Pojava koja i\u0161\u010dezava \u2013 tako bismo danas mogli okarakterisati argumentovanu raspravu na internetu.<\/p>\n
Nestaje civilizovano su\u010deljavanje mi\u0161ljenja, sagovornici se diskredituju, a sa argumenata se prelazi na napad, uvrede, agresivnost i govor mr\u017enje. Nije strano ni da sadr\u017eaj objavljen na internetu bude okida\u010d za fizi\u010dki napad.<\/p>\n
Tako je jedna fotografija objavljena na Fejsbuku bila motiv napada na Mona \u0110uraja, vlasnika pekare \u201eRoma\u02ee u Bor\u010di.<\/p>\n
Na fotografiji jedan od zaposlenih rukama pokazuje albanski simbol, \u0161to je bio povod grupi desni\u010darski orijentisanih gra\u0111ana da se okupi ispred pekare.<\/p>\n
Skandirali su i pozivali prolaznike da tu vi\u0161e ne kupuju. Snimak incidenta podelila je na svom Tviter nalogu Sofija Todorovi\u0107, aktivistkinja za ljudska prava i koordinatorka projekata za BIRN.<\/p>\n
Bes i mr\u017enja okupljenih potom su se preselili na dru\u0161tvene mre\u017ee. Sofiji Todorovi\u0107 su potom stigle brojne uvrede i pretnje.<\/p>\n
Zajedno sa svojim advokatom se obratila Tu\u017eila\u0161tvu za visokotehnolo\u0161ki kriminal i dostavila sve poruke koje je dobila. Podnela je i prijavu protiv odre\u0111enog lica za proganjanje. Me\u0111utim, epilog jo\u0161 uvek \u010deka.<\/p>\n
\u201ePodneli smo i zahtev Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) za usvajanje privremene mere nakon \u0161to su institucije u Srbiji ostale neme na niz pretnji i onlajn targetiranje kojem sam bila kontinuirano izlo\u017eena. Ubrzo nakon toga, ESLJP je tra\u017eio od Vlade Srbije da odgovori na pitanja o preduzetim merama da mi se osigura bezbednost. Nakon ove prepiske, dobili smo priliku da podnesemo predstavku sudu koja \u0107e se razmatrati po ubrzanoj proceduri. To smo i u\u010dinili. Mo\u017ee se re\u0107i da smo u i\u0161\u010dekivanju raznih epiloga\u02ee, obja\u0161njava Todorovi\u0107 i dodaje da bi dr\u017eavni organi trebalo da budu mnogo efikasniji u pronala\u017eenju po\u010dinilaca.<\/p>\n
\u201eImamo institucije koje bi trebalo da se bave ovom vrstom ugro\u017eavanja pojedinaca a koje nemaju kapacitet da to rade. Mimo toga, pokazalo se nebrojeno puta da je veoma bitno ko je ta\u010dno ugro\u017eena strana jer ekspeditivnost organa zavisi od toga\u02ee, ka\u017ee na\u0161a sagovornica.<\/p>\n
Za\u0161titu li\u010dnog naloga na dru\u0161tvenim mre\u017eama, dokumentovanje pretnji i neupu\u0161tanje u rasprave, vidi kao trenutno najbolji na\u010din borbe protiv komunikativne agresije na internetu.<\/p>\n
\u201eModeracija sadr\u017eaja na dru\u0161tvenim mre\u017eama je gotovo nepostoje\u0107a kada su ovakvi napadi u pitanju. Na\u010dini da se za\u0161titi\u0161 su minimalni osim ukoliko ne pristane\u0161 na to da ugasi\u0161 sve mre\u017ee \u2013 \u0161to te opet ne \u0161titi ve\u0107 samo \u010dini da ne vidi\u0161. Zaista ne \u017eelim da prihvatim da je jedino re\u0161enje i ultimativni savet koji svi dobiju da se nalozi na dru\u0161tvenim mre\u017eama ugase. To nije prihvatljivo, niti to re\u0161ava problem intoksikacije onlajn prostora i neka\u017enjivosti nasilja na internetu\u02ee, poru\u010duje Sofija Todorovi\u0107.<\/p>\n
Obrisati nalog na dru\u0161tvenim mre\u017eama svakako nije re\u0161enje jer se govor mr\u017enje javlja i u komunikaciji van interneta. Bilo da se radi o govoru mr\u017enje u onlajn ili oflajn prostoru \u2013 zakonska regulativa ne pravi razliku. Ne postoji specifi\u010dna regulacija za internet, ka\u017ee Milo\u0161 Stojkovi\u0107, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, i napominje da nije zastupnik teorije da sve mora specifi\u010dno da se reguli\u0161e.<\/p>\n
\u201eImamo nekoliko propisa koji ure\u0111uju govor mr\u017enje na odre\u0111eni na\u010din. Pre svega to je krovni Zakon o zabrani diskriminacije koji govor mr\u017enje tretira kao te\u017eak oblik diskriminacije i s tim u vezi ne bi trebalo da bude uop\u0161te relevantno da li se taj govor mr\u017enje de\u0161ava u onlajn svetu ili u oflajn svetu. Imamo, naravno, i Krivi\u010dni zakonik koji, u zavisnosti od toga kakva je konkretna re\u010denica izre\u010dena na dru\u0161tvenim mre\u017eama, mo\u017ee da dolazi u obzir. Kada su mediji u pitanju, govor mr\u017enje je sankcionisan i Zakonom o elektronskim medijima i Zakonom o javnom informisanju i medijima\u02ee, poja\u0161njava Stojkovi\u0107.<\/p>\n
Dodaje da postoje najrazli\u010ditiji mehanizmi za\u0161tite od govora mr\u017enje i diskriminacije, ali su \u201eveoma razu\u0111eni i na prvi pogled obi\u010dnom gra\u0111aninu je te\u0161ko da se sna\u0111e i da u svakom trenutku zna kome da se obrati.\u02ee<\/p>\n
Kome se obratiti?<\/strong><\/p>\n U Srbiji postoji nekoliko pravnih i institucionalnih mehanizama u borbi protiv komunikativne agresije na internetu, a prvi i osnovni jeste da slu\u010daj prijavite policiji ili Tu\u017eila\u0161tvu za visokotehnolo\u0161ki kriminal, posebno ukoliko se radi o pretnjama po va\u0161u bezbednost.<\/p>\n Od po\u010detka 2017. do kraja pro\u0161le godine na adresu Tu\u017eila\u0161tva za visokotehnolo\u0161ki kriminal u Beogradu stiglo je ukupno 410 krivi\u010dnih prijava.<\/p>\n Od ukupnog broja prijava, protiv 381 osobe je podneta krivi\u010dna prijava zbog krivi\u010dnog dela ugro\u017eavanje sigurnosti, a tek sedam odsto osoba prijavljeno je zbog izvr\u0161enja nekog od krivi\u010dnih dela sa elementima govora mr\u017enje.<\/p>\n Ukupno 214 predmeta je pravosna\u017eno okon\u010dano, dok su ostali u toku. Du\u017eina trajanja postupka prvenstveno zavisi od specifi\u010dnosti i slo\u017eenosti dokaza koje je potrebno pribaviti, obja\u0161njava Tu\u017eilac za visokotehnolo\u0161ki kriminal Branko Stamenkovi\u0107.<\/p>\n \u201ePo prijemu i zavo\u0111enju krivi\u010dne prijave, najpre se sprovodi analiza navoda krivi\u010dne prijave i prilo\u017eenih dokaza, te postavlja pravna kvalifikacija eventualnog krivi\u010dnog dela. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva, kada postoji osnov sumnje da je odre\u0111eno lice izvr\u0161ilo krivi\u010dno delo, donosi se naredba o sprovo\u0111enju istrage, odnosno preduzimaju se dokazne radnje ukoliko je re\u010d o krivi\u010dnom delu za koje je kao glavna kazna propisana nov\u010dana kazna ili kazna zatvora do osam godina. U toku istrage, odnosno postupka preduzimanja dokaznih radnji, prikupljaju se i izvode dokazi neophodni za dalje postupanje u predmetu, na primer ispitivanje osumnji\u010denog, saslu\u0161anje svedoka, ve\u0161ta\u010denje i drugo\u02ee, obja\u0161njava Stamenkovi\u0107.<\/p>\n \u010cak i ukoliko ne znate identitet osobe koja stoji iza naloga na dru\u0161tvenoj mre\u017ei sa kog vam je upu\u0107ena pretnja \u2013 mo\u017eete podneti prijavu.<\/p>\n Stamenkovi\u0107 navodi da je i u ovom slu\u010daju, ukoliko postoji osnov sumnje da je izvr\u0161eno krivi\u010dno delo, javni tu\u017eilac du\u017ean da preduzme krivi\u010dno gonjenje.<\/p>\n \u201eOkolnost da podnosiocu krivi\u010dne prijave nije poznat identitet izvr\u0161ioca krivi\u010dnog dela nije od uticaja na podno\u0161enje krivi\u010dne prijave. Naime, javni tu\u017eilac \u0107e po prijemu takve prijave nalo\u017eiti policiji da u okviru svojih ovla\u0161\u0107enja preduzme sve radnje u cilju otkrivanja identiteta nepoznatog u\u010dinioca\u02ee, isti\u010de Stamenkovi\u0107.<\/p>\n Uloga Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti<\/strong><\/p>\n Ne\u0161to fleksibilniji mehanizam je podno\u0161enje pritu\u017ebi Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n Me\u0111utim, kako ova institucija nema nadle\u017enost da postupa po slu\u017ebenoj du\u017enosti, Poverenik mo\u017ee da reaguje i donosi mi\u0161ljenje i preporuke tek kada na njegovu adresu stigne pritu\u017eba.<\/p>\n Pritu\u017ebu mo\u017ee podneti osoba ili dru\u0161tvena grupa koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, drugo lice ili organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava.<\/p>\n \u201ePoverenik je pro\u0161le godine primio pritu\u017ebu udru\u017eenja protiv lica koje je na dru\u0161tvenoj mre\u017ei Fejsbuk objavilo sadr\u017eaje kojima decu sa smetnjama u razvoju ili decu sa invaliditetom naziva \u02bc\u0161kartom kojeg se treba re\u0161iti\u02bc, jer oni predstavljaju samo teret dru\u0161tvu. Objavama je tako\u0111e pozivao da deci treba dati \u02bcbombe umesto bombona\u02bc, a trudnice da ne ra\u0111aju \u02bc\u0161kart\u02bc decu\u02ee, navode iz ove institucije.<\/p>\n Kako obja\u0161njavaju, ovde je re\u010d o krivi\u010dnom delu iz \u010dlana 387. Krivi\u010dnog zakonika, odnosno o podsticanju diskriminacije i mr\u017enje prema osobama zbog njihovog li\u010dnog svojstva. Poverenik je nakon pritu\u017ebe podneo krivi\u010dnu prijavu koja je jo\u0161 u proceduri.<\/p>\n U slu\u010daju da primeti \u201e\u010deste, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije\u02ee, ova institucija mo\u017ee da se oglasi upozorenjem za javnost.<\/p>\n Upravo je zbog sve \u010de\u0161\u0107eg govora mr\u017enje u medijskom sadr\u017eaju, kao i u komentarima na medijskim portalima, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, pre dve godine, internet portalima u Srbiji uputio preporuku u cilju spre\u010davanja objavljivanja sadr\u017eaja i komentara koji mogu da podsti\u010du mr\u017enju ili nasilje protiv lica ili grupe lica.<\/p>\n Ukoliko \u010ditalac nai\u0111e na medijski sadr\u017eaj ili komentar kojim mu je prekr\u0161eno neko pravo, ili je komentar uvredljiv, mo\u017ee se, osim Povereniku, obratiti i Regulatornom telu za elektronske medije ili Savetu za \u0161tampu. A kako praksa pokazuje da je sve vi\u0161e uvredljivog sadr\u017eaja u odeljku namenjenom za komentare, postavlja se pitanje \u2013 ko je za njih odgovoran.<\/p>\n Ko je odgovoran za komentare \u010ditalaca \u2013 medij ili autor komentara?<\/strong><\/p>\n Da li medij treba da odgovara za komentare svojih \u010ditalaca ili ne \u2013 to je dilema koja nije razre\u0161ena ni na me\u0111unarodnom nivou. \u010cak ni me\u0111unarodni sudovi nemaju jedinstven stav.<\/p>\n \u201eNakon \u010duvene presude u slu\u010daju Delfi protiv Estonije nekako je po\u010deo da se kristali\u0161e stav da je medij odgovoran i za korisni\u010dki generisani sadr\u017eaj, odnosno da taj sadr\u017eaj potpada pod njegovu ure\u0111iva\u010dku odgovornost. Ipak, kod Evropskog suda za ljudska prava postoje i druge presude koje su donekle izrekle druga\u010diji stav od Delfi protiv Estonije, tako da mo\u017eemo da ka\u017eemo da pitanje jo\u0161 uvek nije u potpunosti razre\u0161eno\u02ee, obja\u0161njava pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Milo\u0161 Stojkovi\u0107.<\/p>\n Prema njegovim re\u010dima, na\u0161a sudska praksa ipak ide u prilog stavu da su komentari \u010ditalaca ure\u0111iva\u010dki oblikovani sadr\u017eaji.<\/p>\n \u201eZakon o javnom informisanju i medijima ne pravi razliku izme\u0111u toga da li je informacija koju medij objavljuje do\u0161la od medija ili od korisnika. Samim tim te informacije se tretiraju kao ure\u0111iva\u010dki oblikovane informacije. Dakle, one su pod ure\u0111iva\u010dkom odgovorno\u0161\u0107u medija\u02ee, navodi na\u0161 sagovornik.<\/p>\n Prema \u201eSmernicama za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okru\u017eenju\u02ee Saveta za \u0161tampu, komentari koji se objavljuju na kanalima komunikacije onlajn medija jesu \u201epredmet bri\u017eljive procene medija\u02ee.<\/p>\n U ovim smernicama se preporu\u010duje da medij odabere da li \u0107e korisnika obavestiti za\u0161to njegov komentar ne mo\u017ee da bude objavljen (prethodna moderacija), odnosno za\u0161to je uklonjen (naknadna moderacija).<\/p>\n Odgovornost internet platformi za govor mr\u017enje<\/strong><\/p>\n Gugl, Tviter, Fejsbuk, Jutjub \u2013 nekada globalne platforme za slobodu govora danas su postale mesto na internetu sa najve\u0107im brojem uvredljivog sadr\u017eaja i nasilja. Zato je na globalnom nivou pokrenuto pitanje njihove odgovornosti.<\/p>\n Neke zemlje usvojile su posebne zakone kako bi uspostavile bolji sistem kontrole internet sadr\u017eaja. Najpoznatiji je Zakon o kontroli mre\u017ee \u201eNetzDG\u02ee koji je Nema\u010dka donela 2017. godine, a koji propisuje da je dru\u0161tvena mre\u017ea du\u017ena da plati nov\u010danu kaznu u vrednosti i do 50 miliona evra ukoliko ne ukloni govor mr\u017enje i uvredljiv sadr\u017eaj u roku od 24 sata.<\/p>\n Maja ove godine i Francuska je usvojila zakon kojim se sankcioni\u0161e govor mr\u017enje na mre\u017eama, kao i sadr\u017eaji ozna\u010deni kao teroristi\u010dka propaganda. Sli\u010dan zakon je u pripremi i u Austriji.<\/p>\n Ovakvi propisi predstavljaju \u201etendenciju dr\u017eava da izvr\u0161e pritisak na IT gigante, pre svega iz Kalifornije, u \u010dijem su vlasni\u0161tvu najpopularnije onlajn platforme kako bi vi\u0161e vodili ra\u010duna o potencijalno \u0161tetnim sadr\u017eajima\u02ee, smatra istra\u017eiva\u010d SHARE Fondacije Bojan Perkov.<\/p>\n \u201eJedan od problema je u tome \u0161to su ove platforme nastale u SAD, gde su ograni\u010denja slobode govore na mnogo manjem nivou nego u Evropi, a platforme prakti\u010dno izuzete od odgovornosti za sadr\u017eaj korisnika, dok kompanije koje ih vode nisu ba\u0161 voljne da se prilago\u0111avaju propisima iz stranih jurisdikcija, naro\u010dito ako to uti\u010de na njihov biznis model. U praksi postoji niz problema sa ovakvim zakonima, od toga da \u0107e platforme da blokiraju vi\u0161e nego ina\u010de kako bi izbegle rizike, gde mo\u017ee da strada potpuno legitiman sadr\u017eaj postavljen u cilju edukacije, parodije ili satire, do toga da uskla\u0111ivanje zahteva mnogo resursa \u0161to opet pogoduje najve\u0107im pru\u017eaocima ovih usluga \u010dija se tr\u017ei\u0161na pozicija u\u010dvr\u0161\u0107uje\u02ee, obja\u0161njava Perkov.<\/p>\n Iako se formiranje posebnih komisija i tela koje bi pratile \u0161ta se objavljuje na internetu \u010dini kao re\u0161enje za smanjenje govora mr\u017enje i diskriminacije, Perkov uo\u010dava i lo\u0161e strane te ideje.<\/p>\n \u201eAko im se daju prevelika ovla\u0161\u0107enja, takvi organi mogu prerasti u \u02bckomisije istine\u02bc i slu\u017eiti za druge namene od one zbog koje su osnovani. Izuzetno je va\u017eno da postoji koordinacija svih nadle\u017enih organa, odnosno policije, tu\u017eila\u0161tva i sudova, i drugih uklju\u010denih aktera, kao \u0161to su organizacije civilnog dru\u0161tva i obrazovne institucije, kako bi se radilo na efikasnijoj razmeni informacija i edukaciji, posebno me\u0111u decom i mladima\u02ee, smatra Perkov.<\/p>\n Njegov stav o va\u017enosti edukacije korisnika dru\u0161tvenih mre\u017ea deli i pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Milo\u0161 Stojkovi\u0107.<\/p>\n On isti\u010de da je najefikasnija samoregulacija, odnosno da se korisnici dru\u0161tvenih mre\u017ea edukuju da sami prijavljuju stranice koje objavljuju zabranjene sadr\u017eaje.<\/p>\n \u201eJedino tako se mo\u017ee izboriti sa takvim nelegalnim sadr\u017eajem, a da dr\u017eavna intervencija bude zaista sekundarna u odnosu na to. Nama i jeste u cilju da se govor mr\u017enje ne distribuira, ne \u0161iri, a ne po svaku cenu da bude ka\u017enjen nekom krivi\u010dnom sankcijom\u02ee, nagla\u0161ava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n Svaki govor mr\u017enje u\u010diniti vidljivim<\/strong><\/p>\n Ve\u0107 pomenuto re\u0161enje \u2013 edukacija korisnika dru\u0161tvenih mre\u017ea, posao je koji je donekle na sebe preuzeo civilni sektor.<\/p>\n Ve\u0107 \u0161est godina, podizanjem svesti o diskriminaciji, govoru mr\u017enje i nasilju na internetu, bavi se Centar za nove medije Liber kroz platformu \u201eH8 inded\u017e\u02ee. Na godi\u0161njem nivou se kroz ovu platformu obradi vi\u0161e od 100 prijava.<\/p>\n Govor mr\u017enje, prema njihovoj statistici, naju\u010destaliji je na Tviteru \u2013 \u010dak 76,2 procenata, i to i prema mu\u0161karcima i \u017eenama po\u0111ednako.<\/p>\n Prijavu mo\u017ee podneti svako ko smatra da je \u017ertva ili svedok govora mr\u017enje na internetu.<\/p>\n Platforma je, prema re\u010dima Tatjane Vehovec, izvr\u0161ne direktorke Centra, zami\u0161ljena kao edukativno mesto.<\/p>\n Na\u017ealost, kako ka\u017ee, nemaju kapacitete da obezbede konkretnu za\u0161titu kao \u0161to je kontakt sa advokatima ili Odeljenjem za visokotehnolo\u0161ki kriminal.<\/p>\n Vehovec je mi\u0161ljenja da samo vidljivost problema doprinosi njegovom re\u0161avanju.<\/p>\n \u201eObi\u010dan \u010dovek je \u010de\u0161\u0107e \u017ertva nasilja na internetu, posebno mla\u0111i ljudi. Zato je najva\u017eniji i najpametniji savet zapravo da je potrebno da tu situaciju u\u010dine vidljivom u svom okru\u017eenju i da je podele sa prijateljima. Jer tada \u0107e se nasilnik pokolebati, a \u017ertva \u0107e dobiti podr\u0161ku. To je posebno va\u017eno na internetu\u02ee, zaklju\u010duje Vehovec.<\/p>\n Poru\u010duje da bi svako, pre nego \u0161to po\u0161alje poruku mr\u017enje, trebalo sebi da postavi pitanje: Da li bih ovo \u0161to sam napisao ponovio drugoj osobi kada bih je gledao u o\u010di?<\/p>\n Izvor: Danas Pojava koja i\u0161\u010dezava \u2013 tako bismo danas mogli okarakterisati argumentovanu raspravu na internetu. Nestaje civilizovano su\u010deljavanje mi\u0161ljenja, sagovornici se diskredituju, a sa argumenata se prelazi na napad, uvrede, agresivnost i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8556,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[110,28],"class_list":["post-12517","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-danas","tag-srbija"],"yoast_head":"\n
\nPi\u0161e: Ivana Atanackovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"