Uz aplauz hiljada ljudi, u Firenci ispra\u0107en italijanski reditelj Franko Zefireli. Iza Leonardovog potomka ostalo 20 filmova i vi\u0161e od 120 predstava.<\/p>\n
ODUVEK sam verovao da je opera planeta na kojoj muze, u slavu svih umetnosti, rade zajedno, dr\u017ee\u0107i se za ruke. Ovako je govorio Franko Zefireli (1923-2019), filmski i operski reditelj, scenograf i kostimograf, ali i italijanski senator, jedan od poslednjih svetskih velikana 20. veka, koga je dugim aplauzom, sa ove na\u0161e planete, ispratilo na hiljade ljudi, okupljenih ispred katedrale u njegovoj rodnoj Firenci. Bio je to odlazak \u010diji su spektakularnost i patos pomalo podse\u0107ali na masovne scene iz njegove “Aide” u milanskoj skali ili “Karmen” u Areni u Veroni.<\/p>\n
Opra\u0161taju\u0107i se od ovog dalekog potomka Leonarda da Vin\u010dija (pre nekoliko godina su to geneti\u010dari i dokazali), jedan britanski kriti\u010dar je zabele\u017eio da je i \u010ditav njegov \u017eivot, od samog po\u010detka, podse\u0107ao na operu. Kao i renesansni genije iz \u010dije loze vodi poreklo i \u0110anfranko Korsi, ro\u0111en je u vanbra\u010dnoj vezi. Bio je plod zabranjene ljubavi udate kroja\u010dice iz Firence Alaide Garosi Ciprijani i o\u017eenjenog trgovca tkaninama iz Vin\u010dija – Otorina Korsija. Majka mu je izabrala ime, ali i opersko prezime Zefireti – “povetarac”, prema omiljenoj ariji iz Mocartovog “Idomena”. Mati\u010dar je, me\u0111utim, to pogre\u0161no zapisao kao Zefireli, i tako je ostalo da ga svet pamti.<\/p>\n
Ostao je bez majke kada je imao \u0161est godina, pa ga je podigla ro\u0111aka njegovog oca Lida, a presudan uticaj na de\u010daka, koji je u osvit Drugog svetskog rata upisao arhitekturu na firentinskoj Akademiji lepih umetnosti, imala je njegova nastavnica engleskog Meri O’Nil, usadiv\u0161i mu do\u017eivotnu ljubav prema literaturi i kulturi. O njoj i njenim engleskim i ameri\u010dkim prijateljicama, \u010duvenoj grupi “\u0160korpioni”, koja je rat provela internirana u toskanskom gradi\u0107u San \u0110iminjano, Zefireli je mnogo decenija kasnije snimio film sa autobiografskim elementima “\u010caj kod Musolinija”. Poput mladi\u0107a u filmu, i on se priklju\u010dio italijanskim partizanima, da bi dolaskom britanskih trupa postao njihov prevodilac.<\/p>\n
Kao i stvarala\u0161tvo (opus od 20 filmova i vi\u0161e od 120 operskih predstava i na desetine dramskih), i privatni \u017eivot i njegov politi\u010dki anga\u017eman bili su puni velikih raspona i neverovatnih obrta. Od nekada\u0161njeg partizana postao je izrazito konzervativan senator Berluskonijeve partije Forca Italija. U dva mandata zalagao se \u010dak i za to da se \u017eene ka\u017enjavaju smr\u0107u zbog abortusa. Nikada nije krio da je homoseksualac, ali se zamerio LGBT populaciji jer je podr\u017eavao stav Katoli\u010dke crkve o ovoj vrsti seksualne opredeljenosti.<\/p>\n
\u010caroliju filma krajem \u010detrdestih godina pro\u0161log veka pribli\u017eio mu je Lukino Viskonti (bio mu je asistent, ali i ljubavnik), a potom je sara\u0111ivao i sa ostalim velikanima italijanskog neorealizma, poput Roberta Roselinija i Vitorija de Sike. Posle burnog i teatralnog razlaza sa Viskontijem, prvi put samostalno re\u017eira u Skali u Milanu, i to Rosinijevu “Italijanku u Al\u017eiru”, koja mu je otvorila vrata doma\u0107ih, a potom i svih svetskih operskih ku\u0107a. Ma\u0161tovitost i emocionalni naboji njegovih re\u017eija, grandioznost scenografija i bogatstvo kostima koje je sam kreirao, doveli su ga na sam vrh, pa je sara\u0111ivao sa zvezdama poput Tita Gobija i Marije Kalas.<\/p>\n
Pu\u010dinijeva “Toska” koju je sa Kalasovom radio za Kovent garden bila je na repertoaru punih 40 godina. Gr\u010dkoj divi, svojoj bliskoj prijateljici, koju je obo\u017eavao jer, kako je govorio, nije pristajala na kompromise, posvetio je film “Kalas zauvek” sa Fani Ardan u glavnoj ulozi. Veruje se da je i sebe u ovom delu delimi\u010dno portretisao kroz lik gej impresarija u tuma\u010denju D\u017eeremija Ajronsa.<\/p>\n
Prvi samostalni film, ina\u010de, re\u017eirao je u svojoj punoj zrelosti, tek krajem \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka, i to \u0160ekspirovu komediju “Ukro\u0107ena goropad”, sa Elizabet Tejlor i Ri\u010dardom Bartonom (u originalnoj podeli zami\u0161ljeni su bili Sofija Loren i Mar\u010delo Mastrojani). Nominovan je potom za Oskara za “Romea i Juliju”, sa tada anonimnim tinejd\u017eerima Olivijom Hasi i Lenardom Vitingom.<\/p>\n
Uz sve obrede sahranjen je u porodi\u010dnoj grobnici na groblju Porte Sante u Firenci. <\/p>\n
SAOBRA\u0106AJNA NESRE\u0106A SA LOLOBRI\u0110IDOM<\/strong><\/p>\n ME\u0110U njegovim prijateljicama bila je i slavna Ana Manjani, ali i \u0110ina Lolobri\u0111ida. Voze\u0107i ga na fudbalsku utakmicu, Lolobri\u0111ida je izazvala saobra\u0107ajnu nezgodu u kojoj je Zefireli bio te\u017ee povre\u0111en, pa nije mogao da prisustvuje dodeli Oskara, kada je bio nominovan za “Romea i Juliju”. Film je tada osvojio nagrade Ameri\u010dke filmske akademije za najbolji kostim i fotografiju.<\/p>\n