Kako to da \u017eivimo u zemlji u kojoj gej premijerka legitimno postaje majka, a svim drugim gej osobama je to pravo uskra\u0107eno? Do kad \u0107e se transrodne osobe zvani\u010dno klasifikovati kao poreme\u0107ene? Kako su pri\u010de o nezavisnom Kosovu na\u0161le svoje mesto u prajd retorici i kakva je ta Srbija koju sanjaju pripadnici LGBTI zajednice?
\nUo\u010di Pete parade ponosa, koja se, kao veliko finale prajd meseca, odr\u017eava u Beogradu 29. juna, od u 11 sati u Pionirskom parku, na ove i druge goru\u0107e teme razgovarala sam sa An\u0111elom \u010ceh, aktivistkinjom Udru\u017eenja gra\u0111ana Egal.<\/p>\n
– Koji su zahtevi sa kojima ove subote izlazite na Prajd?<\/strong><\/p>\n Zahtevi ovogodi\u0161njeg Prajda se odnose na hitno pravno regulisanje istopolnih zajednica, koji jesu realnost, a pravni okvir bi omogu\u0107io i odre\u0111enu vrstu sigurnosti i prava koja se uzimaju kao data i neupitna i koja se \u010desto zaboravljaju kada se u javnom diskursu govori o ovakvim zajednicama, a to su nasle\u0111ivanje, osiguranje i izdr\u017eavanje u slu\u010daju nezaposlenosti, odlu\u010divanje i posete u slu\u010daju bolesti partnera_ke i sli\u010dno. Pored toga, tra\u017eimo depatologizaciju trans identiteta u skladu sa novom Me\u0111unarodnom klasifikacijom bolesti i poreme\u0107aja Svetske zdravstvene organizacije i dostupnost hormonske terapije za trans osobe, senzibilizaciju zaposlenih u javnom sektoru za rad sa LGBTI osobama, kao i opredeljivanje bud\u017eetskih sredstava namenjenih NGO sektoru za rad organizacija koje se bave za\u0161titom LGBTI osoba.<\/p>\n – \u0160ta se u Srbiji promenilo od parade 2010?<\/strong><\/p>\n Svakako da se \u010ditava slika promenila za ovih devet godina. Mo\u017eda najva\u017enija promena jeste ta da smo uspeli da se izborimo da, u junu, vi\u0161e ne \u0161etamo zatvorenim gradom i okru\u017eeni prstvenovima, kordonima policije i borbenim vozilima. Jer su ta vremena, na sre\u0107u, pro\u0161lost.<\/p>\n Samo u poslednjih pet godina su vidljivi pomaci: otvoren je prvi Drop-in centar za LGBTI osobe u Beogradu, donet je zakon i prate\u0107i pravilnik kojim se omogu\u0107ava izdavanje li\u010dnih dokumenata trans osobama, doneta je prva presuda koja je uklju\u010dila zlo\u010din iz mr\u017enje kao ote\u017eavaju\u0107u okolnost i to ba\u0161 na osnovu seksualne orijentacije. Pored toga, zna\u010dajno je podignuta vidljivost LGBTI zajednice u medijima i imamo jaku kulturnu i umetni\u010dku kvir scenu. Percepcija se polako menja, \u0161to op\u0161te javnosti, \u0161to relevantnih institucija, ali to je jo\u0161 uvek daleko od sasvim otvorenog dru\u0161tva u kome nema straha od diskriminacije i nasilja.<\/p>\n – Kako to da imamo gej premijerku a i dalje tapkamo u mestu kad se radi o ljudskim pravima pripadnika LGBTI zajednice?<\/strong><\/p>\n Manjinska pitanja i posve\u0107enost njihovom prepoznavanju, problematizovanju i re\u0161avanju su pitanje politi\u010dke volje i odluke da se na tome radi. Postavljanje Ane Brnabi\u0107 na mesto premijerke Srbije svakako jeste uticalo na vidiljivost zajednice i delimi\u010dno na stavove op\u0161te javnosti, me\u0111utim, promene o kojima mi govorimo zahtevaju sistemsko re\u0161enje u koje mora da se uklju\u010di ceo dr\u017eavni aparat, a posebno zakonodavna vlast. Njihovo iniciranje bi moglo da bude njen izraz podr\u0161ke ovakvoj promeni, ali ovakva re\u0161enja ne mogu da se svedu na odluku samo jedne osobe.<\/p>\n – Kako konkretno izgleda LGBTI aktivizam ovde, \u0161ta je najzna\u010dajnije \u0161to ste radili proteklih godinu dana i mo\u017ee\u0161 li da nam navede\u0161 neke pozitivne primere iz prakse kroz koje ste zaista videli da ste doprineli stvarnom pomaku?<\/strong><\/p>\n Za mene ja aktivizam na\u010din \u017eivota, ne posao i mogu da budu sve one velike i male stvari koje svakodnevno radimo za zajednicu i za nas same, da bismo \u017eiveli u dru\u0161tvu kakvo \u017eelimo (od va\u017enih sastanaka sa zvani\u010dnicima, pisanja predloga legislativa, preko izlaska na teren, stalne prisutnosti i razgovora, pa i na dru\u0161tvenim mre\u017eama, do argumenata i kontraargumenata sa slu\u010dajnim prolaznicima i zaposlenima u lokalnim prodavnicama). Mi najvi\u0161e radimo sa ljudima. Egal je u stalnom i direktnom kontaktu sa LGBTI osobama koje su u stanju potrebe i pru\u017eamo pomo\u0107 i podr\u0161ku, tako da govorimo o svakodnevnoj istrajnoj borbi i “malim” pobedama. Upravo je to mesto za koje smatram da je najva\u017enije usmeravati energiju i resurse \u2013 ukoliko samo jednoj osobi tokom jednog dana, bar i za trenutak, bude bolje, zna da nije sama i da uvek ima kome da se obrati i koga da uz nju stane, to je velika stvar. Jedan od najzna\u010dajnijih uspeha Egala je svakako i otvaranje Drop-in centra za LGBTI osobe u Beogradu, gde se pru\u017eaju usluge koje su kreirane u skladu sa specifi\u010dnostima zajednice: urgentan odgovor na nasilje i diskriminaciju, psihosocijalno, parnja\u010dko i pravno savetovanje, grupe podr\u0161ke i druge usluge koje odgovaraju na realne potrebe. Veoma sam ponosna na \u010ditav proces uspostavljanja Drop-in centra, koji je trajao skoro pet godina, kao i na \u010dinjenicu da je otvoren i funkcionalan. <\/p>\n – Prime\u0107uje se u poslednje vreme upliv nacionalizma u prajd retoriku. Da li su to babe i \u017eabe i \u0161ta rade zajedno u istoj re\u010denici?<\/strong><\/p>\n Akcenat je na bojenju Srbije u dugine boje, a to sigurno nije nacionalisti\u010dka retorika. To pouzdano znamo, po\u0161to nam je gomila desni\u010dara zamerila na ovoj mapi.<\/p>\n – Misli\u0161 li da \u0107e na ovim prostorima prajd ikada biti shva\u0107en kao zabava i za\u0161to ne?<\/strong><\/p>\n Prajd nije zabava i bilo bi kontraproduktivno da bude tako shva\u0107en. Prajd je, pre svega, protest. Bilo da se radi o povorkama koje mo\u017eemo da vidimo u Berlinu ili Amsterdamu, na kojima se slave inkluzija i tekovine demokratskog dru\u0161tva, ili je u pitanju Beograd \u2013 Prajd je politi\u010dki \u010din protesta za bolje, naprednije i otvorenije dru\u0161tvo, koje po\u0161tuje i uklju\u010duje razli\u010ditost, svu razli\u010ditost, a ne uskra\u0107uje osnovna ljudska prava svojim gra\u0111ankama i gra\u0111anima. \u010cak i tamo gde je mo\u017eda shva\u0107en kao zabava je i dalje trenutak osvajanja javnog prostora, u vidu podsetnika na to kakva su vremena minula, gde se stiglo i koliko jo\u0161 treba da se radi.<\/p>\n – Kako na tebe uti\u010de antagonizam velikog dela gej zajednice prema Prajdu, kako ga tuma\u010di\u0161 i kako bi odgovorila onima koji su u fazonu da nikad ne bi iza\u0161li u tu \u0161etnju iako su LGBTI osobe?<\/p>\n Pojavljivanje i u\u010destvovanje na Prajd \u0161etnji je odluka koju svako treba da donese za sebe, skoro kao i autovanje. Za mene je Prajd svakog dana, a tog jednog imam pravo da ponosno nosim zastavu i zastave, koje su moje i da progovorim najglasnije o tome \u0161ta sve treba da se promeni. Sigurno da postoji i doza straha, da postoje ljudi koji nisu aut i da ne \u017eele da budu povezani sa LGBTI pokretom \u2013 ba\u0161 zbog njih i \u0161etam. Da mogu da budu slobodni da \u017eive onako kako \u017eele, bez obzira da li nekada ili ikada \u0161etati na Prajdu ili ne. Sa druge strane, mo\u017eda ne misle da \u0107e ne\u0161to na taj na\u010din da se promeni, ali ja duboko verujem da nije tako. Samo dok skre\u0107emo pa\u017enju, dok smo glasni i ponavljamo zahteve, dok nismo u svoja \u010detiri zida, postoji \u0161ansa da uti\u010demo na to u kakvom dru\u0161tvu \u017eivimo. Ja bih uvek izabrala da probam, ponovo i ponovo.<\/p>\n – Moramo li da imamo dva Prajda i \u0161ta su posledice takvog raskola u zajednici?<\/strong><\/p>\n LGBTI zajednica, kao i bilo koja druga zajednica, nema jednoobrazno mi\u0161ljenje i stavove. Samim tim nema ni jedinstvenog stava, \u010dak ni kada je u pitanju Prajd. Dva Prajda mogu najvi\u0161e da uti\u010du na LGBTI zajednicu i na masovnost i prisustvo na samim doga\u0111ajima i odjek u tom smislu. Me\u0111utim, vi\u0161e doga\u0111aja koji pove\u0107avaju vidljivost zajednice, pove\u0107avaju i priliku za promene.<\/p>\n – Da li se i kada nada\u0161 usvajanju bilo kog zakona koji \u0107e pobolj\u0161ati kvalitet tvog \u017eivota u ovoj zemlji?<\/strong><\/p>\n Sasvim sam sigurna da je taj trenutak blizu. Dr\u017eava, niti bilo koji sektor, ne\u0107e jo\u0161 dugo mo\u0107i da ignori\u0161e \u010dinjenicu da postoje i neke druga\u010dije porodice i da nas odbacuju i uskra\u0107uju mogu\u0107nosti samo zbog toga koga volimo ili kako izgledamo. Ne, ja kao lezbejka, ne \u017eelim nikakav poseban tretman. \u017delim da \u017eivim, radim, stvaram i doprinosim, kao i svaka druga gra\u0111anka i gra\u0111anin i da ne moram da strepim da li \u0107e moja dr\u017eava da me za\u0161titi i pru\u017ei mi pravnu sigurnost i mogu\u0107nost razvoja i napretka, kao i svima drugima.<\/p>\n – Nedavno se desio slu\u010daj prebijanja dve lezbejke u Londonu u metrou jer su odbile da se poljube. Koliko se u Srbiji razlikuje odnos prema \u017eenskim i mu\u0161kim gej parovima? \u0160ta ti kao lezbejki ovde najvi\u0161e smeta?<\/strong><\/p>\n Ovo je va\u017eno i kompleksno pitanje i svakako jeste tema o kojoj se malo govori. Postoji trend objektivizacije i feti\u0161izacije lezbejki i njihovo “opravdavanje” u o\u010dima cisrodnih strejt mu\u0161karaca, jer u njima vide oli\u010denje ultimativne heteroseksualne fantazije – mu\u0161karac sa dve \u017eene. Problem nastaje kada shvate da ispunjenje te fantazije izostaje. Ne zanima me to o \u010demu neko sanja, dok to nikoga ne ugro\u017eava, naravno, ali mi vrlo smeta to \u0161to, upravo kroz ovakav primer, vidimo i polo\u017eaj \u017eena u dru\u0161tvu, uop\u0161te, mizoginiju i svo\u0111enje ideje o \u017eeni na to da predstavlja objekat za zadovoljenje razli\u010ditih mu\u0161kih potreba i patrijarhalnih normi, kao da nekome ne\u0161to dugujemo. A onda, kada se pobunimo, femicid.<\/p>\n – Pitanje o kom se i dalje ne govori dovoljno je diskriminacija unutar same LGBTI zajednice. Koji su tu goru\u0107i problemi i kako njima stati na put?<\/strong><\/p>\n Negiranje i odbacivanje trans identiteta je i dalje veliki problem. Kao \u0161to smo to skoro videli, ne samo u samoj LGBTI zajednici, ve\u0107 i u okviru drugih pokreta koji bi trebalo da budu srodni i podr\u017eavaju\u0107i. O neprepoznavanju biskesualnosti tako\u0111e treba da govorimo. Tema su razli\u010dite i to jeste ne\u0161to o \u010demu \u0107emo morati, unutar zajednice, jo\u0161 mnogo da razgovaramo, razmenimo stavove, iskustva i informacije.<\/p>\n – Kakav bi Prajd volela da vidi\u0161 u Beogradu, a u kakvoj Srbiji da se probudi\u0161 jednog dana?<\/strong><\/p>\n Volela bih da se probudim u Srbiji gde ne moram svakog jutra da odlu\u010dim da se ne pla\u0161im i gde ne moram da strepim ko \u0107e mi se tog dana javiti sa kakvim problemom, pretnjama i iskustvima. U kojoj se deca u \u0161koli ne maltretiraju zbog toga \u0161to su druga\u010dija, na bilo koji na\u010din. U kojoj se svaki oblik nasilja, diskriminacije, govora mr\u017enje i svih drugih oblika kr\u0161enja ljudskih prava sankcioni\u0161u, bez ozbira na to ko je po\u010dinilac_teljka. U kojoj dobijemo adekvatnu pomo\u0107, kada nam je potrebna. U kojoj se niko ne pla\u0161i da dr\u017ei za ruku osobu koju voli. U kojoj nas ne otpu\u0161taju zbog toga koga volimo, sa kim \u017eivimo, da li smo trudni, koje nam je boje ko\u017ea i tome sli\u010dno. U kojoj su svi LGBTI identiteti prepoznati. U kojoj mogu sa svojom partnerkom da kupim stan i da ne brinem \u0161ta \u0107e sa njim da bude ukoliko se nekoj od nas ne\u0161to desi, i za koju mogu da se udam, ukoliko tako odlu\u010dim. I onda tako, odemo na Prajd na kome nas ima mnogo \u2013 LGBTI osoba, prijatelja_ca, porodica, kom\u0161ija_inica, mladih i starih, \u0161efova_ica, doktora_ki, penzionera_ki, ljubimaca i na kome smo i dalje glasni u borbi za svoja prava, kao i prava drugih zajednica koje su manjinske i marginalizovane. <\/p>\n Izvor:: Noizz.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako to da \u017eivimo u zemlji u kojoj gej premijerka legitimno postaje majka, a svim drugim gej osobama je to pravo uskra\u0107eno? Do kad \u0107e se transrodne osobe zvani\u010dno klasifikovati […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":10548,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,115,129,225,28],"class_list":["post-10547","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-gej-parada","tag-intervju","tag-noizz","tag-srbija"],"yoast_head":"\n