Kako bi se njihov glas \u010duo, pripadnici LGBT zajednice na Balkanu morali su da do\u010dekaju novi milenijum.<\/p>\n
Nakon ratova, inflacija, sankcija i drugih pote\u0161ko\u0107a koje su devesetih godina zahvatile region, tek je 21. vek otvorio put borbi za LGBT prava.<\/p>\n
Iz konferencijskih sala, aktivizam je polako prelazio na ulice.<\/p>\n
Sada svaka od prestonica dr\u017eava u regionu ima Prajd, organizuju se festivali i radionice. Ali nije oduvek bilo tako i jo\u0161 je dug put prema ostvarenju svih prava i sloboda LGBT zajednice.<\/p>\n
\u0160ta sve ne mo\u017eete kao pripadnik LGBT zajednice na Balkanu
\nIako se u ve\u0107ini dr\u017eava od sredine 1990-tih godina istopolni odnosi ne smatraju krivi\u010dnim delom, Zapadni Balkan je jo\u0161 daleko od istopolnih brakova.<\/p>\n
Istopolni brakovi nisu dozvoljeni ni u jednoj od dr\u017eava u regionu. Situacija je jedino bolja u Hrvatskoj, gde je 2014. godine donet Zakon o \u017eivotnom partnerstvu i istopolnim parovima omogu\u0107eno sklapanje \u017eivotnog partnerstva, po kom imaju ista zakonska prava kao i heteroseksualne osobe u braku.<\/p>\n
Me\u0111utim, mogu\u0107nost usvajanja dece je uskra\u0107ena istopolnim parovima u Hrvatskoj.<\/p>\n
Od dono\u0161enja zakona, pa sve do kraja 2018. godine, sklopljena su 262 \u017eivotna partnerstva, pokazuju podaci Zagreb Prajda.<\/p>\n
Pored Hrvatske, legalizaciji istopolnih brakova najbli\u017ee je pri\u0161la Crna Gora, jer je vlada u decembru 2018. godine usvojila predlog zakona o legalizaciji istopolnih brakova.<\/p>\n
Me\u0111utim, homoseksualni parovi i dalje ne\u0107e mo\u0107i da sklapaju brakove u Crnoj Gori, kako Zakon o \u017eivotnom partnerstvu lica istog pola nije dobio ve\u0107inu u parlamentu. Kako je prenela agencija Beta, protiv zakona su tada glasali poslanici manjinskih stranaka.<\/p>\n
Zakon o istopolnom braku<\/p>\n
Zakon o istopolnom braku ne podrazumeva samo sklapanje bra\u010dne zajednice, ve\u0107 sa sobom nosi niz prava koje su njegovim neusvajanjem uskra\u0107ena gej parovima.
\nKada bi zakon bio usvojen, gej parovi bi imali ista prava kao i heteroseksualni \u2013 mogli bi da sklapaju brakove, imaju zajedni\u010dku imovinu, nasle\u0111uju jedni druge.
\nTako\u0111e bi imali pravo na socijalno osiguranje, posete u bolnicama, zajedni\u010dku brigu o deci, ali i obavezi da se staraju o detetu partnera ukoliko nema bli\u017eeg srodnika.
\nNijedno od ovih prava nemaju gej parovi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.
\nZa ve\u0107inu gej ljudi u Srbiji roditeljstvo je nedosti\u017eno \u2013 neudate \u017eene ne mogu na ve\u0161ta\u010dku oplodnju, surogat maj\u010dinstvo je zabranjeno, a onima koji nisu u braku skoro je nemogu\u0107e da usvoje dete.<\/p>\n
Vest da je premijerka Srbije Ana Brnabi\u0107 dobila dete sa partnerkom Milicom \u0110ur\u0111i\u0107, izazvala je reakcije LGBT zajednice u Srbiji.<\/p>\n
\u201eBitno je \u010destitati predsednici Vlade ro\u0111enje deteta. Ali ovo je, na \u017ealost, samo jo\u0161 jedan primer u kojem vidimo da je roditeljstvo pravo koje nemaju svi\u201c, izjavila je ranije ove godine za BBC Jovanka Todorovi\u0107 iz Centra za promociju LGBT prava Gejten.<\/p>\n
Koliko su pripadnici LGBT zajednice diskriminisani u zemljama Zapadnog Balkana?
\nIako je u svakoj od ovih dr\u017eava tokom godina usvojen Zakon o zabrani diskriminacije, koji, izme\u0111u ostalog, zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualnog opredeljenja, LGBT zajednica je me\u0111u najvi\u0161e izlo\u017eenima ovom delu.<\/p>\n
Prema izve\u0161taju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) za 2017. godinu, LGBT populacija je jedna od najdiskrimisanijih grupa u Srbiji.<\/p>\n
\u201eGra\u0111ani Srbije imaju najve\u0107u socijalnu distancu u odnosu na LGBT osobe, a podjednaka distanca postoji prema LGBT osobama u okviru porodice\u201c, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
Zakonom iz 2009. godine zabranjuje se diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Dr\u017eava se tako\u0111e obavezala skoro svim sporazumima UN iz oblasti ljudskih prava, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i brojnim konvencijama Saveta Evrope.<\/p>\n
Me\u0111utim, kako se navodi u izve\u0161taju, \u201eme\u0111unarodne organizacije, dr\u017eavne institucije za za\u0161titu ljudskih prava i NVO ukazuju na probleme slabe i nekonzistentne za\u0161tite prava LGBT osoba u praksi\u201c.<\/p>\n
U Hrvatskoj je tako\u0111e zabele\u017een \u201edalji porast diskriminatornog govora i praksi desno-radikalnih saborskih zastupnika te predstavnika klero-fa\u0161isti\u010dkih organizacija i inicijativa\u201c, navodi se u izve\u0161taju za 2018. godinu zagreba\u010dkog Prajda.<\/p>\n
Oni su \u201eu javnim istupima u 2018. godini \u0161irili histeriju \u2018rodne ideologije\u2019 \u010dime su patologizovali transrodne osobe, te neujedna\u010davanjem zakonskih propisa isklju\u010divali \u017eivotne partnere i partnerke\u201c, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n
Zabrana diskriminacije LGBT osoba u Bosni regulisana je Zakonom o ravnopravnosti spolova u BiH iz 2003. godine i Zakonom o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. I pored zakona, ocena Sarajevskog otvorenog centra u Roze izve\u0161taju za 2019. je da je \u201einstitucionalni okvir za za\u0161titu od diskriminacije i dalje izrazito slab\u201c.<\/p>\n
Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice je 2017. godine izradilo i entitetskim vladama uputilo Nacrt akcionog plana za ravnopravnost LGBT osoba u Bosni i Hercegovini 2018-2020. U izve\u0161taju se zaklju\u010duje da blagi napredak na ovom polju jeste postignut, ali da nije izvesno kada \u0107e do\u0107i do usvajanja.<\/p>\n
Crnogorski parlament je 2010. doneo Zakon o zabrani diskriminacije, iste godine kad i Albanija, dok je Kosovo ovaj zakon usvojilo 2004. godine.<\/p>\n
Anti-diskriminacioni zakon u Severnoj Makedoniji postoji tek od 2019. godine. Prema izve\u0161taju skopskog LGBTI Centra za podr\u0161ku i dru\u0161tvo oslobo\u0111eno od diskriminacije, vidi se napredak u ovom polju.<\/p>\n
\u201eIpak, zabele\u017een je i pove\u0107an broj slu\u010dajeva govora mr\u017enje, paralelno sa pove\u0107anjem vidljivosti pripadnika LGBT zajednice\u201c, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
Nasilje i govor mr\u017enje jo\u0161 uvek me\u0111u glavnim problemima
\nBez obzira na napretke u oblasti zakonodavstva i na uspe\u0161no organizovanje Prajd \u0161etnji u gradovima \u0161irom regiona, nasilje je jedan od glavnih problema sa kojim se suo\u010davaju pripadnici LGBT zajednice.<\/p>\n
Seksualna orijentacija i rodni identitet bili su motiv za 42 slu\u010daja nasilja i diskriminacije u Srbiji koja je organizacija Da se zna zabele\u017eila u 2018. godini. Broj napada koji je prijavljen ovoj organizaciji trideset odsto je vi\u0161i nego godinu dana ranije.<\/p>\n
\u201eMo\u017eda smo ohrabrili ve\u0107i broj ljudi da prijave nasilje, ali siguran sam da je broj neprijavljenih slu\u010dajeva i dalje visok i crn\u201c, izjavio je u junu za BBC na srpskom Milo\u0161 Kova\u010devi\u0107, autor istra\u017eivanja koje bele\u017ei protivpravna postupanja protiv pripadnika LGBT populacije.<\/p>\n
Prva krivi\u010dna presuda u Srbiji kojom je motiv mr\u017enje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne za krivi\u010dno delo doneta je 2. novembra 2018. godine.<\/p>\n
Prema podacima organizacije Human Rights Watch iz 2017, Sarajevski otvoreni centar je tokom te godine zabele\u017eio 39 slu\u010dajeva govora mr\u017enje, uglavnom na dru\u0161tvenim mre\u017eama i onlajn portalima, sedam slu\u010dajeva diskriminacije i 23 slu\u010daja zlo\u010dina iz mr\u017enje nad LGBT osobama.<\/p>\n
Naredne godine je dokumentovano 39 slu\u010dajeva govora mr\u017enje i pozivanja na nasilje i mr\u017enju, te 33 slu\u010daja krivi\u010dnih dela i incidenata motivisanih predrasudama.<\/p>\n
LGBT Forum Progres, organizacija koja se bavi promocijom i za\u0161titom ljudskih prava, kao i unapre\u0111enjem kvaliteta \u017eivota LGBT osoba u Crnoj Gori, od 2011. godine sprovodi sistematski monitoring dru\u0161tvenog prihvatanja LGBT osoba \u2013 odnosno slu\u010dajeva nasilja, diskriminacije, govora i zlo\u010dina iz mr\u017enje po\u010dinjenih nad LGBT zajednicom.<\/p>\n
Prema izve\u0161taju iz 2018. godine, Upravi policije i dr\u017eavnim tu\u017eila\u0161tvima, u periodu od 1. oktobra 2016 do 1. oktobra 2017. godine, podneto je ukupno 239 slu\u010dajeva. Za svega 18 slu\u010dajeva su podneti zahtevi za prekr\u0161ajni postupak, od kojih je sedam okon\u010dano.<\/p>\n
Situacija u Hrvatskoj se pobolj\u0161ava, i prema izve\u0161taju Zagreb Prajda. tokom 2018. godine nije bilo prijava slu\u010dajeva zlo\u010dina iz mr\u017enje protiv LGBT osoba.<\/p>\n
\u201eNo, pratimo i pru\u017eamo podr\u0161ku osobama \u010diji slu\u010dajevi i nakon nekoliko godina nemaju sudski epilog zbog nedelotvornog i sporog sudskog procesa\u201c, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n
U Severnoj Makedoniji su tokom 2018. godine zabele\u017eena 43 slu\u010daja govora mr\u017enje, govore podaci godi\u0161njeg izve\u0161taja o ljudskim pravima LGBT pripadnika koji je uradila organizacija ILGA \u2013 Europe.<\/p>\n
Ista organizacija pratila je i situaciju na Kosovu i u Albaniji.<\/p>\n
\u201eBorci za ljudska prava, naro\u010dito LGBT aktivisti, bili su mete pretnji i govora mr\u017enje na internetu. Ipak, tokom 2018. godine nije zabele\u017een nijedan slu\u010daj fizi\u010dkog napada na aktiviste na Kosovu\u201c, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
Tokom 2018. godine u Albaniji je zabele\u017eeno 45 slu\u010dajeva zlo\u010dina iz mr\u017enje prema pripadnicima LGBT zajednice. Policija nije istra\u017eila nijedan od ovih slu\u010dajeva. U jednom od slu\u010dajeva, policajac je zatra\u017eio da \u017ertva, trans \u017eena, povu\u010de \u017ealbu, garantuju\u0107i joj bezbednost. Ista osoba ja napadnuta dve nedelje kasnije. U pitanju je bio isti napada\u010d.<\/p>\n
Prajd \u2013 Sve ih je vi\u0161e, sve su bezbedniji
\nNeki od prvih poku\u0161aja Prajda na Balkanu sa po\u010detka dvehiljaditih zavr\u0161avali su se nasiljem, da bi potom usledile zabrane odr\u017eavanja iz bezbednosnih razloga.<\/p>\n
Parada ponosa u Beogradu 2001. godine okon\u010dana je krvoproli\u0107em, kada su u\u010desnike napali \u010dlanovi desni\u010darskih grupa.<\/p>\n
Sve do 2010. godine, Prajd nije odr\u017eavan iz bezbednosnih razloga. Tada su LGBT aktivisti pro\u0161etali Beogradom, okru\u017eeni policijskim kordonom, dok su izvan za\u0161ti\u0107enog kruga huligani demolirali centar grada. Tom prilikom je povre\u0111eno vi\u0161e desetina gra\u0111ana i policajaca.<\/p>\n
Pripadnici LGBT zajednice i aktivisti ponovo \u201eiz bezbednosnih razloga\u201c nisu \u0161etali sve do 2014. godine \u2013 sa izuzetkom 2013. godine kada je organizovana protestna pono\u0107na \u0161etnja \u2013 kada Prajd po\u010dinje redovno da se odr\u017eava u Beogradu, bez incidenata.<\/p>\n
Beograd sada ima dva Prajda. Pored junskog, u septembru se odr\u017eava i takozvana Parada ponosa.<\/p>\n
U maju ove godine odr\u017eana je i prva Nedelja ponosa u Novom Sadu.<\/p>\n
Najdu\u017eu istoriju Prajd \u0161etnji ima Hrvatska, gde je prva Povorka Ponosa odr\u017eana u Zagrebu 2002. godine. Do sada je u hrvatskoj prestonici odr\u017eano 18 Povorki ponosa, a pored Zagreba, od 2011. godine se \u0161eta i u Splitu.<\/p>\n
U Crnoj Gori je Parada ponosa prvi put odr\u017eana u julu 2013. u Budvi, da bi ve\u0107 oktobra iste godine usledilo okupljanje u Podgorici. Od tada se Parada ponosa redovno odr\u017eava, sa izuzetkom Prajda u Nik\u0161i\u0107u koji je zabranjen 2015. godine.<\/p>\n
Iste godine kad i Budva, i Tirana je dobila prvi Prajd.<\/p>\n
Kosovo tako\u0111e ima Paradu ponosa koja se od 2017. godine odr\u017eava bez incidenata u Pri\u0161tini.<\/p>\n
Skoplje je 29. juna ove godine prvi put obojeno duginim bojama. Vi\u0161e od hiljadu ljudi u\u010destvovalo je na Skoplje prajdu \u2013 prvoj Paradi ponosa u Severnoj Makedoniji.<\/p>\n
Predsednik vlade Severne Makedonije podr\u0161ku je pru\u017eio preko dru\u0161tvenih mre\u017ea, dok je peva\u010dica Tamara Todevska pesmu Ponosna posvetila u\u010desnicima prvog Prajda.<\/p>\n
Ali nije Severna Makedonija jedina dr\u017eava u regionu koja je ove godine dobila Prajd \u2013 za 8. septembar najavljena je i prva Povorka ponosa u Sarajevu.<\/p>\n
Izvor: BBC na srpskom<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako bi se njihov glas \u010duo, pripadnici LGBT zajednice na Balkanu morali su da do\u010dekaju novi milenijum. Nakon ratova, inflacija, sankcija i drugih pote\u0161ko\u0107a koje su devesetih godina zahvatile region, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":10554,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[11],"tags":[39,426,41,42,115,40,345,28],"class_list":["post-10813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-aktivizam","tag-bbc-news","tag-bosna-i-hercegovina","tag-crna-gora","tag-gej-parada","tag-hrvatska","tag-makedonija","tag-srbija"],"yoast_head":"\n