Abi Stajn je odrastala u porodici hasidskih Jevreja i nije imala pojma da trans ljudu postoje – samo je bila sigurna da je devojka.<\/p>\n
Kada je Abi Stajn javno otkrila da je trans osoba, konzervativna hasidska zajednica ostala je u potpunom \u0161oku. Abini roditelji, direktni potomci Baala \u0160em Tova, osniva\u010da hasidskog judaizma, smatrali su je prvoro\u0111enim sinom i videli je kao budu\u0107eg rabina – ali ona uporno tvrdila da je devojka.<\/p>\n
Moj otac je rabin i za njega je to \u0161to ima sina velika stvar. Stalno bi mi govorio da je, posle pet devoj\u010dica, gotovo odustao od de\u010daka, te da mu to mnogo zna\u010di. Tokom detinjstva sam gotovo ose\u0107ala krivicu – ose\u0107anje tipa: “\u017dao mi je, ali ne mogu da ti pru\u017eim to \u0161to \u017eeli\u0161”.<\/p>\n
Nisam znala da postoje ljudi poput mene, ali znala sam \u0161ta ose\u0107am – naprosto sam sebe videla kao devoj\u010dicu.<\/p>\n
Ponekad po\u017eelim da sam imala nekog transfobi\u010dnog u\u010ditelja, jer bi tako saznala da postoje trans osobe. U hasidskoj zajednici se o njima nikad nije pri\u010dalo.<\/p>\n
Tokom detinjstva me je odr\u017eala ma\u0161ta.<\/p>\n
Sa \u0161est godina sam po\u010dela da sakupljam novinske ise\u010dke o organima za transplantaciju – plu\u0107ima, bubrezima, srcu i sli\u010dno. U mojoj glavi, plan je bio jednostavan: jednog dana \u0107u oti\u0107i kod lekara, pokazati mu impresivnu kolekciju novinskih ise\u010daka, i onda \u0107e on izvr\u0161iti transplantaciju \u010ditavog tela i tako me pretvoriti u devojku.<\/p>\n
Kada sam malo porasla, shvatila sam da to nije realno, pa sam nado\u0161la na slede\u0107u zamisao: tra\u017ei\u0107u to od Boga. Odrasla sam u veoma pobo\u017enoj porodici i u\u010deni smo da je Bog svemo\u0107an.<\/p>\n
Stoga sam sa pet godina napisala molitvu koju sam izgovarala svake no\u0107i: “Sveti tvor\u010de, sada idem da spavam i izgledam kao de\u010dak. Preklinjem te, kada se probudim ujutro, \u017eelim da budem devojka. Znam da ti mo\u017ee\u0161 da uradi\u0161 sve \u0161to po\u017eeli\u0161 i da ti ni\u0161ta nije te\u0161ko…<\/p>\n
“U\u010dini\u0161 li to, obe\u0107avam da \u0107u biti dobra devoj\u010dica. Obla\u010di\u0107u samo najskromniju ode\u0107u. Dr\u017ea\u0107u se svih zapovesti namenjenih devojkama.<\/p>\n
“Kada porastem, bi\u0107u najbolja supruga. Pomaga\u0107u suprugu da prou\u010dava Toru danono\u0107no. Kuva\u0107u najbolja jela za njega i moju decu. O Bo\u017ee, pomozi mi.”<\/p>\n
Nikad nisam \u010dula za zajednicu u kojoj je rodna segregacija ve\u0107a nego u hasidskoj – a detaljno sam prou\u010dila zajednice u kojima je ona prisutna.<\/p>\n
Postoje \u010dak neke hasidske zajednice na severu Njujorka u kojima se mu\u0161karcima i \u017eenama nala\u017ee da hodaju razli\u010ditim stranama ulice – to je danas najbli\u017ee modelu isto\u010dnoevropskog jevrejskog \u0161tetla (sela) iz 19. veka.<\/p>\n
Od trenutka kada krenete u pred\u0161kolsko, polovi se u potpunosti razdvajaju. De\u010dacima i devoj\u010dicama se govori da se ne igraju zajedno.<\/p>\n
Iako se u jevrejskom pravu ne brani to da se grlite ili dr\u017eite za ruku sa sestrom ili majkom, dok sam ja odrastala to se ipak smatralo ne\u010dim \u0161to hasidski de\u010daci ne treba da rade.<\/p>\n
Nikad nikog nisam videla nagog. Nisam znala da moje sestre i ja imamo druga\u010dije delove tela tamo dole. O tome se nije pri\u010dalo.<\/p>\n
I pored toga, kada sam imala \u010detiri godine, bila sam izuzetno ljuta na svoje intimne delove. Nisam ih ose\u0107ala kao deo sebe. To veoma sna\u017eno ose\u0107anje ni danas ne umem da objasnim.<\/p>\n
U to vreme, mama bi mi pripremila kupku i pustila me da se igram s igra\u010dkama u kadi.<\/p>\n
Dr\u017eala je malu tacnu sa zihernadlama u ormari\u0107u pored umivaonika i ja bih se iskrala, uzela te zihernadle i ubadala odre\u0111eni deo svog tela.<\/p>\n
Nikoga ne bih podsticala da to \u010dini, ali \u017eelela sam da on oseti bol, gotovo kao da sam ga ka\u017enjavala.<\/p>\n
Jednom prilikom me je majka zatekla kako to radim i potpuno je poludela. Ne se\u0107am se \u0161ta je ta\u010dno rekla, ali slede\u0107e je bilo jasno: “Ti si de\u010dak i treba da se pona\u0161a\u0161 kao de\u010dak, i nemoj da si ikad rekao ne\u0161to \u0161to bi to dovelo u pitanje.”<\/p>\n
Sa tri godine, hasidski de\u010daci odlaze na prvo \u0161i\u0161anje, koje se zove up\u0161erin, i tada dobijate bo\u010dne lokne, koje se zovu pajos. To je prva fizi\u010dka odlika koja svetu – kao i vama – saop\u0161tava da ste de\u010dak.<\/p>\n
Nisam \u017eelela da se \u0161i\u0161am. Satima sam histerisala. “Ho\u0107u da imam dugu kosu! Za\u0161to moje sestre mogu da imaju dugu kosu, a ja ne?”<\/p>\n
Sa trinaest godina sam obele\u017eila svoju bar micvu, kada se od de\u010daka postaje zreo mu\u0161karac – i to je bilo veoma te\u0161ko.<\/p>\n
Gajim neke lepa se\u0107anja na to, kao \u0161to je \u017eurka i silni pokloni, ali koncept toga da sam “sada mu\u0161karac” bio je zaista problemati\u010dan. Ose\u0107ala sam da je to proslava koju ne treba da slavim.<\/p>\n
Ako vas zanima koliko je zaista izolovana hasidska zajednica, evo: sve do dvanaeste godine, smatrala sam da je ve\u0107ina ljudi na svetu jevrejske nacionalnosti, te da je ve\u0107ina Jevreja ultraortodoksna – a ni\u0161ta od toga nije ta\u010dno.<\/p>\n
Uzmite, recimo, pop kulturu devedesetih – Britni Spirs ili Sajnfelda – ja nisam imala pojma da oni postoje.<\/p>\n
Nisam govorila engleski do svoje dvadesete, ve\u0107 samo jidi\u0161 i hebrejski. U \u0161koli smo samo u\u010dili abecedu i kako da napi\u0161emo svoje ime i adresu, a to je sve skupa trajalo od \u010detvrtog do osmog razreda, po jedan \u010das dnevno – pa je i taj \u010das razdeljivan na engleski i matematiku. Matematika je i\u0161la samo do deljenja brojeva, a nauku ili istoriju, osim jevrejske, nikad nismo ni u\u010dili.<\/p>\n
Dok sam odrastala od mene se o\u010dekivalo da jednog dana postanem u\u010ditelj ili rabinski sudija.<\/p>\n
Ako vodi\u0161 sinagogu ili predaje\u0161 u \u0161koli u hasidskoj zajednici te zovu rabinom, bez obzira na to da li si zvani\u010dno postavljen ili ne – ali ja sam, zapravo, \u017eelela da budem postavljena. Iz nekoliko razloga.<\/p>\n
Delom zato \u0161to sam \u017eelela ta\u010dno da znam protiv \u010dega se bunim – borba s mojim \u017eenskim identitetom podrazumevala je da preispitujem sve \u0161to su mi rekli o veri i Bogu. U \u0161koli su me prozvali “ko\u0161er buntovnikom”.<\/p>\n
Istovremeno, drugi deo mene se nadao da \u0107e, budem li se istinski posvetila tome, sva ose\u0107anja o sopstvenom bi\u0107u na \u010dudesan na\u010din nestati.<\/p>\n
Sa 16 godina sam se posvetila jevrejskom misticizmu, zvanom Kabala. Tu sam se prvi put srela s religioznim tekstom koji je potvr\u0111ivao moje postojanje.<\/p>\n
U studiji ljudske du\u0161e iz 16. veka po imenu Vrata reinkarnacije, pro\u010ditala sam: “Katkad \u0107e se mu\u0161karac reinkarnisati u telu \u017eene, a \u017eena \u0107e se na\u0107i u mu\u0161kom telu”.<\/p>\n
Zbog toga sam se ponadala da mo\u017eda ipak nisam luda.<\/p>\n
Iako sam znala da sam, zapravo, \u017eena, u\u0161la sam u ugovoreni brak, kao i svako u hasidskoj zajednici. Rodite se, jedete, di\u0161ete i stupite u brak sa osamnaest.<\/p>\n
Moji roditelji su to organizovali. Mlada je morala da poti\u010de iz rabinske dinastije i dr\u017ei se istih pravila odevanja, koja su u mojoj porodici ekstremno neobi\u010dna – do te mere da je na svetu postojalo verovatno samo izme\u0111u 20 i 50 prihvatljivih devojaka.<\/p>\n
Frajdi i ja smo zajedno proveli 15-20 minuta, a onda smo se verili. Nismo se opet sreli sve do ven\u010danja, godinu dana kasnije.<\/p>\n
Sve je u po\u010detku i\u0161lo kako treba. Dopadala mi se, ona je sjajna \u017eena, veoma pametna i puna ljubavi. Vodili smo izvrsne razgovore, nikad se nismo sva\u0111ali. Kad je re\u010d o ugovorenim brakovima, na\u0161 je bio savr\u0161en.<\/p>\n
Bio je to prvi put da \u017eivim s nekom \u017eenom i dobro sam se ose\u0107ala. Volela je modu i kad bismo i\u0161le u kupovinu mogla sam da zami\u0161ljam sebe na njenom mestu i pomislim: “Oh, \u0161ta da kupim?”<\/p>\n
Hasidski mu\u0161karci nose crnu i belu ode\u0107u, gotovo bez ikakve mogu\u0107nosti izbora. \u017dene mogu malo vi\u0161e da \u0161araju, mada je sve to skromno, a neke boje, kao \u0161to su crvena i ru\u017ei\u010dasta, nisu dozvoljene.<\/p>\n
Ali kada je Frajdi zatrudnela zaista mi je postalo te\u0161ko. Kao da se sve – pol, vera, moja porodica, moj sin – obru\u0161ilo na mene i po\u010delo da me udara.<\/p>\n
Pitanje pola kao da mi je udaralo \u0161amare, toliko je bilo prisutno – kakvu ode\u0107u \u0107emo kupiti za bebu, da li \u0107emo ga obrezati na osmi dan – morali smo se baviti njime svake sekunde.<\/p>\n
Ro\u0111enje mog sina je kona\u010dno presudilo. \u017delela sam da svom detetu pru\u017eim najbolji mogu\u0107i \u017eivot, ali kako sam to mogla da u\u010dinim ako, sa svojih dvadeset godina, nisam imala pojma \u0161ta zna\u010di “dobar \u017eivot”?<\/p>\n
Stoga sam oti\u0161la na internet.<\/p>\n
Znala sam da postoji mesto pod tim imenom, mesto na kom je mogu\u0107e povezati se sa drugim ljudima i informisati se. Toliko je pa\u017enje posve\u0107eno tome da nau\u010dimo kako da se slu\u010dajno ne pove\u017eemo na internet, da sam saznala sve o be\u017ei\u010dnom internetu i Guglu.<\/p>\n
Pozajmila sam tablet od prijatelja i sakrila se u kabini u toaletu tr\u017enog centra koji je imao besplatan vaj-faj.<\/p>\n
Prvo sam potra\u017eila da li de\u010dak mo\u017ee nekako da postane devoj\u010dica – na hebrejskom, u to vreme nisam govorila engleski – i na prvoj ili drugoj stranici rezultata pretrage na\u0161la se stranica o transrodnim osobama sa Vikipedije. Tada sam prvi put videla taj pojam i shvatila da ima jo\u0161 ljudi koji se ose\u0107aju kako ja.<\/p>\n
Zamislite da se borite s nekim fizi\u010dkim ili emocionalnim problemom, i onda odete kod lekara ili terapeuta koji vam, prvi put u \u017eivotu, ka\u017ee: “O, to \u0161to ose\u0107ate se nazive XYZ i evo \u0161ta mo\u017eete da u\u010dinite kako bi vam bilo bolje, kako biste na\u0161li svoje mesto u svetu.”<\/p>\n
Slede\u0107e \u010dudesno otkri\u0107e je bilo to da postoji onlajn zajednica ljudi koji su napustili ultraortodoksne i hasidske zajednice i koji ne samo da su to pre\u017eiveli, ve\u0107 im je \u017eivot uspe\u0161an.<\/p>\n
Nekoliko nedelja kasnije, prestala sam da budem religiozna. Ne verujem da je mnogo ljudi to primetilo, po\u0161to sam naizgled i dalje \u017eivela pobo\u017enim \u017eivotom, ali prestala sam da pazim na sve – recimo, po\u010dela sam da koristim telefon na \u0161abat… radila sam sve \u0161to drugi ne bi primetili.<\/p>\n
Moja \u017eena je bila prva osoba u zajednici s kojom sam progovorila o ovome, oko \u0161est meseci nakon sinovljevog obrezivanja.<\/p>\n
Nisam napustila brak. Godinu dana smo poku\u0161avali da ga spasemo, ali moju biv\u0161u je njena porodica naterala da me ostavi. Doslovce su je odvele od mene. \u017divela sam u na\u0161em stanu jo\u0161 nekoliko nedelja, u nadi da \u0107e se ona i moj sin vratiti.<\/p>\n
A onda sam se privremeno preselila kod roditelja. Kada sam rekla ocu da sam ateista, kazao je: “\u0160ta god da se desi, ti si i dalje moje dete.”<\/p>\n
Kada sam shvatila da nema \u0161anse da \u017eivim sa svojim sinom sve vreme, shvatila sam da zajednica nema vi\u0161e \u0161ta da mi pru\u017ei.<\/p>\n
Napustiti zajednicu je isto \u0161to i emigrirati – ne samo u novu zemlju, ve\u0107 na novi kontinent. U novi vek. Kao da putujete kroz vreme!<\/p>\n
Odjednom sam se obrela u svetu u kom postoji beskrajan izbor ode\u0107e i hrane. Kupila sam svoj prvi par farmerki i crveno-belu kariranu ko\u0161ulju. Mu\u0161ka moda mi nikad nije i\u0161la.<\/p>\n
Jezik je bio najve\u0107a prepreka, po\u0161to, kad odrastate u Njujorku, ljudi od vas o\u010dekuju da govorite engleski.<\/p>\n
Tokom tri godine nisam o svom polu progovorila ni sa kim iz porodice. Rekla sam to svom ocu 11. novembra 2015, nekoliko meseci nakon \u0161to sam zapo\u010dela sa hormonskom terapijom.<\/p>\n
Ocu je trebalo oko sat vremena samo da razume \u0161ta mu govorim, a u tome je uspeo zahvaljuju\u0107i izvesnim religioznim spisima koje sam mu pokazala – me\u0111u kojima je bio i onaj o mu\u0161kim i \u017eenskim du\u0161ama koji sam otkrila prou\u010davaju\u0107i Kabalu, jevrejski misticizam.<\/p>\n
Otac je priznao da postoje trans osobe, \u0161to je bilo sjajno, po\u0161to mnoge fundamentalisti\u010dke verske zajednice to ne priznaju.<\/p>\n
Zatim je rekao: “Tebi treba neko u kome obitava Sveti duh, da ti ka\u017ee jesi li zaista trans.”<\/p>\n
Moja reakcija je bila slede\u0107a: “Mislim da su dva terapeuta i jedan lekar sasvim dovoljni.”<\/p>\n
Ali on se o\u010dito nije slagao s tim i nekoliko minuta kasnije mi je prakti\u010dno rekao da nikad vi\u0161e ne\u0107e progovoriti sa mnom.<\/p>\n
U tom trenutku sam bila veoma povre\u0111ena. Ali istina je da sam, pre nego \u0161to sam otvoreno progovorila o sebi, ve\u0107 tri godine provela izvan hasidske zajednice. Upisala sam se na koled\u017e i postala deo izuzetno naprednih i divnih jevrejskih i kvir zajednica – stoga nisam ostala bez prijatelja i raskol sa porodicom nije ugrozio moj \u017eivot.<\/p>\n
I dalje svake nedelje pi\u0161em poruke roditeljima – moj otac i moja majka uop\u0161te ne primaju tekstualne poruke – i razgovara\u0107u s njima onog dana kada onio budu spremni za to.<\/p>\n
Mojoj biv\u0161oj \u017eeni zabranjeno je da progovori sa mnom od trenutka kad smo se razveli. Moj sin je ljubav mog \u017eivota.<\/p>\n
Volim da se usredsredim na pozitivne stvari: umesto da razmi\u0161ljam o deset \u010dlanova porodice koji ne pri\u010daju sa mnom, bavim se onim dvoma koji pri\u010daju sa mnom. Ionako ve\u0107ina ljudi koje danas poznajem izvan hasidske zajednice ima samo dvoje bra\u0107e ili sestara, ako i toliko.<\/p>\n
\u017divot je, zapravo, bolji nego \u0161to sam mogla da zamislim. Ranije sam se prakti\u010dno stalno borila s depresijom. Otkako sam prestala da se krijem, nijedno jutro se nisam probudila misle\u0107i da nema razloga da se probudim. Pre tranzicije, bilo je dana kada sam se upravo tako ose\u0107ala.<\/p>\n
Biti otvoreno ono \u0161to jeste, biti trans, biti LGBTQ, zna\u010di \u017eiveti \u017eivot koji vredi slaviti, a ne samo \u017eiveti ga. Prelepo je.<\/p>\n
Ja sam prva osoba koja je u hasidskoj zajednici otvoreno rekla da je trans, ali kasnije se pojavio prili\u010dan broj takvih ljudi, za \u0161ta sam, naravno, okrivljena ja.<\/p>\n
Apsolutno smatram da treba da preuzmem neke zasluge – hasidska zajednica nikad vi\u0161e ne\u0107e biti ista.<\/p>\n
Autobiografija Abi Stajn se zove Kako sam postala Eva: moje putovanje od ultraortodoksnog rabina do transrodne \u017eene.<\/p>\n
Izvor: BBC na srpskom<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Abi Stajn je odrastala u porodici hasidskih Jevreja i nije imala pojma da trans ljudu postoje – samo je bila sigurna da je devojka. Kada je Abi Stajn javno otkrila […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11829,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[20],"tags":[426,216,117,29,79],"class_list":["post-11828","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-trans","tag-bbc-news","tag-izrael","tag-religija","tag-sad","tag-trans"],"yoast_head":"\n