26. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALI\u0106
\n\u0160arlatan
\nre\u017eija: Agnje\u0161ka Holand
\nscenario: Marek Epstajn
\nzemlja: \u010ce\u0161ka\/Irska\/Slova\u010dka\/Poljska, 2020.<\/p>\n
Iako iz nekog nejasnog razloga ime Agnje\u0161ke Holand asocira na autorski filmski pravac, zapravo se radi o zanatliji i svetskoj putnici koja celog \u017eivota traga za dobrom pri\u010dom.<\/p>\n
Nakon \u0161to ih je redovno pronalazila u istorijskim okvirima filmova kao \u0161to su \u201eGorka \u017eetva\u201c ili \u201eEuropa, Europa\u201c (\u201eHitlerjunge Salomon\u201c), put ju je prirodno odveo ka ameri\u010dkoj televiziji na kojoj su upravo tada, oko 2000. godine, na vi\u0161i nivo forme i stila podizani i dalje \u201esvetopismeni\u201c scenariji.<\/p>\n
Trajalo je to uzvi\u0161eno tezgarenje skoro dve decenije, sa CV-jem ispunjenim epizodama serija kao \u0161to su \u201e\u017dica\u201c, \u201eAfera\u201c, \u201eThe Killing\u201c, \u201eKu\u0107a od karata\u201c.<\/p>\n
U pauzama, dogodio se film \u201eU tami\u201c 2011. godine, uspe\u0161an jer je predstavljao kora\u010danje po proverenoj teritoriji, da bi, nakon televizijskog penzionisanja, surovo otre\u017enjenje predstavljao film \u201eTragom kostiju\u201c iz 2017. godine.<\/p>\n
Radilo se o stilskom haosu, savremenom, anga\u017eovanom trileru sa borbom za prava \u017eivotinja kao osnovom, sa desetinima ni\u010dim pozvanih \u201edron\u201c kadrova verovatno pravilno upotrebljavanih u televizijskim serijama, sa generi\u010dkom filmskom muzikom koja podi\u017ee uzbu\u0111enje u najtrivijalnijem mizanscenu (ako se dobro se\u0107am, uporedio sam to sa odlaskom do trafike dok iza vas tu\u010de muzika iz \u201ePsiha\u201c).<\/p>\n
\u201e\u0160arlatan\u201c, \u010dija se fabula odvija u \u010ce\u0161koj od Prvog svetskog rata do pedesetih godina pro\u0161log veka, povratak je u poznate, rediteljski nepretenciozne predele.<\/p>\n
Jan Mikola\u0161ek, istorijska li\u010dnost, je nadrilekar koji kroz dva sistema, kapitalisti\u010dki i socijalisti\u010dki (zapravo tri, budu\u0107i da je \u017eivot i rad zapo\u010deo u poznom prosve\u0107enom feudalizmu Austrougarske) le\u010di pacijente iz svih dru\u0161tvenih klasa propisuju\u0107i lekovite trave na osnovu vizuelne analize mokra\u0107e.<\/p>\n
Kako se to procentualno u stvarnosti zavr\u0161avalo, ko zna, dok film glavnog junaka predstavlja kao majstora svoje \u201estruke\u201c, \u010doveka koji se dr\u017ei onoga \u0161to provereno zna, umanjuju\u0107i svoj zna\u010daj pripisivanjem polovine izle\u010denja pozitivnom razmi\u0161ljanju pacijenata.<\/p>\n
Iako kvazilekar, tako\u0111e se religijski dr\u017ei Hipokratove zakletve, le\u010de\u0107i svakoga od Martina Bormana do posleratnih \u010de\u0161kih aparat\u010dika (i od svih njih uzimaju\u0107i ozbiljan novac koji zatim zna da dobro\u010diniteljski ustupi onima kojima je neophodan \u2013 voli on svoju vilu, automobil, trodelna odela, ali droga br. 1 bilo je i ostalo le\u010denje).<\/p>\n
Film, dramaturgijom mini serije, te\u010de u dva vremenska toka.<\/p>\n
Prvi je bogat doga\u0111ajima i stoga sublimiran, prate\u0107i genezu glavnog junaka od redova austrougarske vojske koji saborcima le\u010di rovovske tegobe namazima i \u010dajevima, do osobe pred \u010dijim vratima svakog dana \u010dekaju stotine nesre\u0107nika kojima je akademska medicina uspostavila dijagnozu pre nego \u0161to \u0107e ih prepustiti prirodnom biolo\u0161kom toku bolesti.<\/p>\n
Drugi, detaljniji, prati doga\u0111ajima siroma\u0161niji a tematski izazovniji period tokom pedesetih kada socijalisti\u010dke vlasti re\u0161avaju da stanu na kraj Mikola\u0161ekovoj praksi.<\/p>\n
Scenario razlog njegovog pada ostavlja neizre\u010denim, dok gledalac sam mo\u017ee da upi\u0161e mogu\u0107e uzroke, time dodaju\u0107i tematske ta\u010dke.<\/p>\n
Recimo, socijalisti\u010dka dogma ne trpi konkurenciju, \u0161to zna\u010di da \u0107e glavni junak odr\u017eavati glavu iznad vode dok god u strukturama vlasti ima dovoljno pojedinaca koji mu duguju zdravlje.<\/p>\n
No, mo\u017eemo se zaustaviti i na Mikola\u0161ekovom malogra\u0111anskom \u017eivotnom stilu pra\u0107enom homoseksualnom vezom koju decenijama odr\u017eava sa jedinim pomo\u0107nikom, pa \u0107e nam biti jasno da je njegov pad u doba strahovlade bezgre\u0161nih bio samo pitanje trenutka.<\/p>\n
Dru\u0161tveni element drame je sukob jednodimenzionalnosti i dvosmislenosti.<\/p>\n
Mikola\u0161ek je u nekim momentima moralno nakazan, teraju\u0107i svog ljubavnika da njegovoj trudnoj \u017eeni da trave za izazivanje poba\u010daja.<\/p>\n
No, kada sagledamo razumno, da li je tim \u010dinom izvr\u0161io neopravdan zlo\u010din ili spasao jedno bi\u0107e od odrastanja u la\u017ei i skoro izvesnog porodi\u010dnog nasilja kome bi bilo izlo\u017eeno?<\/p>\n
Ili, scena iz mladosti kada mu ruralna travarka koja ga je nau\u010dila analizi mokra\u0107e preda d\u017eak ma\u010di\u0107a za davljenje u potoku.<\/p>\n
Mikola\u0161ek, \u010dim zamakne u \u0161umu, besno izudara d\u017eak o stenu.<\/p>\n
Sadizam ili racionalnost?<\/p>\n
Svaki udarac trenutno je okon\u010dao jedan \u017eivotinjski \u017eivot, verovatno milosrdnije od davljenja u vodi, dok sam \u010din ubicu osloba\u0111a agresije koja se svakodnevno skladi\u0161ti posmatranjem beskona\u010dne trake zahtevnih bolesnika.<\/p>\n
Takva je kompleksnost du\u0161e nepozvan gost u totalitarnom ure\u0111enju i neizbe\u017eno vodi ka mu\u010deni\u0161tvu.<\/p>\n
Na kraju, shvatamo da je sam naslov filma ironi\u010dan, i da je glavni junak taj koji je svestan svojih mogu\u0107nosti i ograni\u010denja, dok je dru\u0161tvo istinski \u0161arlatan.<\/p>\n
\u010ce\u0161ko dru\u0161tvo pedesetih, da ne bi bilo zabune.<\/p>\n
Pi\u0161e: Pavle Simjanovi\u0107
\nIzvor: Danas<\/p>\n