U uvodnoj sceni, dva prijatelja podmi\u0107uju Johana da, obu\u010den u rasko\u0161nu belu ven\u010danicu, pro\u0161eta ulicom njihovog malogra\u0111anskog i, po svojoj prilici, konzervativnog kom\u0161iluka. Kasnije otkrivamo da mu je to postala navika \u2013 da uradi bilo \u0161ta kako bi zaradio novac, da bi mogao da kupi kasete (audio) i tako pobegne od svoje sredine, makar i na trenutak, slu\u0161aju\u0107i svoj vokmen. Re\u010d je o prizoru koji neprimetno spaja strah od toga \u0161to smo druga\u010diji i zaneseno zami\u0161ljanje sveta u kom ne moramo nu\u017eno da se uklopimo, ve\u0107 drugi u\u010destvuju u na\u0161em poku\u0161aju da izrazimo sebe.<\/p>\n
Dodu\u0161e, poku\u0161aj pojedinca da izrazi sebe u osamdesetim godinama 20. veka, u Ju\u017enoj Africi, \u010desto se zavr\u0161avao njegovim razdvajanjem od vr\u0161njaka. Johan, kog igra Skalk Bezuidenhaut (momak koji je ina\u010de u pravom \u017eivotu stendap komi\u010dar sa loknastom kosom i brkovima, u svojoj rodnoj Ju\u017enoj Africi), biva regrutovan u trenutku kada Ju\u017ena Afrika obele\u017eava dvadeset godina od po\u010detka sukoba izme\u0111u dve susedne zemlje, Namibije i Angole, koji i dalje traje. Rat i mu\u0161kost se, isto kao i nekada, poimaju kao dve strane jednog nov\u010di\u0107a. Johan uvi\u0111a da postoji samo jedan na\u010din da pre\u017eivi strahotnu nacionalnu slu\u017ebu, a to je da postane Kanarinac \u2013 jedan od nekolicine mladih momaka koji \u010dine Ju\u017enoafri\u010dke odbrambene snage. Na svoje veliko olak\u0161anje, uspeva da ostvari svoju zamisao.<\/p>\n
Iako se on na\u0161ao van okvira svoje komfor zone, ubrzo se zbli\u017eava sa jo\u0161 dva Kanarinca \u2013 sna\u017enim Ludolfom (Germandt Geldenhuys) i plavokosim Volfgangom (Hanes Oto), koji dolazi sa sela. Njih trojica se me\u0111usobno zadirkuju i podr\u017eavaju jedan drugog, posebno u slu\u010daju kada bivaju verbalno zlostavljani od strane nadre\u0111enih.<\/p>\n
Jedan od pomenutih nadre\u0111enih je i mladi \u201ekaplar Kran\u010d\u201d (Beer Adriaanse), koji je dobio nadimak po svom obilnom konzumiranju poslastica od ovasa \u0161to ih je pravila Ludolfova majka za svog sina. Naziva regrute damama<\/em>, \u0161to je jedna od bla\u017eih uvreda koje on upu\u0107uje njima, dok im nekad pripisuje i kreativnije epitete povezane sa mu\u0161kim i \u017eenskim polnim organima. Brbljiv i vulgaran, kaplar je jedna verzija nekontrolisanog artiljerijskog narednika Hartmana iz Bojevog metka <\/em>(Full Metal Jacket<\/em>), koji je dorastao zadatku \u2013 zadatku u kom se slu\u017ei re\u010dima kao svojim glavnim oru\u017ejem kojim oduzima svu mu\u0161kost regrutima, iako su neki od njih postali otporniji nakon godina pre\u017eivljenog maltretiranja u srednjoj \u0161koli.<\/p>\n Tokom putovanja Kanarinaca i njihovog odsedanja kod porodica koje su ih ugostile, Johan i Volfgang \u010desto dele jednu sobu, a to dovodi do njihovog daljeg zbli\u017eavanja, \u0161to smirenog Johana razara. Rastrzan izme\u0111u sre\u0107e i o\u010dajanja, on poku\u0161ava da prihvati samog sebe, jer je uveren da \u0107e ga Bog kazniti zbog onoga \u0161to on silno \u017eeli.<\/p>\n Film Kanarinac <\/em>od samog po\u010detka izdvaja se iz gomile drugih. Odva\u017ena odluka da se scene snime iz samo jednog kadra, ili da deluju kao da su tako snimljene, jeste istovremeno i sre\u0107na okolnost, ali i prokletstvo. Direktor fotografije Kris Vermak (Chris Vermaak) slu\u017ei se svojim Stedikem, kako bi postigao ose\u0107aj koherentnosti u razgovoru. Tokom Johanove audicije kamera izvodi jedan, naizgled, nemogu\u0107i potez \u2013 privu\u010dena pevanjem deluje kao da prolazi kroz sto, \u0161to podse\u0107a na jednu sli\u010dnu, samo obrnutu, scenu iz filma Gra\u0111anin Kejn<\/em> (Citizen Kane<\/em>).<\/p>\n Premda se ne dovodi u pitanje ni izvanredan talenat Olvagena kao re\u017eisera, ni ve\u0161tina glumaca kojom se razme\u0107u na snimanju, neverovatno okretna kamera ume da postane smetnja, kada je re\u010d o jasnom ponavljanju pri snimanju stati\u010dne radnje dok prati neku vi\u0161e dinami\u010dnu radnju. U potpunosti isto ponavljanje va\u017ei i u sceni ru\u0161enja \u010detvrtog zida, koja bi bila delotvornija da je samo preciznije upotrebljena.<\/p>\n Jedna od nezaboravnih snimaka je tako\u0111e i jedan od najjednostavnijih \u2013 snimak iz bliza, u trajanju od svega jednog minuta. Snimak u \u010dijem je fokusu Johanovo lice, koje izra\u017eava sve \u0161to nam je potrebno da znamo i time poga\u0111a jednu su\u0161tinsku emotivnu nit kod ve\u0107ine gledalaca, ali ne kao scena silovanja filma Devi\u010dansko prole\u0107e <\/em>(The Virgin Spring<\/em>), Ingmara Bergmana. Jo\u0161 jedan pora\u017eavaju\u0107i trenutak ra\u0111a se iz opipljive tenzije izme\u0111u Johana i njegove sestre kad poku\u0161avaju, ali i ne uspevaju, da zapo\u010dnu ozbiljnu temu, sede\u0107i rame uz rame, dok kamera nema kud.<\/p>\n Naposletku, Kanarinac<\/em> bele\u017ei neke od najboljih gluma\u010dkih ostvarenja prikazanih u Afrikans igranom filmu (Afrikaans feature film<\/em>). Prvi put glumci ne zvu\u010de kao da su stvoreni za binu i, za razliku od skoro svake afrikans serije i igranog filma, uvodna scena ne prikazuje ljude koji se smeju nekom nepostoje\u0107em vicu. Oni su istog trena prepoznati kao li\u010dnosti duboko ukorenjene i reprezentativni predstavnici pravog sveta, \u010diji razgovori poseduju izvesnu obojenost i teksturu, zbog koje oni dobijaju na slojevitosti i pristupa\u010dnosti.<\/p>\n Bave\u0107i se nacionalizmom, religijom i seksualno\u0161\u0107u u okviru samo jednog filma ne prelazi u neosnovano samohvaljenje, ve\u0107 Olvagen i scenarista Karl-Johan Lingenfelder (Charl-Johan Lingenfelder) ostaju u neposrednoj blizini Johana, \u010dime nam pru\u017eaju odre\u0111en ose\u0107aj intimnosti dok se uporedo distanciraju od njega, kako bismo uvideli \u0161iri kontekst. On se nalazi u sredi\u0161tu pa\u017enje u svakoj pojedinoj sceni i upravo zbog perspektive u prvom licu, koja podrazumeva mno\u0161tvo fantazija u vidu muzi\u010dko-video zapisa, kod nas se pove\u0107ava empatija prema njemu.<\/p>\n Kristijan Olvagen je u\u010dinio da delo zapeva, \u010dija harmonija nalikuje onoj koju stvaraju i likovi njegovog filmskog ostvarenja.<\/p>\n Prevod: Ana Bojani\u0107<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2019\/12\/kanarinac1.jpg\")
<\/p>\nFilm mo\u017eete pogledati u subotu, 7. decembra u 17 \u010dasova u Velikoj sali Doma omladine Beograda<\/h1>\n