov za promenu dokumenata nije te\u0161ka i bolna hirur\u0161ka intervencija, nego godinu dana hormonske terapije, pojedine trans osobe smatraju da je i dalje u pitanju atak na ne\u010dije telo, odnosno da je i dalje potrebno podneti \u017ertvu da bi se ostvarilo pravo na pravno postojanje osobe. Pravo na priznati identitet koji bi trebalo da svakome od nas pripada jednako.<\/p>\n
Uporedni prikaz pokazuje \u0161arenoliku praksu. Na primer, u Evropskoj uniji, samo u nekoliko zemalja zakonski regulisana preomena oznake pola na osnovu samoodre\u0111enja, a to su Belgija, Danska, Irska, Luksemburg, Malta i Portugalija. S druge strane, u Francuskoj i Gr\u010dkoj nije potrebna medicinska dijagnoza, ali je obavezan razvod nakon tranzicije, ukoliko je neko bio u heteroseksualnom braku.<\/p>\n
U Sloveniji, Hrvatskoj, Holandiji, Ma\u0111arskoj, \u0160vedskoj i Nema\u010dkoj je potrebno medicinsko pra\u0107enje i dijagnoza, dok je ove godine Ma\u0111arska zabranila pristup medicinskoj tranziciji, a samim tim i pravnom priznanju promene pola.<\/p>\n
Zemlje gde je obavezna sterilizacija, hirur\u0161ka intervencija i hormonski tretman kao uslov za priznanje promene pola su Slova\u010dka, \u010ce\u0161ka, Poljska, Estonija, \u0160panija, Finska i Austrija. U nekim \u010dlanicama EU uklju\u010duju\u0107i i Ma\u0111arsku, Bugarsku, Kipar, Rumuniju, Letoniju i Litvaniju, postoji totalna nemogu\u0107nost pravne vidljivosti.<\/p>\n
Na osnovu predstavljenog, jasno je da jedan deo zemalja EU ima nepovoljniju situaciju za polo\u017eaj trans osoba nego \u0161to je to slu\u010daj u Srbiji. To svakako nije dovoljno. Prvi izve\u0161taji o implementaciji nove Me\u0111unarodne klasifikacije bolesti (MKB11) o\u010dekuju se ve\u0107 u 2022. godini, te je neophodno aktivno i odgovorno pristupiti procesu sprovo\u0111enja svih neophodnih izmena i dopuna, kako bi se omogu\u0107ilo da 2022. godine i Republika Srbija mo\u017ee da pozitivno izvesti me\u0111unarodnu zajednicu o uskla\u0111enosti u pogledu \u201edepatologizacije transrodnosti\u201c.<\/p>\n
Koraci koji su do sada ura\u0111eni u pogledu implementacije obuhvataju serije sastanaka i dogovora, a koje fasilitiraju agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji (Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava, UN Populacioni fond i kancelarija Svetske zdravstvene organizacije), a u koje su uklju\u010deni svi koji se temom bave i koji \u017eele i mogu da doprinesu ovom procesu, najzad zajedno za istim stolom. Uklju\u010deni su predstavnici i predstavnice svih relevantnih dr\u017eavnih institucija, organizacije civilnog dru\u0161tva, donatorske organizacije ali i \u0161to je najva\u017enije i sama trans zajednica u Srbiji.<\/p>\n
Ako uzmemo u obzir da je 2020. godina obele\u017eena borbom sa COVID-19 epidemijom, vremena za sprovo\u0111enje svih potrebnih izmena nove klasifikacije (MKB11) ima veoma malo. Isto tako, ako uzmemo u obzir i to da je COVID-19 kriza zna\u010dajno negativno uticala na prava trans osoba u Srbiji, imamo dodatan razlog za ubrzanje.<\/p>\n
Iz pijeteta prema onima kojih vi\u0161e nema i onima koji su pro\u0161li golgotu zbog toga \u0161to su ro\u0111eni druga\u010diji, imamo odgovornost da prostor za dijalog prihvatimo ozbiljno, da se vodimo brojevima o slu\u010dajevima nasilja nad trans osobama, procentima njih koji su direktno pogo\u0111eni u toku epidemije, ispovestima svih onih koji prelaze marginu i prag siroma\u0161tva, iskustvo nevidljivosti i neravnopravnosti. Trans \u017eivoti su va\u017eni!<\/p>\n
Pi\u0161e: Helena Vukovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas je 20. novembar, Me\u0111unarodni dan se\u0107anja na \u017ertve transfobije, dan kada sa setom mislimo o osobama kojih vi\u0161e nema, kao i o osobama koje su pretrpele nasilje samo zato […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1329,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17,20],"tags":[39,110,28,79],"class_list":["post-12722","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","category-trans","tag-aktivizam","tag-danas","tag-srbija","tag-trans"],"yoast_head":"\n