Nedavno objavljena knjiga razgovora novinara D\u017eonatana Kota sa Suzan Sontag, “Ako knjige nestanu” (Clio, 2019), bila je povod da se jo\u0161 jednom sagleda ono \u0161to je ova intelektualka ostavila iza sebe.<\/p>\n
\u201cZa mene je najva\u017eniji onaj njen segment anga\u017emana koji stavlja kao glavni zadatak pred pisca da ispravlja krive drine u dru\u0161tvu i bude glas onih koji trpe poni\u017eenja i nepravde\u201d, rekao je izdava\u010d Zoran Hamovi\u0107.<\/p>\n
Knjiga je rezultat dvanaesto\u010dasovnog razgovora izme\u0111u Suzan Sontag i D\u017eonatana Kota, tada\u0161njeg urednika evropskog izdanja \u010dasopisa \u201cRoling stoun\u201d (Rolling Stone). Intervju je zapo\u010det februara 1978. u Parizu, gde je D\u017eonatan ve\u0107 dobio tri sata materijala, sasvim dovoljno za intervju u svom magazinu, ali mu je Suzan predlo\u017eila da nastave razgovor kada ona do\u0111e u Njujork, \u0161to se i dogodilo pet meseci kasnije. Oktobra 1979. \u201cRoling Stoun\u201d je objavio tre\u0107inu Kotovog intervjua. Integralnu verziju on je izdao u formi knjige tek 35 godina kasnije (2013) i devet godina nakon Suzanine smrti.<\/p>\n
Kako je Zoran Hamovi\u0107 naveo na promociji knjige odr\u017eane u \u010detvrtak uve\u010de u biblioteci \u201cZlatno runo\u201d (bio je to jedan od retkih kulturnih doga\u0111aja koji nije otkazan zbog korone), sve \u0161to je Suzan Sontag radila kao pisac, scenarista, dramaturg ili reditelj, ostavilo je dubokog traga, ali za njega je najva\u017eniji njen dru\u0161tveno-politi\u010dki anga\u017eman.<\/p>\n
\u2013 To je onaj deo gde ona kao glavi zadatak stavlja pred pisca, pred sebe, da ispravlja krive drine u dru\u0161tvu, da podse\u0107a one koji su mo\u0107ni na ono \u0161ta jeste pravda i ono gde pojedinac trpi. Ona se odredila prema svim krizama koje su se doga\u0111ale, izme\u0111u ostalih i prema Vijetnamskoj krizi, bila je jedan od usamljenih glasova koji je dao priliku ameri\u010dkoj javnosti da vidi stvari sa druge strane, ona je jedna od onih koja u masi ustaje i svojim imenom i integritetom govori da ne mora da bude sve tako kako mislite ili kako vas neko predodre\u0111uje da mislite. Stoga je jedna od najve\u0107ih anga\u017eovanih intelektualca 20. veka i u tom kontekstu njena zvezda i dalje vrlo intenzivno svetli. Lako se mo\u017eemo identifikovati s njom i dan danas. Suzan je bila osoba koja je pomerala granice slobode i zbog toga \u0107e je svi pamtiti, posebno obespravljeni. Bila je glas onih koji su trpeli poni\u017eenja i nepravde. Verujem da danas svi lako mo\u017eemo da se solidari\u0161emo ili prosto da stanemo na tu stranu i ka\u017eemo, da i mi moramo da progovaramo o onima koji glasa, na\u017ealost, nemaju. To nam je svima blisko i to dobro znamo. Zato je ona neko ko i dan danas uti\u010de na na\u0161u misao i mi se na nju oslanjamo i mogu da ka\u017eem da ve\u010deras ne govorimo o njoj, ve\u0107 govorimo o sebi a samo se podse\u0107amo onoga \u0161to je ona \u010dinila \u2013 poru\u010dio je Zoran Hamovi\u0107.<\/p>\n
Milan Vlaj\u010di\u0107, filmski i knji\u017eevni kriti\u010dar, izjavio je da je Suzan Sontag imala unutra\u0161nju moralnu amplitudu i da nikada nije podlegala pritiscima.<\/p>\n
\u2013 Kada je umrla, \u201cGardijan\u201d je objavio nekrolog sa naslovom \u201cOti\u0161la je tamna dama ameri\u010dke intelektualne scene\u201d. Autor \u010dlanka je napomenuo da intelektualna Amerika nju nikada nije prihvatila, da Sontagova nikada nije pripadala vladaju\u0107im kulturnim krugovima. Bila je samostalni borac, \u017eena samuraj \u2013 naveo je Vlaj\u010di\u0107.<\/p>\n
Osvrnuo se i na njene dnevnike, tako\u0111e nedavno objavljene u Srbiji (\u201cKao svest upregnuta u telo\u201d, Slu\u017ebeni glasnik, 2019), posthumno izdate u Americi uz saglasnost njenog sina. U njima je na kraju stalno pominjala Brodskog, koji je za nju bio \u201ckatedrala\u201d.<\/p>\n
\u2013 Osamdesetih godina dala je intervju \u201cNjujork tajmsu\u201d gde je, na pitanje ko su joj uzori, odgovorila: Valter Benjamin i Hana Arent, od savremenih Pol Gudman i Donald Bartelme, a van ameri\u010dkog podru\u010dja, one koje pratim su Italo Kalvino, Danilo Ki\u0161, \u0110er\u0111 Konrad i Luisa Valensuela \u2013 podsetio je Vlaj\u010di\u0107.<\/p>\n
Suzan Sontag je, prema njegovim re\u010dima, bila neverovatno radoznala osoba koja je hrabro nosila sa svojom bole\u0161\u0107u (1975. prvi put joj je dijagnostikovan rak dojke). Kao te\u0161ko bolesna boravila je u opkoljenom Sarajevu 1992. i ukupno je sedam puta posetila grad, \u201cmoralno pogo\u0111ena \u0161to je jedan grad usred Evrope bombardovan sa raznih brda\u201d. Tamo je re\u017eirala i predstavu \u201c\u010cekaju\u0107i Godoa\u201d.<\/p>\n
\u2013 I\u0161la je u Hanoj 1968. na poziv vijetnamske vlade i u \u201cEskvajeru\u201d (Esquire) objavila pri\u010du. Napisala je da je to zemlja velike kulture i specifi\u010dnog stila \u017eivota, naslutila je \u0161ta se de\u0161ava u njenoj domovini i nije napisala direktno, ali je poru\u010dila Amerikancima da ne ulaze tamo gde su Francuzi ve\u0107 bili i osramotili se. Zvani\u010dna Amerika ju je prezrela. Hteli su da je uhapse. U jednom od svojih poslednjih intervjua, 2003. je gostovala na radiju, u programu gde se razgovara sa \u010ditaocima. Polovinu od ta tri sata potro\u0161ila je da se brani i obja\u0161njava za\u0161to je i\u0161la u Vijetnam. Govorila je da je bila protiv toga da ljudi ginu ali ta osrednja Amerika joj ni dan danas nije oprostila \u2013 istakao je Vlaj\u010di\u0107.<\/p>\n
Miroljub Stojanovi\u0107, filmski kriti\u010dar, publicista i urednik izdava\u0161tva u Filmskom centru Srbi\u0458e, nazvao je Suzan Sontag jednom od najve\u0107ih \u017eenskih intelektualnih ikona 20. veka, \u201cpo vrsti politi\u010dke anga\u017eovanosti, moralnoj odgovornosti i intelektualnoj te\u017eini mo\u017eda jedini adekvatni intelektualni i stvarala\u010dki pandan Meri Makarti i jedna od retkih intelektualaca na ameri\u010dkom tlu koja je \u017eestoko osudila ameri\u010dki intervencionizam\u201d.<\/p>\n
Ova knjiga razgovora izme\u0111u Sontagove i D\u017eontana Kota govori o mnogostranosti njene stvarala\u010dke li\u010dnosti. Bila je filozof, esejista, profesor, pisac, romanopisac, pisac kratkih pri\u010da, libreta i scenarija, filmskih i pozori\u0161ni reditelj\u2026 No, kao usud njene karijere Stojanovi\u0107 isti\u010de pitanje Suzaninog politi\u010dkog anga\u017emana.<\/p>\n
\u2013 Ne radi se samo o ratu u Vijetnamu, ona je bila jako prisutna na ameri\u010dkoj akitivisti\u010dkoj sceni feministi\u010dkim i radikalnim politi\u010dkim kritkama ameri\u010dkog establi\u0161menta i u ne malo navrata se vrlo zamerala ameri\u010dkom dru\u0161tvu, mo\u0107nicima i zvani\u010dnicima. To je u\u010dinila i posle tragedije od 11. septembra kada se brutalno obru\u0161ila na njih i njihova pre\u0107utkivanja i zata\u0161kavanja \u2013 objasnio je Stojanovi\u0107.<\/p>\n
Ova knjiga trasira put za na\u0161u mogu\u0107u percepciju Suzan Sontag kao jedne fantasti\u010dne stvarala\u010dke li\u010dnosti koja ima toliko mnogo toga da nam ka\u017ee, dodao je.<\/p>\n
Recimo, zanimljiv je njen feministi\u010dki stav: odbila je da bude feministinja, ali je branila sve principe feminizma. Nije bila na strani rodnih studija, \u017eenskog pisma kao \u017eanra, govorila je da nema mu\u0161kih i \u017eenskih pisaca, samo pisaca, bila je \u201crodona\u010delnik teorije antid\u017eenderovskog pristupa stvarala\u0161tvu\u201d. Zalagala se za depolitizaciju i dezideologizaciju ameri\u010dkog kulturnog prostora, za stvaranje oblika stvarala\u0161tva koje nije du\u017eno nikome, ni svom dru\u0161tvu.<\/p>\n
\u2013 Krajnje je vreme da se zaista pozabavimo njenim intelektualnim nasle\u0111em na onoj razini gde je jako malo stvarala\u010dkih li\u010dnosti a ona to zaslu\u017euje \u2013 poru\u010dio je Miroljub Stojanovi\u0107.
\nNaslov knjige Ako knjige nestanu odra\u017eava atmosferu intervjua i, kako je D\u017eonatan Kot to napisao u predgovoru, najdirljivije izra\u017een intelektualni kredo Suzan Sontag, a odnosi se na njeno \u201cPismo Borhesu\u201d iz 1996:<\/p>\n
\u201cRekli ste da literaturi dugujemo gotovo sve \u0161to jesmo i \u0161to smo bili. Ako knjige nestanu, istorija \u0107e nestati, nesta\u0107e i ljudski rod. Sigurna sam da ste u pravu. Knjige nisu samo proizvoljni zbir na\u0161ih snova i na\u0161eg se\u0107anja. One nam tako\u0111e daju obrazac duhovne kontemplacije. Neki ljudi misle da je \u010ditanje samo vid bekstva: bekstvo iz \u201estvarnog\u201c svakodnevnog sveta u imaginarni svet, svet knjiga. Knjige su mnogo vi\u0161e. One su na\u010din da budemo \u010dove\u010dniji\u201d.<\/p>\n
Suzan Sontag ro\u0111ena je 1933. u Njujorku. Bila je pisac, filozof, profesor i polit\u010dki aktivista. Pisala je o fotografiji, kulturi, medijima, bolestima, ratovima, ljudskim pravima, komunizmu i levi\u010darskoj ideologiji. Smatrala je da je bela rasa rak ljudske istorije koji je uni\u0161tavao autonomne civilizacije \u0161irom sveta.<\/p>\n
Sa 17 se udala za pisca Filipa Rifa i u osmogodi\u0161njem braku rodila sina Dejvida. Pisala je da je ve\u0107 sa 15 godina bila svesna svojih lezibjskih sklonosti. Od 1959. \u017eivela je sedam godina sa Marijom Irenom Fornes a od 1989. sve do smrti 2004. bila je u vezi sa fotografkinjom Eni Libovic. Preminula je od leukemije u 72. godini u Njujorku. Sahranjena je na Monparnasu u Parizu.<\/p>\n
Izvor: Nova.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nedavno objavljena knjiga razgovora novinara D\u017eonatana Kota sa Suzan Sontag, “Ako knjige nestanu” (Clio, 2019), bila je povod da se jo\u0161 jednom sagleda ono \u0161to je ova intelektualka ostavila iza […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11497,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[16,21,12],"tags":[127,34,495,29,28],"class_list":["post-11496","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","category-lezbos","category-umetnost","tag-knjizevnost","tag-lezbos","tag-nova-rs","tag-sad","tag-srbija"],"yoast_head":"\n