Wake the neighbors, get the word out
\nCome on crank up the music, climb a mountain and shout
\nThis is life we\u2019ve been given, made to be lived out
\nSo la la la la live out loud\u201d<\/p>\n
Prili\u010dno je neverovatno, a u isti mah prikladno, da se toliko religiozne muzike napisane da prika\u017ee duhovno bu\u0111enje mo\u017ee lako protuma\u010diti i kao pesma o autovanju, u stilu filma “Sestre u akciji”. Uvek sam smatrao da su gorepomenuti stihovi iz hit pesme kantautora Stivena Kurtisa \u010cepmena, “Live Out Loud”, savr\u0161ena himna za bilo koju Paradu Ponosa, a isto bi se moglo re\u0107i i za “Amazing Grace” i njen refren ,,I once was lost, but now am found\u201d.<\/p>\n
Druga pesma se spominje pri po\u010detku dokumentarca Dejvida \u010carlsa Rodrigeza, “Gej hor duboki jug”. Spominje je glavni lik, Tim Silig, koji se autuje kao gej mu\u0161karac nakon \u0161to je 35 godina \u017eiveo na na\u010din za koji sada shvata da je la\u017e. Zbog otvorenosti o sopstvenoj orijentaciji, Silig biva proteran od strane Ju\u017ene Baptisti\u010dke Crkve gde je \u017eiveo i slu\u017eio, i mora da napusti svoju \u017eenu i decu, usput opravdano zamrzev\u0161i organizovanu religiju. Pa ipak, njegova ljubav prema gospel muzici i mo\u0107i koju ona nosi naterala ga je da nastavi da se bavi njome kao umetni\u010dki direktor Mu\u0161kog Gej Hora San Franciska (SFGMC), i da pored agresivnih kritika podstaknute Trampovim dolaskom na vlast 2016. godine, povede svoju grupu na turneju.<\/p>\n
Tako zvu\u010di premisa Rodrigezovog filma, koji deli svoj naslov na pola, prepoznav\u0161i neslaganje re\u010di ,,gej hor\u201d i ,,duboki jug\u201d. Kao \u0161to je re\u010deno na po\u010detku filma, u 33 dr\u017eave u Americi legalno je otpu\u0161tanje i izbacivanje LGBTQ+ ljudi na osnovu njihove orijentacije, a zakoni koji najvi\u0161e diskrimini\u0161u primenjuju se na jugu, naime HB1523 u Misisipiju i HB2 u Severnoj Karolini. Mo\u017eda po ugledu na odluku pijaniste crne rase dr. Donalda \u0160irlija da svira za rasisti\u010dke publike, koja je trebala da bude primarni fokus pro\u0161logodi\u0161njeg problemati\u010dnog dobitnika Oskara za najbolji film, ,,Zelena knjiga\u201d, Silig vodi SFGMC kroz sale u obe ozlogla\u0161ene dr\u017eave, a i Ju\u017enu Karolinu, Tenesi i Alabamu. Film se u po\u010detku \u010dini kao polemika sli\u010dna satiri\u010dnom remek-delu Peni Lejn ,,\u017diveo Sotona?\u201d, ali polako nas iznena\u0111uje tako \u0161to ilustruje jednu od njenih pesama, ,,You can’t judge a book by its cover\u201d, pokazav\u0161i da njenu poruku ne treba da prate samo ju\u017enja\u010dke publike ve\u0107 i sami peva\u010di. Kada \u010dlan hora D\u017eimi Vajt prizna koliko \u0107e ga boleti ako se njegov dugo otu\u0111eni otac ne pojavi na njihovom koncertu u D\u017eeksonu u Misisipiju \u2013 rodnom gradu njegovih roditelja \u2013 Silig ga podse\u0107a da je izrazito va\u017eno da ka\u017ee svojima koliko bi mu zna\u010dilo da se pojave, umesto da pretpostavi da ve\u0107 znaju. Na\u0161e pretpostavke, nagove\u0161tava film, \u0161ire ponor izme\u0111u na\u0161ih razli\u010ditih ideologija vi\u0161e nego bilo koja predrasuda.<\/p>\n
Jednostavno se potruditi da komuniciramo putem univerzalnog jezika umetnosti mo\u017ee biti neverovatno isceljuju\u0107e. Iako je pre vi\u0161e godina rekao da bi bilo bolje da se njegov sin nikad nije ni rodio, D\u017eimijev otac ipak dolazi na koncert, i ne mo\u017ee a da se ne nasmeje zajedno s publikom kada dreg kraljica izvu\u010de d\u017einovsku vilu iz njenog trikoa. Sme\u0161no je sme\u0161no. Ovaj susret je prvi od mnogih koji \u0107e oti\u0107i u neo\u010dekivano pozitivnom pravcu. Silig se \u010dini skoro razo\u010daranim kada se njegov intervju sa desni\u010darskom radio stanicom u Noksvilu zavr\u0161i tako \u0161to voditelj u ,,Make Radio Great Again\u201d majici hvali njegovu grupu zbog njihove poruke zajedni\u0161tva, nakon \u010dega \u0107e van emisije re\u0107i da su ju\u017enjaci koji se protive pokretu gej prava u ekstremnoj manjini. Porodica iz Alabame poziva dva \u010dlana hora na ve\u010deru u njihovom domu, insistiraju\u0107i da ,,vole sva\u010diju du\u0161u\u201d i da \u017eele da povedu \u0161to vi\u0161e ljudi sa sobom u raj (gde ta\u010dno su oni dobili svoje ekspres karte unapred je druga pri\u010da). Manje prijateljski nastrojen je kvir istori\u010dar D\u017eon Burford, koji smatra da je sama ideja o dobronamernoj turneji SFGMCa ,,bela\u010dki paternalizam i snishodljivost\u201d prema gej ju\u017enjacima koji se ose\u0107aju zapostavljeno. Silig se ne prepire s njim, osim \u0161to razjasni da to nije bila njegova namera, i da njegov hor svoj ume\u0107em namerava da dopre do \u201conih u sredini\u201d. <\/p>\n
Uz pomo\u0107 producenta D\u017eesija Mosa, \u010dija je razlju\u0107uju\u0107a Netflix dokumentarna serija \u201cPorodica\u201d prikazala dovoljno razloga za ukidanje bezbo\u017eno korumpiranog doga\u0111aja ,,National Prayer Breakfast\u201d, ,,Gej hor duboki jug\u201d nas izaziva da prihvatimo njegovu poruku punu nade u periodu kada su paranoja i cinizam sveprisutni. Taman kad sam bio na ivici da pripi\u0161em navodnu blagost razli\u010ditih dobronamernika \u010distoj ju\u017enja\u010dkoj gostoprimljivosti, Silig \u010dini ba\u0161 to u najboljoj i najriskantnijoj sceni u filmu, kada se sretne s pastorom Vilijamom Penderom ne bi li se dogovorili oko eventualnog nastupa SFGMC u njegovoj Baptisti\u010dkoj crkvi u Tenesiju. Iako mu je ideja o isklju\u010divanju neprijatna, pla\u0161i se negativne reakcije ukoliko njihov nastup bude ,,mirisao na demonstracije\u201d. Silig odgovara da on i njegova grupa ne \u017eele sa budu samo tolerisani, ve\u0107 da se njihova razli\u010ditost proslavlja, na \u0161ta \u0107e Pender re\u0107i da nije osetio \u017eelju da to uradi.<\/p>\n
Kao \u0161to je bilo o\u010dekivano, ve\u0107ina mrzitelja u filmu odbila je da poka\u017ee lice, od anonimnog pozivaoca koji je bljuvao grozote, do homofobi\u010dnog ministra u Noksvilu skoro postavljenog od strane biskupa ne bi li sklonio crkvu s progresivnog puta. Jedino ispred ,,Brown Chapel\u201d crkve u Selmi su mladi crnci iz zajednice razglasili svoje frustracije kameri, odbijaju\u0107i da prihvate da je dana\u0161nja bitka za LGBT+ gra\u0111anska prava ista ona koju su njihovi preci vodili pre 50 godina. Posebno tu\u017ena je ispovest jedne \u017eene s protesta koja je potisnula svoje fantazije o \u017eenama kada ih je njena crkva proglasila abominacijom. Iako Rodrigez ne zadire previ\u0161e duboko u na\u010dine na koje su \u010dlanovi hora pomirili njihovu veru i njihovu seksualnost, film \u0107e je ispri\u010dati kroz jednu od svojih najprodirnijih numera, ,,Lawd, How Come Me Heah?\u201d. Izvodi je Valerija Skot iz Oaklendovog Medjuvernog Gospel Hora, koji predstavlja mnoge teologije pod vo\u0111stvom Terens Kelija, i dobrovoljno se priklju\u010duju SFGMC na njihovom neposramljenom festivalu ljubavi.<\/p>\n
Stiven Koun, pisac i re\u017eiser \u010dija pri\u010da o autovanju i odrastanje u Ju\u017enoj Baptisti\u010dkoj Crkvi su ga naveli da stvori jedan od najboljih filmova ove decenije, \u201cMudra deca\u201d, jednom mi je rekao da je zajednica koja se nalazi u religiji ono \u0161to ga i dalje privla\u010di. Rodrigezov film predstavlja ovaj neverovatan ose\u0107aj zajednice scenom po srceparaju\u0107om scenom, namerno nikad ne spomenuv\u0161i predsednikovo ime ni njegove prosta\u010dke re\u010di. Umesto toga, vidimo izop\u0161tenog tinejd\u017eera Rajlija MekLeoda kako biva prihva\u0107en na koncertu dok hor peva ,,You Have More Friends Than You Know\u201d. Vidimo pastora Roba Lourija kako poku\u0161ava da ne zapla\u010de kada osamdesettrogodi\u0161nja parohijanka puna presrasuda promeni mi\u0161ljenje zahvaljuju\u0107i posete SFGMCa njenoj crkvi. Kupamo se u sjaju dreg kraljice E\u0161li Blou, \u010dija rodna tranzicija daje novo zna\u010denje njenom nastupu uz pesmu “I’m Changing”. I iako nema ponovnih sustreta porodice pra\u0107enih suzama radosnicama za Siliga, vidimo njegovu ushi\u0107enost kada prona\u0111e Baptisti\u010dku crkvu koja smatra njega i njegov hor vrednim proslave.<\/p>\n
Preplavljuju\u0107a pozitivnost u ovim snimcima je prosvetljuju\u0107a i ohrabruju\u0107a, a i ne malo za\u010du\u0111uju\u0107a, postavljaju\u0107i pitanje o tome gde netolerancija spava kada kamere nisu tu da podr\u017ee tako destruktivne zakone. Molimo se da je optimizam koji smo ovde imali prilike da vidimo, mogu\u0107i korak ka civilnom jedinstvu u Americi, nije samo na filmu.<\/p>\n