Sarajevska izdava\u010dka ku\u0107a Buybook ovih dana objavi\u0107e biografiju Suzan Sontag \u2013 \u201eSontag \u2013 \u017eivot i djelo\u201c ameri\u010dkog novinara i pisca Bend\u017eamina Mosera.<\/p>\n
Za svoju studiju velike autorke, filozofkinje, rediteljke i politi\u010dke aktivistkinje, nagra\u0111en je Pulicerovom nagradom. Svoje delo uskoro \u0107e predstavi i u Sarajevu, gradu koji ima centralno mesto u biografiji Suzan Sontag, ba\u0161 kao \u0161to i njeno ime nosi centralni trg u tom gradu. Moser \u0107e otvoriti peti Me\u0111unarodni festival knji\u017eevnosti Bookstan, koji je zakazan za kraj oktobra.<\/p>\n
Predlog da radi na ovoj knjizi dobio je od sina ameri\u010dke intelektualke Dejvida Rifa, nakon \u0161to je pre toga objavio nagra\u0111ivanu biografiju brazilske knji\u017eevnice Klaris Lispektor.<\/p>\n
Svom novom delu posvetio je \u0161est godina, a pred sobom je imao dnevni\u010dke zapise, koji su do tada samo delimi\u010dno bili objavljeni, ali i brojne sagovornike \u2013 od njene porodice, preko kolega i starih ljubavi do poznanika.<\/p>\n
Tako se u knjizi po prvi put mogu na\u0107i i se\u0107anja prijatelja Salmana Ru\u017edija ili Eni Libovic, Suzanine dugogodi\u0161nje partnerke.<\/p>\n
\u201eU Los An\u0111elesu postoji deo arhive Suzan Sontag koji je zatvoren za javnosti, \u010dini mi se, ve\u0107 50 godina. Uprava je odlu\u010dila da mi omogu\u0107i pristup jer sam imao \u017eelju da napravim celovit portret. Zami\u0161ljao sam da je to ne\u0161to uzbudljivo, kao tajne sobe u Vatikanu gde pape kriju svoju pornografiju, ali se ispostavilo da je to samo nekoliko sivih kutija. Zatim sam pri\u010dao sa 573 osobe \u0161irom sveta, od Havaja do Stokholma. Neki od njih su veoma poznati, kao ove koje ste pomenuli. Neki nisu, kao \u017eena koja prodaje povr\u0107e na pijaci u Sarajevu\u201c, obja\u0161njava u razgovoru za Danas Bend\u017eamin Moser.<\/p>\n
U svom postupku, kako obja\u0161njava, poku\u0161ao je da pogleda iza slike koju imamo o poslednjoj velikoj ameri\u010dkoj knji\u017eevnoj zvezdi \u2013 autorki \u010dija su dela menjala kulturne i politi\u010dke tokove poput eseja \u201eO kempu\u201c ili \u201ePut u Hanoj\u201c, dok je istovremeno bila na naslovnim stranama magazina, sa popularno\u0161\u0107u sa kojom su tada mogle da se mere samo rokenrol i pop zvezde.<\/p>\n
\u201eZnao sam o njoj sve ono \u0161to zna svaki ameri\u010dki student\u201c, pri\u010da Moser upitan koliko mu je pomogla slika koju je ve\u0107 imao o Suzan Sontag, a koliko je toga ipak morao da zaboravi kako bi mogao da pi\u0161e o njoj.<\/p>\n
Pro\u010ditao je, nastavlja da govori, nekoliko njenih tekstova na studijama.<\/p>\n
\u201eOduvek sam imao \u017eelju da pro\u010ditam jo\u0161 ne\u0161to. Otkrio sam da je to uobi\u010dajna stvar: mnogo ljudi je pro\u010ditalo mrvicu njenog dela, a njih zaista malo su pro\u010ditali sve. Njeno celokupno delo je zaista spektakularno, gotovo veli\u010danstveno. Ali glavna stvar koju sam morao da zaboravim je slika Suzan Sontag. Mo\u017eda je te\u0161ko izvan Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava objasniti ljudima koliko je ona zaista bila popularna. Mi nismo zemlja koja ima poznate intelektualce. Imamo pisce koje po\u0161tujemo, koje slavimo i nagra\u0111ujemo. Ali da jedan intelektualac bude na naslovnoj strani Veniti fera (Vanity Fair)? To se nikad nije desilo. Ne pre Suzan Sontag i ne posle nje. Zato sam morao da se oslobodim takve slike i da otkrijem ko je prava osoba koja se krije iza toga\u201c, ka\u017ee autor.<\/p>\n
Nastavlja isti\u010du\u0107i da je taj mit o Suzan toliko mo\u0107an da je morao da da razdvoji od njenog stvarnog \u017eivota.<\/p>\n
\u201eNiko nije bio kao ona. Fascinantno je videti kako \u017eena koja je napisala sve te veoma zahtevne eseje o francuskom filmu i istoriji metafore, mo\u017ee da postane zvezda. Uzbudljivo je shvatiti kako je ona razumela mo\u0107 slika, medija \u2013 kako su te stvari mogle da stvore nekoga, ali tako\u0111e, na neki na\u010din, i da ga uni\u0161te. Nju su stvorile i uni\u0161tile slike \u2013 i toga je bila svesna\u201c, nagla\u0161ava Moser.<\/p>\n
Nije siguran koliko je njeno nasle\u0111e cenjeno u Americi i svetu, ali smatra da njegova knjiga mo\u017ee to da promeni.<\/p>\n
\u201eMoja knjiga je ulaz. Nadam se da \u0107e podsta\u0107i ljude da \u010ditaju njeno delo. To se de\u0161ava \u0161irom sveta. Pojavljuju se novi prevodi, mla\u0111i ljudi \u010ditaju o njoj. Potrebno je mnogo truda da ne\u010dije delo i dalje bude \u017eivo. Svet se brzo menja. Ljudi zaboravljaju. Mnogo je lak\u0161e prepustiti se kli\u0161eima. Ali ona je esencijalan klju\u010d za moderno razmi\u0161ljanje, a samim tim i o modernom svetu\u201c, dodaje Bend\u017eamin Moser.<\/p>\n
Ipak, sve ovo ne zna\u010di da se autor ne bavi privatnim \u017eivotom Suzan Sontag, koji je fascinirao javnost gotovo koliko i njeno pisanje.<\/p>\n
Tu je i njen odnos prema homoseksualnosti, o kojoj je \u0107utala, ali i telesnosti (\u010desto se pominje da Suzan Sontag nije volela da se kupa, iako je oduvek va\u017eila za neverovatno lepu \u017eenu). Tu su i emotivne veze sa \u017eenama, ali i mu\u0161karcima. Od Roberta Kenedija i Vorena Bitija do Josifa Brodskog \u2013 svi su oni imali uticaj na njena razmi\u0161ljanja.<\/p>\n
Tako je s Brodskim, koga je pominjala i na samrti, prestala da veruje u ideale komunizma. Moser pi\u0161e i o njenom odnosu sa Eni Libovic, sa kojom je provela 15 godina, sve do svoje smrti, a koji su obele\u017eili Suzanino grubo pona\u0161anje, omalova\u017eavanje i poni\u017eavanje.<\/p>\n
Mo\u017eda je posebno intrigantan segment o njenoj strasnoj vezi sa kubansko-ameri\u010dkom spisateljicom Marijom Irene Fornes tokom ranih \u0161ezdesetih.<\/p>\n
Suzan Sontag, koja se udala sa 17, razvela sa 25, prvi je orgazam do\u017eivela je tek u lezbijskom odnosu, kad joj je bilo 26. Ovo otkri\u0107e, kako pi\u0161e sama Suzan u svom dnevniku, dalo joj je ego da postane pisac.<\/p>\n
\u201eAli to je veoma va\u017eno, posebno u svetu u kome je \u017eenska seksualnost, posebno, \u017eenska homoseksualnost, bila potpuni tabu, nikada se nije pominjala. Toliko starijih \u017eena mi je pri\u010dalo da zaista nisu znale \u0161ta je orgazam, i da je to bilo va\u017eno otkri\u0107e u njihovim \u017eivotima. Sa svojom devojkom Irene Fornes otkrila je mogu\u0107nost telesnog zadovoljstva \u2013 koje je u njenom pisanju i razmi\u0161ljanju zna\u010dilo mogu\u0107nost spajanja mentalnog i fizi\u010dkog. Nisu bili odvojeni, kao \u0161to je verovala do tada: mislila je da je telo lokus bola. U tom jedinstvu videla je mogu\u0107nost direktnog, senzualnog iskustva umetnosti. Nije je zanimalo na \u0161ta vas umetnost podsti\u010de da razmi\u0161ljate, ve\u0107 kako da se ose\u0107ate\u201c, napominje Bend\u017eamin Moser.<\/p>\n
Negde na po\u010detku svoje biografije, Moser prenosi epizodu u kojoj, tada kalifornijska srednjo\u0161kolka Sontag, s prijateljem igra igru u kojoj oboje pristaju da umru ako bi njihova smrt zna\u010dila da \u0107e Igor Stravinski dobiti jo\u0161 koju godinu \u017eivota, da mo\u017ee du\u017ee da stvara. Suzan pristaje da umre istog \u010dasa, ako bi Stravinski dobio jo\u0161 \u010detiri godine \u017eivota.<\/p>\n
Moglo bi se re\u0107i da je to klju\u010dna nit koja nosi celu knjigu, otkivaju\u0107i kako je Sontag postala \u017eena-brana, kako je Moser opisuje, koja je stajala naspram neizdr\u017eivih naleta estetskog i moralnog zaga\u0111enja.<\/p>\n
Za svoju umetnost bila je spremna da umre, a pisce koji nisu bili radi da odu u Hanoj ili Havanu nije volela.<\/p>\n
\u201eKada je imala 12 godina, videla je sliku iz nacisti\u010dkog logora koja je stigla do SAD. Rekla je da je to podelilo njen \u017eivot na dva dela. Otada, bila je ube\u0111ena da je du\u017enost gra\u0111ana, a posebno pisaca i umetnika, da svedo\u010de i donose vesti o svemu \u0161to se doga\u0111a u svetu. To je kasnije postala njena gotovo religiozna obaveza. Kao i sa Stravinski, bila je spremna da umre da bi ispunila svoju moralnu du\u017enost\u201c, obja\u0161njava autor.<\/p>\n
I tako dolazimo do Sarajeva o kome je pisala \u2013 \u201esada oti\u0107i u Sarajevo donekle je nalik na odlazak u var\u0161avski geto krajem 1942\u201c. Ona je pod opsadom postavila predstavu \u201e\u010cekaju\u0107i Godoa\u201c.<\/p>\n
\u201eSuzan je pri\u010dala da je Sarajevo \u0161panski gra\u0111anski rat njenog vremena. To je bio trenutak kada su morali da se pobune ljudi koji su se borili za civilizaciju \u2013 za religijsku toleranciju, protiv rasizma, ideju kosmopolitskog dru\u0161tva. Ne da ostanu kod ku\u0107e i pi\u0161u tekstove o tome, nego da zaista u\u010dine ne\u0161to. Pitanje je bilo \u0161ta. Budu\u0107i da je ona bila devoj\u010dica spremna da umre za Stravinskog, bila je spremna da umre za kulturu. Sarajevo je pokazalo koliko je daleko spremna da ode\u201c, pri\u010da autor knjige \u201eSontag \u2013 \u017eivot i djelo\u201c.<\/p>\n
Na pitanje \u0161ta je to \u0161to je Sontag uspela da postigne svojim aktivizmom tokom rata u BiH \u0161to nije uspela pre toga, pi\u0161u\u0107i o AIDS-u i drugim va\u017enim temama, Moser odgovara podse\u0107aju\u0107i na njen citat s po\u010detka knjige.<\/p>\n
\u201eNa prvoj stranici knjige nalazi se njen citat da uspeti 30 odsto vremena zna\u010di da ste uspeli uvek. To je veoma ta\u010dno. Nije postigla sve \u0161to se nadala \u2013 ko uop\u0161te to mo\u017ee? Ali Sarajevo je bilo mesto gde je mogla da pomogne onako kako je ona znala. A to je bila odbrana ideala kulture. Nije gledala na gra\u0111ane Bosne kao na varvare \u2013 a morate imati na umu da je veliki broj ljudi na Zapadu smatrao da je Jugoslavija beznade\u017eno mesto prepuno srednjovekovnih plemena. Ona ih je videla kao ljude sli\u010dne sebi. Ljude koji vole da \u010ditaju knjige, slu\u0161aju muziku, idu u pozori\u0161te. Mnogo ljudi sa Zapada joj se podsmevalo zbog toga. Istina je da nije imala ono \u0161to je Bosni zaista trebalo \u2013 ameri\u010dku mornaricu. Ali pokazala je da Bosni tako\u0111e treba ideja civilizovanog dru\u0161tva. I zbog toga su je obo\u017eavali. Trg ispred Narodnog pozori\u0161ta u Sarajevu se zove Pozori\u0161ni trg \u2013 Suzan Sontag. Ne Bil Klinton ili po imenu nekog drugog politi\u010dara. Suzan Sontag. \u017dena koje je do\u0161la da re\u017eira predstavu\u201c, zaklju\u010duje Bend\u017eamin Moser.<\/p>\n
Izvor: Danas
\nPi\u0161e: Marija Krtini\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sarajevska izdava\u010dka ku\u0107a Buybook ovih dana objavi\u0107e biografiju Suzan Sontag \u2013 \u201eSontag \u2013 \u017eivot i djelo\u201c ameri\u010dkog novinara i pisca Bend\u017eamina Mosera. Za svoju studiju velike autorke, filozofkinje, rediteljke i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12565,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[16,21,12],"tags":[41,110,127,34,29],"class_list":["post-12564","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","category-lezbos","category-umetnost","tag-bosna-i-hercegovina","tag-danas","tag-knjizevnost","tag-lezbos","tag-sad"],"yoast_head":"\n