U okviru prvog Merlinka Classics festivala u petak, 13. novembra u 18 \u010dasova u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj 1 u Beogradu bi\u0107e prikazan nema\u010dki nemi film \u201eMihael\u201c iz 1924. godine u re\u017eiji Karla Teodora Drejera. Film je baziran na istoimenom romanu Hermana Bangera.<\/p>\n
Film prati poznatog slikara Kloda Zoreta koji se zaljubljuje u svog modela, Mihaela i jedno vreme njih dvojica \u017eive sre\u0107no kao partneri. Zoret je znatno stariji od Mihaela i kako vreme prolazi Mihael po\u010dinje da se udaljava od njega. Jednog dana pojavljuje se osiroma\u0161ena kontesa koja je planirala da zavede bogatog Zoreta, ali shvata da je Mihael mnogo lak\u0161a meta. Njih dvoje postaju par i Mihael po\u010dinje da krade od Zoreta kako bi izdr\u017eavao tu vezu sa kontesom. Kada Zoret otkriva tu vezu biva slomljen i njegov rad pati. <\/p>\n
Film je svoju premijeru imao u Berlinu, 26. septembra 1924. godine.<\/p>\n
Isprva kriti\u010dari nisu bili naklonjeni ovom filmu. Poznati filmski kriti\u010dar Njujork tajmsa, Mordant Hol napisao je da je u pitanju dosadno delo koje se jedino iskupljuje nekim umetni\u010dkim scenama i odli\u010dnom glumom Benjamina Kristensena koji glumi Zoreta, dok glumica koja glumi kontesu izgleda lo\u0161e na platnu a glumac koji glumi Mihaela daje amatersku imitaciju. Njemu se nije svidelo ni portretisanje homoseksualnosti jer je \u201eMihael\u201c bio jedan od retkih visokobud\u017eetnih nemih filmova koji se bave ovom temom. Mordant je tako\u0111e kritikovao \u0161to se nema\u010dki reditelj ulizuje Francuzima jer je Klod Zoret u filmu inspirisan francuskim skulptorom Ogistom Rodenom.<\/p>\n
Ali, nakon \u0161to je Drejer 1928. godine snimio remek delo Stradanje Jovanke Orleanke, kriti\u010dari su po\u010deli da hvale \u201eMihaela\u201c, jer je film prikazivao osoben rediteljski stil kao \u0161to su krupni kadrovi u emotivnim scenama i da je uticao na nekoliko re\u017eisera, kao \u0161to je Alfred Hi\u010dkok i njegov film Crni stra\u017ear iz 1925.<\/p>\n
Film je digitalno restauriran 2006. godine i uvr\u0161ten u kolekciju Masters of Cinema.<\/p>\n