Ravnopravnost homoseksualaca u Nema\u010dkoj je pri\u010da o dugoj i mukotrpnoj borbi \u2013 koja jo\u0161 uvek traje. Jedna izjava kandidata za novog predsednika CDU ponovo je pokrenula raspravu o toj velikoj dru\u0161tvenoj temi.<\/p>\n
Intervju koji je kandidat za predsednika CDU, Fridrih Merc, pre nekoliko dana dao tabloidu \u201eBild\u201c izazvao je zaprepa\u0161\u0107enje, \u010dak i u redovima njegovih Demohri\u0161\u0107ana. Merc je bio upitan da li bi sa rezervom gledao na to da jedan homoseksualac postane kancelar. Merc je prvo rekao \u201ene\u201c, ali onda je pojasnio: \u201ePitanje seksualne orijentacije nije stvar javnosti. Sve dok je u zakonskim okvirima i dok ne poga\u0111a decu \u2013 to je za mene, me\u0111utim, krajnja granica \u2013 to nije tema javne diskusije\u201c.<\/p>\n
Kriti\u010dari su se zapitali, za\u0161to nekada\u0161njem \u0161efu poslani\u010dke grupe CDU u Bundestagu padaju na pamet za\u0161tita dece i mogu\u0107a kr\u0161enja zakona kad pomisli na homoseksualce? I nije se zapitao samo Jens \u0160pan, nema\u010dki ministar zdravlja, tako\u0111e iz redova CDU i homoseksualac, ve\u0107 su se zapitali i mnogi drugi.<\/p>\n
Homoseksualnost je bila ka\u017enjiva do 1969.<\/strong><\/p>\n Predrasude, sumnji\u010denja i progon gejeva i lezbejki imali su u posleratnoj Nema\u010dkoj dugu tradiciju, bez obzira na to \u0161to veliki deo nema\u010dkog dru\u0161tva u me\u0111uvremenu prihvata homoseksualce.<\/p>\n Homoseksualnost je do 1969. bila ka\u017enjiva, jer je u Zapadnoj Nema\u010dkoj bio na snazi zakon jo\u0161 iz vremena kada je Nema\u010dka bila carevina, a koji je u nacisti\u010dkoj diktaturi dodatno poo\u0161tren. Paragraf 175 Krivi\u010dnog zakonika je glasio: \u201eMu\u0161karac koji vr\u0161i bludne radnje s drugim mu\u0161karcem ili dopusti da se na njemu vr\u0161e bludne radnje, bi\u0107e ka\u017enjen zatvorom\u201c.<\/p>\n Jo\u0161 1957. Ustavni sud Nema\u010dke objasnio je da je ovaj zakon u skladu sa Ustavom. I DDR je tako\u0111e preuzeo ovaj zakon iz nacisti\u010dkog vremena.<\/p>\n -pro\u010ditajte jo\u0161: \u201eMislila sam da mi je \u0107erka \u010dudovi\u0161te!\u201c<\/p>\n Prva otvaranja kroz dru\u0161tvene pokrete<\/strong><\/p>\n Studentski pokret 1968. i nakon toga nastali socijalni pokreti doveli su do napretka na zapadu. U borbi za ravnopravnost homoseksualaca prednja\u010dile su \u017eene i grupe koje su se borile za ljudska prava \u2013 kao na primer kada je 1992. u \u201eAkciji mati\u010dar\u201c 250 istopolnih parova predalo zahtev kod mati\u010dara za ven\u010danje.<\/p>\n Ali, tek 2001. je Vlada tada\u0161njeg kancelara Gerharda \u0160redera, sastavljena od SPD i Zelenih, usvojila tzv. \u201e\u017eivotno partnerstvo\u201c. Bio je to mali, ali zna\u010dajan korak u borbi za ravnopravnost u Nema\u010dkoj.<\/p>\n Nisu svi u Bundestagu digli ruku za \u201eBrak za sve\u201c<\/strong><\/p>\n \u0160senaest godina kasnije, 2017, usledilo je istorijsko glasanje u Bundestagu za \u201ebrak za sve\u201c. Pre svih, konzervativni politi\u010dari su glasali protiv. Od 309 poslanika iz redova Hri\u0161\u0107ansko demokratske unije (CDU) i Hri\u0161\u0107ansko socijalne unije (CSU), njih 225 glasalo je protiv.<\/p>\n Kancelarka Angela Merkel pledirala je da se glasa za \u201ebrak za sve\u201c, ali je ostavila slobodu svakom parlamentarcu.<\/p>\n Politi\u010dari se autuju<\/strong><\/p>\n Posebno su va\u017ene bile javne objave politi\u010dara da su homoseksualci. Tako je 2001. politi\u010dar SPD iz Berlina, Klaus Voverajt, na kongresu partije izrekao sada ve\u0107 \u010duvenu re\u010denicu: \u201eJa sam gej i dobro je da je tako!\u201c Kasnije je ispri\u010dao da je to izrekao javno, jer je znao da tabloidi spremaju tekstove o njegovoj homoseksualnosti.<\/p>\n Iste godine je u Hamburgu Ole fon Bojst, politi\u010dar CDU, izabran za gradona\u010delnika \u2013 javna li\u010dnost koja tako\u0111e nikada nije skrivala svoju homoseksualnost. I nekada\u0161nji, u me\u0111uvremenu preminuli biv\u0161i ministar spoljnih poslova Gido Vestervele (FDP) je zbog toga \u0161to je otvoreno \u017eiveo svoju homoseksualnost doprineo \u0161irokom prihvatanju homoseksualaca.<\/p>\n Jo\u0161 uvek diskriminacija<\/strong><\/p>\n U javnim debatama, tako\u0111e potkrepljenim ispitivanjima javnog mnjenja, postignuto je mnogo kada je re\u010d o ravnopravnosti homoseksualnih ljudi u Nema\u010dkoj. Stoga mi\u0161ljenje koje je izneo Frdirih Merc zvu\u010di kao da dolazi iz nekih davnih vremena. Ali, u mnogim oblastima jo\u0161 uvek vlada uzdr\u017eanost prema homoseksualcima.<\/p>\n Aktuelna studija nema\u010dkog Instituta za istra\u017eivanje privrede (DIW) i Univerziteta Bilefeld pokazala je da je 30 procenata homoseksualaca diskriminisano na radnom mestu, a trans-osoba \u010dak vi\u0161e od 40 odsto. Upravo zbog toga, skoro tre\u0107ina homoseksualnih osoba seksualnost krije od svojih kolega.<\/p>\n Zbog toga su va\u017ene inicijative poput one nema\u010dke ministarke odbrane, Anegret Kramp-Karenbauer (CDU), koja sada \u0161to je mogu\u0107e br\u017ee \u017eeli da predstavi Zakon o rehabilitaciji i obe\u0161te\u0107enju gej vojnika Bundesvera, koji su od 1955. do 2000. sistematski diskriminisani. Izgleda da se mukotrpna i duga borba za ravnopravnost nastavlja.<\/p>\n Izvor: Deutsche Welle<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ravnopravnost homoseksualaca u Nema\u010dkoj je pri\u010da o dugoj i mukotrpnoj borbi \u2013 koja jo\u0161 uvek traje. Jedna izjava kandidata za novog predsednika CDU ponovo je pokrenula raspravu o toj velikoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12434,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,227,148,202,33],"class_list":["post-12433","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-deutsche-welle","tag-diskriminacija","tag-nemacka","tag-politicki"],"yoast_head":"\n