Ova studija predstavlja istra\u017eivanje do sada neispitane teme koja se ti\u010de homoseksualnosti u srednjovekovnoj Srbiji. U radu su predstavljeni najva\u017eniji izvori i ukazano je na osnovne principe njihove metodolo\u0161ke obrade. Razmotrena je, tako\u0111e, srednjovekovna slovenska terminologija kojom se ozna\u010davala homoseksualnost, kao i jezik kojim se o navedenoj problematici pisalo i (verovatno) govorilo. Kao najva\u017eniji izvori izdvajaju se oni vezani za pokajni\u010dku praksu srednjovekovne crkve kao \u0161to su upitnici sa pitanjima koje je trebalo postaviti verniku prilikom ispovesti i crkvenopravni spomenici kanonskog i penitencijalnog prava koji su sadr\u017eavali detaljne opise telesnog greha na osnovu kojih se odre\u0111ivala njegova te\u017eina i vrsta crkvene kazne<\/p>\n
Onostrani svet paklenih muka<\/p>\n
Potreba da se na pitanja postavljena tokom ispovesti d\u00e2 iskren i iscrpan odgovor – da se govori o intimnim stvarima – proizilazila je iz op\u0161teg verovanja u eshatolo\u0161ki zna\u010daj ispovesti. Ispovedani gresi bili su poni\u0161teni i nisu mogli teretiti du\u0161u preminulog na onom svetu. Takvo shvatanje prili\u010dno je detaljno i slikovito predstavljeno u posebnoj vrsti srednjovekovne lepe knji\u017eevnosti, u apokrifnim vi\u0111enjima onostranog sveta. Ta su dela pisana u prvom licu kao svedo\u010danstva pravednika, svetaca ili Bogorodice koji su zadobili bo\u017eju milost da se li\u010dno uvere o ve\u010dnim mukama gre\u0161nika. Oni obilaze sve nivoe pakla i opisuju muke povodom raznih tipova greha. U mnogim delima homoseksualnost nije izdvojena kao poseban greh, te bi se, mo\u017eda, mogla sagledati u kontekstu ka\u017enjavanja bludnika. Sli\u010dno je i sa nekim drugim vrstama i podvrstama apokrifne knji\u017eevnosti kao \u0161to su sastavi o Sedam neoprostivih (smrtnih) grehova. Za razliku od vi\u0111enja onostranog sveta, bo\u017eja kazna je stizala jo\u0161 za \u017eivota, obi\u010dno u vidu elementarnih nepogoda i pomora. Naravno, ovde nije re\u010d o gresima koji bi odgovarali onim iz Posnikovog nomokanona, jer su uglavnom bili izdvojeni oni svakodnevni, od nepo\u0161tovanja nedelje kao praznika ili autoriteta roditelja, pa \u010dak do neverovanja u Boga. Od telesnih grehova izri\u010dito su navedeni blud i incest. Po\u0161to je re\u010d o apokrifnim tekstovima, spisak grehova i njihova formulacija, ali ne i njihov broj, mogli su biti promenljivi. U tu je grupu uvr\u0161ten i greh onih \u201ekoji telo i du\u0161u svoju oskrnavi\u0161e i ne veruju u Gospoda Boga svog\u201d (\u0410\u043f\u043e\u043a\u0440\u0438\u0444\u0438 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0437\u0430\u0432\u0435\u0442\u043d\u0438 2005, 397).<\/p>\n
U \u0161tivu o Sedam neoprostivih grehova homoseksualnost je mogla biti obuhva\u0107ena bludom koji se, opet, mogao formulisati kao greh \u201ekoji telo i du\u0161u skrnavi\u201c. Zapravo, ona nije izdvajana iz op\u0161te kategorije bluda. Najverovatniji razlog tome mo\u017ee se tra\u017eiti u pretpostavci prema kojoj se homoseksualno pona\u0161anje nije smatralo za op\u0161teprisutni oblik prestupa ili kao ve\u0107a opasnost po odre\u0111enu zajednicu. Sli\u010dno je i prilikom likovnog predstavljanja pojedina\u010dnih grehova u zidnom crkvenom slikarstvu Stra\u0161nog suda ili Drugog dolaska Hrista. Na scenama paklenih muka uop\u0161teno je predstavljen greh bluda, a ponekad i preljuba.<\/p>\n
Ipak, \u201esodomski blud\u201c je mogao biti posebno izdvojen i opisan, kao \u0161to je to u\u010dinjeno u dva relativno rasprostranjena vi\u0111enja onostranog sveta, u Otkrovenju apostola Pavla i u \u017ditiju sv. Vasilija Novog. U ovom poslednjem, \u201esodomski blud\u201c predstavlja 16. mitarstvo ili \u201enebesku carinu\u201c koja je po ovom grehu nazvana mu\u017eeleganije i detoskvrnjenije. U \u017ditiju sv. Vasilija Novog popisano je 21 mitarstvo kroz koje je trebalo da pro\u0111e du\u0161a preminulog na putu ka rajskom naselju. Svako od tih mitarstava \u010dinile su posebne grupe greha na kojima su du\u0161e ispitivane za neispovedane i neokajane grehe. U pomenutom \u017ditiju ova mitarstva su predstavljena svedo\u010denjem Teodore, slu\u0161kinje sv. Vasilija Novog, koja je zahvaljuju\u0107i milosti sveca pro\u0161la kroz sve \u201enebeske carine\u201c. Na carini mu\u017eeleganije nije mogla biti ispitana za navedeni greh po\u0161to je, kako se ka\u017ee, bila \u017eena, ali su zato usledila ispitivanja o \u017eenskom leganiju (\u041d\u043e\u0432\u0430\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b 1895, 73). Na ovom mitarstvu Teodora se nije dugo zadr\u017eala, za razliku od nekih drugih, \u0161to u izvesnom smislu pokazuje op\u0161te poglede na homoseksualnost koja nije smatrana za uobi\u010dajeni greh jedne slu\u0161kinje.<\/p>\n
U istom apokrifu opisane su i paklene muke za po\u010dinioce \u201eprotivprirodnog bluda\u201c (pa\u010de jest\u2019stva blud), kako u tekstu stoji, \u201emu\u0161karca sa mu\u0161karcem\u201c. Iz mu\u010dili\u0161ta du\u0161a gre\u0161nika ishodio je \u201egnojni smrad zbog njihove ne\u010distote\u201c, dok su one bile osu\u0111ene na ve\u010dnu patnju u ognjenom moru u kojem su ih jeli neumorni crvi (\u041d\u043e\u0432\u0430\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b 1895, 95).<\/p>\n
Sli\u010dan opis paklenih muka du\u0161a koje nisu ispovedile svoj homoseksualni greh nalazi se i u starijem vi\u0111enju onostranog sveta, u Otkrovenju apostola Pavla. Veliki smrad pratio je mu\u010dili\u0161te koje je predstavljeno ognjenom rekom. Na istom mestu, zajedno, ispa\u0161tale su svoj su zemaljski greh du\u0161e mu\u0161karca i \u017eena. \u201eI videh mu\u017eeve i \u017eene ucrvljane. I behu krvavi u provaliji smolavoj i umazani smrdljivim kamenom. I te\u010da\u0161e ognjena reka. I upitah: \u2018Ko su ovi gospodaru?\u2019 I re\u010de mi: \u2018Ovi u\u010dini\u0161e blud u Sodomi i Gomori sa mu\u017eevima zloobraznim. Zato ispa\u0161taju muke ove\u2019 (\u0410\u043f\u043e\u043a\u0440\u0438\u0444\u0438 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0437\u0430\u0432\u0435\u0442\u043d\u0438, 431).<\/p>\n
Zbog relativne popularnosti vi\u0111enja onostranog sveta i strukture ove vrste knji\u017eevnih dela koja se mogla prilagoditi usmenoj komunikaciji (\u0411\u043e\u0458\u0430\u043d\u0438\u043d 2011, 321) \u2013 na primer, besedi parohijskog sve\u0161tenika \u2013 ova vrsta apokrifne knji\u017eevnosti doprinosila je \u0161irenju predstava o opasnosti greha za onozemaljski \u017eivot du\u0161e svakog pojedinca. Opisi paklenih muka povodom homoseksualnog prestupa nisu se mnogo razlikovali od opisa muka povodom drugih prestupa. Opisi su bili podjednako u\u017easavaju\u0107i, nezavisno od vrste i te\u017eine greha. Jer, osnovna funkcija pomenutih apokrifa bila je ta da se vernicima predo\u010de sve mogu\u0107e posledice neispovedanog greha, a time i zna\u010daj iskrene ispovesti pred sve\u0161tenikom (duhovnikom), zvani\u010dnim licem Crkve u parohijskoj zajednici.<\/p>\n
Zaklju\u010dak<\/p>\n
Na kraju, kakav je mogao biti odgovor na postavljena pitanja tokom ispovesti? Da li je bilo te\u017ee priznati homoseksualni prestup ili heteroseksualni blud, preljubu, skotolo\u0161tvo? I da li se prilikom ispovesti razotkrivao samo seksualni \u010din? Ili je priznanje homoseksualnog greha neizostavno moralo da obele\u017ei osobu koja se ispovedala kao homoseksualca\/ lezbejku u o\u010dima drugog, u ovom slu\u010daju predstavnika crkvenih vlasti?<\/p>\n
Odgovori na ova pitanja \u2013 ograni\u010dena na vremenski okvir obreda, usmenu re\u010d i odre\u0111eni trenutak u istorijskom vremenu \u2013 osta\u0107e nam potpuno nepoznati. Izvestan uvid u shvatanja i stavove, a samim tim i na mogu\u0107e interpretacije zna\u010daja pojedinih pitanja iz upitnika, pru\u017ea nam napred razmatrana crkvenopravna izvorna gra\u0111a.<\/p>\n
U ovoj studiji uglavnom su predstavljeni svi osnovni pravni spomenici srednjovekovne Srbije. U njima se jedino mogu prepoznati zvani\u010dni stavovi, u prvom planu crkvenih vlasti. Ti su izvori uglavnom prevedeni sa gr\u010dkog ili predstavljaju samostalne kompilacije srpskih pravnika. \u0160to se Du\u0161anovog zakonika ti\u010de on ne sadr\u017ei nijednu odredbu o homoseksualnom prestupu, mada je navedena problematika u\u0161la u pravne sastave koji pripadaju Du\u0161anovom zakonodavstvu. U najre\u010ditija srednjovekovna pisana svedo\u010danstva o homoseksualnosti ubrajaju se penitencijalni sastavi, pre svega Epitimijni nomokanon Jovana Posnika. Uz njih, rame uz rame stoje i pojedini upitnici, sa vi\u0161e ili manje detaljnim pitanjima o u\u010dinjenim gresima. Duhovnici su upozoravani na sve mogu\u0107e vrste telesnih grehova, pa i na one homoseksualne, koje su mogli u ispovesti \u010duti i koje je trebalo detaljno ispitati zarad spasenja du\u0161a vernika.<\/p>\n
Homoseksualni \u010din, odnosno \u201esodomski blud\u201c smatran je za \u201eprotivprirodni\u201c greh i kao takav predstavljao je nezakonito delo (crimen contra naturam). Oznaka \u201eprotivprirodni\u201c nije se vezivala samo za istopolni, ve\u0107 i za pojedine oblike heteroseksualnog odnosa. Tako\u0111e, navedeno odre\u0111enje greha nije zna\u010dilo i najte\u017ei oblik seksualnog prestupa, pogotovo ukoliko znamo da je krajem srednjeg veka i masturbacija uvr\u0161tena u \u201eprotivprirodni blud\u201c. Dodu\u0161e, prilikom rangiranja te\u017eine telesnih grehova, mu\u017eelo\u0161tvo je ubrajano u one ve\u0107e i izjedna\u010deno je sa preljubom. Ali je ono, s druge strane, smatrano manjim grehom od skotolo\u0161tva i incesta \u2013 ukoliko se pridr\u017eavamo redosleda iz Posnikovog nomokanona ili tarifnog sistema epitimija iz manjih penitencijalnih zbornika. Druga\u010dije re\u010deno, u navedenim tekstovima homoseksualno pona\u0161anje nije izdvojeno u odnosu na druge telesne grehove.<\/p>\n
Autori pomenutog epitimijnog nomokanona bili su tako\u0111e svesni da se u homoseksualni odnos moglo stupiti sporadi\u010dno samo jednom, dva ili tri puta u \u017eivotu. To indirektno govori da se upu\u0161tanje u navedeni seksualni odnos nije obavezno poistove\u0107ivalo i sa seksualnim identitetom pojedinca. Uostalom, kao i prilikom ocene konzumacije drugih oblika protivprirodnog bluda, skotolo\u0161tva i heteroseksualnog analnog ili vaginalnog odnosa (\u201eotpozadi, skotski\u201c). Sli\u010dno tome, tuma\u010di se i metafori\u010dka opaska o \u201erazbijenom sudu\u201c u slu\u010daju maloletnog u\u010desnika homoseksualnog odnosa koja se razume ne u kontekstu formiranja seksualnog identiteta, ve\u0107 zabrane da doti\u010dno lice ikada u svom \u017eivotu postane sve\u0161tenik.<\/p>\n
Pi\u0161e: Stanoje Bojanin
\nIzvor: XXZ magazin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ova studija predstavlja istra\u017eivanje do sada neispitane teme koja se ti\u010de homoseksualnosti u srednjovekovnoj Srbiji. U radu su predstavljeni najva\u017eniji izvori i ukazano je na osnovne principe njihove metodolo\u0161ke obrade. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12168,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[94,28,295],"class_list":["post-12167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-istorija","tag-srbija","tag-xxz-magazin"],"yoast_head":"\n