Iako su nam problemi s kojima se suo\u010davaju u javnosti i diskriminacije raznih vrsta najvidljivije i naj\u010de\u0161\u0107e prve asocijacije na LGBT+ zajednicu, emotivno najte\u017ea diskriminacija doga\u0111a se zapravo u krugu njihovih porodica.<\/p>\n
\u201eJa, Jelica \u017divkovi\u0107, izjavljujem da se ni po koju cenu ne\u0107u odre\u0107i svoje \u0107erke, samo zato \u0161to je odlu\u010dila da ne krije svoj \u017eivot sa onom koju voli\u201c. Tako je glasio oglas li\u010dne prirode objavljen tokom proteklog leta u listu Danas, koji je izazvao veliku pa\u017enju javnosti, ali i ostalih medija u zemlji i regionu.<\/p>\n
Oglasi sli\u010dne prirode posle toga bili su objavljeni u jo\u0161 nekoliko listova, a na kraju se ispostavilo da je re\u010d o kampanji organizacje \u201eDa se zna\u201c koja je imala za cilj da se kroz neku vrstu folklora koji je nama svojstven skrene pa\u017enja na probleme LGBT+ osoba, a najpre na pitanje (ne)odricanja od strane porodice.<\/p>\n
\u201e\u017deleli smo da svedemo pri\u010du na konkretne ljude, konkretna lica, konkretne hrabre mame i tate koje \u0107e svojim imenom i prezimenom stati javno na stranu svoje dece. Podigli smo \u2019pra\u0161inu\u2018 u javnosti, imali priliku da, zajedno sa agencijom McCann koja je celu kampanju sa nama osmislila, \u0161irokom auditorijumu predstavimo ponosne mame i tate, i na kraju krajeva \u2013 jedna mama je postala i aktivistkinja i odr\u017eala neverovatan govor na ovogodi\u0161njem Prajdu\u201c, isti\u010de Stefan \u0160paravalo iz organizacije \u201eDa se zna\u201c.<\/p>\n
On ocenjuje, budu\u0107i da je Srbija i dalje prete\u017eno homofobi\u010dno dru\u0161tvo, da diskriminacije unutar porodice ima i te kako, a da je posebno izazovno otkriti je jer je nevidljiva.<\/p>\n
\u201eOdnosno, nije veliki broj LGBT+ osoba koje bi prijavile nasilje ili diskriminaciju nekoj nadle\u017enoj instituciji. Problem je mnogo kompleksan, a veliku igru tu igra i ekonomska zavisnost dece od roditelja. Podsetimo se, prva presuda za zlo\u010din iz mr\u017enje u Srbiji je donesena u slu\u010daju porodi\u010dnog nasilja\u201c, navodi \u0160pravalo.<\/p>\n
Seksualna orijentacija povod za nasilje \u010dak i u porodici<\/p>\n
Slu\u010daj dugogodi\u0161njeg nasilja u porodici koje je uzrokovano priznanjem sina \u010dlanovima porodice da je homoseksualac, koji pominje \u0160pravalo, dobio je sudski epilog pet godina posle pokretanja sudskog postupka.<\/p>\n
I.S. je bio \u017ertva vi\u0161egodi\u0161njeg psihi\u010dkog i fizi\u010dkog nasilja od strane oca, kao i njegova majka, koja je stala u odbranu sina. Kako se navodi u izve\u0161taju Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, konstantno psihi\u010dko nasilje, pretnje i ucene bili su pra\u0107eni \u010destim aktima fizi\u010dkog nasilja, posebno u situacijama koje bi bile dodatni okida\u010d za okrivljenog, kao kada o\u0161te\u0107eni dovede partnera, \u010dak i druga u stan.<\/p>\n
\u201ePosle obra\u0107anja pravnom timu YUCOM-a, odlu\u010deno je da treba pokrenuti paralelno parni\u010dni i krivi\u010dni postupak radi za\u0161tite od nasilja u porodici. Parni\u010dni postupak okon\u010dan je pravnosna\u017enom presudom za manje od dve godine. Izme\u0111u ostalog, odlukom je nalo\u017eeno iseljenje oca iz zajedni\u010dkog stana, kao i zabrana daljeg vr\u0161enja nasilja i uznemiravanja tu\u017eilaca. Sav materijal prikupljan tokom ovog postupka dostavljan je sukcesivno i postupaju\u0107em tu\u017eiocu, \u0161to je bilo veoma zna\u010dajno, budu\u0107i da je obavljenim ve\u0161ta\u010denjem utvr\u0111eno nesporno da profili I.S. i njegove majke odgovaraju profilima \u017ertava nasilja, dok s druge strane, profil okrivljenog odgovara autenti\u010dnom profilu nasilnika\u201c, navodi se u izve\u0161taju YUCOM-a.<\/p>\n
Tu\u017eila\u0161tvo je u ovom slu\u010daju na kraju prihvatilo argument punomo\u0107nice o\u0161te\u0107enih da je motiv za izvr\u0161enje ovog krivi\u010dnog dela upravo \u201eotkrivanje\u201d seksualne orijentacije sina, te da je va\u017eno da se u optu\u017eni akt uklju\u010di \u010dlan 54a Krivi\u010dnog zakonika, kojim je sankcionisan zlo\u010din iz mr\u017enje. Dodatni argument za primenu ove ote\u017eavaju\u0107e okolnosti, kako se navodi, bila je i sama odbrana okrivljenog, koji je smatrao da je homoseksualna orijentacija sina opravdanje za nasilje nad njim i da \u0107e i institucije zauzeti isti stav, odnosno opravdati njegovu legitimnu borbu protiv sinove \u201ebolesti\u201d.<\/p>\n
\u201e\u017diveo je u \u010dvrstom uverenju da se njegova homoseksualnost mo\u017ee ispraviti le\u010denjem, na kojem je godinama insistirao, a odbijanje sina da se povinuje le\u010denju dovodilo je do eskalacija nasilja. Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je okrivljenog zbog krivi\u010dnog dela Nasilje u porodici u\u010dinjeno iz mr\u017enje zbog seksualne orijentacije sina, i ovo je prva presuda u Srbiji u kojoj je \u010dlan 54a Krivi\u010dnog zakonika uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne\u201c, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
Pritisci i odbacivanja od strane roditelja <\/p>\n
Iako su se stvari u Srbiji dosta promenile u poslednjih deset godina zahvaljuju\u0107i Prajdu i prepoznavanju LGBT+ zajednice u medijima, aktivista Goran Mileti\u0107 iz organizacije \u201eCivil Rights Defenders\u201c ka\u017ee da se \u010dini da je u okviru porodice situacija za LGBT osobe ostala sli\u010dna.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, gra\u0111ani i dalje smatraju da je sramota imati dete koje je pripadnik LGBT+ zajednice, o \u010demu svedo\u010de i podaci koje navodi da bi sedam odsto roditelja tra\u017eilo od deteta da napusti porodi\u010dni dom, a isto toliko bi prestalo da komunicira sa njim\/njom zbog toga. Gotovo polovina ispitanih (48%), dodaje on, na druga\u010diju seksualnu orijentaciju gleda kao bolest, pa bi detetu poku\u0161alo da prona\u0111e medicinsku pomo\u0107.<\/p>\n
\u201eU praksi, oni koji pripadaju LGBT zajednici suo\u010davaju se sa pritiscima i odbacivanjem od strane porodice koja \u010desto nikada i ne prestaje. \u010cini se da su promene u okviru porodice dosta spore i potrebno je da poruka dolazi od strane vlasti \u2013 najpre da je svako nasilje i diskriminacija zabranjena. Drugi korak mora da bude da prosvetne vlasti kona\u010dno naprave korak i uklone sve homofobi\u010dne delove iz edukacije, budu\u0107i da \u0161kole i dalje edukuju o druga\u010dijoj seksualnoj orijentaciji kao ne\u010demu neprihvatljivom\u201c, ocenjuje Mileti\u0107.<\/p>\n
Istra\u017eivanje polo\u017eaja LGBT+ zajednice u Novom Sadu iz pro\u0161le godine, koje su uradili Centar za razvoj demokratskoj dru\u0161tva Europolis, Grupa Iza\u0111i i Za\u0161titnik gra\u0111ana Novog Sada, daje jasnu sliku sa kakvim se problemima suo\u010davaju osobe zbog svoje seksualne orijentacije u tom gradu, a \u010diji se podaci verovatno ne razlikuju ni od drugih gradova u Srbiji.<\/p>\n
Podaci do kojih se ovom prilikom do\u0161lo ukazuju da ve\u0107ina populacije grada Novog Sada veruje da je homoseksualnost bolest, a manje od tre\u0107ine gra\u0111ana veruje da su pripadnici LGBT+ populacije izlo\u017eeni fizi\u010dkom, psihi\u010dkom i verbalnom nasilju zbog svog seksualnog i rodnog identiteta. Pored toga, \u010dak 43 odsto roditelja uop\u0161te nije upoznato sa seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom svoje LGBT+ dece.<\/p>\n
Svaka \u010detvrta LGBT+ osoba trpi psihi\u010dko nasilje u porodici<\/p>\n
Osim porodi\u010dnih, negativan stav je vidljiv i u sferi dru\u0161tvenih odnosa. O tome svedo\u010di i podatak da bi 25 odsto ispitanika odbacilo svog prijatelja, poznanika ili kolegu, prekidaju\u0107i komunikaciju sa njim, nakon \u0161to bi saznali da pripada LGBT+ populaciji.<\/p>\n
U prethodno navedenom istra\u017eivanju se navodi da ono \u0161to zabrinjava jeste \u010dinjenica da su \u010dak dve tre\u0107ine slu\u010dajeva nasilja do\u017eivljena u javnom prostoru, od strane huligana i prolaznika na ulici, dok je tre\u0107ina slu\u010dajeva do\u017eivljena u okviru obrazovnih institucija i radnih kolektiva i to od strane kolega odnosno \u010dlanova porodice. Istra\u017eivanja pokazuju i da LGBT+ osobe u Srbiji u 26 odsto slu\u010dajeva trpe psihi\u010dko zlostavljanje upravo u porodici.<\/p>\n
Psiholog Filip Milenovi\u0107 navodi da su LGBT+ osobe su, kao i ostale manjinske grupe, u riziku da se susretnu sa nekim vidom diskriminacije na ulici, \u0161koli, poslu. Ipak, dodaje da najve\u0107u te\u017einu u smislu posledica i uticaja na diskriminisanu osobu, ima diskriminacija od strane \u010dlanova porodice.<\/p>\n
\u201eDa bismo se borili protiv diskriminacije treba da razumemo da su u osnovi diskriminacije uverenja koja se zasnivaju na nedostatku informacija, ili polovi\u010dnim informacijama. \u010cesto su ta uverenja inertno preuzeta iz na\u0161eg okru\u017eenja, bez ikakve intelektualne obrade i logi\u010dkog preispitivanja. Jednostavno preuzmemo stav na\u0161ih roditelja, prijatelja, a da se ne zapitamo za\u0161to i mi tako mislimo i da li smo razmotrili neke \u010dinjenice da bismo formirali takvo mi\u0161ljenje\u201c, obja\u0161njava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Milenovi\u0107 zato napominje da bi poruka LGBT+ osobama bila da informi\u0161u svoje \u010dlanove porodica ili da ih upute na izvore informacija koji imaju te\u017einu autoriteta kao \u0161to su doktori, psihoterapeuti, psiholozi, ili stru\u010dna literatura. Informisanjem, smatra on, mo\u017eemo da pobedimo predrasude i diskriminaciju.<\/p>\n
\u201eNe postoji univerzalan savet kako da se za\u0161titimo od diskriminacije. To zavisi od vi\u0161e faktora, pre svega, od vrste diskriminacije i uzrasta osobe koja trpi diskriminaciju\u201c, isti\u010de psiholog.<\/p>\n
Diskriminisanjem \u010dlana porodice po seksualnom opredeljenju ili identitetu, prema njegovim re\u010dima, otpisuje se i odbacuje \u010dlan porodice. Osobi se, kako ka\u017ee, \u0161alje poruka da bazi\u010dno ne valja, da ono \u0161to ona jeste nije prihvatljivo, i da je ljubav uslovna.<\/p>\n
\u201eRoditeljska ljubav bi trebalo da bude bezuslovna. LGBT osobe koje dobijaju ovake odbacuju\u0107e poruke u porodici, gde bi trebalo da budu prihva\u0107eni i voljeni, razumeju ove poruke kao \u02bbnemoj da postojis\u2019, \u02bbne budi ti\u2019, \u02bbne ose\u0107aj\u2019. To su \u0161tetne poruke koje, ako se ne izgrade adekvatni mehanizmi odbrane, mogu dovesti do razvoja depresije, zloupotrebe supstanci, destruktivnog ili auto destruktivnog pona\u0161anja\u201c, navodi Milenovi\u0107.<\/p>\n
Njegova poruka roditeljima LGBT+ osoba i drugim \u010dlanovima porodice nedvosmisleno ukazuje na to da tolerancija i porodi\u010dna ljubav ne mogu i ne smeju biti uslovljeni seksualnom orijentacijom.<\/p>\n
\u201eVolite i prihvatite va\u0161e dete, brata ili setru onakve kakvi jesu. Nemojte ih odbacivati zbog pola osobe koju vole. Diskriminisanjem \u010dinite veliku \u0161tetu \u010dlanu porodice kojem je va\u0161a ljubav i podr\u0161ka neophodna. Informi\u0161ite se i, ako je potrebno, potra\u017eite pomo\u0107 psihologa ili psihoterapeuta. Mo\u017eda \u0107e vam trebati dosta vremena, i to je u redu, ali radite na tome\u201c, poru\u010duje Milenovi\u0107.<\/p>\n
Sve vi\u0161e pritu\u017ebi na diskriminaciju u Srbiji<\/p>\n
O alarmantnosti stanja po pitanju diskriminacije marginalizovanih grupa u Srbiji najbolje svedo\u010de redovni godi\u0161nji izve\u0161taji Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti koji pokazuju da se za samo poslednjih pet godina broj predmeta po kojima je postupao Poverenik pove\u0107ao za \u010dak 60% i dostigao rekordan broj od 1407 predmeta tokom 2018. godine. U tom vremenskom intervalu broj predmeta pove\u0107an je sa 884 koliko je zabele\u017eeno tokom 2014. godine na \u010dak 1407 slu\u010dajeva tokom 2018. godine (tokom 2015. godine bilo je evidentirano 1040 predmeta, tokom 2016. godine 1346 predmeta, a tokom 2017. godine 1098).<\/p>\n
Najvi\u0161e pritu\u017ebi tokom pro\u0161le godine podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, (26,4%), starosnog doba (16,5%), pola (10,7%), ro\u0111enja (10,6%), zdravstvenog stanja (6,1%), zatim slede pritu\u017ebe zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti i etni\u010dkog porekla (6%), bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa (4,9%), seksualne orijentacije (4,2%), dok su ostali osnovi diskriminacije navo\u0111eni u manjem procentu.<\/p>\n
Izvor: Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako su nam problemi s kojima se suo\u010davaju u javnosti i diskriminacije raznih vrsta najvidljivije i naj\u010de\u0161\u0107e prve asocijacije na LGBT+ zajednicu, emotivno najte\u017ea diskriminacija doga\u0111a se zapravo u krugu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11097,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,110,148,28],"class_list":["post-11096","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-danas","tag-diskriminacija","tag-srbija"],"yoast_head":"\n