“Razlog zbog kojeg sam hteo da po\u010dinim samoubistvo bila je porodica. Razlog zbog kojeg to nisam u\u010dinio je – isto porodica. To zvu\u010di kontradiktorno, ali tako je bilo”, ka\u017ee Pavle Radovanovi\u0107. Danas to izgovara samouvereno i sa sme\u0161kom, ali \u010dini se da je svaki njegov veliki potez u \u017eivotu potekao iz pri\u010de o de\u010daku koji se s 13 godina u Srbiji suo\u010dava sa svojom seksualno\u0161\u0107u i jedini izlaz vidi u samoubistvu. Ta pri\u010da nije jedina, naprotiv, jedna je od mnogih – i va\u017eno je da je \u010dujete.<\/p>\n
Slu\u010daj koji je nedavno uzburkao srpsku javnost bio je samoubistvo Stojadina Lazi\u0107a (40) “usled konstantnog maltretiranja motivisanih homofobijom”. Organizacija “Da se zna” je nakon toga pokrenula protest “Mr\u017enja ubija” kako bi se skrenula pa\u017enja na polo\u017eaj LGBT zajednice u dru\u0161tvu i problem suicidalnih tendencija me\u0111u tom populacijom. Ipak, bez ve\u0107eg odjeka – suicid u gej zajednici jo\u0161 je tabu tema, iako je procena da svaki deseti gej mladi\u0107 u Srbiji razmi\u0161lja o samoubistvu.<\/p>\n
Doktorska disertacija “Suicidalno pona\u0161anje homoseksualno orijentisanih mladi\u0107a” psiholo\u0161kinje Jelene Srdanovi\u0107 Mara\u0161 iz 2013. do danas je jedino nau\u010dno istra\u017eivanje u Srbiji na ovu temu, mada je iznelo alarmantne podatke: da u Srbiji 9% homoseksualno orijentisanih mladi\u0107a starosti izme\u0111u 18 i 26 godina trenutno razmi\u0161lja o samoubistvu, dok 4% ima razra\u0111en plan samoubistva i u neposrednom je riziku.<\/p>\n
“U radu sa drugim LGBT osobama, shvatio sam da je dosta mojih vr\u0161njaka u nekom momentu razmi\u0161ljalo o samoubistvu kao re\u0161enju. Ja sam se s tim suo\u010dio kad sam imao 13 godina, i trebalo je vreme da shvatim da nisam jedini koji je prolazio kroz to”, ka\u017ee Pavle Radanovi\u0107, nekada\u0161nji aktivista i SOS volonter Centra Srce za prevenciju suicida, a u razgovoru za NOIZZ otkriva s kakvim se mislima on sam suo\u010davao.<\/p>\n
Imao sam 13 godina i hteo sam da se obesim<\/strong><\/p>\n Pavle je odrastao u jednom malom mestu u Srbiji. Imao je 13 godina kad je po\u010deo da pomi\u0161lja da je “druga\u010diji”.<\/p>\n “Pre svega moram da naglasim da dolazim iz manje sredine, od tri, \u010detiri hiljade stanovnika, i to nekako vidim kao faktor u svojoj pri\u010di. Jednostavno, ne poznaje\u0161 nijednu drugu osobu koja je kao ti i onda po\u010dne\u0161 da razmi\u0161lja\u0161 o tome koliko si zapravo druga\u010diji. \u010cuje\u0161 da su takvi ljudi bolesni, da to postoji na Zapadu, ali kod nas nije ok. U porodici isto imaju manje-vi\u0161e stav “ubi, zakolji”… Ok, mo\u017eda moja porodica nije bila ba\u0161 toliko o\u0161tra, ali nije bila ni podr\u017eavaju\u0107a prema tome. Smatrala je homoseksualnost bole\u0161\u0107u”, uvodi me Pavle Radanovi\u0107 u svoju pri\u010du.<\/p>\n Iznenadio me je \u0161to se ni na trenutak nije premi\u0161ljao da li \u0107e je podeliti. Zna koliko je va\u017ena. Uostalom, i sam je kasnije radio kao aktivista i SOS volonter Centra Srce za prevenciju suicida i pomagao ljudima koji su prolazili kroz sli\u010dne probleme. Mo\u017eda zato govori brzo, u dahu, kao da je te re\u010di mnogo puta ponovio… Mo\u017eda i samom sebi.<\/p>\n “Taj proces, kad sam nekako skontao svoju seksualnost, kod mene se de\u0161avao kad sam imao 13. Tad upadam u ne\u0161to \u0161to sad mogu da prepoznam kao duboku depresiju. Ceo moj \u017eivot svodio se na to da sam odlazio do \u0161kole i vra\u0107ao se ku\u0107i, gde sam se zaklju\u010davao u svoju sobu. Niko nije znao u tom momentu. To je pre svega bila unutra\u0161nja borba samospoznaje – ko sam, \u0161ta sam… Bio mi je potreban momenat da mogu da ka\u017eem: ‘Ok, ja sam gej’. Ja sam bio svestan toga , ali mi je trebalo vremena da to priznam \u010dak i sebi. I bio sam sam u tome. No, to je onaj period adolescenata kad roditelji nisu smatrali da je mnogo stra\u0161no to \u0161to se ja zaklju\u010davam u sobu da budem sam. Ne mogu ni da njih tu krivim, da li je trebalo da prepoznaju o \u010demu se radi ili ne. Pa razmislite, de\u010dak je, ima 13 godina, zatvara se u sobu, postoji toliko razli\u010ditih obja\u0161njenja… A ja sam pisao opro\u0161tajna pisma i razmi\u0161ljao o tome kako sebi da oduzmem \u017eivot”, ka\u017ee Pavle. Tu prvi put pravi kratku pauzu za uzdah. “Hteo sam da se obesim. Imao sam napisana pisma za svakog \u010dlana moje porodice gde obja\u0161njavam zbog \u010dega, kako i gde se ja bukvalno izvinjavam zbog tog \u010dina.”<\/p>\n Po mom pogledu, \u010dini se, shvata da takve re\u010di tra\u017ee dalje obja\u0161njenje, bilo kakvo, pa mi s dana\u0161njim iskustvom i odgovaraju\u0107om distancom u odnosu na to \u0161to mu se doga\u0111alo, daje dodatan okvir.<\/p>\n “Ok, to je negde 2003. godina, a ‘bladi prajd’ se desio 2001. i sva\u0161ta ne\u0161to se tu \u010dulo. Ti po\u010dinje\u0161 da razmi\u0161lja\u0161 o tome da si bolestan, naravno da nisi, ali ti ima\u0161 13 godina i slu\u0161a\u0161 druge. Pritom ne dolazi\u0161 do odobravanja niti dru\u0161tva niti porodice… Da, po\u010dne\u0161 da razmi\u0161lja\u0161 o tome da oduzme\u0161 sebi \u017eivot”, izgovara klimaju\u0107i glavom.<\/p>\n Taj period preispitivanja i gu\u0161enja u mra\u010dnim mislima kod Pavla je trajao nekoliko meseci. Konstantno je gubio na kila\u017ei i sve vi\u0161e vremena provodio u samo\u0107i.<\/p>\n “A onda sam jedno jutro ustao, i to je zanimljivo, jer sam posle saznao da osobe naj\u010de\u0161\u0107e razmi\u0161ljaju o samoubistvu u jutarnjim satima, a ja sam tad stao sam sa sobom i rekao: ‘Dobro, ovo vi\u0161e ne vodi ni\u010demu. Ili \u0107e\u0161 izvr\u0161iti samoubistvo i prestati da postoji\u0161, ili \u0107e\u0161 nastaviti da \u017eivi\u0161 i bude\u0161 to \u0161to jesi’. I u tom momentu sam znao da ne mogu da la\u017eem, ne mogu da budem neiskren i ne mogu da se ceo \u017eivot pretvaram da sam ne\u0161to \u0161to nisam. \u017delja za \u017eivotom bila je ujedno i \u017eelja za mojim ‘autovanjem’.To ne zna\u010di da sam to uradio u istom momentu, nego sam prosto rekao sebi ko sam i \u0161ta sam i pomirio se s tim.”<\/p>\n Posle toga je, ka\u017ee, postepeno po\u010deo da se razotkriva bliskim prijateljima, ali je ipak s posebnim uzbu\u0111enjem i nadom do\u010dekao odlazak na studije filozofije u Novom Sadu.<\/p>\n “Porodica je do\u0161la malo kasnije, i to zbog ideja da \u0107u biti izba\u010den iz ku\u0107e, da \u0107e me odbaciti. Autovao sam se sa 20. Tad sam krenuo na fakultet i postao nekako finansijski nezavistan. Mislim da LGBT osobe \u010desto razmi\u0161ljaju o tome kako \u0107e ih, ako to priznaju roditeljima, oni izbaciti iz ku\u0107e. I meni je bilo ok da se ja prvo osamostalim, pa \u0107u im re\u0107i. Bilo mi je ekstremno bitno da se odvojim i oti\u0161ao sam u Novi Sad, ba\u0161 zato \u0161to tamo nikog nisam poznavao. Hteo sam sam da upoznam druge ljude i da upoznam sebe kao gej osobu. Trebalo mi je to i coming out je do\u0161ao posle mog odlaska na faks i upoznavanja drugih osoba kao \u0161to sam ja. Osoba koje su prihva\u0107ene i osoba koje me razumeju i od kojih sam dobijao i podr\u0161ku”, prise\u0107a se Pavle.<\/p>\n Vra\u0107am ga na pitanje o porodici i tome kako su njegovi to prihvatili do kraja…<\/p>\n “Roditelji su mi sada najve\u0107a podr\u0161ka koju imam. U smislu da se \u010dak i \u0161alimo na taj ra\u010dun, da je to samo jedna od \u010dinjenica toga ko sam ja i \u0161ta sam. Najvi\u0161e na svetu volim svoje roditelje i to je do\u0161lo posle autovanja i posle te te\u0161ke pri\u010de. Nikad im nisam pokazao pisma, ali su znali da sam razmi\u0161ljao o samoubistvu, znali su da sam posle bio volonter Srca i da sam se bavio tom temom, i da sam se bavio tom temom zato \u0161to sam i sam razmi\u0161ljao o tome. Kada sam se autovao, i moji roditelji su po\u010deli da prolaze kroz razli\u010dite faze, a u jednom momentu mi je majka rekla: ‘Nemoj slu\u010dajno da si poku\u0161ao sebi da oduzme\u0161 \u017eivot, u tom slu\u010daju \u0107u i sama to uraditi’. Vezala je svoj \u017eivot za mene, \u0161to mi je bio najve\u0107i dokaz koliko sam voljen zapravo”, nasme\u0161io se i zasuzio u isto vreme.<\/p>\n Faktor porodice<\/strong><\/p>\n I prema re\u010dima doktorke Srdanovi\u0107 Mara\u0161, porodica je u osnovi problema, ali i u osnovi re\u0161enja, kada govorimo o suicidnim tendencijama LGBT populacije. Naime, porodi\u010dni odnosi u direktnoj su vezi sa depresijom, kao glavnim uzro\u010dnikom suicidalnih tendencija.<\/p>\n “Ja sam istra\u017eivanje Suicidalno pona\u0161anje homoseksualno orijentisanih mladi\u0107a radila 2010-2011. godine. Uzorak je bio veoma mali, imala sam 55 mladi\u0107a koji su homoseksualne orijentacije i kontrolnu grupu s otprilike isto toliko ljudi. Rezultati su pokazali da su mladi\u0107i koje sam posmatrala depresivni i da je ta depresivnost kod njih izra\u017eenija u odnosu na kontrolnu grupu, da imaju manji stepen samopo\u0161tovanja i da su u ve\u0107em riziku da ispolje neki oblik suicidalnog pona\u0161anja. Izme\u0111u ostalog, pratila sam u kakvim porodicama odrastaju i ono \u0161to se pokazalo je da oni svoju porodicu do\u017eivljavaju kao manje funkcionalnu u odnosu na kontrolnu grupu. Zna\u010di, oni svoju porodicu do\u017eivljavaju kao mesto koje nije bezbedno, koje nije sigurno, gde nema dovoljno topline i emotivne razmene. Procena porodi\u010dne funkcionalnosti direktno uti\u010de na depresivnost, koja je glavni faktor za suicid. Ako adolescent svoju porodicu procenjuje kao nebezbedno mesto, to vodi ve\u0107oj depresivnosti i ni\u017eem stepenu samopo\u0161tovanja, a time i ve\u0107em riziku za suicidalnu ideaciju”, isti\u010de Srdanovi\u0107 Mara\u0161.<\/p>\n Njene zaklju\u010dke potvr\u0111uju i brojne studije na globalnom nivou, ra\u0111ene na mnogo ve\u0107im uzorcima. Family Acceptance Project koji su sproveli stru\u010dnjaci s Univerziteta u San Francisku pokazao je da su mlade LBGT osobe (do 20. godine), zbog odbijanja i nerazumevanja porodice tokom adolescencije 8,4 puta sklonije da poku\u0161aju samoubistvo; \u0161est puta sklonije ka te\u017eem obliku depresije; 3,4 puta sklonije da koriste nedozvoljene supstance ili drogu; 3,4 puta sklonije neza\u0161ti\u0107enim seksualnim odnosima i be\u017eanju od ku\u0107e, u pore\u0111enju sa vr\u0161njacima iz porodica koje imaju visok stepen prihvatanja, ili nizak nivo porodi\u010dnog odbijanja prema LGBT srodnicima.<\/p>\n “Moje iskustvo je da jeste va\u017ena porodica i na\u010din na koji se porodica nosi s informacijom da je njihovo dete ima seksualnu orijentaciju druga\u010diju od heteroseksualne. Za prihvatanje te vrste informacija porodicama je potrebno vreme, svaka ima svoj tempo, a u mom istra\u017eivanju se videlo da nije bilo porodica koje su bile ekstremno odbacuju\u0107e prema svojoj deci. \u0160to je super podatak, porodice vremenom ipak uspeju da se adaptiraju na tu \u010dinjenicu i da naprave novi na\u010din funkcionisanje”, tvrdi doktorka Srdanovi\u0107 Mara\u0161. Ali, tu je jo\u0161 jedan va\u017ean faktor. “Sredina u kojoj se adolescenti nalaze – postoje sredine koje su manje prihvataju\u0107e i one koje su vi\u0161e prihvataju\u0107e. Rade\u0107i s mladima, ja bih nekad osetila da ja kao profesionalac vi\u0161e ne mogu da budem dovoljna podr\u0161ka. Ono \u0161to treba toj mladoj osobi je interakcija s vr\u0161njacima, mesto gde \u0107e mo\u0107i slobodno da istra\u017euje svoj seksualni identitet. U Novom Sadu sada postoje takva mesta”, ka\u017ee doktorka Srdanovi\u0107 Mara\u0161.<\/p>\n \u0160ta je re\u0161enje?<\/strong><\/p>\n Mada \u0107e mnogi ovaj problem staviti u kontekst atmosfere u srpskom dru\u0161tvu kojom i dalje vladaju predrasude i netolerancija, suicidne tendencije LGBT mladih prepoznate su kao problem na globalnom nivou i u razli\u010ditim pravcima se tra\u017ee modeli prevencije.<\/p>\n “Za mene je pouka tog istra\u017eivanja koliko je va\u017eno, kada su LGBT mladi u pitanju, da profesionalci budu senzibilisani i \u0161ta sve treba da prate i gledaju neke stvari kako bi reagovale na pravi na\u010din. Ne mislim samo na profesionalce kao \u0161to su psiholozi, psihijatri, terapeuti, ve\u0107 na sve odrasle osobe koje rade sa decom, ljude koji su vaspita\u010di u nekim ustanovama. To je tema koja je va\u017ena i u kontekstu edukacije. Kolege iz organizacije “Iza\u0111i” i ja smo u Novom Sadu po\u010deli da se bavimo time i edukovali veliki broj profesionalaca koji su u kontaktu s mladima. Va\u017eno je da prepoznaju stvari, ali postoji i toliko faktora koji uti\u010du na mentalno zdravlje mlade osobe. Jedan od njih koji se 30-ak godina pojavljuje u svim istra\u017eivanjima je dobar kontakt sa makar jednom odraslom osobom. To ne mora biti roditelj, mo\u017ee i biti nastavnik engleskog s kojim se ta mlada osoba ose\u0107a sigurno u komunikaciji. To je jedan od pravaca u kojem mo\u017eemo da razmi\u0161ljamo”, ka\u017ee Srdanovi\u0107 Mara\u0161.<\/p>\n Studije koje su se bavile mladim LGBT osobama u \u0161kolama pokazale su da na situaciju pozitivno uti\u010de postojanje “gej-strejt” udru\u017eenja, odnosno vr\u0161nja\u010dkih grupa u kojima mladi sara\u0111uju i u\u010de se toleranciji. Neke druge studije akcenat stavljaju na zakone koji se ti\u010du LGBT populacije – legalizacija istopolnih brakova u SAD povezana sa zna\u010dajnim smanjenjem broja poku\u0161aja samoubistva me\u0111u LGBT mladima. Mo\u017eda smo dru\u0161tvo koje je jo\u0161 daleko od takvih poteza, ali postoji li ne\u0161to \u0161to mi sami mo\u017eemo i u\u010dinimo svet bar malo boljim i lak\u0161im za \u017eivot?<\/p>\n Pitala sam Pavla Radanovi\u0107a \u0161ta iz dana\u0161nje perspektive misli da bi najvi\u0161e pomoglo ljudima koji se suo\u010davaju s mislioma o samoubistvu.<\/p>\n “Da se vi\u0161e slu\u0161amo. Svako svakoga. \u017divimo u ubrzanom vremenu i ponekad je potrebno samo da zastanemo i da pitamo osobu kako se ona ose\u0107a; da li postoji ne\u0161to o \u010demu \u017eeli da pri\u010da. Mislim da se o tome najvi\u0161e radi”, smatra Pavle. “Ali problem s tim je \u0161to osoba koja postavi takvo pitanje mora da bude spremna da \u010duje odgovor, jer taj odgovor \u010desto ne\u0107e biti ‘e, dobro sam’.”<\/p>\n #NOTJUSTAMOOD<\/strong><\/p>\n Sa ciljem da doprinesemo tome da se patnja od depresije i drugih mentalnih poreme\u0107aja, kao i njihovo le\u010denje, isteraju iz mraka u kom ih ve\u0107ina i dalje \u010duva, NOIZZ je, u pet zemalja u kojima postoji fran\u0161iza, pokrenuo me\u0111unarodnu kampanju #NOTJUSTAMOOD. U okviru nje razgovaramo sa ekspertima i onima koji pate od ovih poreme\u0107aja, objavljujemo intervjue i ispovesti ljudi iz Srbije, Poljske, Nema\u010dke, Slova\u010dke i Ma\u0111arske, nadaju\u0107i se da \u0107e ove pri\u010de pomo\u0107i, jer je spas samo jednog ljudskog \u017eivota vredniji od svega drugog.<\/p>\n Ukoliko \u017eeli\u0161 da i tvoja pri\u010da bude objavljena, opi\u0161i nam svoje iskustvo borbe sa depresijom ili opi\u0161i pri\u010du svog prijatelja i po\u0161alji nam je na adresu notjustamood@noizz.rs ili je podeli na dru\u0161tvenim mre\u017eama sa oznakom #notjustamood. A ukoliko ose\u0107a\u0161 da ti je potrebna pomo\u0107, ali nisi siguran kako da je dobije\u0161, na kraju teksa ima\u0161 sve servisne informacije na ovu temu.<\/p>\n —————————————————————————–<\/p>\n KAKO POTRA\u017dITI POMO\u0106<\/strong><\/p>\n Ako nisi siguran kome se obratiti za pomo\u0107, a boji\u0161 se da mo\u017eda pati\u0161 od depresije, postoje brojne mogu\u0107nosti za dijagnostiku, pomo\u0107 i, ukoliko je potrebno, le\u010denje.<\/p>\n Za po\u010detak, imaj na umu da je tvoj lekar op\u0161te prakse u mogu\u0107nosti da te uputi stru\u010dnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka le\u010denju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne mo\u017ee\u0161 tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pru\u017eaju dijagnosti\u010dke i terapijske usluge za depresiju.<\/p>\n – Stru\u010dnjaci za mentalno zdravlje kao \u0161to su psihijatri i psiholozi<\/p>\n – Klinike i Centri za mentalno zdravlje<\/p>\n – Klini\u010dki socijalni radnik<\/p>\n – Psihijatrijska bolnica sa odeljenjima i ambulantom<\/p>\n – Ambulanta dr\u017eavne bolnice<\/p>\n – Privatne klinike<\/p>\n – Lokalna medicinska i \/ ili psihijatrijska dru\u0161tva<\/p>\n PRVA POMO\u0106<\/p>\n Psihocentrala<\/p>\n Crnogorska 2\/16, Savski Venac, Beograd<\/p>\n Telefon: 064 2288885<\/p>\n Email: kontakt@psihocentrala.com<\/p>\n Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedni\u010dkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https:\/\/www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomo\u0107 pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i “prvu pomo\u0107” u borbi s depresijom.<\/p>\n Centar Srce<\/p>\n Telefon: 0800-300-303<\/p>\n Email: vanja@centarsrce.org.<\/p>\n Centar \u201cSrce\u201d sa sedi\u0161tem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pru\u017eanjem emotivne podr\u0161ke osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomo\u0107 je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se mo\u017ee na\u0107i dosta informacija i za osobe koje razmi\u0161ljaju o samobistvu i za one koji \u017eele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja slu\u017ei kao podr\u0161ka, ali sadr\u017ei i li\u010dni plan podr\u0161ke.<\/p>\n Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarevi\u0107<\/p>\n Vi\u0161egradska 26, Beograd<\/p>\n Centrala 011\/3636400<\/p>\n Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva<\/p>\n Telefon: 011\/7777000<\/p>\n Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je ove godine u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarevi\u0107. Na telefonski broj 011\/7777000 mogu se javiti oni koji pomi\u0161ljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima \u0107e razgovarati stru\u010dnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.<\/p>\n Institut za mentalno zdravlje<\/p>\n Palmoti\u0107eva 37, Beograd; telefon: 011\/3307 500<\/p>\n Paunova 2; telefon: 011\/2666 166, 011\/2664 555<\/p>\n Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolni\u010dku i vanbolni\u010dku delatnost iz oblasti za\u0161tite i unapre\u0111enja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, klini\u010dke neurofiziologije i psihofarmakologije. Pravo na le\u010denje na Institutu za mentalno zdravlje imaju svi gra\u0111ani Republike Srbije, a minimum neophodne dokumentacije koju je potrebno imati je:<\/p>\n \u2013 overena zdravstvena knji\u017eica,<\/p>\n \u2013 uput za specijalisti\u010dki pregled od lekara nadle\u017enog Doma zdravlja.<\/p>\n \u2013 za pacijente koji nisu iz Beograda, uput mora biti overen od strane nadle\u017ene komisije.<\/p>\n Specijalisti\u010dki konsultativni pregledi bolesnika sprovode se svakog radnog dana, na dve lokacije, u Institutu za mentalno zdravlje u Palmoti\u0107evoj 37 i u Paunovoj 2, od 8 do 20, bez prethodnog zakazivanja, ali uz obavezni prethodni uput lekara op\u0161te prakse beogradskih op\u0161tina ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije.<\/p>\n Hospitalno (stacionarno) le\u010denje bolesnika u Institutu za mentalno zdravlje sprovodi se na klini\u010dkim odeljenjima (Palmoti\u0107eva 37) ili u dnevnim bolnicama (Palmoti\u0107eva 37 i Paunova 2) uz neophodan uput regionalnog Zdravstvenog fonda o odobrenom bolni\u010dkom le\u010denju.<\/p>\n Izvor: Noizz.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" “Razlog zbog kojeg sam hteo da po\u010dinim samoubistvo bila je porodica. Razlog zbog kojeg to nisam u\u010dinio je – isto porodica. To zvu\u010di kontradiktorno, ali tako je bilo”, ka\u017ee Pavle […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11286,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,225,28,54],"class_list":["post-11285","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-noizz","tag-srbija","tag-zdravlje"],"yoast_head":"\n