Kako su \u0161und i pinap uticali na to da se gej i biseksualne \u017eene ne ose\u0107aju usamljeno.<\/p>\n
Kada je Rivi Hatkin \u0161kolska drugarica ponudila da joj pozajmi ne\u0161to za \u010ditanje, sigurno je delovalo kao bezazlen znak pa\u017enje. Bilo je to po\u010detkom \u0161ezdesetih godina, u Montrealu, neposredno nakon \u0161to se Hatkinova udala, u svojoj 21. godini \u017eivota. U to vreme, kako ka\u017ee, brak je bio \u201ejedini na\u010din da \u017eena nekako iza\u0111e iz svoje ku\u0107e\u201c.<\/p>\n
Drugarica joj je pozajmila knjigu sa pohotnim koricama, a zatim slede\u0107u, i slede\u0107u \u2013 imala je \u201emilione\u201c primeraka, prise\u0107a se Hatkinova, sa sli\u010dnim \u201epredivnim\u201c koricama i sugestivnim sloganima: \u201e\u017eena sumraka\u201c, \u201ezabranjena ljubav\u201c, \u201enedozvoljena strast\u201c. Kada se Hatkinova navukla na \u0161tivo, drigarica joj se poverila: \u201eMislim da sam i ja takva\u201c.<\/p>\n
Hatkinova priznaje da je isprva bila prestravljena. Potom zbunjena. Kona\u010dno, zapitala se da li, ruku na srce, i sama nije \u201etakva\u201c. Nedugo zatim, dve drugarice su postale ljubavnice; Hatkinova je napustila mu\u017ea i njih dve su zapo\u010dele zajedni\u010dki \u017eivot.<\/p>\n
Ne zavr\u0161i se svaki prvi susret sa lezbejskim petpara\u010dkim pri\u010dama takvim preobra\u017eajem. Ali za mnoge \u017eene pedesetih i \u0161ezdesetih godina, ova tanana papirna izdanja odigrala su klju\u010dnu ulogu, a ponekad su i sa\u010duvale \u017eivote. Me\u0111u njihovim stranicama krio se dokaz da nisu u potpunosti same na ovom svetu. \u201eTo je bio period nezamislive otu\u0111enosti \u2013 mnoge od nas su odrastale misle\u0107i da smo same u tome\u201c, ka\u017ee spisateljica Ketrin V. Forest, koja je 2005. godine uredila antologiju lezbejskih petpara\u010dkih pri\u010da. \u201eTe su knjige bile kao voda u pustinji.\u201c<\/p>\n
Drogerije i knji\u017eare na aerodromima \u0161irom Amerike prili\u010dno su nesputano prodavale lezbejske vikend romane. Ovi naslovi su prodavani naporedo sa pri\u010dama o invazijama vanzemaljaca i nacisti\u010dkim zlo\u010dinima. Vikend romane su krasili nakin\u0111ureni naslovi, upadljive korice i slogani koji su obe\u0107avali \u010ditaocima razli\u010ditu razonodu: od \u201eseksualnih zamki ma\u010dkica na odmoru\u201c do letimi\u010dnog uvida u \u201eintimne seksualne potrebe 900.000 mladih ameri\u010dkih udovica\u201c.<\/p>\n
Izdava\u010di verovatno nikada nisu imali nameru da ove knjige zavr\u0161e u rukama \u017eena na koje \u0107e ovo \u0161tivo lako uticati, pogotovo ne one koje su se bavile temom lezbejske ljubavi. Preokret u izdava\u0161tvu koji se dogodio \u010detrdesetih godina pro\u0161log veka, omogu\u0107io je da milioni jeftinih knjiga u mekom povezu zavr\u0161e u d\u017eepovima vojnika \u2013 kao demokratski na\u010din da se zabave trupe, \u0161to \u0107e promeniti na\u010din na koji su ljudi posmatrali knjige u mekom povezu. Petpara\u010dka fikcija je bio krajnji rezultat. Knjige su nudile onoliko \u201emasnih\u201c pod\u017eanrova koliko je bilo seksualnih sklonosti, namenjene mu\u0161karcima koji su se vratili iz rata. Bile su jeftine i potro\u0161ne, tako da ih se publika nakon \u010ditanja lako mo\u017ee ratosiljati. Ipak, najpopularnije me\u0111u njima su prodavane u stotinama hiljada, pa \u010dak i milionima primeraka \u2013 i mnoge od njih su bile lezbejske pri\u010de.<\/p>\n
Roman Women\u2019s Barracks (\u017denske kasarne) autorke Tereske Tores iz 1950. godine, \u010desto se navodi kao prvi primer knjige lezbejskog \u017eanra, koji je podstakao obljavljivanje stotine drugih. Inspirisan li\u010dnim iskustvima iz rata, roman govori o vatrenim aferama koje su se odigravale izme\u0111u mu\u0161kobanjastih oficirki i \u017eenstvenih podre\u0111enih. Prodat je u oko 2,5 miliona primeraka i na\u0161ao se na 244. mestu najprodavanijih knjiga do 1975. godine, uprkos \u010dinjenici da je u vi\u0161e dr\u017eava zabranjivan zbog nemoralnog sard\u017eaja.<\/p>\n
Roman Spring Fire (Prole\u0107ni oganj) autorke Merid\u017eejn Miker, objavljen je dve godine kasnije pod pseudonimom Vin Peker, prodat je u neverovatnih 1,5 miliona primeraka, dok je roman The Sixth Man (\u0160esti \u010dovek) autora D\u017eesa Sterna (mu\u0161karca) proveo 12 nedelja na listi bestslera Njujork Tajmsa. Ove knjige su u\u0161le u \u017ei\u017eu javnosti zbog velikih tira\u017ea, pa su dospele i na liste najboljih knjiga, i to u prili\u010dno ozbiljnim novinama. Godine 1952, jedan od kriti\u010dara koji je pisao za Tajms okarakterisao je knjigu \u201eCena soli\u201c (The Price of Salt) autorke Kler Morgan (pseudonim spisateljice Patri\u0161e Hajsmit) kao \u201eprili\u010dno nezanimljivu\u201c \u2013 iako skoro sigurno nije potpadao pod ciljnu \u010ditala\u010dku publiku. (Po ovoj knjizi snimljen je britanski film \u201eKarol\u201c iz 2015. godine.)<\/p>\n
Lezbejska ljubav je bila popularna tema u vikend romanima zato \u0161to \u010ditalac \u201edobija dve nemoralne \u017eene po ceni jedne\u201c, kako je septembra 1965. godine jedan od pisaca objasnio Njujork Tajmsu. Mo\u017eda je tako bilo sa mnogim \u010ditaocima \u2013 jer je sigurno zna\u010dajan deo knjiga bio homofobi\u010dan poput korica koje su ih krasile. Sa radnjama sme\u0161tenim u \u017eenske spavaonice ili zatvore, dobar deo ovih romana naizgled je govorio o \u201eistinitim doga\u0111ajima\u201c, o kojima su pisali mu\u0161karci pod \u017eenskim pseudonimima i svoja dela plasirali mu\u0161koj \u010ditala\u010dkoj publici kao jeftinu zabavu i razonodu.<\/p>\n
Me\u0111utim, pedesetak naslova napisale su \u017eene \u2013 za \u017eene. Akademik Ivon Keler ove romane karakteri\u0161e kao \u201eprolezbejske\u201c, nasuprot zastupljenijih \u201ema\u010do avantura\u201c. Upravo su ti prolezbejski romani promenili \u017eivote \u017eena i odoleli zubu vremena \u2013 poput knjiga Merid\u017eejn Miker, Valeri Tejlor, Artemis Smit i En Benon. Ovi autori su pisali za \u017eene i to je bilo o\u010digledno. \u201eNadala sam se da \u0107e moje knjige sti\u0107i do \u017eena i da \u0107e ih one \u010ditati\u201c, ka\u017ee Benonova, autorka koja se pribli\u017eava svom devedesetom ro\u0111endanu i koja zadobija najve\u0107e po\u0161tovanje u okviru ovog \u017eanra. \u201eNisam bila sigurna u svoje ume\u0107e, u mogu\u0107nost da doprem do \u010ditalaca, ili pak u to koliko \u0107e knjige biti rasprostranjene da bih mogla da se nadam da \u0107e nekome pomo\u0107i. Ali mi je ta zamisao zacelo bila na umu.\u201c<\/p>\n
Kako ka\u017ee, jedva da je mislila o svojoj mu\u0161koj \u010ditala\u010dkoj publici, pa ju je \u0161okirao izdava\u010dev izbor naslovne ilustracije. Likovi u knjigama su bili slo\u017eeni i trodimenzionalni, dok su na koricama zavr\u0161avale raspu\u0161tenice ili mu\u0161kara\u010de, napumpane i preterano na\u0161minkane. \u201eTakve ilustracije su s namerom birane kako bi lascivnim sadr\u017eajem namamile mu\u0161karce\u201c, tvrdi Benonova \u2013 a to je bilo daleko od njene prvobitne zamisli. Me\u0111utim, da ih toliki broj mu\u0161karaca nije kupovao, mo\u017eda ne bi bile tako \u0161iroko prihva\u0107ene ili zapale u ruke onih kojima su bile najpotrebnije, ka\u017ee autorka.<\/p>\n
Iako je Benonova pisala lezbejske petpara\u010dke romane namenjene lezbejkama i biseksualkama, priznavanje homoseksuanosti bilo je nezamislivo. Udala se za in\u017eenjera nedugo nakon \u0161to je diplomirala na Univerzitetu u Ilinoisu, zatim je napisala svoju prvu knjigu Odd Girl Out (Devojka koja odska\u010de) u svojoj 22. godini, u svom domu u predgra\u0111u u Pensilvaniji. Objavljena je pod pseudonimom. (Devoja\u010dko prezime joj je bilo Veldi; Benon je izabrala prezime sa spiska klijenata svog mu\u017ea.)<\/p>\n
Kako Benonova ka\u017ee, isprva se nadala da \u0107e joj takve knjige pomo\u0107i da pokrene knji\u017eevnu karijeru. \u201eSmatrala sam da umem da pi\u0161em i \u017eelela sam time da se bavim, a odnekle sam morala da po\u010dnem. Bila sam neupu\u0107ena kao \u0161to smo svi tada bili\u201c, ka\u017ee kroz smeh. Roman Odd Girl Out bi\u0107e drugi po redu najprodavaniji naslov njenog izdava\u010da za 1957. godinu. Pokrenuo je serijal od \u0161est knjiga, kasnije poznat kao Beebo Brinker Chronicles (Hronike Bibo Brinker), koji je naslovljen po harizmati\u010dnoj glavnoj junakinji koja sa 18 godina dolazi u Njujork gde otkriva sebe i svoju mu\u0161kobanjastu lezbejsku stranu.<\/p>\n
U najboljem slu\u010daju ove knjige nisu bile samo dokaz da lezbejke postoje, ve\u0107 da mogu biti ponosne onime \u0161to jesu i onime \u0161to \u017eele. Me\u0111utim, nije svaka knjiga imala afirmativan, niti toliko radikalan pristup. One koje su pisali mu\u0161karci nisu iskreno te\u017eile tome da dopru do \u010ditateljki, a ni autorke nisu ni\u0161ta manje bile pod uticajem i zahtevima svojih izdava\u010da, koji su ih primoravali da pri\u010dama ne dodeljuju sre\u0107an kraj. Tvrdili su da \u010ditaoci ne \u017eele da takve \u017eene budu sre\u0107ne i ispunjene ostvarenjem svojih lezbejskih neobaveznih ljubavnih pohoda. Tako su junakinje dobile tragi\u010dne sudbine: bacale su se sa visokih zgrada, odricale se sopstvene seksualnosti, raskidale veze nakon \u010dega bi padale u o\u010daj. \u010cak i autori koji su imali najbolje namere nisu uspevali da izbegnu pritisak ovakvih zahteva. Benonova ka\u017ee da je u vreme kada je ona pisala, pritisak malo popustio. Od nje se makar nije zahtevalo da usmrti svoje glavne junakinje, mada je sre\u0107an kraj delovao skoro nedosti\u017eno.<\/p>\n
S jedne strane, knjige su davale potvrdu u onolikoj meri koliko su \u201epriznavale postojanje lezbejki\u201c. S druge, nisu ostavljale mnogo prostora za nadu. \u201eJunakinje su bile nesre\u0107nije od Sartrovih, pa i omra\u017eenije.\u201c<\/p>\n
Ovi romani ostavili su dvojako nasle\u0111e. Prvo su ukazali na to da postoji nada i zajedni\u0161tvo u lezbejskoj zajednici. Kao drugo, doprineli su tome da se pokrene tradicija objavljivanja knji\u017eevnosti na temu lezbejstva. Premda su u tome pomogle Bibo, Lora, Stiven, Karol, i mnoge druge tragi\u010dne heroine koje su bile osu\u0111ene na samoubistvo, patnju, smrt deteta ili brak, isto se ne mo\u017ee re\u0107i za mnoge od njihovih \u010ditateljki. Umesto toga, ove tu\u017ene pri\u010de postale su podstrek za njihov li\u010dni sre\u0107an kraj.<\/p>\n
Benonova se nije ponovo udavala \u2013 umesto toga, posvetila se svom akademskom radu. Svoje knjige do\u017eivljava kao alternativni \u017eivot koji je za sebe skrojila na stranicama, kao \u201esitne doga\u0111aje i do\u017eivljaje koje bih volela da sam sama pro\u017eivela. Na neki na\u010din su postale izduvni ventil, koji je, kada se osvrnem, mo\u017eda pre trebalo pro\u017eiveti umesto \u0161to su ostale deo ma\u0161te. U neku ruku, ti izleti su mi pru\u017eali utehu. S druge strane, \u010dinilo mi se da su van mog doma\u0161aja, kao ne\u0161to \u0161to posmatrate kroz prozorsko okno, ali ne mo\u017eete da u\u010destvujete zbog prepreke koja se nalazi ispred vas. Moje knjige su bila mesta koja sam uvek mogla da posetim, ali u kojima nikada nisam mogla da \u017eivim.\u201c<\/p>\n
Autor: Nata\u0161a Frost
\nIzvor: atlasobscura.com \/ laguna.rs
\nPrevod: Aleksandra Brankovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako su \u0161und i pinap uticali na to da se gej i biseksualne \u017eene ne ose\u0107aju usamljeno. Kada je Rivi Hatkin \u0161kolska drugarica ponudila da joj pozajmi ne\u0161to za \u010ditanje, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11391,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[16,12],"tags":[127,34,29],"class_list":["post-11390","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","category-umetnost","tag-knjizevnost","tag-lezbos","tag-sad"],"yoast_head":"\n