LGBT+ zajednica se bori kako za to da bude prihva\u0107ena, tako i za to da bude prepoznata od strane zakona dr\u017eave u kojoj \u017eivi.<\/p>\n
Kada govorimo o borbi za slobodu, uglavnom zami\u0161ljamo neke istorijske bitke protiv eksternih neprijatelja. Me\u0111utim, \u0161ta se de\u0161ava kada si prinu\u0111en da se bori\u0161 za slobodu u okviru svoje porodice, kom\u0161iluka, dru\u0161tva i dr\u017eave? \u0160ta kada ne samo da te zakon ne \u010duva, nego te ni ne prepoznaje?<\/p>\n
Pra\u0107enje istorijata razvoja prava LGBT+ zajednice u Srbiji savr\u0161en je primer osvajanja slobode u okviru sopstvenog dru\u0161tva. A sve je po\u010delo borbom za pravo na slobodu okupljanja.<\/p>\n
\u201eAko treba da \u017ertvujem strahu svoje ljudsko dostojanstvo i svoje pravo da budem ono \u0161to sam, radije \u0107u da se ubijem nego \u0161to \u0107u da \u017eivim i da se krijem. Eto, to je to.\u201c<\/p>\n
Ovu izjavu je dao Ivan Dobri\u010di\u0107, jedan od malobrojnih u\u010desnika prve Parade ponosa 2001. godine u Beogradu, nakon prebijanja od strane huligana. Iako je prva Parada odr\u017eana pod sloganom \u201eIma mesta za sve nas\u201c, epilog tog doga\u0111aja u vidu povre\u0111enih u\u010desnika i pripadnika policije pokazao je da je navedeni slogan u tom trenutku bio \u017eelja, ne i realnost. Fotografije krvavih sukoba na ulicama prestonice zapljusnule su medije, dok je reakcija dr\u017eavnog vrha izostala.<\/p>\n
Tada, to je bio neuspeh. Sada, posmatrano sa distance, to je bio prvi korak. Nestabilan, ali ipak korak.<\/p>\n
Slede\u0107i poku\u0161aj odr\u017eavanja Parade ponosa dogodio se 2004. godine, ali se uprkos vi\u0161emese\u010dnim pripremama od doga\u0111aja odustalo zbog eskalacije nasilja i prethodnog paljenja d\u017eamija u Beogradu i Ni\u0161u. Potom je usledio jo\u0161 jedan poku\u0161aj, 2009. godine, koji je propao usled odluke MUP-a Srbije da lokaciju povorke izmesti van centra grada. Deset godina nakon prve Parade, 2010. godine, odr\u017eana je druga povorka pod sloganom \u201eMo\u017eemo zajedno\u201c. Da je i ovaj slogan bio \u017eelja ali ne i realnost, pokazuje \u010dinjenica da se naspram 1000 u\u010desnica i u\u010desnika nalazilo \u010dak 6.500 huligana, a rezultat je bio slede\u0107i \u2013 jedna odr\u017eana Parada, 132 povre\u0111ena policajca, 25 povre\u0111enih gra\u0111ana i 249 osoba privedenih zbog u\u010destvovanja u neredima. Naredne tri godine organizatorke i organizatori su uporno insistirali na organizovanju Parade, ali epilog je svaki put bio isti \u2013 zabrana od strane dr\u017eavnog vrha iz \u201ebezbednosnih razloga\u201c. Ovde valja napomenuti da je 2013. upravo ta zabrana ve\u010de pred najavljenu Paradu ponosa izvela organizatorke i organizatore na ulice ve\u010de pre zakazanog doga\u0111aja, te je odr\u017eana \u0161etnja koja je ostala upam\u0107ena kao \u201ePono\u0107ni Prajd\u201c.<\/p>\n
Beogradska Parada ponosa se manje-vi\u0161e neometano odr\u017eava od 2014. godine. Iz godine u godinu, pose\u0107enost je sve ve\u0107a, huligana je sve manje, a samim tim se i smanjuje potreba za jakim policijskim obezbe\u0111enjem.<\/p>\n
Zajednica iz godine u godinu dobija sve \u0161iru podr\u0161ku \u010dija ki\u010dma vi\u0161e nisu samo predstavnici ambasada i me\u0111unarodnih organizacija. Lokalne organizacije se otvaraju, kompanije postaju voljne da sponzori\u0161u Paradu ponosa, spisak javnih li\u010dnosti koje daju podr\u0161ku je iz godine u godinu sve ve\u0107i, a ovakvi uslovi su omogu\u0107ili i otvaranje prvog Prajd info centra \u2013 prostora koji se nalazi u centru Beograda i okuplja pripadnice i pripadnike LGBT+ zajednice. To je prostor u kojem se svi zainteresovani mogu uputiti u istorijat i zahteve Parade ponosa, ali i prostor koji pru\u017ea podr\u0161ku \u010dlanovima i \u010dlanicama zajednice koji se ose\u0107aju ugro\u017eeno, kojima treba savet ili psiholo\u0161ka i pravna pomo\u0107. Dodatno, pro\u0161le godine je prvi put organizovan Prajd karavan, sa ciljem da gra\u0111anke i gra\u0111ane nekoliko gradova Srbije pozove na Paradu ponosa u Beogradu i da pru\u017ei podr\u0161ku lokalnim LGBT+ zajednicama. Ovo je veoma zna\u010dajan iskorak, jer ljudska prava nisu rezervisana za prestonicu, \u0161to neretko biva zaboravljeno od strane aktivisti\u010dkih organizacija.<\/p>\n
Me\u0111utim, uprkos svom postignutom napretku, nije sve tako ru\u017ei\u010dasto.<\/p>\n
Iako je komad slobode, u vidu prava na slobodu okupljanja, osvojen, to i dalje ne zna\u010di da je proces zavr\u0161en. LGBT+ zajednica se bori kako za to da bude prihva\u0107ena, tako i za to da bude prepoznata od strane zakona dr\u017eave u kojoj \u017eivi. Podsetimo, Srbija je jedna od retkih dr\u017eava u Evropi koja ima ustavnu zabranu istopolnih brakova.<\/p>\n
Iako Prajd info centar postoji ve\u0107 nekoliko godina, do sada je \u010dak 11 puta napadan, bez ikakvog sudskog epiloga. Homofobi\u010dne izjave vlasti i opozicije i dalje odjekuju javnim prostorom, a bili smo svedoci i protesta srednjo\u0161kolaca u Leskovcu protiv nepostoje\u0107e Parade ponosa. I dalje je uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da se borba za prava LGBT+ zajednice vodi zbog Evropske unije i me\u0111unarodnih faktora, a ne zbog nas, na\u0161ih kom\u0161inica i kom\u0161ija, koleginica i kolega, prijatelijca i prijatelja, dece i rodbine. I dalje status manjina zavisi od politi\u010dke klime, a ne od jasnog i nedvosmislenog odre\u0111enja dr\u017eavnog aparata da svim svojim gra\u0111anima i gra\u0111ankama obezbedi jednakost pred zakonom. Iako prebijanje u\u010desnika vi\u0161e nije praksa tokom odr\u017eavanja Parade ponosa u Beogadu, pro\u0161le godine je \u010dovek bio pretu\u010den u centru prestonice jer su napada\u010di mislili da je homoseksualac zbog toga \u0161to je nosio ljubi\u010dastu torbu za psa. Napad je prestao tek kada je supruga pretu\u010denog \u010doveka pokazala prsten kao dokaz da su ven\u010dani.<\/p>\n
Istorija nas u\u010di da sloboda nije datost. Ona se osvaja. Tako\u0111e, osvojena sloboda nikada nije kona\u010dna. Parada ponosa je mo\u017eda bila po\u010detak, ali ravnopravnost je cilj. Istorija nas, me\u0111utim, tako\u0111e u\u010di da se takvi ciljevi nikada ne ispunjavaju jednom za svagda i da se i krvavo osvojena sloboda mo\u017ee izgubiti.<\/p>\n
Borba LGBT+ zajednice je duboko patriotska. Svakim novim par\u010detom osvojene slobode ovo dru\u0161tvo postaje zdravije, tolerantnije i spremnije da prihvati razli\u010ditosti. Na\u0161a je du\u017enost da u tome pomognemo.<\/p>\n
Pi\u0161e: Jovana Prusina
\nIzvor: Talas.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
LGBT+ zajednica se bori kako za to da bude prihva\u0107ena, tako i za to da bude prepoznata od strane zakona dr\u017eave u kojoj \u017eivi. Kada govorimo o borbi za slobodu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":10554,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,148,115,28,506],"class_list":["post-11973","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-diskriminacija","tag-gej-parada","tag-srbija","tag-talas-rs"],"yoast_head":"\n